B040703Sūrassatinīti（辭藻格言）c3.5s

Namo tassa bhagavato arahato sammāsambuddhassa

Sūrassatīnīti

Paṭhamo bhāgo

Paṇāmagāthā

1.

Mukhamhā bhagavantassa,

Sugandhakamalā subhā;

Sañjātaṃ uttamaṃ vāṇiṃ,

Vandāmi vittamānasā.

2.

Samajjhiṭṭho racissāmi,

Dakkhena rājamantinā;

Nāmena santena,

Nītiṃ lokahitāvahaṃ;

Sālaṅkāraṃ sopadesaṃ,

Nāmenāhaṃ svarassatiṃ.

3.

Pekkhantvimaṃ nītiṃ santā,

Mañjūsarukkhasannibhaṃ;

Nānopadesasaṃpuṇṇaṃ,

Sadatthakusalā sadā.

Sūrassatīnīti

1.

Kataññutā ca saccañca,

Lokasārā hi te duve;

Lokāpi tehi tiṭṭhanti,

Raṭṭhaṃ akaṃsu issaraṃ.

2.

Kākāca dujjanā loke,

Malībhūtāva sabbadā;

Iṭṭhaṃ guṇaṃ nāsayanti,

Te ve lokassa verino.

Migānaṃ siṅgālo anto,

Pakkhīnaṃ pana vāyaso.

Akāraṇaverī honti,

Macchānaṃ dhīvarā yathā;

Guṇīnaṃ sajjanānañca,

Dujjanā niccaverino.

3.

Siriṃ bhonto suposetha,

Siri mūlā hi sampadā;

Siriya idha jotanti,

Sirī sā sabbasiddhikā.

4.

Musā tamokarā loke,

Saccaṃ mīditikārakaṃ;

Musātamena dukkhanti,

Saccābhāya sukhantive.

Suvijānaṃ siṅgālānaṃ,

Sakuṇānañca vassitaṃ;

Manussavassitaṃ rāja,

Dubbijānataraṃ tato.

5.

Kappaggisadisā issā,

Jhāpeti sabbasampadaṃ;

Muditā kappameghova,

Ropeti sabbasampadaṃ.

6.

Yathā asanthirā thambhā,

Thusarāsimhi ussitā;

Tatheva kapicittānaṃ,

Kammantā cañcalaṅgatā.

Haliddirāgaṃ kapicittaṃ;

Purisaṃ rāgavirāginaṃ,

Edisaṃ tāta māsevi;

Nimmanussampi ce siyā.

[Ka]

Pupphacumbi cittapattī,

Sakavaṇṇena majjito;

Vikkamī pupphato pupphaṃ,

Nassāgāraṃ na saṅgamo.

[Kha]

Kippilikā dubbaṇṇāpi,

Samaggāca parakkamā;

Mā hotha pupphacumbīva,

Hotha vo pacikā yathā.

1.

Ye maranti kīḷantā te,

Svānā aññoññamoditā;

Disvāna chaṭṭitaṃ bhattaṃ,

Sīghaverī vihiṃsare.

2.

Tathekepi janā dāni,

Samaggā ññoññamoditā;

Dhanahetu vihiṃsanti,

Dhīratthu sīghaverikā.

9.

Vasante hemante gimhe;

Neva tālā visesino;

Thiracittā janā santā;

Sukhadukkhesu niccalā.

10.

Yathā pavaṭṭamānamhi,

Suṭṭhu tiṭṭhati geṇṭhuke;

Appavaṭṭe bhūmyaṃ seti,

Tatheva geṇṭhuko jano.

11.

Agghāpetuṃ nasakkonti,

Kālañhi kālikā janā;

Vajirādiñca sakkonti,

Tena kālo anagghiko.

[Ka]

Asano hi dīghaddhāno,

Sārasāro sugandhiko;

Niggandho tveva nissāro,

Dīghaddhānopi simbalī.

[Kha]

Tatheveke janā loke,

Dīghaddhānā susārakā;

Nissārā keci pheggūva,

Dīghaddhānāpi goyathā.

13.

Upakāro cāpakāro,

Yasmiṃ gacchati naṭṭhataṃ;

Pāsāṇahadayassassa,

Jīvatītyā bhidhāmudhā.

Pasādo nipphalo yassa,

Kopocāpi niratthako;

Na taṃ saṅgantu miccheyya,

Thīpumāva napuṃsakaṃ.

14.

Upacāro hi kātabbo,

Na yāva sohadaṃ bhave;

Upacāro sumittamhi,

Māyā ca hoti koṭilaṃ.

15.

Kamena aggato ucchu,

Raso sādutaro yathā;

Tatheva sumitto loke,

Dummitto pana nediso.

16.

Sokārāti parittāṇaṃ,

Vissāsapītibhājanaṃ;

Ratanābhiratanaṃ icche,

Sumittaṃ akkharattayaṃ.

17.

Dampatīnaṃ sumittānaṃ,

Mukhaṃ aññoññadappaṇaṃ,

Sukhe sukhaṃ dukkhe dukkhaṃ,

Paṭicchāyeva dappaṇe.

Kathaṃ nu tāsaṃ hadayaṃ,

Sukharāvata itthiyo;

Yāsāmike dukkhitamhi,

Sukhamicchanti attano.

我來將這段巴利文完整翻譯成簡體中文：禮敬世尊、阿羅漢、正等正覺者蘇拉薩蒂格言集第一部分禮讚偈 1 從世尊口中生出，猶如芳香蓮花妙；所生最勝之言教，我以歡喜心頂禮。 2 應賢明大臣請求，我今編撰此格言；名為善寂者所作，利益世間之教誡；具足莊嚴與訓誨，我稱之為蘇拉薩。 3 愿諸善人觀此論，如同美妙旃檀樹；充滿種種之教誨，善解義利常受持。蘇拉薩蒂格言集 1 知恩與真實二者，實為世間之精華；世間賴此得安立，國土因此得自在。 2 世間烏鴉與惡人，常如污垢遍一切；損壞殊勝諸功德，實為世間之仇敵。豺狼乃是獸中敵，烏鴉即是鳥中敵；無端結怨如漁夫，與諸魚類為仇敵；對於賢善有德者，惡人常懷敵意心。 3 諸位當善養吉祥，吉祥乃是財富本；於此世間因吉祥，得以光耀成就事。 4 妄語世間造黑暗，真實則作光明因；妄語暗中受痛苦，真實光明得安樂。豺狼之聲易分辨，鳥類鳴叫亦易知；然而人類之言語，更難辨別知虛實。 5 嫉妒如同劫末火，能焚盡毀諸財富；隨喜猶如劫末云，能使一切財富生。 6 如同稻草堆上立，不穩固柱難持久；如是猴心諸作為，動搖不定難持續。猴子之心如薑黃，染色易褪難持久；愛憎無常如此人，即使非人勿親近。 7 [甲] 蝴蝶採花心迷醉，自恃美麗生驕慢；從此花間飛彼花，不歸本處無歸依。 [乙] 螞蟻雖然形貌醜，團結一致有勇力；莫如蝴蝶貪花蜜，應當傚法蟻群行。 8 [甲] 如犬嬉戲相歡喜，彼此相親共玩樂；一見棄食相爭奪，轉成仇敵相傷害。 [乙] 今有某些世間人，和睦歡喜相親近；為財相爭起傷害，速成仇敵真可嘆。 9 春季冬季與夏季，椰樹不見有差異；善人心志堅如是，苦樂之中常不動。 10 譬如圓球正旋轉，能夠穩立而不倒；若不轉動臥地上，世人亦復如是然。 11 時宜之物諸世人，難以估價其價值；金剛等物能估價，是故時機無價寶。 12 [甲] 訶子樹木壽命長，堅實芳香具美質；木棉雖亦壽命長，卻無香氣不堅實。 [乙] 如是世間諸人中，長壽之人具善德；有如朽木無實質，雖然長壽如牛生。 13 若於何人施恩惠，或是加害皆無益；此人心如頑石者，徒言其活實無義。恩惠于彼無結果，忿怒於彼亦無益；不應與彼相往來，如同不男非男女。 14 親切待人當謹慎，莫輕易成知心友；若對真友假親切，則成詭詐不正直。 15 如同甘蔗漸向上，其味愈加倍甘美；如是善友情誼深，惡友之情非如是。 16 解除憂患作護佑，信賴歡喜之源泉；勝過珍寶更可貴，善友三字最殊勝。 17 夫妻善友互相對，如同明鏡映容顏；苦樂相應皆共同，猶如鏡中映其影。女人心性真奇特，何以求取己安樂；當其夫主受苦時，反求自身得快樂。

18.

Nivātañca pure katvā,

Mānaṃ katvāna pacchato;

Sakatthaṃ dhāraye dhīro,

Atthabhañjo hi muḷhatā.

19.

Purecāraṃ satiṃ katvā,

Saddhaṃ kareyya pacchato;

Turaṃ na saddahe dhīro,

Sīghasaddho hi mandako.

20.

Vane 0.0099 bahūni kaṭṭhāni;

Dullabhaṃ rattacandanaṃ;

Tathā janā bahū loke;

Pumā jañño sudullabho.

21.

Tiṇakaṭṭhapalāsehi ;

Sukkhehi dayhate vanaṃ;

Etādīhi asārehi;

Loko janehi dayhate.

22.

Antovasse timāsamhi,

Puññakammena moditā;

Sukhaṃ vasiṃsu porāṇā,

Buddhasāsanamāmakā.

23.

Migamadena ekena,

Taṃ vanaṃ surabhigandhikaṃ;

Tathā janena taṃ raṭṭhaṃ,

Guṇinā hi sirīmatā.

Sarīraṃ khaṇaviddhaṃsī,

Kappantaṭṭhāyino guṇā.

24.

Kharānaṃ sīhabyagghānaṃ,

Saṅgamo no hisabbadā;

Tatheva byagghacittānaṃ,

Sajātikā khayonatā.

25.

Saka sādhupi no sādhū,

Yo ceñña duṭṭhakārako;

Bahūnaṃ sādhū pāyena,

Sa ve sādhūti vuccate.

26.

Bahūdake samuddepi,

Jalaṃ nattheva pātave;

Khuddake khatakūpamhi,

Sāduṃ atthi bahuṃ dakaṃ.

27.

Mā sīghaṃ vivareyyātha,

Nindituñca pasaṃsituṃ;

Mukhañhi vo kathādvāraṃ,

Nirundheyyātha sabbadā.

28.

Mā sīghaṃ vivareyyātha,

Cakkhuṃ vo dassituṃ piyaṃ;

Saṇikañhi piyalābhaṃ,

Dhanalābhaṃ turaṃ kare.

29.

Anārambho hi kammānaṃ,

Paṭhamaṃ buddhilakkhaṇaṃ;

Niṭṭhaṅgataṃ āraddhassa,

Dutiyaṃ buddhilakkhaṇaṃ.

Asamekkhitakammantaṃ ,

Turitābhinipātinaṃ;

Sāni kammāni tappenti,

Uṇhaṃ vajjhohaṭaṃ mukhe.

30.

Aphalāni durantāni,

Janatā ninditāni ca;

Asakyāni ca kammāni,

Nārabhetha vicakkhaṇo.

31.

Ativirodhabhītānaṃ ,

Saṅkitānaṃ pade pade;

Parappavādatāsānaṃ,

Dūrato yanti sampadā.

Saddamattaṃ na bhetabbaṃ,

Loko saddassa gocaro;

Yo ca saddaparittāso,

Vane bhantamigo hi so.

32.

Dvinnaṃ taṇḍulathūsānaṃ,

Viseso suṭṭhu khāyati;

Randhitopi siniddho no,

Thuso virasaphāruso;

Taṇḍulaṃ siniddhaṃ rasaṃ,

Evaṃ lokepi ñāyate.

33.

Eraṇḍaṃ nissitā valli,

Ruhate kiṃ yathābalaṃ;

Mahāsālaṃ sunissāya,

Ruhate brahataṃ gatā.

34.

Mettā hi sīmasambhedā,

Pakkhapāta vighātikā;

Pakkhapātena dukkhanti,

Nippakkho vasate sukhaṃ.

35.

Narā paññā ca laṅkārā,

Yathāṭhāne niyujjare;

No hi cūḷāmaṇi pāde,

Pādukā ca siropari.

Ukkuṭṭhe sūra micchanti;

Mantīsu akutūhalaṃ;

Viyañca annapānamhi;

Atthe jāte ca paṇḍitaṃ.

36.

Pamādo hi tamo loke,

Kālo coro bhayānako;

Kāyagehaṃ bahuchiddaṃ,

Kālacorassa coritaṃ.

37.

Cañcalo kāladāso hi,

Dhītimā kālaissaro;

Kālissaro raṭṭhissaraṃ,

Ativattati sabbaso.

38.

Viluppanti 8 dhanaṃ eke,

Kālameke anekkhakā;

Tesu kālavilopāva,

Bhayānakā tikakkhaḷā.

39.

Raññā raṭṭhahitaṃ kattā,

Rañño hitaṃ janehi ve;

Desso attahitaṃ dassī,

Gārayho kinnu kārako.

Attadatthaṃ paratthena;

Bahunāpi na hāpaye.

40.

Yassa upakāro dinno,

Upakāraṃ dade puna;

Tato pakāraṃ niccheyya,

Kataññū dullabho idha.

Saccaṃ kireva māhaṃsu,

Narā ekacciyā idha;

Kaṭṭhaṃ niplavitaṃ seyyo,

Natveve kacciyo naro.

41.

Kāruko sakapaññāya,

Mahagghaṃ dārukaṃ kare;

Tathā janopi attānaṃ,

Mahaggho lokamānito.

我來將這段巴利文完整翻譯成簡體中文： 18 先須謙遜而行事，后當自重而處世；智者如是護己利，愚昧毀己實迷癡。 19 以念為先而行事，信心隨後方建立；智者不輕易相信，輕信乃是愚人相。 20 林中樹木雖眾多，紅檀難得實稀有；世間人眾亦如是，賢良丈夫實難尋。 21 草木枯葉燃燒時，大火遍燒整片林；如是無益諸凡人，燃燒世間成災害。 22 雨季三月住安樂，以其福業生歡喜；古昔之人皆如是，護持佛法而安居。 23 一點麝香之氣味，能使林木生芳香；如是國土因一人，具德賢者得繁榮。形體剎那即壞滅，功德長存劫末時。 24 獅虎兇猛諸野獸，不常相聚共一處；如是兇暴噁心者，難與同類共相處。 25 自身雖善非真善，若是損他作惡者；利益眾人方為善，此人方稱真善士。 26 大海雖有眾多水，卻無一滴堪飲用；小小水井雖狹小，卻有甘美可飲水。 27 莫要輕易開其口，詆譭讚歎須謹慎；你們之口為言門，應當常常善防護。 28 莫要輕易張其目，觀看可意愛境界；緩緩獲得可意事，財富速得反害己。 29 不輕舉妄動作為，此乃智慧第一相；已開始事終有成，此為智慧第二相。不觀察而行其事，輕率冒進貪速成；如是行為生懊惱，如同熱食傷其口。 30 無有果報難完成，為人誹謗所不喜；不能成就之事業，智者不應輕舉行。 31 畏懼過度對立者，舉步多慮生疑慮；懼怕他人誹謗者，福德利養皆遠離。不應懼怕聲音事，世間本是聲境界；若人畏懼於聲音，如林中鹿驚惶走。 32 稻米糠秕二者間，差別容易得分明；糠秕雖經善烹煮，終究粗澀無滋味；稻米柔軟具美味，世間亦復如是知。 33 蔓藤依附蓖麻樹，生長高度隨其力；若依高大娑羅樹，便能生長達高處。 34 慈心能破諸界限，能除偏私與執著；因為偏私受痛苦，無有偏私住安樂。 35 人與智慧為莊嚴，各依其位而安立；頂冠不應置足下，足履不應戴頭上。戰時需要勇士助，議事不喜多事者；飲食之時需廚師，患難之際求智者。 36 放逸世間如黑暗，時光如賊甚可怖；身體猶如多孔屋，為時光賊所偷竊。 37 輕浮者為時奴僕，堅毅者為時主人；時之主宰勝一切，超越國王之威權。 38 或有劫奪他財物，或有虛擲光陰者；其中虛擲光陰者，最為可怖最殘酷。 39 為王利益其國土，為民謀劃王利益；若求自利不顧他，應受誹謗何所為。莫以多數他人利，而損害及自身利。 40 若人受人之恩惠，應當報答其恩德；更應尋求行善事，知恩報恩世難得。世間某些人常說，確實真實之言語；木塊浮水尚可取，忘恩負義不如木。 41 工匠憑藉其智慧，能使木材價值高；如是世人依自力，令己受人所尊重。

42.

Appaggho hi ayo hemaṃ,

Mahagghaṃ chindate yathā;

Nigguṇo saguṇaṃ loke,

Alakkhīca siriṃ tathā.

Sūrassatīnīti

Dutiyo bhāgo

1.

Dhanassa dubbidhaṃ kiccaṃ,

Pāpeti uṇṇataṃ dhaniṃ;

Adhaniṃ oṇataṃ loke,

Sañcine tena taṃ dhanaṃ.

2.

Vaṭṭate satataṃ sīghaṃ,

Kālacakkaṃ avāritaṃ;

Tena ghaṭī dinaṃ māso,

Vasso bhavatya cīrato.

3.

Sattunā na hi sandheyya,

Ekadā so bhayaṃ karo;

Sutattamapi pānīyaṃ,

Samayate nu pāvakaṃ.

4.

Vijahaṃ pakatiṃ yo hi,

Vikatiṃ puna gacchati;

Sabhāvena ākārena,

Vippallāsaṃ sa gacchati;

Saṃsumāra gatā godhā,

Yathā thī pumavesikā.

5.

Pakkhaṃ laddhāna uḍḍenti,

Upacikā hi vammikā;

Nikkhantā maraṇaṃ yanti,

Uppatā nippataṃ gatā.

6.

Sabbaṃpiyassa dajjeyya,

Nissesaṃ piyamānasaṃ;

Saddhācittaṃ tu no viññū,

Saddhāyiko pakkhalito.

7.

Sakkoti laṅghituṃ byāmaṃ,

Mahussāhena yo hi so;

Tadaḍḍhaṃ anussāhena,

Nossāho tesu thomito;

Mahussāho dukkho loke,

Anussāho sadā sukho.

8.

Dukkhamaṃ akkhamanto yo,

Piṭṭhikārīca dukkaraṃ,

Kadā labheyya so loke,

Sukhamaṃ sukaraṃ mudhā;

Paccakkhañhi so kareyya,

Dukkhamañcāpi dukkaraṃ.

9.

Anaggho manusso loke,

Tosanāposanādinā;

Tena so mahagghaṃ kammaṃ,

Kare lokahitāyutaṃ.

10.

Vātena nappabhijjanti,

Ninnā veḷū kasā naḷā;

Yathāvātaṃ nagacchanti,

Tathā care jane kadā.

11.

Purato ca pacchato ce,

Nissayo natthi passato;

Adhikaṃ vīriyaṃ hoti,

Attanātho tadā bhave.

12.

Khaṇaṃ ākhubilaṃ sīho,

Pāsāṇasakalākulaṃ;

Pappoti nakhabhaṅgaṃvā,

Phalaṃvā mūsiko bhave.

13.

Maggamuḷhā janā andhā,

Amaggā maggasaññino;

Tatheva duppaññā muḷhā,

Tathatthaṃ nāva bujjhare.

14.

Piyarūpaṃ vīrarūpaṃ,

Duvidhā rūpasampadā,

Nāriṃ icche piyarūpiṃ,

Purisaṃ vīrarūpakaṃ.

15.

Pajjalanti hi khajjotā,

Pakkhacālanakammunā;

Kusitā supitā nete,

Tathā janāpi kammikā.

16.

Kummasaṅkocamopamya ,

Niggahamapi saṃkhame;

Pattakāle tu nītiñño,

Kaṇhasappova uṭṭhahe.

17.

Bhakkhasesaṃ nakhādanti,

Sīhā unnatacetasā;

Paraṃpi napaṇāmenti,

Vuddhikāmā tathā care.

18.

Na va vasso samuppanno,

Khīṇo purāṇahāyano;

Navavasse navā mettā,

Bhāvitabbā hitesinā.

19.

Santāpayanti kamayāpyabhujaṃ na rogā,

Dummantinaṃ kamupayanti na nītidosā;

Kaṃ srī na mānayati kaṃ na ca hanti maccu,

Kaṃ thīkatā na visayā paripīḷayanti.

(Vasantatilakāgāthā.)

20.

(Ka) byāmamattena daṇḍena,

Yolumbya udakaṃ mine;

Agambhīraṃ gambhīraṃvā,

Agādhe maññi gambhīraṃ.

(Kha)

Tathā mando saññāṇena,

Agādhe maññi paṇḍitaṃ;

Samāsamaṃ na jānāti,

Bahvappaṃ tikkhamandataṃ.

21.

Duṭṭhakamme saṅgamanti,

Chekakamme ca no idha;

Maccuṃ vahanti sīsena,

Te muḷhā muḷhasaṅgamā.

22.

Duvidho saṅgamo loke,

Ujuko kuṭilo bhave;

Ujukova pasaṃseyyo,

Nohyañño sājasaṅgamo.

Te iminā upāyena samaggā sammodamānā mahā bhittipiṭṭhikāya vasanti. (Mahosadhajātaka aṭṭhakathā)

23.

Yūthikā pupphate nohi,

Siñcitāpi punappunaṃ;

Pupphate sampatte kāle,

Evaṃ dhāretha vīriyaṃ.

24.

Dhanuccayo dhanakkhepo,

Duvidhā hi dhanākati;

Dhanuccaye nayo atthi,

Dhanakkhepamhi no idha.

我來將這段巴利文完整翻譯成簡體中文： 42 如鐵雖然價值低，能切貴重黃金者；無德能害有德人，不祥能破吉祥事。蘇拉薩蒂格言集第二部分 1 財富有著雙重用，使富者更加高傲；貧者更加卑下lived，因此應當積聚財。 2 時輪不停速運轉，無有阻礙常流轉；因此時辰日月年，相續不斷而流逝。 3 不應與敵結和好，彼終有時生怖畏；即使沸騰之熱水，亦能熄滅火焰事。 4 若人捨棄本性質，轉而追求變異相；依其本性與形相，必定遭受顛倒果；如蜥蜴入鱷魚群，如女扮作男子相。 5 白蟻得翼即飛起，從其蟻冢向空中；飛出即往死亡去，飛昇終歸墜落地。 6 可將一切施所愛，傾心付出無保留；智者不輕信於人，輕信終將遭跌倒。 7 若人以大精進力，能躍一尋之距離；無精進者半尋難，故贊精進非懈怠；大精進世間受苦，無精進常得安樂。 8 不堪忍苦之人者，亦不能作難行事，何時世間得安樂，易行之事無代價；應當親自作難事，雖苦難行仍須為。 9 人生世間無價值，由其滿足供養等；故應作大價值事，利益世間為善業。 10 竹藤蘆葦柔軟物，隨風搖擺不折斷；如風吹動隨風行，對人處世亦如是。 11 前後左右四方處，若無倚靠他人時；更應發起大精進，唯有自依為依怙。 12 獅子進入鼠洞中，洞中巖石眾多時；或遭爪甲損傷事，或得老鼠為獵物。 13 迷失道路如盲人，非道認作真道路；愚人迷惑亦如是，不能了知真實義。 14 可愛容貌勇武相，此為兩種身莊嚴，女人應具可愛相，男子應具勇武容。 15 螢火蟲因振翅動，發出光明照四方；懶惰睡眠無所作，世人作業亦如是。 16 如龜收縮四肢時，應當忍受他折辱；時機成熟明事理，如黑蛇起勢昂揚。 17 獅子高傲有尊嚴，不食其餘剩飯食；不輕賤他求進益，智者處世應如是。 18 新雨季節未來臨，舊年雨季已過去；新雨之時新慈心，求利益者應修習。 19 何人不受病苦惱，何人不受惡謀害，何人不受福德敬，何人不遭死亡逼，何人不受欲境縛。（娑散得羅迦偈） 20 [甲] 以一尋長之木杖，探測水中之深淺；不分深淺皆測量，無底認作有底處。 [乙] 如是愚人以己智，以為無智是智者；不知平等與差別，多少利鈍難分別。 21 惡業之事相聚集，善巧之事不相聚；愚人以頭負死亡，迷惑之人共集會。 22 世間二種和合事，正直邪曲有二種；唯贊正直和合事，不讚邪曲諸集會。他們以此方便和合歡喜，住于大墻之後。（摩訶薩陀本生註釋） 23 素馨之花不易開，雖經常時澆灌養；時節因緣和合時，自然開放正如是。 24 聚財散財此二種，財富運用有二途；聚財之中有規律，散財之中無規矩。

25.

Amātā pitarasaṃ vaḍḍhaṃ,

Jūtakārañca cañcalaṃ;

Nālapeyya visesaññū,

Yadicche siddhi mattano.

Haliddirāgaṃ kapicittaṃ,

Purisaṃ rāgavirāginaṃ;

Edisaṃ tāta māsevi,

Nimmanussaṃpi ce siyā.

26.

Guṇā guṇaññūsu guṇā bhavanti,

Te nigguṇaṃ patvā bhavanti dosā;

Āsādyatoyā pabhavanti najjo,

Samudramāsajja bhavantyapeyyā.

(Upajātigāthā)

27.

Silārūpaṃ nimminanti,

Koṭṭetvāna punappunaṃ;

Koṭṭakova tathā bālā,

Sādhuṃ ovajja nimmitā.

Cāṇakyanītilā gāthā

Lālane bahavo dosā,

Tāḷane bahavo guṇā;

Tasmā puttañca sissañca,

Tāḷaye na ca lālaye.

28.

Atītassa hi mittassa,

Yo ce dosaṃ pakāsaye;

So have paccuppannassa,

Dosaṃ bhāseti ñāyati.

29.

Latāviya sevakā te,

Ye nissayaṃ palambare;

Nissayassa vināsena,

Bhūmyaṃ senti anāthakā.

30.

Dosasiṅgehi vijjhanto,

Mānakhūrehi akkamaṃ;

Bhayaṃ karoti lokamhi,

Gova bālo vihiṃsako.

31.

Ādo upari lokoyaṃ,

Ujulekhāya tiṭṭhati;

Musāvātehi taṃlokaṃ,

Nipātesi anajjavaṃ.

32.

Sughaṭaṃ kumbhakārena,

Nāraho paribhuñjituṃ;

Tathūpamāya vekkheyya,

Sakammaparakammani.

33.

Anantaraṃsī sūropi,

Nasakkoti ghanaṃ tamaṃ;

Vijjhituṃ raṃsiyā loke,

Tathā madanamohitā;

Nasakkonti madaṃ bhetvā,

Paññābhāya pabhāsituṃ.

34.

Khedaveraṃ daliddamhi,

Bhogimhi rogupaddavaṃ;

Dessaverañca āṇimhi,

Passe lokassa veritaṃ.

35.

Saṃladdhena subhogena,

Jīvaṃ suddhaṃ kare nijaṃ;

Seṭṭho so tena jīvena,

Jeguccho malajīviko.

36.

Vajira puppharāgānaṃ,

Visesaṃ yo nabujjhati;

Kathañhi so vikkīṇeyya,

Kīṇeyya vā yathātathaṃ.

37.

Kippīli kopi cintetvā,

Pabbataṃ bhettu mussahaṃ;

Abalā tanumajjhattā,

Cintā hasyāva sā mudhā.

38.

Jātamattaṃ na yo sattuṃ,

Rogañcūpasamaṃ naye;

Mahābalopi teneva,

Vuddhiṃpatvā sa haññate.

39.

Sajīvamaṃsabhakkhehi ,

Sadāṭhīhi mukhehi bho;

Biḷārabyagghasīhānaṃ ,

Nihīnāni anekadhā;

Tikkhāni kharavādāni,

Manussānaṃ mukhāni ve.

40.

Viluppantā vidhāvanti,

Sajīvavuttikammunā;

Janā tena vihaññanti,

Caranti dhammavemukhā.

41.

Sulabhaṃ lokiyaṃ loke,

Sāsanīyaṃva dullabhaṃ;

Dullabhaṃ taṃ vamaññanto,

Eso bālatamo bhave.

42.

Yo patittha agyāvāṭaṃ,

Mohā taṃ upakārituṃ;

Aññorohi tadā vāṭaṃ,

Dutīyo muḷhamuḷhako.

43.

Byaggho āvudhaviddho hi,

Akā duṭṭhāni ninnadaṃ;

Tatheva sādhusatthena,

Viddho bālo pakuppito.

44.

Pivanti lohitaṃ ḍaṃsā,

Anto tuṇḍena makkhikā;

Bahiddhā parivārenti,

Jano tena ḍaṃsāyaye.

我來將這段巴利文完整翻譯成簡體中文： 25 無母父者利增長，賭徒輕浮無定性；若欲成就自身事，明辨是非勿親近。薑黃色變猴子心，愛憎無常如此人；如是之人莫親近，即使非人亦應避。 26 功德于具德者中成功德，此德遇無德者反成過；諸河發源皆可飲用水，入于大海則成不堪飲。（優波阇提偈） 27 反覆敲打石頭時，方能雕成佛像相；愚人亦復如是然，經常教誡成善士。昌那迦格言偈：溺愛有諸多過失，訓誡具諸多功德；是故對子與弟子，當訓誡而勿溺愛。 28 若人對於昔日友，宣說其人之過失；必定對現在朋友，亦將說其過可知。 29 如藤蔓之諸僕從，依附他人而生存；若其所依遭毀壞，無依無靠臥地上。 30 以過失角來刺人，以傲慢蹄來踐踏；如牛愚人害世間，製造恐怖傷害事。 31 世間本應依正道，如直線般而安立；因虛妄風吹動故，失去正直而墮落。 32 陶工所造好陶器，不值得他人輕賤；如是觀察諸事業，自己他人之作為。 33 日輪雖具無量光，不能透射濃密暗；如是世間諸眾生，為驕慢癡所迷醉；不能破除驕慢心，以智慧光來照明。 34 貧窮引生苦與怨，富貴招致病災難；權位招來憎與恨，觀世間人皆仇敵。 35 以正當得之財富，應使己命清凈活；以此生命為最勝，污穢生活應厭棄。 36 金剛寶石與紅寶，若人不識其差別；如何能夠正確知，買賣價值如實性。 37 螞蟻雖有碎山志，舉身微小力量微；思慮徒然生笑話，難成大事應知止。 38 初生仇敵與疾病，若不及時令平息；雖有大力終害己，待其長大難降伏。 39 貓虎獅子諸獸類，以利牙口食生肉；其害遠不及人類，惡言銳利多傷人。 40 為求活命而奔走，劫掠他人之財物；因此世人受傷害，背離正法而生活。 41 世間常事易獲得，佛法教義實難得；輕視難得之教法，此人最為愚癡者。 42 有人墮入火坑中，愚癡欲去相救助；自身亦入其火坑，第二愚者更愚癡。 43 猛虎為武器所傷，發出可怖大吼聲；如是愚人亦如是，善言教誡反生嗔。 44 蚊蟲吸食他人血，蠅蟲內藏其毒牙；外圍環繞似護衛，世人亦似此蟲行。

45.

Adhanassa khaṇo appo,

Saddhammo appakālino;

Appako tena yuñjeyyuṃ,

Khaṇaṃ bahuṃ labhetave.

我來將這段巴利文完整翻譯成簡體中文： 45 貧窮之人時機少，正法住世時亦短；因此應當勤修習，方得長久之利益。