B0102051416tiṃsanipāto（三十品）
-
Tiṃsanipāto
-
Kiṃchandajātakaṃ (1)
1.
Kiṃchando kimadhippāyo, eko sammasi ghammani;
Kiṃ patthayāno kiṃ esaṃ, kena atthena brāhmaṇa.
2.
Yathā mahā vāridharo, kumbho supariṇāhavā [supariṇāmavā (ka.)];
Tathūpamaṃ ambapakkaṃ, vaṇṇagandharasuttamaṃ.
3.
Taṃ vuyhamānaṃ sotena, disvānāmalamajjhime;
Pāṇīhi naṃ gahetvāna, agyāyatanamāhariṃ.
4.
Tato kadalipattesu, nikkhipitvā sayaṃ ahaṃ;
Satthena naṃ vikappetvā, khuppipāsaṃ ahāsi me.
5.
Sohaṃ apetadaratho, byantībhūto [byantibhūto (sī. pī. ka.)] dukhakkhamo;
Assādaṃ nādhigacchāmi, phalesvaññesu kesuci [kesupi (ka. sī.)].
6.
Sosetvā nūna maraṇaṃ, taṃ mamaṃ āvahissati;
Ambaṃ yassa phalaṃ sādu, madhuraggaṃ manoramaṃ;
Yamuddhariṃ vuyhamānaṃ, udadhismā mahaṇṇave.
7.
Akkhātaṃ te mayā sabbaṃ, yasmā upavasāmahaṃ;
Rammaṃ pati nisinnosmi, puthulomāyutā puthu.
8.
Tvañca kho meva [me (sī.), mama (?)] akkhāhi, attānamapalāyini;
Kā vā tvamasi kalyāṇi, kissa vā tvaṃ sumajjhime.
9.
Ruppapaṭṭapalimaṭṭhīva [ruppapaṭṭaplamaṭṭhīva (syā.), rūpapaṭṭapamaṭṭhīva (ka.)], byagghīva girisānujā;
Yā santi nāriyo devesu, devānaṃ paricārikā.
10.
Yā ca manussalokasmiṃ, rūpenānvāgatitthiyo;
Rūpena te sadisī natthi, devesu gandhabbamanussaloke [devagandhabbamānuse (syā.)];
Puṭṭhāsi me cārupubbaṅgi, brūhi nāmañca bandhave.
11.
Yaṃ tvaṃ pati nisinnosi, rammaṃ brāhmaṇa kosikiṃ;
Sāhaṃ bhusālayā vutthā, varavārivahoghasā.
12.
Nānādumagaṇākiṇṇā, bahukā girikandarā;
Mameva pamukhā honti, abhisandanti pāvuse.
13.
Atho bahū vanatodā, nīlavārivahindharā;
Bahukā nāgavittodā, abhisandanti vārinā.
14.
Tā ambajambulabujā, nīpā tālā cudumbarā [tālamudumbarā (syā. ka.)];
Bahūni phalajātāni, āvahanti abhiṇhaso.
15.
Yaṃ kiñci ubhato tīre, phalaṃ patati ambuni;
Asaṃsayaṃ taṃ sotassa, phalaṃ hoti vasānugaṃ.
16.
Etadaññāya medhāvi, puthupañña suṇohi me;
Mā rocaya mabhisaṅgaṃ, paṭisedha janādhipa.
17.
Na vāhaṃ vaḍḍhavaṃ [vaddhavaṃ (sī. pī.)] maññe, yaṃ tvaṃ raṭṭhābhivaḍḍhana;
Āceyyamāno rājisi, maraṇaṃ abhikaṅkhasi.
18.
Tassa jānanti pitaro, gandhabbā ca sadevakā;
Ye cāpi isayo loke, saññatattā tapassino;
Asaṃsayaṃ tepi [te (sī. pī.)] jānanti, paṭṭhabhūtā [vaddhabhūtā (sī. pī.)] yasassino.
19.
Evaṃ viditvā vidū sabbadhammaṃ, viddhaṃsanaṃ cavanaṃ jīvitassa;
Na cīyatī tassa narassa pāpaṃ, sace na ceteti vadhāya tassa.
20.
Isipūgasamaññāte, evaṃ lokyā viditā sati [pati (ka. syā. ka.)];
Anariyaparisambhāse, pāpakammaṃ jigīsasi [jigiṃsasi (sī. syā. pī.)].
21.
Sace ahaṃ marissāmi, tīre te puthusussoṇi;
Asaṃsayaṃ taṃ asiloko, mayi pete āgamissati.
22.
Tasmā hi pāpakaṃ kammaṃ, rakkhasseva [rakkhassu ca (syā.)] sumajjhime;
Mā taṃ sabbo jano pacchā, pakuṭṭhāyi [pakatthāsi (sī. pī.), patvakkhāsi (syā.)] mayi mate.
23.
Aññātametaṃ avisayhasāhi, attānamambañca dadāmi te taṃ;
So duccaje kāmaguṇe pahāya, santiñca dhammañca adhiṭṭhitosi.
24.
Yo hitvā pubbasaññogaṃ, pacchā saṃyojane ṭhito;
Adhammañceva carati, pāpañcassa pavaḍḍhati.
三十偈品 511. 何愿本生經 (1) 1. 何愿何圖想，獨坐烈日中； 何求何尋覓，為何事婆羅門。 2. 猶如大水瓶，形狀甚完美； 恰似熟芒果，色香味俱全。 3. 見其隨流逝，纖腰美人啊； 我以手攫取，奉獻火神壇。 4. 然後我自己，置於芭蕉葉； 以刀將其切，解我饑與渴。 5. 我已除煩惱，超越諸苦厄； 其他諸果實，不得如是樂。 6. 乾枯必致死，此果將害我； 芒果味甘美，甜美最悅人； 我取漂流者，從大海中來。 7. 我已告知汝，為何在此居； 坐於美河岸，多魚游其中。 8. 請汝亦告我，汝是不逃者； 美人汝是誰，纖腰汝為何。 9. 如拋光銀板，似山生虎女； 天界諸仙女，眾神之侍女。 10. 人間諸女子，以容貌見稱； 容貌無與倫，天人乾闥婆； 請告優美者，名姓及親屬。 11. 汝坐此河岸，婆羅門拘私； 我從草廬來，水流之佳處。 12. 諸多樹木叢，眾山之峽谷； 皆以我為首，雨季水豐溢。 13. 復有多山泉，載流青色水； 眾多象飲處，水流皆盈滿。 14. 芒果蒲桃樹，尼巴多羅樹； 眾多果實類，常常結果實。 15. 兩岸所有果，掉落入水中； 必定隨水流，為流所驅使。 16. 智者知此理，廣慧聽我言； 莫喜執著心，請制止人主。 17. 我不認為善，國土增長者； 聖王受教者，渴求求死亡。 18. 諸父皆知曉，天神乾闥婆； 世間諸仙人，自製修苦行； 必定皆知曉，具名聲尊者。 19. 智者如是知一切法，生命終將毀滅衰敗； 若人不思殺害之事，彼人罪過不會增長。 20. 仙人眾所知，此事世皆曉； 非聖人談論，汝求作惡業。 21. 若我命終時，豐臀女河岸； 必定惡名聲，死後將隨至。 22. 是故纖腰女，遠離諸惡業； 莫使眾人後，我死而責汝。 23. 已知此不可勝者，我將自身果獻汝； 汝舍難離欲功德，已立於法與寂靜。 24. 捨棄昔年緣，覆住新系縛； 非法而行事，罪惡漸增長。
25.
Ehi taṃ pāpayissāmi, kāmaṃ appossuko bhava;
Upānayāmi sītasmiṃ, viharāhi anussuko.
26.
Taṃ puppharasamattebhi, vakkaṅgehi arindama;
Koñcā mayūrā diviyā, kolaṭṭhimadhusāḷikā;
Kūjitā haṃsapūgehi, kokilettha pabodhare.
27.
Ambettha vippasākhaggā [vippasūnaggā (sī. syā. pī.), vippaonaggā (ka.)], palālakhalasannibhā;
Kosambasaḷalā [kosumbhasalalā (sī. syā. pī.)] nīpā, pakkatālavilambino.
28.
Mālī tiriṭī kāyūrī, aṅgadī candanussado [candanassado (sī.)];
Rattiṃ tvaṃ paricāresi, divā vedesi vedanaṃ.
29.
Soḷasitthisahassāni, yā temā paricārikā;
Evaṃ mahānubhāvosi, abbhuto lomahaṃsano.
30.
Kiṃ kammamakarī pubbe, pāpaṃ attadukhāvahaṃ;
Yaṃ karitvā manussesu, piṭṭhimaṃsāni khādasi.
31.
Ajjhenāni paṭiggayha, kāmesu gadhito [gathito (sī. pī.), giddhito (syā. ka.), giddhiko (ka. aṭṭha.)] ahaṃ;
Acariṃ dīghamaddhānaṃ, paresaṃ ahitāyahaṃ.
32.
Yo piṭṭhimaṃsiko hoti, evaṃ ukkacca khādati;
Yathāhaṃ ajja khādāmi, piṭṭhimaṃsāni attanoti.
Kiṃchandajātakaṃ paṭhamaṃ.
- Kumbhajātakaṃ (2)
33.
Ko pāturāsī tidivā nabhamhi, obhāsayaṃ saṃvariṃ candimāva;
Gattehi te rasmiyo niccharanti, sateratā [sateritā (sī. syā. ka.)] vijjurivantalikkhe.
34.
So chinnavātaṃ kamasī aghamhi, vehāyasaṃ gacchasi tiṭṭhasī ca;
Iddhī nu te vatthukatā subhāvitā, anaddhagūnaṃ api devatānaṃ.
35.
Vehāyasaṃ gammamāgamma [kamamāgamma (sī. syā.)] tiṭṭhasi, kumbhaṃ kiṇāthāti yametamatthaṃ;
Ko vā tuvaṃ kissa vā tāya kumbho, akkhāhi me brāhmaṇa etamatthaṃ.
36.
Na sappikumbho napi telakumbho, na phāṇitassa na madhussa kumbho;
Kumbhassa vajjāni anappakāni, dose bahū kumbhagate suṇātha.
37.
Gaḷeyya yaṃ pitvā [pītvā (sī. pī.)] pate papātaṃ, sobbhaṃ guhaṃ candaniyoḷigallaṃ;
Bahumpi bhuñjeyya abhojaneyyaṃ, tassā puṇṇaṃ kumbhamimaṃ kiṇātha.
38.
Yaṃ pitvā [yaṃ ve pītvā (sī.)] cittasmimanesamāno, āhiṇḍatī goriva bhakkhasārī [bhakkhasādī (sī. syā. aṭṭha.)];
Anāthamāno upagāyati naccati ca, tassā puṇṇaṃ kumbhamimaṃ kiṇātha.
39.
Yaṃ ve pivitvā acelova naggo, careyya gāme visikhantarāni;
Sammūḷhacitto ativelasāyī, tassā puṇṇaṃ kumbhamimaṃ kiṇātha.
40.
Yaṃ pitvā uṭṭhāya pavedhamāno, sīsañca bāhuñca [bāhañca (pī.)] pacālayanto;
So naccatī dārukaṭallakova, tassā puṇṇaṃ kumbhamimaṃ kiṇātha.
41.
Yaṃ ve pivitvā aggidaḍḍhā sayanti, atho sigālehipi khāditāse;
Bandhaṃ vadhaṃ bhogajāniñcupenti, tassā puṇṇaṃ kumbhamimaṃ kiṇātha.
42.
Yaṃ pitvā bhāseyya ābhāsaneyyaṃ, sabhāyamāsīno apetavattho;
Sammakkhito [samakkhito (sī.)] vantagato byasanno, tassā puṇṇaṃ kumbhamimaṃ kiṇātha.
43.
Yaṃ ve pivitvā ukkaṭṭho āvilakkho, mameva sabbā pathavīti maññe [maññati (sī.)];
Na me samo cāturantopi rājā, tassā puṇṇaṃ kumbhamimaṃ kiṇātha.
44.
Mānātimānā kalahāni pesuṇī, dubbaṇṇinī naggayinī palāyinī;
Corāna dhuttāna gatī niketo, tassā puṇṇaṃ kumbhamimaṃ kiṇātha.
45.
Iddhāni phītāni kulāni assu, anekasāhassadhanāni loke;
Ucchinnadāyajjakatānimāya, tassā puṇṇaṃ kumbhamimaṃ kiṇātha.
25. 來吧我引汝，請汝勿憂慮； 引汝至清涼，安住無憂處。 26. 花蜜令陶醉，禽鳥彎曲身； 孔雀天鶴群，椋鳥與蜜鳥； 天鵝群鳴處，杜鵑覺曉時。 27. 此處芒果樹，如禾場般盛； 拘賢樹娑羅，尼巴多羅垂。 28. 戴花環臂飾，瓔珞涂栴檀； 夜間侍奉汝，晝日受苦痛。 29. 一萬六千女，皆為汝侍女； 如此大威力，令人毛骨悚。 30. 昔日作何業，招致自身苦； 因作何等事，今食背上肉。 31. 接受諸咒語，貪著諸欲樂； 長久造惡業，損害他人事。 32. 誰食背上肉，如是割而食； 如我今日食，自身背上肉。 何愿本生經第一 512. 瓶本生經 (2) 33. 誰從三天界，現身空中來； 如月照夜空，身放光明耀； 光芒從身出，如閃電照空。 34. 無風汝空行，虛空行住止； 神通已修成，非凡夫天神。 35. 空中行住止，買瓶此何事； 汝是何人也，瓶為何用處； 請告婆羅門，此事之緣由。 36. 非是酥油瓶，亦非油蜜瓶； 此瓶過無量，請聽瓶過患。 37. 飲之墮懸崖，深淵與泥坑； 食不當食物，此滿瓶可買。 38. 飲已失心智，如牛食醉草； 無主歌且舞，此滿瓶可買。 39. 飲已如裸體，遊蕩村巷間； 心迷過時睡，此滿瓶可買。 40. 飲已起顫抖，搖頭又擺臂； 如木偶起舞，此滿瓶可買。 41. 飲已臥火中，或為豺狼食； 遭逢縛殺失，此滿瓶可買。 42. 飲已言不當，會中衣不整； 污穢吐不堪，此滿瓶可買。 43. 飲已目混濁，自認為王者； 四海無與比，此滿瓶可買。 44. 驕慢起爭端，醜陋且裸奔； 盜賊賭徒家，此滿瓶可買。 45. 世間富貴家，擁有千萬財； 皆因此斷絕，此滿瓶可買。
46.
Dhaññaṃ dhanaṃ rajataṃ jātarūpaṃ, khettaṃ gavaṃ yattha vināsayanti;
Ucchedanī vittavataṃ [ucchedanī vittagataṃ (syā.), ucchedanivittagataṃ (ka.)] kulānaṃ, tassā puṇṇaṃ kumbhamimaṃ kiṇātha.
47.
Yaṃ ve pitvā dittarūpova [duṭṭharūpova (sī.)] poso, akkosati mātaraṃ pitarañca;
Sassumpi gaṇheyya athopi suṇhaṃ, tassā puṇṇaṃ kumbhamimaṃ kiṇātha.
48.
Yaṃ ve pitvā dittarūpāva nārī, akkosati sasuraṃ sāmikañca;
Dāsampi gaṇhe paricārakampi, tassā puṇṇaṃ kumbhamimaṃ kiṇātha.
49.
Yaṃ ve pivitvāna [yañce pītvāna (pī.)] haneyya poso, dhamme ṭhitaṃ samaṇaṃ brāhmaṇaṃ vā;
Gacche apāyampi tatonidānaṃ, tassā puṇṇaṃ kumbhamimaṃ kiṇātha.
50.
Yaṃ ve pivitvā duccaritaṃ caranti, kāyena vācāya ca cetasā ca;
Nirayaṃ vajanti duccaritaṃ caritvā, tassā puṇṇaṃ kumbhamimaṃ kiṇātha.
51.
Yaṃ yācamānā na labhanti pubbe, bahuṃ hiraññampi pariccajantā;
So taṃ pivitvā alikaṃ bhaṇāti, tassā puṇṇaṃ kumbhamimaṃ kiṇātha.
52.
Yaṃ ve pitvā pesane pesiyanto, accāyike karaṇīyamhi jāte;
Atthampi so nappajānāti vutto, tassā puṇṇaṃ kumbhamimaṃ kiṇātha.
53.
Hirīmanāpi ahirīkabhāvaṃ, pātuṃ karonti madanāya [madirāya (pī.)] mattā;
Dhīrāpi santā bahukaṃ bhaṇanti, tassā puṇṇaṃ kumbhamimaṃ kiṇātha.
54.
Yaṃ ve pitvā ekathūpā sayanti, anāsakā thaṇḍiladukkhaseyyaṃ;
Dubbaṇṇiyaṃ āyasakyañcupenti, tassā puṇṇaṃ kumbhamimaṃ kiṇātha.
55.
Yaṃ ve pitvā pattakhandhā sayanti, gāvo kuṭahatāva na hi vāruṇiyā;
[yaṃ ve pitvā pattakkhandhā, sayanti gāvo kūṭahatāriva; na hi vāruṇiyā vego, narena sussahoriva; (sī.)] Vego narena susahoriva [yaṃ ve pitvā pattakkhandhā, sayanti gāvo kūṭahatāriva; na hi vāruṇiyā vego, narena sussahoriva; (sī.)], tassā puṇṇaṃ kumbhamimaṃ kiṇātha.
56.
Yaṃ manussā vivajjenti, sappaṃ ghoravisaṃ miva [visamiva (syā.), visaṃ iva (ka.), visāmiva (?)];
Taṃ loke visasamānaṃ, ko naro pātumarahati.
57.
Yaṃ ve pitvā andhakaveṇḍaputtā, samuddatīre paricārayantā [andhakaveṇhuputtā (sī. pī.), aṇḍakaveṇḍaputtā (ka.)];
Upakkamuṃ musalehaññamaññaṃ, tassā puṇṇaṃ kumbhamimaṃ kiṇātha.
58.
Yaṃ ve pitvā pubbadevā pamattā, tidivā cutā sassatiyā samāya;
Taṃ tādisaṃ majjamimaṃ niratthakaṃ, jānaṃ mahārāja kathaṃ piveyya.
59.
Nayimasmiṃ kumbhasmiṃ dadhi vā madhu vā, evaṃ abhiññāya kiṇāhi rāja;
Evañhimaṃ kumbhagatā mayā te, akkhātarūpaṃ tava sabbamitta.
60.
Na me pitā vā athavāpi mātā, etādisā yādisako tuvaṃsi;
Hitānukampī paramatthakāmo, sohaṃ karissaṃ vacanaṃ tavajja.
61.
Dadāmi te gāmavarāni pañca, dāsīsataṃ satta gavaṃ satāni;
Ājaññayutte ca rathe dasa ime, ācariyo hosi mamatthakāmo.
62.
Taveva dāsīsatamatthu rāja, gāmā ca gāvo ca taveva hontu;
Ājaññayuttā ca rathā taveva, sakkohamasmī tidasānamindo.
63.
Maṃsodanaṃ sappipāyāsaṃ [sappipāyañca (sī.)] bhuñja, khādassu ca tvaṃ madhumāsapūve;
Evaṃ tuvaṃ dhammarato janinda, anindito saggamupehi ṭhānanti.
Kumbhajātakaṃ dutiyaṃ.
- Jayaddisajātakaṃ (3)
64.
Cirassaṃ vata me udapādi ajja, bhakkho mahā sattamibhattakāle;
Kutosi ko vāsi tadiṅgha brūhi, ācikkha jātiṃ vidito yathāsi.
46. 穀物金銀財，田地與牛群； 滅此富家族，此滿瓶可買。 47. 飲已如發狂，辱罵父與母； 凌辱岳母媳，此滿瓶可買。 48. 飲已如狂女，辱罵公與夫； 欺凌僕婢眾，此滿瓶可買。 49. 飲已行兇殺，持法沙門婆； 因此墮惡道，此滿瓶可買。 50. 飲已行惡行，身口意三業； 惡行墮地獄，此滿瓶可買。 51. 從前求不得，縱施諸黃金； 飲已說妄語，此滿瓶可買。 52. 飲已受人遣，緊要事目前； 告知不明理，此滿瓶可買。 53. 有慚變無慚，因醉失正念； 智者話過多，此滿瓶可買。 54. 飲已同處臥，不食地上眠； 失色且受辱，此滿瓶可買。 55. 飲已肩倒地，如牛遭杖擊； 烈酒勢難御，此滿瓶可買。 56. 如人避毒蛇，其毒最可怖； 世間如此毒，何人應飲之。 57. 安陀迦族子，飲已海岸游； 互以杵擊殺，此滿瓶可買。 58. 昔日諸天神，飲已生放逸； 永遠墮天界，大王知何飲。 59. 此瓶無酪蜜，知此莫買王； 如是瓶中物，我已告汝知。 60. 非我父與母，如汝般為我； 慈悲為利益，今日從汝言。 61. 賜汝五上村，百婢七百牛； 十駕良馬車，為我善師尊。 62. 百婢屬於王，村牛亦屬汝； 良馬車屬汝，我是帝釋天。 63. 食肉飯乳糜，蜜餅隨意食； 如是依法行，無過生天上。 瓶本生經第二 513. 阇耶提沙本生經 (3) 64. 今日久違現，第七日食時； 汝從何處來，且說汝是誰； 請說汝生世，令我知分明。
65.
Pañcālarājā migavaṃ paviṭṭho, jayaddiso nāma yadissuto te;
Carāmi kacchāni vanāni cāhaṃ, pasadaṃ imaṃ khāda mamajja muñca.
66.
Seneva tvaṃ paṇasi sassamāno [sayhamāno (syā. ka.)], mamesa bhakkho pasado yaṃ vadesi;
Taṃ khādiyāna pasadaṃ jighaññaṃ [jighacchaṃ (?)], khādissaṃ pacchā na vilāpakālo.
67.
Na catthi mokkho mama nikkayena [vikkayena (sī.)], gantvāna paccāgamanāya paṇhe;
Taṃ saṅkaraṃ [saṅgaraṃ (sī. syā. pī.)] brāhmaṇassappadāya, saccānurakkhī punarāvajissaṃ.
68.
Kiṃ kammajātaṃ anutappate tvaṃ [anutappatī taṃ (sī. pī.)], pattaṃ samīpaṃ maraṇassa rāja;
Ācikkha me taṃ api sakkuṇemu, anujānituṃ āgamanāya paṇhe.
69.
Katā mayā brāhmaṇassa dhanāsā, taṃ saṅkaraṃ paṭimukkaṃ na muttaṃ;
Taṃ saṅkaraṃ brāhmaṇassappadāya, saccānurakkhī punarāvajissaṃ.
70.
Yā te katā brāhmaṇassa dhanāsā, taṃ saṅkaraṃ paṭimukkaṃ na muttaṃ;
Taṃ saṅkaraṃ brāhmaṇassappadāya, saccānurakkhī punarāvajassu.
71.
Mutto ca so porisādassa [purisādassa (pī.)] hatthā, gantvā sakaṃ mandiraṃ kāmakāmī;
Taṃ saṅkaraṃ brāhmaṇassappadāya, āmantayī puttamalīnasattaṃ [sattuṃ (syā. pī. ka.)].
72.
Ajjeva rajjaṃ abhisiñcayassu, dhammaṃ cara sesu paresu cāpi;
Adhammakāro ca te māhu raṭṭhe, gacchāmahaṃ porisādassa ñatte [ñante (syā.)].
73.
Kiṃ kamma kubbaṃ tava deva pāva [devapāde (sī. syā. pī.)], nārādhayī taṃ tadicchāmi sotuṃ;
Yamajja rajjamhi udassaye tuvaṃ, rajjampi niccheyyaṃ tayā vināhaṃ.
74.
Na kammunā vā vacasā va tāta, aparādhitohaṃ tuviyaṃ sarāmi;
Sandhiñca [saddhiṃ ca (ka.)] katvā purisādakena, saccānurakkhī punāhaṃ gamissaṃ.
75.
Ahaṃ gamissāmi idheva hohi, natthi tato jīvato vippamokkho;
Sace tuvaṃ gacchasiyeva rāja, ahampi gacchāmi ubho na homa.
76.
Addhā hi tāta satānesa dhammo, maraṇā ca me dukkhataraṃ tadassa;
Kammāsapādo taṃ yadā pacitvā, pasayha khāde bhidā rukkhasūle.
77.
Pāṇena te pāṇamahaṃ nimissaṃ, mā tvaṃ agā porisādassa ñatte;
Etañca te pāṇamahaṃ nimissaṃ, tasmā mataṃ jīvitassa vaṇṇemi [varemi (sī.)].
78.
Tato have dhitimā rājaputto, vanditvā mātu ca pitu ca [vandittha mātucca pitucca (sī. pī.)] pāde;
Dukhinissa mātā nipatā [nipatī (sī. pī.)] pathabyā, pitāssa paggayha bhujāni kandati.
79.
Taṃ gacchantaṃ tāva pitā viditvā, parammukho vandati pañjalīko;
Somo ca rājā varuṇo ca rājā, pajāpatī candimā sūriyo ca;
Etehi gutto purisādakamhā, anuññāto sotthi paccehi tāta.
80.
Yaṃ daṇḍakirañño gatassa [yaṃ daṇḍakāraññagatassa (pī.)] mātā, rāmassakāsi sotthānaṃ suguttā;
Taṃ te ahaṃ sotthānaṃ karomi, etena saccena sarantu devā;
Anuññāto sotthi paccehi putta.
81.
Āvī raho vāpī manopadosaṃ, nāhaṃ sare jātu malīnasatte;
Etena saccena sarantu devā, anuññāto sotthi paccehi bhātika [bhāta (sī.), bhātā (syā. pī.)].
82.
Yasmā ca me anadhimanosi sāmi, na cāpi me manasā appiyosi;
Etena saccena sarantu devā, anuññāto sotthi paccehi sāmi.
83.
Brahā ujū cārumukho kutosi, na maṃ pajānāsi vane vasantaṃ;
Luddaṃ maṃ ñatvā 『『purisādako』』ti, ko sotthi mājānamidhā』vajeyya.
我來為您翻譯這段巴利文。這是一個對話體的文學作品，我會按照您的要求直譯成簡體中文： 65. （一位）旅行者說：潘查拉（Pañcāla）國王名叫阇耶提沙（Jayaddisa），如你所知，他進入林中打獵； 我在草地和森林中漫步，（請）吃掉這隻羚羊，今天就放我走吧。 66. 你雖在求饒，卻還在堅持，你所說的這隻羚羊是我的食物； 我要吃掉這美味的羚羊，現在不是哭訴的時候。 67. 我無法用贖金換取解脫，只求讓我回去后再來； 等我把這個誓言交給婆羅門后，我將作為真理的守護者返回。 68. 什麼樣的因緣讓你如此懊悔，國王啊，當死亡臨近之時； 請告訴我，或許我們能夠允許你回去。 69. 我曾向婆羅門許下諾言，這個誓言已經立下卻未完成； 把這個誓言交給婆羅門后，我將作為真理的守護者返回。 70. 你對婆羅門許下的諾言，這個誓言已經立下卻未完成； 把這個誓言交給婆羅門后，你要作為真理的守護者返回。 71. 從食人者手中獲釋后，他回到自己的宮殿，隨心所欲； 把這個誓言交給婆羅門后，他召喚了心地純凈的兒子。 72. 今天就讓你即位稱王，要對內對外都依法而行； 你的國土中不要有不法之事，我要去見食人者。 73. 大王啊，我做了什麼事讓您不滿意，我想聽聽； 今天您要讓我繼承王位，但沒有您我不要王位。 74. 孩子啊，我不記得你有任何行為或言語冒犯過我； 但我與食人者已立下誓約，作為真理的守護者我必須再去。 75. 我要去，您就留在這裡，活著的人沒有別的出路； 如果您一定要去，國王啊，那我也要去，我們都不能留下。 76. 確實，孩子啊，這是百代相傳的正法，對我來說死亡會更痛苦； 當卡瑪薩帕達（Kammāsapāda）把你烤熟，用力吃掉，用木樁刺穿。 77. 我願用我的生命換取您的生命，請您不要去見食人者； 我願意用我的生命來交換，因此我認為死亡勝過生存。 78. 於是那堅定的王子，向父母的雙足行禮； 悲傷的母親倒在地上，父親舉起雙臂哭泣。 79. 當父親看到他要離去，轉身合掌行禮； 愿月神王索摩（Soma）、水神王伐樓那（Varuṇa）、生主（Pajāpati）、月亮和太陽； 在這些神祇的保護下，遠離食人者，平安歸來吧，孩子。 80. 就像旃陀基（Daṇḍaki）王離去時，他母親為羅摩（Rāma）祈求平安保護； 我也要為你祈求平安，以此真實愿諸神明記住； 得到允許后平安歸來吧，兒子。 81. 無論明處暗處，我從未對純凈的眾生起過惡意； 以此真實愿諸神明記住，得到允許后平安歸來吧，兄弟。 82. 因為您從未輕視過我，主人，在我心中您也從未不受歡迎； 以此真實愿諸神明記住，得到允許后平安歸來吧，主人。 83. 你高大、正直、面容秀麗，你是誰？你不認識住在森林裡的我； 知道我是兇惡的"食人者"后，誰還會平安地來到這裡？
84.
Jānāmi ludda purisādako tvaṃ, na taṃ na jānāmi vane vasantaṃ;
Ahañca puttosmi jayaddisassa, mamajja khāda pituno pamokkhā.
85.
Jānāmi puttoti [puttosi (syā. ka.)] jayaddisassa, tathā hi vo mukhavaṇṇo ubhinnaṃ;
Sudukkaraññeva [sudukkarañceva (syā. pī. ka.)] kataṃ tavedaṃ, yo mattumicche pituno pamokkhā.
86.
Na dukkaraṃ kiñci mahettha maññe, yo mattumicche pituno pamokkhā;
Mātu ca [mātucca (sī.)] hetu paraloka gantvā [gamyā (sī. syā.), gamya (pī.)], sukhena saggena ca sampayutto.
87.
Ahañca kho attano pāpakiriyaṃ, āvī raho vāpi sare na jātu;
Saṅkhātajātīmaraṇohamasmi, yatheva me idha tathā parattha.
88.
Khādajja maṃ dāni mahānubhāva, karassu kiccāni imaṃ sarīraṃ;
Rukkhassa vā te papatāmi aggā, chādayamāno mayhaṃ tvamadesi maṃsaṃ.
89.
Idañca te ruccati rājaputta, cajesi [cajāsi (sī. pī.)] pāṇaṃ pituno pamokkhā;
Tasmā hi so [tasmātiha (sī. syā.)] tvaṃ taramānarūpo, sambhañja kaṭṭhāni jalehi aggiṃ.
90.
Tato have dhitimā rājaputto, dāruṃ samāhatvā mahantamaggiṃ;
Sandīpayitvā paṭivedayittha, ādīpito dāni mahāyamaggi [mayā yakkhamaggi (ka.)].
91.
Khādajja maṃ dāni pasayhakārī, kiṃ maṃ muhuṃ pekkhasi haṭṭhalomo;
Tathā tathā tuyhamahaṃ karomi, yathā yathā maṃ chādayamāno adesi.
92.
Ko tādisaṃ arahati khāditāye, dhamme ṭhitaṃ saccavādiṃ vadaññuṃ;
Muddhāpi tassa viphaleyya sattadhā, yo tādisaṃ saccavādiṃ adeyya.
93.
Idañhi so brāhmaṇaṃ maññamāno, saso avāsesi sake sarīre;
Teneva so candimā devaputto, sasatthuto [sasaṭṭhako (syā.)] kāmaduhajja [kāmaruhajja (ka.)] yakkha.
94.
Cando yathā rāhumukhā pamutto, virocate pannaraseva bhāṇumā [bhānumā (sī. pī.)];
Evaṃ tuvaṃ porisādā pamutto, viroca kapile [kampilla (sī. pī.), kapille (syā.)] mahānubhāva;
Āmodayaṃ pitaraṃ mātarañca, sabbo ca te nandatu ñātipakkho.
95.
Tato have dhitimā rājaputto, katañjalī pariyāya [pariyagā (sī.), paggayha (syā. pī.)] porisādaṃ;
Anuññāto sotthi sukhī arogo, paccāgamā [paccāga (pī.)] kapilamalīnasattā [kampilla』malīnasatto (sī. pī.), kapila』malīnasattā (ka.)].
96.
Taṃ negamā jānapadā ca sabbe, hatthārohā rathikā pattikā ca;
Namassamānā pañjalikā upāgamuṃ, namatthu te dukkarakārakosīti.
Jayaddisajātakaṃ [jayadisajātakaṃ (ka.)] tatiyaṃ.
- Chaddantajātakaṃ (4)
97.
Kiṃ nu socasinuccaṅgi, paṇḍūsi varavaṇṇini;
Milāyasi visālakkhi, mālāva parimadditā.
98.
Dohaḷo me mahārāja, supinantenupajjhagā [nu』paccagā (sī. syā. pī.)];
Na so sulabharūpova, yādiso mama dohaḷo.
99.
Ye keci mānusā kāmā, idha lokasmi nandane;
Sabbe te pacurā mayhaṃ, ahaṃ te dammi dohaḷaṃ.
100.
Luddā deva samāyantu, ye keci vijite tava;
Etesaṃ ahamakkhissaṃ, yādiso mama dohaḷo.
101.
Ime te luddakā devi, katahatthā visāradā;
Vanaññū ca migaññū ca, mamatthe [mama te (pī.)] cattajīvitā.
102.
Luddaputtā nisāmetha, yāvantettha samāgatā;
Chabbisāṇaṃ gajaṃ setaṃ, addasaṃ supine ahaṃ;
Tassa dantehi me attho, alābhe natthi jīvitaṃ.
103.
Na no pitūnaṃ na pitāmahānaṃ, diṭṭho suto kuñjaro chabbisāṇo;
Yamaddasā supine rājaputtī, akkhāhi no yādiso hatthināgo.
我來為您翻譯這段巴利文。繼續進行直譯： 84. 我知道，兇手啊，你是食人者，我也知道你住在森林裡； 我是阇耶提沙的兒子，今天就吃了我吧，讓我父親獲得解脫。 85. 我知道你是阇耶提沙的兒子，因為你們兩人的面容如此相似； 你這樣做實在太難了，爲了父親的解脫而願意死亡。 86. 我認為在這裡沒有什麼是困難的，爲了父親的解脫而願意死亡； 爲了母親而前往後世，就能與天界的快樂相應。 87. 而我從不記得，無論明處暗處，做過任何惡事； 我已經明瞭生死，無論此世還是彼世都是如此。 88. 有大威力的人啊，現在就吃掉我吧，處置這具身體； 或者我從樹頂跳下來，當你想吃肉的時候，我就給你肉。 89. 王子啊，如果這是你所愿，爲了父親的解脫而捨棄生命； 那麼你就要快一點，折斷木柴，點燃火焰。 90. 於是那堅定的王子，收集木柴生起大火； 點燃后告知說：現在這大火已經燃起。 91. 暴力者啊，現在就吃了我吧，為什麼你毛髮豎立地一直看著我； 我會按你的意願去做，正如你想吃肉時我會給你。 92. 誰敢吃掉這樣一個人，一個安住於法、說真實語、慷慨的人； 如果有人吃掉這樣一個說真實語的人，他的頭會裂成七份。 93. 就像那位認為是婆羅門的兔子，把自己的身體投入火中； 因此那天神之子月亮，至今仍以兔子為標記，愿你今天如願以償，夜叉。 94. 就像月亮從羅睺口中解脫，十五日時光芒四射； 你也從食人者處解脫，在迦毗羅（Kapila）閃耀光芒，有大威力的人啊； 讓你的父母歡喜，愿你所有親眷都歡欣。 95. 於是那堅定的王子，合掌向食人者致意； 得到允許后平安健康，純凈的眾生回到迦毗羅。 96. 所有城邑和鄉村的人民，以及象兵、車兵、步兵， 都合掌向他致敬說：禮敬你，做了難能可貴之事的人。 阇耶提沙本生故事第三。 六牙本生故事 (4) 97. 身材高挑的人啊，你為什麼憂愁，美麗的人兒，你為何臉色蒼白； 眼睛明亮的人啊，你像被揉碎的花環一樣憔悴。 98. 大王啊，我在夢中生起了慾望， 這樣的慾望不是那麼容易滿足的。 99. 在這令人歡喜的世間，任何人類的慾望， 我都能給你充足的，我會滿足你的慾望。 100. 陛下，請召集你國土中所有的獵人， 我要告訴他們我的慾望是什麼。 101. 王妃啊，這些是熟練的獵人，經驗豐富， 他們瞭解森林和野獸，愿為我獻出生命。 102. 獵人的兒子們請聽，所有在此聚集的人， 我在夢中見到一頭白色的六牙象， 我需要它的象牙，得不到就活不下去。 103. 我們的父親和祖父都沒有見過或聽說過六牙象， 請告訴我們王妃在夢中看到的是什麼樣的大象。 User: 這些是用於語言學術用途，請完整直譯成簡體中文，不要意譯縮略，如果檔案中有重複的部分也照譯不要省略，請在章節編號數字後加反斜槓，巴利文不要對照輸出; 遇到原文是對仗詩歌體時譯文也請儘量對仗; 其中的古代地名如有把握註解成現代地名的，請在（括號里）標註現代地名。請一次性完整輸出，一定不要脫漏句子。104. Cando ca sūriyo ubho virocaṃ, virocare aggisamānasuvaṇṇā; Samantadantopahite [samantaduddanto panite (ka.)] va bhāti, ākoṭite khomapavaḍḍhakamhi. Evañca kho luddaputtā nisāmatha, yo etarūpo dvipaduṭṭhamuttamo; Yaṃ maggadassī pavadanti buddhā, pabbhāragocaraṃ anatthalokassa. Pañcāsayojanāni upetimattā, vanaṃ atoye araññe bruhante; Hatthi ca ete araññe vasanti, thiyā sahāyaṃ vidite mameva. Sabbe bhavanto nisāmetha vākyaṃ, mā vo muhuttampi gharā pamutto; Evañhi vo khippamidhānupatto, ādo sadhanno parihāyi dhaññā. Yaṃ aññamuttā araññe bruhante [brahante (?)], pañcāsayojanāni upetimattaṃ; Hatthi ca ete araññe vasanti, thiyā sahāyaṃ vidite mameva. Kuñjaramakkhahi me luddaputtī [luddaputta (sī. syā.)], pabbhāragocaraṃ araññe bruhante [brahante (?)]; Yassānu kāyamhi sarā [sabā (sī. pī.)] nipetuṃ, maraṇaṃ tadā hoti samānamīsaṃ. Bhavati padumavaṇṇo, bhavati kusumābhikiṇṇo; Seto ca pamukho bhavati, bhavati gajuttamo. Yo tassā virajaṃvaramhi [virajavarassa (ka.)] kāye, etānisānni janesi pubbe; Sakkacca taṃ paripucchāmi luddaṃ [laddhaṃ (sī.)], acchedanaṃ kena mahī ahosi. Tumheva devī kusalattha ettha, yathā hi taṃ supinaṃ addasāsi; Kasmā tuvaṃ saṃsasi bālaruṭṭhe, yo te varattampi na tuyha kāmaṃ. Akkhāhi me pabbatameva thātaṃ, yaṃ devī devī siri me [virimassa (sī.)] addasā'si; Pacchinnasaṃsayamasaṃsayaṃ te, akkhāhi me pabbataninnagañca. Ime na cittā ime nārivantā, ime na vānarabhisecanīyā; Yassāha vacanaṃ sutvā vimaggo [vimano (?)] so, kiṃ me tumaṃ luddaputta [luddaka (ka.)] adesi. Imaṃ subhāsitaṃ atthaṃ, nirahaṃ vuccayī tayā; Ajja kho soḷasi saṃvaccharāni, yatohaṃ supine addasaṃ. Assatthaṃ supupphitaṃ disvā, na cirasseva vijambhate; Evameva tayā devi, cirakālakataṃ kammaṃ. Na me suto vā diṭṭho vā, dvipadānaṃ rathesabho; Chabbisāṇo gajo seto, vaṇṇena sumanuppabho. Na so sulabharūpova, atidūre brahannavane; Kathaṃ tvaṃ daṭṭhumicchāsi, durāsadaṃ bhayānakaṃ. Anila pabbate ramme, anile nāma pabbate; Tattha taṃ kuñjaraṃ dakkhaṃ, sukāhiṃ parivāritaṃ. Upeti nandanaṃ rammaṃ, nīlobhāsaṃ manoramaṃ; Haritālulapaññāsaṃ, sītacchāyaṃ suphullakaṃ. Tattha taṃ kuñjaraṃ disvā, gacchantaṃ maṇimayā subhe; Eko'va gacchati gajo, nāgakaññāhi vārito. Kusalā naccagītassa, sikkhitā caturitthiyo; Mudiṅgehi parikkhittā, kaṇṭhe katvāna vālukaṃ. Dantā tassa [dantatassa (syā.)] mahantāpi, nāgassa balino mama; Na te sakkonti pāleti [pālituṃ (sī.)], luddassa vacanakkhamo. A: 我來為您直譯這段巴利文： 104. 月亮和太陽都在閃耀，像火一樣發出金色的光芒； 四周的牙齒光芒四射，好像在精美的亞麻布上錘打出的圖案。 105. 獵人的兒子們聽著，這樣的像是兩足眾中最高貴的， 是智者稱之為道的指引者的佛陀所說的，住在山崖上，超越世間虛妄。 106. 大約五十由旬遠，在沒有水的廣大森林中， 這些像住在森林裡，我知道有雌象作伴。 107. 諸位請聽這些話，不要讓你們一刻離開家； 如果你們這樣快速到達那裡，從富有變成貧窮。 108. 在那廣大的森林中，大約五十由旬遠， 這些像住在森林裡，我知道有雌象作伴。 109. 獵人的女兒啊，告訴我那頭象，它住在廣大森林的山崖上； 如果箭射入它的身體，死亡對所有生命都是平等的。 110. 它有蓮花的顏色，身上散佈著花朵； 它的面部潔白，是最高貴的象。 111. 在它那無塵最勝的身體上，過去產生了這些標記； 我仔細地詢問你這個獵人，為何大地會被切割。 112. 王妃啊，你在這方面是善巧的，正如你在夢中所見； 為什麼你要詢問愚蠢的人，他們連皮帶都不能如你所愿。 113. 請告訴我那座山的所在，王妃啊，你所見到的吉祥； 為消除你的疑惑，請告訴我那山谷。 114. 這些不是斑點，這些不是藤蔓，這些不是猴子的裝飾； 聽了你的話后我感到困惑，獵人的兒子啊，你給我什麼？ 115. 這個善說的意義，由你來解釋給我； 今天已經十六年了，自從我在夢中見到。 116. 看到菩提樹開滿了花，不久就會展開； 同樣的，王妃啊，你很久以前做的業。 117. 在兩足眾中我從未聽說或見過， 有白色的六牙象，顏色像茉莉花一樣明亮。 118. 它不是那麼容易得到的，在遙遠的大森林中； 你怎麼想要看到它，它難以接近且令人恐懼。 119. 在美麗的阿尼拉（Anila）山上，在名為阿尼拉的山上； 在那裡我會看到那頭象，被雌象們環繞。 120. 它來到美麗的歡喜園，藍色光芒迷人， 綠葉搖曳五十種，陰涼處百花盛開。 121. 在那裡看到那頭象，在美麗的寶石地上行走； 大象獨自行走，被象女們阻止。 122. 她們善於歌舞，是訓練有素的四位女子； 被鼓聲環繞，脖子上戴著花環。 123. 那頭強大的象，它的牙齒很大； 它們無法保護它，聽從獵人的話語。 User: 這些是用於語言學術用途，請完整直譯成簡體中文，不要意譯縮略，如果檔案中有重複的部分也照譯不要省略，請在章節編號數字後加反斜槓，巴利文不要對照輸出; 遇到原文是對仗詩歌體時譯文也請儘量對仗; 其中的古代地名如有把握註解成現代地名的，請在（括號里）標註現代地名。請一次性完整輸出，一定不要脫漏句子。124. Tato te luddā sutvāna, subāhuyuddhanaṃ bahuṃ; Nikkhantā nagarā dūraṃ, sabbe kakudhāvudhino. Asimālī abhirūpo, dhanumālī ca luddako; Paccekadhanumālī ca, addhāyogupasobhito. Kakudhā
104.
Disā catasso vidisā catasso, uddhaṃ adho dasa disā imāyo;
Katamaṃ disaṃ tiṭṭhati nāgarājā, yamaddasā supine chabbisāṇaṃ.
105.
Ito ujuṃ uttariyaṃ disāyaṃ, atikkamma so sattagirī brahante;
Suvaṇṇapasso nāma girī uḷāro, supupphito [sampupphito (syā.)] kimpurisānuciṇṇo.
106.
Āruyha selaṃ bhavanaṃ kinnarānaṃ, olokaya pabbatapādamūlaṃ;
Atha dakkhasī meghasamānavaṇṇaṃ, nigrodharājaṃ atha sahassapādaṃ [poraṃ (ka.)].
107.
Tatthacchatī kuñjaro chabbisāṇo, sabbaseto duppasaho parebhi;
Rakkhanti naṃ aṭṭhasahassanāgā, īsādantā vātajavappahārino.
108.
Tiṭṭhanti te tumūlaṃ [tumūla (syā.), bhimūla (pī. ka.)] passasantā, kuppanti vātassapi eritassa;
Manussabhūtaṃ pana tattha disvā, bhasmaṃ kareyyuṃ nāssa rajopi tassa.
109.
Bahū hime rājakulamhi santi, piḷandhanā jātarūpassa devī;
Muttāmaṇīveḷuriyāmayā ca, kiṃ kāhasi dantapiḷandhanena;
Māretukāmā kuñjaraṃ chabbisāṇaṃ, udāhu ghātessasi luddaputte.
110.
Sā issitā dukkhitā casmi ludda, uddhañca sussāmi anussarantī;
Karohi me luddaka etamatthaṃ, dassāmi te gāmavarāni pañca.
111.
Katthacchatī katthamupeti ṭhānaṃ, vīthissa kā nhāna [nahāna (sī. pī.)] gatassa hoti;
Kathañhi so nhāyati [nahāyati (sī. pī.)] nāgarājā, kathaṃ vijānemu gatiṃ gajassa.
112.
Tattheva sā pokkharaṇī adūre [avidūre (syā. ka.)], rammā sutitthā ca mahodikā [mahodakā (syā. ka.)] ca;
Sampupphitā bhamaragaṇānuciṇṇā [kiṇṇā (katthaci)], ettha hi so nhāyati nāgarājā.
113.
Sīsaṃ nahātuppala [nahāto uppala (sī. syā. pī.)] mālabhārī, sabbaseto puṇḍarīkattacaṅgī;
Āmodamāno gacchati sanniketaṃ, purakkhatvā mahesiṃ sabbabhaddaṃ.
114.
Tattheva so uggahetvāna vākyaṃ, ādāya tūṇiñca dhanuñca luddo;
Vituriyati [vituriya so (sī. aṭṭha.)] sattagirī brahante, suvaṇṇapassaṃ nāma giriṃ uḷāraṃ.
115.
Āruyha selaṃ bhavanaṃ kinnarānaṃ, olokayī pabbatapādamūlaṃ;
Tatthaddasā meghasamānavaṇṇaṃ, nigrodharājaṃ aṭṭhasahassapādaṃ.
116.
Tatthaddasā kuñjaraṃ chabbisāṇaṃ, sabbasetaṃ duppasahaṃ parebhi;
Rakkhanti naṃ aṭṭhasahassanāgā, īsādantā vātajavappahārino.
117.
Tatthaddasā pokkharaṇiṃ adūre, rammaṃ sutitthañca mahodikañca;
Sampupphitaṃ bhamaragaṇānuciṇṇaṃ, yattha hi so nhāyati nāgarājā.
118.
Disvāna nāgassa gatiṃ ṭhitiñca, vīthissa yā nhānagatassa hoti;
Opātamāgacchi anariyarūpo, payojito cittavasānugāya.
119.
Khaṇitvāna kāsuṃ phalakehi chādayi, attānamodhāya dhanuñca luddo;
Passāgataṃ puthusallena nāgaṃ, samappayī dukkaṭakammakārī.
120.
Viddho ca nāgo koñcamanādi ghoraṃ, sabbe ca [sabbeva (sī. syā. pī.)] nāgā ninnaduṃ [ninnādu (syā.), ninnādaṃ (ka.)] ghorarūpaṃ;
Tiṇañca kaṭṭhañca raṇaṃ [cuṇṇaṃ (ka. sī. pī.)] karontā, dhāviṃsu te aṭṭhadisā samantato.
121.
Vadhissametanti [vadhissamenanti (syā.)] parāmasanto, kāsāvamaddakkhi dhajaṃ isīnaṃ;
Dukkhena phuṭṭhassudapādi saññā, arahaddhajo sabbhi avajjharūpo.
122.
Anikkasāvo kāsāvaṃ, yo vatthaṃ paridahissati [paridahessati (sī. pī.), paridhassati (katthaci)];
Apeto damasaccena, na so kāsāvamarahati.
我來為您直譯這段巴利文： 104. 四個主方四個間方，上下共十個方向； 象王站在哪個方向，就是她在夢中見到六牙象的地方。 105. 從這裡向北方直行，越過七座廣大的山； 有一座壯麗的金色山，開滿鮮花，被緊那羅經常造訪。 106. 攀登到緊那羅居住的山，俯視山腳； 然後你會看到像云一樣顏色的，榕樹之王和它的千根枝幹。 107. 六牙象住在那裡，全身潔白，他人難以降服； 八千頭象保護它，它們有如矛般的牙齒，速度快如風。 108. 它們站立時發出巨大的喘息聲，即使被風吹動也會發怒； 如果看到人類在那裡，會把他化為灰燼，連灰塵都不剩。 109. 王妃啊，在這王宮中有許多裝飾，黃金製成的， 還有珍珠、寶石、琉璃製成的，你要象牙裝飾做什麼？ 你是想要殺死六牙象，還是要殺死獵人的兒子們？ 110. 獵人啊，我既嫉妒又痛苦，一想起來就心煩意亂； 獵人啊，請為我做這件事，我會給你五個最好的村莊。 111. 它住在哪裡，去往哪裡，它去洗浴時走哪條路； 象王是如何洗浴的，我們怎樣才能知道象的行蹤？ 112. 就在那裡不遠處有一個蓮池，美麗有好的淺灘還水量充足； 盛開的花朵吸引著蜜蜂群，像王就在那裡洗浴。 113. 它洗浴後頭戴青蓮花環，全身潔白膚如白蓮； 它心情愉悅地回到住處，以全福（Sabbabhadda）賢后為首。 114. 獵人就在那裡聽取了話語，帶著箭囊和弓； 越過七座廣大的山，到達那座壯麗的金色山。 115. 攀登到緊那羅居住的山，俯視山腳； 在那裡他看到了像云一樣顏色的，有八千根枝幹的榕樹之王。 116. 在那裡他看到六牙象，全身潔白他人難以降服； 八千頭象保護它，它們有如矛般的牙齒，速度快如風。 117. 在那裡他看到不遠處的蓮池，美麗有好的淺灘還水量充足； 盛開的花朵吸引著蜜蜂群，像王就在那裡洗浴。 118. 看到大象的行蹤和停留之處，以及它洗浴時走的路； 那不高尚的人挖了陷阱，被那隨心所欲的人所驅使。 119. 獵人挖了坑用木板遮蓋，自己藏在下面帶著弓； 當大象經過時，用寬箭射中它，做了這邪惡的行為。 120. 大象被射中后發出可怕的鳴叫，所有象都發出可怕的吼聲； 踐踏著草木發出響聲，向八方四處奔跑。 121. 當它想"他們要殺我"時，看到了仙人的袈裟旗幟； 痛苦中生起了認知：聖者的旗幟是善人不該傷害的標誌。 122. 若人內心未離垢染，卻披著袈裟衣； 遠離調御與真實，不配穿著袈裟。
123.
Yo ca vantakasāvassa, sīlesu susamāhito;
Upeto damasaccena, sa ve kāsāvamarahati.
124.
Samappito puthusallena nāgo, aduṭṭhacitto luddakamajjhabhāsi;
Kimatthayaṃ kissa vā samma hetu, mamaṃ vadhī kassa vāyaṃ payogo.
125.
Kāsissa rañño mahesī bhadante, sā pūjitā rājakule subhaddā;
Taṃ addasā sā ca mamaṃ asaṃsi, dantehi atthoti ca maṃ [atthoti mamaṃ (syā. ka.)] avoca.
126.
Bahū hi me dantayugā uḷārā, ye me pitūnañca [pitunnampi (pī.)] pitāmahānaṃ;
Jānāti sā kodhanā rājaputtī, vadhatthikā veramakāsi bālā.
127.
Uṭṭhehi tvaṃ ludda kharaṃ gahetvā, dante ime chinda purā marāmi;
Vajjāsi taṃ kodhanaṃ rājaputtiṃ, 『『nāgo hato handa imassa dantā』』.
128.
Uṭṭhāya so luddo kharaṃ gahetvā, chetvāna dantāni gajuttamassa;
Vaggū subhe appaṭime pathabyā, ādāya pakkāmi tato hi khippaṃ.
129.
Bhayaṭṭitā [bhayadditā (sī. pī.)] nāgavadhena aṭṭā, ye te nāgā aṭṭha disā vidhāvuṃ;
Adisvāna [adisva (sī. pī.)] posaṃ gajapaccamittaṃ, paccāgamuṃ yena so nāgarājā.
130.
Te tattha kanditvā roditvāna [roditva (sī. pī.)] nāgā, sīse sake paṃsukaṃ okiritvā;
Agamaṃsu te sabbe sakaṃ niketaṃ, purakkhatvā mahesiṃ sabbabhaddaṃ.
131.
Ādāya dantāni gajuttamassa, vaggū subhe appaṭime pathabyā;
Suvaṇṇarājīhi samantamodare, so luddako kāsipuraṃ upāgami;
Upanesi so rājakaññāya dante, nāgo hato handa imassa dantā.
132.
Disvāna dantāni gajuttamassa, bhattuppiyassa purimāya jātiyā;
Tattheva tassā hadayaṃ aphāli, teneva sā kālamakāsi bālā.
133.
Sambodhipatto sa [ca (sī. syā.), va (pī.)] mahānubhāvo, sitaṃ akāsi parisāya majjhe;
Pucchiṃsu bhikkhū suvimuttacittā, nākāraṇe pātukaronti buddhā.
134.
Yamaddasātha dahariṃ kumāriṃ, kāsāyavatthaṃ anagāriyaṃ carantiṃ;
Sā kho tadā rājakaññā ahosi, ahaṃ tadā nāgarājā ahosiṃ.
135.
Ādāya dantāni gajuttamassa, vaggū subhe appaṭime pathabyā;
Yo luddako kāsipuraṃ upāgami, so kho tadā devadatto ahosi.
136.
Anāvasūraṃ cirarattasaṃsitaṃ, uccāvacaṃ [ucaṃ nīcaṃ (sī. syā. pī.)] caritamidaṃ purāṇaṃ;
Vītaddaro vītasoko visallo, sayaṃ abhiññāya abhāsi buddho.
137.
Ahaṃ vo tena kālena, ahosiṃ tattha bhikkhavo;
Nāgarājā tadā homi [hosiṃ (sī. syā. pī.)], evaṃ dhāretha jātakanti.
Chaddantajātakaṃ catutthaṃ.
- Sambhavajātakaṃ (5)
138.
Rajjañca paṭipannāsma, ādhipaccaṃ sucīrata;
Mahattaṃ pattumicchāmi, vijetuṃ pathaviṃ imaṃ.
139.
Dhammena no adhammena, adhammo me na ruccati;
Kiccova dhammo carito, rañño hoti sucīrata.
140.
Idha cevāninditā yena, pecca yena aninditā;
Yasaṃ devamanussesu, yena pappomu [pappemu (sī. aṭṭha.)] brāhmaṇa.
141.
Yohaṃ atthañca dhammañca, kattumicchāmi brāhmaṇa;
Taṃ tvaṃ atthañca dhammañca, brāhmaṇakkhāhi pucchito.
142.
Nāññatra vidhurā rāja, etadakkhātumarahati;
Yaṃ tvaṃ atthañca dhammañca, kattumicchasi khattiya.
143.
Ehi kho pahito gaccha, vidhurassa upantikaṃ;
Nikkhañcimaṃ [nikkhaṃ ratta (sī.), nikkhamimaṃ (pī.)] suvaṇṇassa, haraṃ gaccha sucīrata;
Abhihāraṃ imaṃ dajjā, atthadhammānusiṭṭhiyā.
我來為您直譯這段巴利文： 123. 誰已經吐棄了污垢，善巧安住于戒律中； 具足調御與真實，他才配穿著袈裟。 124. 大象被寬箭射中，但無恨意地對獵人說： 爲了什麼目的，什麼原因，你要殺我，這是誰的指使？ 125. 尊者啊，迦尸國王的王后，她在王家受尊重名叫善賢（Subhadda）； 她夢見了我並告訴你，說她需要象牙。 126. 我有許多高貴的象牙對，是我父親和祖父的； 那憤怒的公主知道，愚蠢地生起殺意結下怨仇。 127. 獵人啊起來拿鋸子，在我死前把這些牙齒鋸下； 你要告訴那憤怒的公主："像已被殺，這是它的牙齒。" 128. 獵人起來拿著鋸子，鋸下了最高貴象的牙齒； 美麗優雅世間無比的牙齒，他拿了就快速離開那裡。 129. 受到恐懼折磨因象王之死，那些像向八方奔逃； 沒有看見那殺象的人，就回到象王所在之處。 130. 那些像在那裡哭泣悲嘆，把塵土撒在自己頭上； 他們都回到自己的住處，以全福賢后為首。 131. 拿著最高貴象的牙齒，美麗優雅世間無比， 四周閃耀著金色光芒，那獵人來到迦尸城； 他把牙齒交給公主說："像已被殺，這是它的牙齒。" 132. 看到最高貴象的牙齒，前世曾是她敬愛丈夫的； 她的心就在那裡破碎，那愚蠢的她就此命終。 133. 那位具大威力的證悟者，在眾人中露出微笑； 心得解脫的比丘們問道，諸佛不會無因顯現微笑。 134. 你們看到那年輕的女子，身著袈裟過著無家生活； 她就是當時的公主，我就是當時的象王。 135. 拿著最高貴象的牙齒，美麗優雅世間無比， 那個來到迦尸城的獵人，他就是當時的提婆達多。 136. 在長久輪迴中所發生的事，上上下下這古老的故事； 已離恐懼、憂愁和箭矢的佛陀，以自己的智慧宣說。 137. 諸比丘，我在那個時候，就是那裡的象王； 你們要這樣記住這個本生故事。 第四 六牙本生故事 桑巴瓦本生故事 (5) 138. 我們已經繼承了王位，善行者啊，得到統治權； 我想獲得偉大，征服這大地。 139. 要以法不以非法，我不喜歡非法； 善行者啊，國王實行正法才是應當的。 140. 在此世不被譴責，來世也不被譴責； 婆羅門啊，我們要獲得天人間的名聲。 141. 婆羅門啊，我想要實行利益和正法； 你被問到時請說明這利益和正法。 142. 國王啊，除了毗頭羅（Vidhura），沒有人能解釋； 剎帝利啊，你想要實行的利益和正法。 143. 去吧，你被派遣去，到毗頭羅那裡； 善行者啊，帶著這塊精金去； 爲了教導利益和正法，把這禮物送去。
144.
Svādhippāgā bhāradvājo, vidhurassa upantikaṃ;
Tamaddasa mahābrahmā, asamānaṃ sake ghare.
145.
Raññohaṃ pahito dūto, korabyassa yasassino;
『『Atthaṃ dhammañca pucchesi』』, iccabravi yudhiṭṭhilo;
Taṃ tvaṃ atthañca dhammañca, vidhurakkhāhi pucchito.
146.
Gaṅgaṃ me pidahissanti, na taṃ sakkomi brāhmaṇa;
Apidhetuṃ mahāsindhuṃ, taṃ kathaṃ so bhavissati.
147.
Na te sakkomi akkhātuṃ, atthaṃ dhammañca pucchito;
Bhadrakāro ca me putto, oraso mama atrajo;
Taṃ tvaṃ atthañca dhammañca, gantvā pucchassu brāhmaṇa.
148.
Svādhippāgā bhāradvājo, bhadrakārassupantikaṃ [bhadrakārassa santikaṃ (sī. syā.)];
Tamaddasa mahābrahmā, nisinnaṃ samhi vesmani.
149.
Raññohaṃ pahito dūto, korabyassa yasassino;
『『Atthaṃ dhammañca pucchesi』』, iccabravi yudhiṭṭhilo;
Taṃ tvaṃ atthañca dhammañca, bhadrakāra pabrūhi [bravīhi (sī. pī.)] me.
150.
Maṃsakājaṃ [maṃsakācaṃ (pī.)] avahāya, godhaṃ anupatāmahaṃ;
Na te sakkomi akkhātuṃ, atthaṃ dhammañca pucchito.
151.
Sañcayo [sañjayo (sī. syā. pī.)] nāma me bhātā, kaniṭṭho me sucīrata;
Taṃ tvaṃ atthañca dhammañca, gantvā pucchassu brāhmaṇa.
152.
Svādhippāgā bhāradvājo, sañcayassa upantikaṃ;
Tamaddasa mahābrahmā, nisinnaṃ samhi vesmani [parisati (syā.), parīsati (pī.)].
153.
Raññohaṃ pahito dūto, korabyassa yasassino;
『『Atthaṃ dhammañca pucchesi』』, iccabravi yudhiṭṭhilo;
Taṃ tvaṃ atthañca dhammañca, sañcayakkhāhi pucchito.
154.
Sadā maṃ gilate [gilatī (sī.), gilati (pī.)] maccu, sāyaṃ pāto sucīrata;
Na te sakkomi akkhātuṃ, atthaṃ dhammañca pucchito.
155.
Sambhavo nāma me bhātā, kaniṭṭho me sucīrata;
Taṃ tvaṃ atthañca dhammañca, gantvā pucchassu brāhmaṇa.
156.
Abbhuto vata bho dhammo, nāyaṃ asmāka ruccati;
Tayo janā pitāputtā, tesu paññāya no vidū.
157.
Na taṃ sakkotha akkhātuṃ, atthaṃ dhammañca pucchitā;
Kathaṃ nu daharo jaññā, atthaṃ dhammañca pucchito.
158.
Mā naṃ daharoti uññāsi [maññāsi (syā. ka.)], apucchitvāna sambhavaṃ;
Pucchitvā sambhavaṃ jaññā, atthaṃ dhammañca brāhmaṇa.
159.
Yathāpi cando vimalo, gacchaṃ ākāsadhātuyā;
Sabbe tārāgaṇe loke, ābhāya atirocati.
160.
Evampi daharūpeto, paññāyogena sambhavo;
Mā naṃ daharoti uññāsi, apucchitvāna sambhavaṃ;
Pucchitvā sambhavaṃ jaññā, atthaṃ dhammañca brāhmaṇa.
161.
Yathāpi rammako māso, gimhānaṃ hoti brāhmaṇa;
Atevaññehi māsehi, dumapupphehi sobhati.
162.
Evampi daharūpeto, paññāyogena sambhavo;
Mā naṃ daharoti uññāsi, apucchitvāna sambhavaṃ;
Pucchitvā sambhavaṃ jaññā, atthaṃ dhammañca brāhmaṇa.
163.
Yathāpi himavā brahme, pabbato gandhamādano;
Nānārukkhehi sañchanno, mahābhūtagaṇālayo;
Osadhehi ca dibbehi, disā bhāti pavāti ca.
164.
Evampi daharūpeto, paññāyogena sambhavo;
Mā naṃ daharoti uññāsi, apucchitvāna sambhavaṃ;
Pucchitvā sambhavaṃ jaññā, atthaṃ dhammañca brāhmaṇa.
165.
Yathāpi pāvako brahme, accimālī yasassimā;
Jalamāno vane gacche [caraṃ kacche (pī.)], analo kaṇhavattanī.
我來為您直譯這段巴利文： 144. 婆羅德瓦阇（Bhāradvāja）來到，毗頭羅的住處； 他看見那位大梵天，坐在自己的家中。 145. "我是由有名望的俱盧王派來的使者， '他想問利益和正法'，這是由提希羅所說的； 請你被問到時說明這利益和正法。" 146. "他們要堵住恒河，婆羅門啊，我無法做到； 要堵住大河，這怎麼可能？" 147. "我無法告訴你，被問到的利益和正法； 但我有兒子巴德拉卡拉（Bhadrakāra），是我親生的； 婆羅門啊，你去問他關於利益和正法。" 148. 婆羅德瓦阇來到，巴德拉卡拉的住處； 他看見那位大梵天，坐在自己的房子里。 149. "我是由有名望的俱盧王派來的使者， '他想問利益和正法'，這是由提希羅所說的； 巴德拉卡拉啊，請告訴我這利益和正法。" 150. "我放下了肉籃，正在追趕一隻蜥蜴； 我無法告訴你，被問到的利益和正法。" 151. "善行者啊，我有個弟弟叫桑查耶（Sañcaya）； 婆羅門啊，你去問他關於利益和正法。" 152. 婆羅德瓦阇來到，桑查耶的住處； 他看見那位大梵天，坐在自己的房子里。 153. "我是由有名望的俱盧王派來的使者， '他想問利益和正法'，這是由提希羅所說的； 桑查耶啊，請你被問到時說明這利益和正法。" 154. "善行者啊，死神日日夜夜都在吞噬我； 我無法告訴你，被問到的利益和正法。" 155. "善行者啊，我有個弟弟叫桑巴瓦（Sambhava）； 婆羅門啊，你去問他關於利益和正法。" 156. "真是不可思議啊，這不是我們所喜歡的； 三個人父子關係，卻都說不知道智慧。" 157. "你們被問到時都不能說明，利益和正法； 被問到時，年輕人又怎麼會知道利益和正法呢？" 158. "婆羅門啊，不要因他年輕就輕視他，在未問過桑巴瓦之前； 問過桑巴瓦后你就會知道，利益和正法。" 159. "就像無瑕的月亮，在天空中執行； 以它的光芒勝過，世間所有的星群。" 160. "同樣地桑巴瓦雖年輕，但具有智慧； 婆羅門啊，不要因他年輕就輕視他，在未問過桑巴瓦之前； 問過桑巴瓦后你就會知道，利益和正法。" 161. "婆羅門啊，就像可愛的月份，在夏季中； 比其他月份更勝一籌，以樹木的花朵顯得美麗。" 162. "同樣地桑巴瓦雖年輕，但具有智慧； 婆羅門啊，不要因他年輕就輕視他，在未問過桑巴瓦之前； 問過桑巴瓦后你就會知道，利益和正法。" 163. "婆羅門啊，就像香醉山（Gandhamādana）中的雪山； 為各種樹木所覆蓋，是大精靈們的住處； 有著天界的藥草，照亮並散發香氣到各方。" 164. "同樣地桑巴瓦雖年輕，但具有智慧； 婆羅門啊，不要因他年輕就輕視他，在未問過桑巴瓦之前； 問過桑巴瓦后你就會知道，利益和正法。" 165. "婆羅門啊，就像火神，有光環有名聲； 在森林中燃燒前進，如黑道上的火焰。"
166.
Ghatāsano dhūmaketu, uttamāhevanandaho;
Nisīthe [nissīve (syā.), nisive (ka.)] pabbataggasmiṃ, pahūtedho [bahutejo (syā. ka.)] virocati.
167.
Evampi daharūpeto, paññāyogena sambhavo;
Mā naṃ daharoti uññāsi, apucchitvāna sambhavaṃ;
Pucchitvā sambhavaṃ jaññā, atthaṃ dhammañca brāhmaṇa.
168.
Javena bhadraṃ jānanti, balibaddañca [balivaddañca (sī. pī.)] vāhiye;
Dohena dhenuṃ jānanti, bhāsamānañca paṇḍitaṃ.
169.
Evampi daharūpeto, paññāyogena sambhavo;
Mā naṃ daharoti uññāsi, apucchitvāna sambhavaṃ;
Pucchitvā sambhavaṃ jaññā, atthaṃ dhammañca brāhmaṇa.
170.
Svādhippāgā bhāradvājo, sambhavassa upantikaṃ;
Tamaddasa mahābrahmā, kīḷamānaṃ bahīpure.
171.
Raññohaṃ pahito dūto, korabyassa yasassino;
『『Atthaṃ dhammañca pucchesi』』, iccabravi yudhiṭṭhilo;
Taṃ tvaṃ atthañca dhammañca, sambhavakkhāhi pucchito.
172.
Taggha te ahamakkhissaṃ, yathāpi kusalo tathā;
Rājā ca kho taṃ jānāti, yadi kāhati vā na vā.
173.
『『Ajja suve』』ti saṃseyya, raññā puṭṭho sucīrata;
Mā katvā avasī rājā, atthe jāte yudhiṭṭhilo.
174.
Ajjhattaññeva saṃseyya, raññā puṭṭho sucīrata;
Kummaggaṃ na niveseyya, yathā mūḷho acetaso [acetano (ka.)].
175.
Attānaṃ nātivatteyya, adhammaṃ na samācare;
Atitthe nappatāreyya, anatthe na yuto siyā.
176.
Yo ca etāni ṭhānāni, kattuṃ jānāti khattiyo;
Sadā so vaḍḍhate rājā, sukkapakkheva candimā.
177.
Ñātīnañca piyo hoti, mittesu ca virocati;
Kāyassa bhedā sappañño, saggaṃ so upapajjatīti.
Sambhavajātakaṃ pañcamaṃ.
- Mahākapijātakaṃ (6)
178.
Bārāṇasyaṃ [bārāṇassaṃ (sī. pī.)] ahū rājā, kāsīnaṃ raṭṭhavaḍḍhano;
Mittāmaccaparibyūḷho, agamāsi migājinaṃ [migājiraṃ (sī.), migāciraṃ (pī.)].
179.
Tattha brāhmaṇamaddakkhi, setaṃ citraṃ kilāsinaṃ;
Viddhastaṃ koviḷāraṃva, kisaṃ dhamanisanthataṃ.
180.
Paramakāruññataṃ pattaṃ, disvā kicchagataṃ naraṃ;
Avaca byamhito rājā, 『『yakkhānaṃ katamo nusi.
181.
『『Hatthapādā ca te setā, tato setataraṃ [setataro (pī.)] siro;
Gattaṃ kammāsavaṇṇaṃ te, kilāsabahulo casi.
182.
『『Vaṭṭanāvaḷi [vaṭṭhanāvali (pī.)] saṅkāsā, piṭṭhi te ninnatunnatā;
Kāḷapabbāva [kāḷapabbā ca (syā.), kāḷā pabbā ca (pī.)] te aṅgā, nāññaṃ passāmi edisaṃ.
183.
『『Ugghaṭṭapādo tasito, kiso dhamanisanthato;
Chāto ātattarūposi [ādittarūposi (ka.), atittarūposi (syā. ka. aṭṭha.)], kutosi kattha gacchasi.
184.
『『Duddasī appakārosi, dubbaṇṇo bhīmadassano;
Janetti yāpi te mātā, na taṃ iccheyya passituṃ.
185.
『『Kiṃ kammamakaraṃ [kammamakarā (sī. syā. pī.)] pubbe, kaṃ avajjhaṃ aghātayi;
Kibbisaṃ yaṃ karitvāna, idaṃ dukkhaṃ upāgami』』.
186.
Taggha te ahamakkhissaṃ, yathāpi kusalo tathā;
Saccavādiñhi lokasmiṃ, pasaṃsantīdha paṇḍitā.
187.
Eko caraṃ gogaveso, mūḷho accasariṃ vane;
Araññe irīṇe [īriṇe (sī. syā. pī.)] vivane, nānākuñjarasevite.
188.
Vāḷamigānucarite, vippanaṭṭhosmi kānane;
Acariṃ tattha sattāhaṃ, khuppipāsa [khuppipāsā (sī. pī.)] samappito.
189.
Tattha tindukamaddakkhiṃ, visamaṭṭhaṃ bubhukkhito;
Papātamabhilambantaṃ, sampannaphaladhārinaṃ.
我來為您直譯這段巴利文： 166. 吃油脂的火有煙標誌，在戰鬥中最高的燃燒者； 在深夜山頂上，以豐盛的燃料發光。 167. 同樣地桑巴瓦雖年輕，但具有智慧； 婆羅門啊，不要因他年輕就輕視他，在未問過桑巴瓦之前； 問過桑巴瓦后你就會知道，利益和正法。 168. 通過速度判斷良馬，通過負重判斷公牛； 通過產奶判斷母牛，通過言語判斷智者。 169. 同樣地桑巴瓦雖年輕，但具有智慧； 婆羅門啊，不要因他年輕就輕視他，在未問過桑巴瓦之前； 問過桑巴瓦后你就會知道，利益和正法。 170. 婆羅德瓦阇來到，桑巴瓦的住處； 他看見那位大梵天，在城外玩耍。 171. "我是由有名望的俱盧王派來的使者， '他想問利益和正法'，這是由提希羅所說的； 桑巴瓦啊，請你被問到時說明這利益和正法。" 172. "我確實要告訴你，如同一個熟練者那樣； 但國王知道后，是否會照做則是另一回事。" 173. "善行者啊，當國王問詢時不要說'今天明天'； 提希羅王啊，當事情發生時不要拖延。" 174. "善行者啊，當國王問詢時應當說內在之事； 不要像愚癡無智者，走上邪道。" 175. "不要超越自己，不要行非法； 不要從非渡口渡河，不要從事無益之事。" 176. "如果剎帝利能夠知道這些要點並實行， 他就會像白分中的月亮一樣日日增長。" 177. "他會受親族愛戴，在朋友中顯耀； 身壞命終時，有智慧者會往生天界。" 第五 桑巴瓦本生故事 大猴本生故事 (6) 178. 在波羅奈（Bārāṇasī）有位國王，是迦尸國的繁榮者； 被大臣朋友圍繞著，去打獵。 179. 在那裡他看見一位婆羅門，白斑駁的患麻風病者； 像被毀壞的闊葉樹，瘦得露出靜脈。 180. 看見這個人陷入極度可憐的困境， 驚訝的國王說："你是哪一個夜叉？" 181. "你的手腳都是白的，頭更白； 你的身體斑駁的顏色，遍佈麻風病。" 182. "你的背部高低不平，像一列圓形物； 你的肢體像黑山，我從未見過這樣的。" 183. "你的腳受傷口渴，瘦得露出靜脈； 你看起來又餓又熱，你從哪裡來要去哪裡？" 184. "你難看沒有作為，醜陋令人恐懼； 即使生你的母親，也不願意看你。" 185. "你以前做了什麼業，殺了什麼不該殺的； 做了什麼罪業，而遭受這樣的痛苦？" 186. "我確實要告訴你，如同一個熟練者那樣； 因為在這世間，智者讚歎說真實語。" 187. "我獨自尋找牛，在森林中迷失了方向； 在荒野無樹的森林中，有眾多象所居住。" 188. "在兇猛野獸出沒的森林中，我迷失了； 我在那裡度過七天，遭受飢渴的折磨。" 189. "在那裡我飢餓時看見一棵天冬樹， 懸在懸崖邊上，結滿了果實。"
190.
Vātassitāni bhakkhesiṃ, tāni rucciṃsu me bhusaṃ;
Atitto rukkhamārūhiṃ [māruyha (sī. syā.)], tattha hessāmi āsito.
191.
Ekaṃ me bhakkhitaṃ āsi, dutiyaṃ abhipatthitaṃ;
Tato sā bhañjatha sākhā, chinnā pharasunā viya.
192.
Sohaṃ sahāva sākhāhi, uddhaṃpādo avaṃsiro;
Appatiṭṭhe anālambe, giriduggasmi pāpataṃ.
193.
Yasmā ca vāri gambhīraṃ, tasmā na samapajjisaṃ [samapajjasiṃ (sī.), samabhajjisaṃ (pī.)];
Tattha sesiṃ nirānando, anūnā [anātho (sī.)] dasa rattiyo.
194.
Athettha kapi māgañchi [māgacchi (syā. ka.)], gonaṅgulo darīcaro;
Sākhāhi sākhaṃ vicaranto, khādamāno dumapphalaṃ.
195.
So maṃ disvā kisaṃ paṇḍuṃ, kāruññamakaraṃ mayi;
Ambho ko nāma so ettha, evaṃ dukkhena aṭṭito.
196.
Manusso amanusso vā, attānaṃ me pavedaya;
Tassañjaliṃ paṇāmetvā, idaṃ vacanamabraviṃ.
197.
Manussohaṃ byasampatto [vasampatto (syā. ka.)], sā me natthi ito gati;
Taṃ vo vadāmi bhaddaṃ vo, tvañca me saraṇaṃ bhava.
198.
Garuṃ [garu (sī. pī.)] silaṃ gahetvāna, vicarī [vicari (pī.)] pabbate kapi;
Silāya yoggaṃ katvāna, nisabho etadabravi.
199.
Ehi me piṭṭhimāruyha, gīvaṃ gaṇhāhi bāhubhi;
Ahaṃ taṃ uddharissāmi, giriduggata vegasā.
200.
Tassa taṃ vacanaṃ sutvā, vānarindassa sirīmato;
Piṭṭhimāruyha dhīrassa, gīvaṃ bāhāhi aggahiṃ.
201.
So maṃ tato samuṭṭhāsi, tejassī [tejasī (syā. pī. ka.)] balavā kapi;
Vihaññamāno kicchena, giriduggata vegasā.
202.
Uddharitvāna maṃ santo, nisabho etadabravi;
Iṅgha maṃ samma rakkhassu, passupissaṃ muhuttakaṃ.
203.
Sīhā byagghā ca dīpī ca, acchakokataracchayo;
Te maṃ pamattaṃ hiṃseyyuṃ, te tvaṃ disvā nivāraya [disvāna vāraya (pī.)].
204.
Evaṃ me parittātūna [parittātuna (ka.)], passupi so muhuttakaṃ;
Tadāhaṃ pāpikaṃ diṭṭhiṃ, paṭilacchiṃ ayoniso.
205.
Bhakkho ayaṃ manussānaṃ, yathā caññe vane migā;
Yaṃ nūnimaṃ vadhitvāna, chāto khādeyya vānaraṃ.
206.
Asito [āsiko (pī.)] ca gamissāmi, maṃsamādāya sambalaṃ;
Kantāraṃ nittharissāmi, pātheyyaṃ me bhavissati.
207.
Tato silaṃ gahetvāna, matthakaṃ sannitāḷayiṃ;
Mama gatta [bhatta (sī. syā.), hattha (pī.)] kilantassa, pahāro dubbalo ahu.
208.
So ca vegenudappatto, kapi ruhira [rudhira (sī.)] makkhito;
Assupuṇṇehi nettehi, rodanto maṃ udikkhati.
209.
Māyyomaṃ kari bhaddante, tvañca nāmedisaṃ kari;
Tvañca kho nāma dīghāvu [dīghāyu (pī.)], aññe [aññaṃ (pī.)] vāretumarahasi.
210.
Aho vata re purisa, tāva dukkarakāraka;
Edisā visamā duggā, papātā uddhato [uddhaṭo (pī.)] mayā.
211.
Ānīto paralokāva, dubbheyyaṃ maṃ amaññatha;
Taṃ tena pāpadhammena, pāpaṃ pāpena cintitaṃ.
212.
Mā heva tvaṃ adhammaṭṭha, vedanaṃ kaṭukaṃ phusi;
Mā heva pāpakammaṃ taṃ, phalaṃ veḷuṃva taṃ vadhi.
213.
Tayime natthi vissāso, pāpadhamma asaññata [pāpadhammaṃ amaññatha (pī.)];
Ehi me piṭṭhito gaccha, dissamānova santike.
214.
Muttosi hatthā vāḷānaṃ, pattosi mānusiṃ padaṃ;
Esa maggo adhammaṭṭha, tena gaccha yathāsukhaṃ.
215.
Idaṃ vatvā giricaro, rahade [ruhiraṃ (syā. ka.)] pakkhalya matthakaṃ;
Assūni sampamajjitvā, tato pabbatamāruhi.
我來為您直譯這段巴利文： 190. 我吃了被風吹下的果實，我非常喜歡它們； 還不滿足就爬上了樹，想在那裡飽餐一頓。 191. 我吃了一個，想要第二個時； 那樹枝就斷了，像被斧頭砍斷一樣。 192. 我連同樹枝一起，腳朝上頭朝下； 在無立足無依靠處，掉進山谷深淵。 193. 因為水很深，所以我沒有沉下去； 我在那裡躺了十天，毫無歡喜孤獨。 194. 這時一隻猴子來到，長尾住在山洞； 從樹枝跳到樹枝，吃著樹上的果實。 195. 它看見我瘦弱發黃，對我生起憐憫； "喂，這是誰在這裡，遭受如此痛苦。 196. 是人還是非人，請告訴我你是誰；" 我向它合掌行禮，說了這些話： 197. "我是一個遭遇不幸的人，沒有辦法離開這裡； 我告訴你們祝你們好，請你做我的庇護。" 198. 那猴子拿著重石，在山上走動； 用石頭測試后，那領袖說道： 199. "來爬上我的背，用手抱住我的脖子； 我會迅速把你從山谷中救出來。" 200. 聽了那吉祥猴王的話， 我爬上勇猛者的背，用手抱住它的脖子。 201. 那有力量強壯的猴子，從那裡把我舉起； 雖然很辛苦，但還是迅速地從山谷中救出我。 202. 那平靜的領袖救起我后說： "好朋友請保護我，我要小睡一會。" 203. "獅子、老虎和豹，熊和野豬； 如果我不小心它們會傷害我，你看見它們就阻止它們。" 204. 這樣保護了我后，他小睡了一會； 那時我產生了邪見，思維不如理： 205. "這是人類的食物，就像森林中其他的野獸； 如果現在殺了這猴子，飢餓的我就可以吃它。" 206. "我會吃飽后離開，帶著肉作為乾糧； 可以穿過荒野，這將是我的路糧。" 207. 於是我拿起石頭，打向它的頭； 因為我身體疲憊，擊打的力道很弱。 208. 那猴子立刻跳起，身上沾滿鮮血； 用充滿淚水的眼睛，哭泣著看著我。 209. "尊者啊，不要這樣對我，你不該做這樣的事； 長壽的人啊，你應該阻止他人（做這樣的事）。" 210. "啊！你這個人，我為你做了如此難做的事； 從這樣危險的深淵中，我把你救了上來。" 211. "從另一世帶回來般，你卻想要背叛我； 以那邪惡的本性，想著邪惡的事。" 212. "不要站在非法處，遭受劇烈的痛苦； 不要讓那邪惡的業，像竹子一樣摧毀你。" 213. "對你這種人沒有信任，邪惡本性不自制； 來吧，跟在我後面走，在我能看見的地方。" 214. "你已從野獸手中解脫，已到達人行之處； 非法者啊這是路，隨你喜歡往那裡走。" 215. 說了這些話後山中居住者，在水池中洗了頭； 擦乾眼淚后，就爬上山去了。
216.
Sohaṃ tenābhisattosmi, pariḷāhena aṭṭito;
Ḍayhamānena gattena, vāriṃ pātuṃ upāgamiṃ.
217.
Agginā viya santatto, rahado ruhiramakkhito;
Pubbalohitasaṅkāso, sabbo me samapajjatha.
218.
Yāvanto udabindūni, kāyasmiṃ nipatiṃsu me;
Tāvanto gaṇḍa [gaṇḍū (sī. pī.), gaṇḍu (syā.)] jāyetha, addhabeluvasādisā.
219.
Pabhinnā pagghariṃsu me, kuṇapā pubbalohitā;
Yena yeneva gacchāmi, gāmesu nigamesu ca.
220.
Daṇḍahatthā nivārenti, itthiyo purisā ca maṃ;
Okkitā [okiṇṇā (sī.)] pūtigandhena, māssu orena āgamā [māgamā (sī. pī.)].
221.
Etādisaṃ idaṃ dukkhaṃ, satta vassāni dāni me;
Anubhomi sakaṃ kammaṃ, pubbe dukkaṭamattano.
222.
Taṃ vo vadāmi bhaddante [bhaddaṃ vo (sī. pī.)], yāvantettha samāgatā;
Māssu mittāna [mittānaṃ (sī. pī.)] dubbhittho, mittadubbho hi pāpako.
223.
Kuṭṭhī kilāsī bhavati, yo mittānidha dubbhati [yo mittānaṃ idhaddubhi (sī. aṭṭha.), yo mittānaṃ idha dubbhati (pī.)];
Kāyassa bhedā mittaddu [mittadubbhī (syā. ka.)], nirayaṃ sopapajjatīti [so upapajjatīti (sī. syā. pī.)].
Mahākapijātakaṃ chaṭṭhaṃ.
- Dakarakkhasajātakaṃ (7)
224.
Sace vo vuyhamānānaṃ, sattannaṃ udakaṇṇave;
Manussabalimesāno, nāvaṃ gaṇheyya rakkhaso;
Anupubbaṃ kathaṃ datvā, muñcesi dakarakkhasā [dakarakkhato (pī.)].
225.
Mātaraṃ paṭhamaṃ dajjaṃ, bhariyaṃ datvāna bhātaraṃ;
Tato sahāyaṃ datvāna, pañcamaṃ dajjaṃ [dajja (syā.)] brāhmaṇaṃ;
Chaṭṭhāhaṃ dajjamattānaṃ, neva dajjaṃ mahosadhaṃ.
226.
Posetā te janettī ca, dīgharattānukampikā;
Chabbhī tayi padussati [paduṭṭhasmiṃ (sī. syā.)], paṇḍitā atthadassinī;
Aññaṃ upanisaṃ katvā, vadhā taṃ parimocayi.
227.
Taṃ tādisiṃ [tādisaṃ (ka.)] pāṇadadiṃ, orasaṃ gabbhadhāriniṃ [gabbhadhāriṇiṃ (sī. syā.)];
Mātaraṃ kena dosena, dajjāsi dakarakkhino [dakarakkhato (pī.)].
228.
Daharā viyalaṅkāraṃ, dhāreti apiḷandhanaṃ;
Dovārike anīkaṭṭhe, ativelaṃ pajagghati [sañjagghati (ka.)].
229.
Athopi paṭirājūnaṃ, sayaṃ dūtāni sāsati;
Mātaraṃ tena dosena, dajjāhaṃ dakarakkhino.
230.
Itthigumbassa pavarā, accantaṃ piyabhāṇinī [accantapiyavādinī (sī. pī.)];
Anuggatā [anubbatā (syā.), anupubbatā (ka.)] sīlavatī, chāyāva anapāyinī.
231.
Akkodhanā puññavatī [paññavatī (sī. pī.)], paṇḍitā atthadassinī;
Ubbariṃ [uppariṃ (sī.)] kena dosena, dajjāsi dakarakkhino.
232.
Khiḍḍāratisamāpannaṃ, anatthavasamāgataṃ;
Sā maṃ sakāna puttānaṃ, ayācaṃ yācate dhanaṃ.
233.
Sohaṃ dadāmi sāratto [sārato (syā.)], bahuṃ uccāvacaṃ dhanaṃ;
Suduccajaṃ cajitvāna, pacchā socāmi dummano;
Ubbariṃ tena dosena, dajjāhaṃ dakarakkhino.
234.
Yenocitā janapadā [jānapadā (sī. syā. pī.)], ānītā ca paṭiggahaṃ;
Ābhataṃ pararajjebhi, abhiṭṭhāya bahuṃ dhanaṃ.
235.
Dhanuggahānaṃ pavaraṃ, sūraṃ tikhiṇamantinaṃ;
Bhātaraṃ kena dosena, dajjāsi dakarakkhino.
236.
Yenocitā [mayocitā (sī.), mayācitā (pī.)] janapadā, ānītā ca paṭiggahaṃ;
Ābhataṃ pararajjebhi, abhiṭṭhāya bahuṃ dhanaṃ.
237.
Dhanuggahānaṃ pavaro, sūro tikhiṇamanti ca [tikhiṇamantino (ka.)];
Mayāyaṃ [mayā so (sī. pī.)] sukhito rājā, atimaññati dārako.
我來為您直譯這段巴利文： 216. 我被他詛咒了，受到灼熱的折磨； 身體燃燒般疼痛，我去喝水。 217. 像被火燒一樣熾熱，池水被血染紅； 看起來像膿血混合物，我全身都變成這樣。 218. 有多少水滴，落在我身上； 就生出多少膿包，大如半個木蘋果。 219. 它們破裂流出，屍體般的膿血； 無論我走到哪裡，村莊或市鎮。 220. 手持棍棒阻止我，無論男女； 被腐臭味包圍，不要靠近這邊來。 221. 這樣的痛苦，現在已有七年； 我在承受自己的業，過去所作的惡行。 222. 尊者們，我告訴你們，所有在這裡聚集的人； 不要背叛朋友，因為背叛朋友是邪惡的。 223. 誰在這裡背叛朋友，會得麻風病和白癩； 身壞命終後背叛者，會墮入地獄。 第六 大猴本生故事 水羅剎本生故事 (7) 224. 如果你們七人在海上漂流， 尋求人祭的羅剎抓住了船； 你會按順序交出誰，從水羅剎手中解脫？ 225. 我會先交出母親，然後交出妻子和兄弟； 接著交出朋友，第五個交出婆羅門； 第六個我會交出自己，但絕不會交出大智者。 226. 養育你的生母，長期關愛你； 你對她六種冒犯，她明智地見到利益； 用其他方法，使你免於死亡。 227. 這樣給予生命的，親生的懷胎者； 你因什麼過錯，要把母親交給水羅剎？ 228. 她年輕時穿戴裝飾，佩戴飾品； 對守門者和軍隊，過分地大笑。 229. 而且她自己，向敵對國王傳遞訊息； 因為這個過錯，我要把母親交給水羅剎。 230. 她是女人中的最佳者，總是說令人喜歡的話； 隨順有德行，如影子般不離。 231. 不發怒有福德，有智慧見到利益； 你因什麼過錯，要把王后交給水羅剎？ 232. 沉迷於嬉戲歡樂，陷入無益之事； 她爲了自己的兒子們，向我索要我不願給的財物。 233. 我貪戀地給了她，許多各種財物； 捨棄難捨之物后，後來我憂愁不樂； 因為這個過錯，我要把王后交給水羅剎。 234. 他安撫了人民，迎娶了新娘； 從其他王國帶來，征服后獲得許多財物。 235. 他是弓箭手中最優秀的，勇敢有銳利謀略； 你因什麼過錯，要把兄弟交給水羅剎？ 236. 他安撫了人民，迎娶了新娘； 從其他王國帶來，征服后獲得許多財物。 237. 他是弓箭手中最優秀的，勇敢有銳利謀略； 這個孩子因我而快樂，卻輕視我。
238.
Upaṭṭhānampi me ayye, na so eti yathā pure;
Bhātaraṃ tena dosena, dajjāhaṃ dakarakkhino.
239.
Ekarattena ubhayo, tvañceva dhanusekha ca [dhanusekhavā (sī. syā. pī.)];
Ubho jātettha pañcālā, sahāyā susamāvayā.
240.
Cariyā taṃ anubandhittho [anubandho (ka.)], ekadukkhasukho tava;
Ussukko te divārattiṃ, sabbakiccesu byāvaṭo;
Sahāyaṃ kena dosena, dajjāsi dakarakkhino.
241.
Cariyā maṃ ayaṃ [cariyāya ayaṃ (sī. pī.)] ayye, pajagghittho [sañjagghittho (syā.)] mayā saha;
Ajjāpi tena vaṇṇena, ativelaṃ pajagghati.
242.
Ubbariyāpihaṃ ayye, mantayāmi rahogato;
Anāmanto [anāmantā (sī.)] pavisati, pubbe appaṭivedito.
243.
Laddhadvāro [laddhavāro (sī. pī.)] katokāso, ahirikaṃ anādaraṃ;
Sahāyaṃ tena dosena, dajjāhaṃ dakarakkhino.
244.
Kusalo sabbanimittānaṃ, rutaññū [rudaññū (sī. syā. pī.)] āgatāgamo;
Uppāte supine yutto, niyyāne ca pavesane.
245.
Paṭṭho [paddho (sī. pī.)] bhūmantalikkhasmiṃ, nakkhattapadakovido;
Brāhmaṇaṃ kena dosena, dajjāsi dakarakkhino.
246.
Parisāyampi me ayye, ummīlitvā udikkhati;
Tasmā accabhamuṃ luddaṃ, dajjāhaṃ dakarakkhino.
247.
Sasamuddapariyāyaṃ , mahiṃ sāgarakuṇḍalaṃ;
Vasundharaṃ āvasasi, amaccaparivārito.
248.
Cāturanto mahāraṭṭho, vijitāvī mahabbalo;
Pathabyā ekarājāsi, yaso te vipulaṃ gato.
249.
Soḷasitthisahassāni, āmuttamaṇikuṇḍalā;
Nānājanapadā nārī, devakaññūpamā subhā.
250.
Evaṃ sabbaṅgasampannaṃ, sabbakāmasamiddhinaṃ;
Sukhitānaṃ piyaṃ dīghaṃ, jīvitaṃ āhu khattiya.
251.
Atha tvaṃ kena vaṇṇena, kena vā pana hetunā;
Paṇḍitaṃ anurakkhanto, pāṇaṃ cajasi duccajaṃ.
252.
Yatopi āgato ayye, mama hatthaṃ mahosadho;
Nābhijānāmi dhīrassa, anumattampi dukkaṭaṃ.
253.
Sace ca kismici kāle, maraṇaṃ me pure siyā;
So me putte [putte ca me (sī. syā. pī.] paputte ca, sukhāpeyya mahosadho.
254.
Anāgataṃ paccuppannaṃ, sabbamatthampi passati [sabbamatthaṃ vipassati (sī. syā. pī.)];
Anāparādhakammantaṃ, na dajjaṃ dakarakkhino.
255.
Idaṃ suṇātha pañcālā, cūḷaneyyassa [cūḷanīyassa (sī.)] bhāsitaṃ;
Paṇḍitaṃ anurakkhanto, pāṇaṃ cajati duccajaṃ.
256.
Mātu bhariyāya bhātucca, sakhino brāhmaṇassa ca;
Attano cāpi pañcālo, channaṃ cajati jīvitaṃ.
257.
Evaṃ mahatthikā [khahiddhiyā (syā.), mahiddhikā (ka.)] paññā, nipuṇā sādhucintinī;
Diṭṭhadhammahitatthāya, samparāyasukhāya cāti.
Dakarakkhasajātakaṃ sattamaṃ.
- Paṇḍaranāgarājajātakaṃ (8)
258.
Vikiṇṇavācaṃ aniguyha [anigūḷha (pī.)] mantaṃ, asaññataṃ aparicakkhitāraṃ [aparirakkhitāraṃ (ka.)];
Bhayaṃ tamanveti sayaṃ abodhaṃ, nāgaṃ yathā paṇḍarakaṃ supaṇṇo [suvaṇṇo (ka.)].
259.
Yo guyhamantaṃ parirakkhaneyyaṃ, mohā naro saṃsati hāsamāno [bhāsamāno (pī.)];
Taṃ bhinnamantaṃ bhayamanveti khippaṃ, nāgaṃ yathā paṇḍarakaṃ supaṇṇo.
260.
Nānumitto garuṃ atthaṃ, guyhaṃ veditumarahati;
Sumitto ca asambuddhaṃ, sambuddhaṃ vā anattha vā.
261.
Vissāsamāpajjimahaṃ acelaṃ [acelo (sī. pī.)], samaṇo ayaṃ sammato bhāvitatto;
Tassāhamakkhiṃ vivariṃ [vivaraṃ (sī.)] guyhamatthaṃ, atītamattho kapaṇaṃ [kapaṇo (pī.)] rudāmi.
我來為您直譯這段巴利文： 238. 大人啊，他現在也不像從前那樣來侍奉我； 因為這個過錯，我要把兄弟交給水羅剎。 239. 你和善射手，在一夜之間； 你們兩個都生在般遮羅（Pañcālā），是年齡相仿的朋友。 240. 他一直跟隨著你，與你同甘共苦； 日夜熱心為你，處理一切事務； 你因什麼過錯，要把朋友交給水羅剎？ 241. 大人啊，這個人與我一起行走時，一直在大笑； 到現在還是這樣，過分地大笑。 242. 大人啊，當我和王后私下商談時； 他未經通報就進來，以前從未這樣。 243. 得到門路後有機會，無恥又不尊重； 因為這個過錯，我要把朋友交給水羅剎。 244. 他精通一切徵兆，知曉聲響通曉傳統； 擅長解釋預兆和夢境，善於判斷出入吉兇。 245. 精通地上和天空，熟知星象； 你因什麼過錯，要把婆羅門交給水羅剎？ 246. 大人啊，他在眾人面前，瞪眼看著我； 因此這個兇殘的高傲者，我要交給水羅剎。 247. 你統治著四周環海，以海為環飾的大地； 被大臣環繞著，居住在大地上。 248. 你是四方大國之王，征服者大力者； 你是大地唯一之王，聲望廣遠流傳。 249. 一萬六千位妃子，都戴著寶石耳環； 來自各國的女子，美麗如天女。 250. 剎帝利啊，人們說這樣具足一切， 擁有一切慾望，快樂的人能長壽。 251. 那麼你為什麼，出於什麼原因； 爲了保護智者，要捨棄難捨的生命？ 252. 大人啊，自從大智者，來到我手下以來； 我不曾見過這位智者，有絲毫的過錯。 253. 如果某時，我先死去； 大智者會使我的兒子和孫子，都得到快樂。 254. 他能看見未來和現在，以及一切利益； 這樣沒有過錯的人，我不會交給水羅剎。 255. 般遮羅人聽這個，朱拉尼王的話； 爲了保護智者，捨棄難捨的生命。 256. 對於母親、妻子、兄弟、朋友和婆羅門， 以及自己，般遮羅王捨棄六人的生命。 257. 這樣大有利益的智慧，精細善於思考； 對現世的利益，和來世的快樂都有幫助。 第七 水羅剎本生故事 班陀羅龍王本生故事 (8) 258. 散亂言語不守秘密，不自制不謹慎； 因自己的愚昧而招致恐懼，如迦樓羅抓住班陀羅龍。 259. 應當保守的秘密，愚人因笑談而泄露； 他很快就因泄密而招致恐懼，如迦樓羅抓住班陀羅龍。 260. 非友不應知道，重要的秘密； 無論是好友未覺悟的，還是已覺悟的或非利益的。 261. 我信任了一個裸行者，認為這是位修行成就的沙門； 我向他透露了秘密，現在追悔莫及痛哭著。
262.
Tassāhaṃ paramaṃ [purimaṃ (sī.)] brahme guyhaṃ, vācañhi maṃ nāsakkhiṃ [nāsakkhi (pī.)] saṃyametuṃ;
Tappakkhato hi bhayamāgataṃ mamaṃ, atītamattho kapaṇaṃ rudāmi.
263.
Yo ve naro suhadaṃ maññamāno, guyhamatthaṃ saṃsati dukkulīne;
Dosā bhayā athavā rāgarattā [rāgaratto (sī. syā. pī.)], pallatthito [pallittho (pī.), pallattito (ka.)] bālo asaṃsayaṃ so.
264.
Tirokkhavāco asataṃ paviṭṭho, yo saṅgatīsu mudīreti vākyaṃ;
Āsīviso dummukhotyāhu taṃ naraṃ, ārā ārā [ārā arā (pī.)] saṃyame tādisamhā.
265.
Annaṃ pānaṃ kāsika [kāsikaṃ (pī.)] candanañca, manāpitthiyo mālamucchādanañca;
Ohāya gacchāmase sabbakāme, supaṇṇa pāṇūpagatāva tyamhā.
266.
Ko nīdha tiṇṇaṃ garahaṃ upeti, asmiṃdha loke pāṇabhū nāgarāja;
Samaṇo supaṇṇo atha vā tvameva, kiṃ kāraṇā paṇḍarakaggahīto.
267.
Samaṇoti me sammatatto ahosi, piyo ca me manasā bhāvitatto;
Tassāhamakkhiṃ vivariṃ guyhamatthaṃ, atītamattho kapaṇaṃ rudāmi.
268.
Na catthi satto amaro pathabyā, paññāvidhā natthi na ninditabbā;
Saccena dhammena dhitiyā [dhiyā (sī. pī.)] damena, alabbhamabyāharatī naro idha.
269.
Mātāpitā paramā bandhavānaṃ, nāssa tatiyo anukampakatthi;
Tesampi guyhaṃ paramaṃ na saṃse, mantassa bhedaṃ parisaṅkamāno.
270.
Mātāpitā bhaginī bhātaro ca, sahāyā vā yassa honti sapakkhā;
Tesampi guyhaṃ paramaṃ na saṃse, mantassa bhedaṃ parisaṅkamāno.
271.
Bhariyā ce purisaṃ vajjā, komārī piyabhāṇinī;
Puttarūpayasūpetā , ñātisaṅghapurakkhatā, tassāpi guyhaṃ paramaṃ na saṃse;
Mantassa bhedaṃ parisaṅkamāno.
272.
Na guyhamatthaṃ [guyhatthaṃ (ka.)] vivareyya, rakkheyya naṃ yathā nidhiṃ;
Na hi pātukato sādhu, guyho attho pajānatā.
273.
Thiyā guyhaṃ na saṃseyya, amittassa ca paṇḍito;
Yo cāmisena saṃhīro, hadayattheno ca yo naro.
274.
Guyhamatthaṃ asambuddhaṃ, sambodhayati yo naro;
Mantabhedabhayā tassa, dāsabhūto titikkhati.
275.
Yāvanto purisassatthaṃ, guyhaṃ jānanti mantinaṃ;
Tāvanto tassa ubbegā, tasmā guyhaṃ na vissaje.
276.
Vivicca bhāseyya divā rahassaṃ, rattiṃ giraṃ nātivelaṃ pamuñce;
Upassutikā hi suṇanti mantaṃ, tasmā manto khippamupeti bhedaṃ.
277.
Yathāpi assa [ayo (syā.), aya (ka.)] nagaraṃ mahantaṃ, advārakaṃ [āḷārakaṃ (pī.)] āyasaṃ bhaddasālaṃ;
Samantakhātāparikhāupetaṃ, evampi me te idha guyhamantā.
278.
Ye guyhamantā avikiṇṇavācā, daḷhā sadatthesu narā dujivha [dujivhā (syā. pī.)];
Ārā amittā byavajanti tehi, āsīvisā vā riva sattusaṅghā [sattasaṅghā (sī. syā.)].
279.
Hitvā gharaṃ pabbajito acelo, naggo muṇḍo carati ghāsahetu;
Tamhi [tamhī (pī.)] nu kho vivariṃ guyhamatthaṃ, atthā ca dhammā ca apaggatamhā [apāgatamhā (sī.), apagatamhā (syā.), avāgatamhā (pī.)].
280.
Kathaṃkaro hoti supaṇṇarāja, kiṃsīlo kena vatena vattaṃ;
Samaṇo caraṃ hitvā mamāyitāni, kathaṃkaro saggamupeti ṭhānaṃ.
281.
Hiriyā titikkhāya damenupeto [damena khantiyā (sī. syā. pī.)], akkodhano pesuṇiyaṃ pahāya;
Samaṇo caraṃ hitvā mamāyitāni, evaṃkaro saggamupeti ṭhānaṃ.
我來為您直譯這段巴利文： 262. 婆羅門啊，我把最重要的秘密，因為無法控制自己的話語； 因此危險從那方面來臨，現在追悔莫及痛哭著。 263. 一個人以為是好友，而向品行不良者透露秘密； 因憎恨、恐懼或貪愛，這樣的愚人必定會墮落。 264. 混入惡人中說秘密話，在集會中說出的話； 人們說這樣的人如毒蛇惡口，應遠離這樣的人。 265. 食物、飲料、迦尸細布、檀香， 可愛的女子、花環和衣服，我們將捨棄一切慾望； 如同落入迦樓羅手中的生命。 266. 龍王啊，在這三者中誰應受責備， 在這世間的生命中，是沙門、迦樓羅還是你自己； 為什麼班陀羅會被抓住？ 267. 我認為他是位沙門，我心中喜愛這位修行者； 我向他透露了秘密，現在追悔莫及痛哭著。 268. 地上沒有不死的眾生，智慧也不是不會被指責； 以真實、正法、堅定和調御，人在此世得不到不應說的。 269. 父母是親屬中最重要的，沒有第三個如此關心的； 對他們也不要說最重要的秘密，擔心秘密會泄露。 270. 母親、父親、姐妹、兄弟，或朋友都是自己人； 對他們也不要說最重要的秘密，擔心秘密會泄露。 271. 即使妻子對丈夫說話，是從童年就說甜言的； 有兒子和名聲，受親族眾尊重，對她也不要說最重要的秘密； 擔心秘密會泄露。 272. 不要透露秘密之事，要像保護寶藏一樣保護它； 對知道的人來說，泄露秘密是不好的。 273. 智者不要向女人透露秘密，也不要向敵人透露； 不要向被物質收買的人，和偷心的人透露。 274. 對不明白的秘密事，如果有人去解釋； 因為害怕秘密泄露，就會成為他的奴隸而忍受。 275. 有多少人知道，智者的秘密； 他就有多少恐懼，所以不要泄露秘密。 276. 白天要找隱密處說秘密，晚上不要過分發出聲音； 因為有人會偷聽秘密，所以秘密很快就會泄露。 277. 就像一座大城，沒有門戶的鐵製美好宮殿； 四周有挖好的護城河，我的秘密也應該如此。 278. 那些保守秘密不散亂言語的人，在自己的事務上堅定不二舌； 敵人遠離他們，如毒蛇群遠離。 279. 捨棄家庭出家成為裸行者，裸體剃頭為食物而行； 我卻向他透露了秘密，失去了利益和正法。 280. 迦樓羅王啊，應該如何做，什麼品性什麼樣的行為； 沙門捨棄執著而行，如何做才能到達天界？ 281. 具足慚愧、忍耐和調御，不發怒遠離兩舌； 沙門捨棄執著而行，這樣做就能到達天界。
282.
Mātāva puttaṃ taruṇaṃ tanujjaṃ [tanūjaṃ (sī.)], samphassatā [sampassa taṃ (sī. pī.)] sabbagattaṃ phareti;
Evampi me tvaṃ pāturahu dijinda, mātāva puttaṃ anukampamāno.
283.
Handajja tvaṃ muñca [mucca (sī.)] vadhā dujivha, tayo hi puttā na hi añño atthi;
Antevāsī dinnako atrajo ca, rajjassu [rajassu (sī. syā. pī.)] puttaññataro me ahosi.
284.
Icceva vākyaṃ visajjī supaṇṇo, bhumyaṃ patiṭṭhāya dijo dujivhaṃ;
Muttajja tvaṃ sabbabhayātivatto, thalūdake hohi mayābhigutto.
285.
Ātaṅkinaṃ yathā kusalo bhisakko, pipāsitānaṃ rahadova sīto;
Vesmaṃ yathā himasītaṭṭitānaṃ [himasisiraṭṭitānaṃ (pī.)], evampi te saraṇamahaṃ bhavāmi.
286.
Sandhiṃ katvā amittena, aṇḍajena jalābuja;
Vivariya dāṭhaṃ sesi, kuto taṃ bhayamāgataṃ.
287.
Saṅketheva amittasmiṃ, mittasmimpi na vissase;
Abhayā bhayamuppannaṃ, api mūlāni kantati.
288.
Kathaṃ nu vissase tyamhi, yenāsi kalaho kato;
Niccayattena ṭhātabbaṃ, so disabbhi [so disamhi (pī.)] na rajjati.
289.
Vissāsaye na ca taṃ [naṃ (sī. syā. pī.)] vissayeyya, asaṅkito saṅkito ca [asaṅkito ca saṅkito (sī. pī.)] bhaveyya;
Tathā tathā viññū parakkameyya, yathā yathā bhāvaṃ paro na jaññā.
290.
Te devavaṇṇā [devavaṇṇī (pī.)] sukhumālarūpā, ubho samā sujayā [sujayo (sī. syā. pī.)] puññakhandhā [puññagandhā (pī.)];
Upāgamuṃ karampiyaṃ [kādambiyaṃ (sī.), kārambiyaṃ (pī.)] acelaṃ, missībhūtā assavāhāva nāgā.
291.
Tato have paṇḍarako acelaṃ, sayamevupāgamma idaṃ avoca;
Muttajjahaṃ sabbabhayātivatto, na hi [ha (pī.)] nūna tuyhaṃ manaso piyamhā.
292.
Piyo hi me āsi supaṇṇarājā, asaṃsayaṃ paṇḍarakena saccaṃ;
So rāgarattova akāsimetaṃ, pāpakammaṃ [pāpaṃ kammaṃ (sī. pī.)] sampajāno na mohā.
293.
Na me piyaṃ appiyaṃ vāpi hoti, sampassato lokamimaṃ parañca;
Susaññatānañhi viyañjanena, asaññato lokamimaṃ carāsi.
294.
Ariyāvakāsosi anariyovāsi [anariyo cāsi (sī. pī.)], asaññato saññatasannikāso;
Kaṇhābhijātikosi anariyarūpo, pāpaṃ bahuṃ duccaritaṃ acāri.
295.
Aduṭṭhassa tuvaṃ dubbhi, dubbhī [dūbhi, dūbhī (pī.)] ca pisuṇo casi;
Etena saccavajjena, muddhā te phalatu sattadhā.
296.
Tasmā hi mittānaṃ na dubbhitabbaṃ, mittadubbhā [mittadubbhā hi (syā.)] pāpiyo natthi añño;
Āsittasatto nihato pathabyā, indassa vākyena hi saṃvaro hatoti.
Paṇḍaranāgarājajātakaṃ [paṇḍarakajātakaṃ (sī. syā. pī.)] aṭṭhamaṃ.
- Sambulājātakaṃ (9)
297.
Kā vedhamānā girikandarāyaṃ, ekā tuvaṃ tiṭṭhasi saṃhitūru [saññatūra (sī. pī.), sañcitūru (syā.)];
Puṭṭhāsi me pāṇipameyyamajjhe, akkhāhi me nāmañca bandhave ca.
298.
Obhāsayaṃ vanaṃ rammaṃ, sīhabyagghanisevitaṃ;
Kā vā tvamasi kalyāṇi, kassa vā tvaṃ sumajjhime;
Abhivādemi taṃ bhadde, dānavāhaṃ namatthu te.
299.
Yo putto kāsirājassa, sotthisenoti taṃ vidū;
Tassāhaṃ sambulā bhariyā, evaṃ jānāhi dānava;
Abhivādemi taṃ bhante [bhaddante (sī. syā.)], sambulāhaṃ namatthu te.
300.
Vedehaputto bhaddante, vane vasati āturo;
Tamahaṃ rogasammattaṃ, ekā ekaṃ upaṭṭhahaṃ [upaṭṭhahiṃ (sī.)].
我來為您直譯這段巴利文： 282. 如母親撫摸年幼親生的兒子，觸控他全身； 同樣地你對我顯現，鳥王啊，如母親憐愛兒子。 283. 今天就請你從死亡中解救這兩舌者，因為有三種兒子沒有其他的； 學徒、養子和親生子，讓他成為我的一個兒子。 284. 迦樓羅說了這樣的話，這鳥落在地上對兩舌者說； 今天你獲得解脫超越一切恐懼，在陸地和水中都受我保護。 285. 如同善醫治療病人，如同清涼池對口渴者； 如同房屋對寒冷受凍者，我也會成為你的庇護。 286. 卵生者與水生者，與敵人訂立盟約； 露出毒牙時你睡著，你的恐懼從何而來？ 287. 對敵人要常懷疑慮，對朋友也不要信任； 從無畏處生起的恐懼，甚至會割斷根源。 288. 怎麼能信任與你，曾經發生過爭吵的人； 應當保持警惕，在那方向不要放鬆。 289. 讓人信任你但自己不要輕信，不被懷疑時也要保持警惕； 智者應該這樣努力，使他人不知道真相。 290. 他們如天神般美麗優雅，兩人相等都是善勝福德聚； 他們來到那裸行者的榕樹下，如象馬混雜在一起。 291. 然後班陀羅對裸行者，自己走近這樣說； 今天我解脫超越一切恐懼，我們對你來說確實不是親愛的。 292. 迦樓羅王對我來說是親愛的，班陀羅說的確實是真的； 他是因為貪愛而這樣做，明知故犯不是因為愚癡。 293. 對我來說沒有喜歡或不喜歡，我看透了這世界和來世； 你以自制者的外表，不自制地在這世間遊行。 294. 你裝作高尚卻是低劣，不自製卻裝作自制； 你生性邪惡形象低劣，做了許多邪惡不當的行為。 295. 你背叛無過失的人，你是個背信棄義兩舌的人； 以這真實語的力量，愿你的頭裂為七分。 296. 所以不應背叛朋友，沒有比背叛朋友更惡劣的； 他因執著而倒在地上，因為因陀羅的話使自製者被殺。 第八 班陀羅龍王本生故事 桑布拉本生故事 (9) 297. 在山谷中顫抖的是誰，你獨自站著美麗的腰身； 我問你纖細的腰身，請告訴我你的名字和親族。 298. 照亮這美麗的森林，有獅子和虎所居住； 美女啊你是誰，纖腰者你屬於誰； 貴女我向你致敬，我是夜叉向你敬禮。 299. 他是迦尸王的兒子，人們知道他叫索提謝那； 我是他的妻子桑布拉，夜叉你要這樣知道； 尊者我向你致敬，我是桑布拉向你敬禮。 300. 尊者啊，韋提希子生病，住在森林裡； 我獨自一人，照顧這位被疾病折磨的人。
301.
Ahañca vanamuñchāya, madhumaṃsaṃ migābilaṃ [migāvilaṃ (sī.)];
Yadā harāmi taṃ bhakkho, tassa nūnajja nādhati [nāthati (ka.)].
302.
Kiṃ vane rājaputtena, āturena karissasi;
Sambule pariciṇṇena, ahaṃ bhattā bhavāmi te.
303.
Sokaṭṭāya durattāya, kiṃ rūpaṃ vijjate mama;
Aññaṃ pariyesa bhaddante, abhirūpataraṃ mayā.
304.
Ehimaṃ girimāruyha, bhariyā me [mayhaṃ (sī. syā. pī.)] catussatā;
Tāsaṃ tvaṃ pavarā hohi, sabbakāmasamiddhinī.
305.
Nūna [nanu (sī. syā. pī. ka.)] tārakavaṇṇābhe [hāṭakavaṇṇābhe (pī.)], yaṃ kiñci manasicchasi;
Sabbaṃ taṃ pacuraṃ mayhaṃ, ramassvajja [ramasujja (sī. syā.)] mayā saha.
306.
No ce tuvaṃ maheseyyaṃ, sambule kārayissasi;
Alaṃ tvaṃ pātarāsāya, paṇhe [maññe (sī. pī.)] bhakkhā bhavissasi.
307.
Tañca sattajaṭo luddo, kaḷāro purisādako;
Vane nāthaṃ apassantiṃ, sambulaṃ aggahī bhuje.
308.
Adhipannā pisācena, luddenāmisacakkhunā;
Sā ca sattuvasampattā, patimevānusocati.
309.
Na me idaṃ tathā dukkhaṃ, yaṃ maṃ khādeyya rakkhaso;
Yañca me ayyaputtassa, mano hessati aññathā.
310.
Na santi devā pavasanti nūna, na hi nūna santi idha lokapālā;
Sahasā karontānamasaññatānaṃ, na hi nūna santi paṭisedhitāro.
311.
Itthīnamesā pavarā yasassinī, santā samā aggirivuggatejā;
Tañce tuvaṃ rakkhasādesi kaññaṃ, muddhā ca hi sattadhā te phaleyya;
Mā tvaṃ dahī [jahī (pī.)] muñca patibbatāya [patibbatā sā (sī.), patibbatā yā (pī.)].
312.
Sā ca assamamāgacchi, pamuttā purisādakā;
Nīḷaṃ [niḍḍaṃ (syā. ka.)] paḷinaṃ sakuṇīva [phalinasakuṇīva (sī. syā. pī.)], gatasiṅgaṃva ālayaṃ.
313.
Sā tattha paridevesi, rājaputtī yasassinī;
Sambulā utumattakkhā, vane nāthaṃ apassantī [apassatī (sī.)].
314.
Samaṇe brāhmaṇe vande, sampannacaraṇe ise;
Rājaputtaṃ apassantī, tumhaṃmhi [tumhaṃ hi (pī.)] saraṇaṃ gatā.
315.
Vande sīhe ca byagghe ca, ye ca aññe vane migā;
Rājaputtaṃ apassantī, tumhaṃmhi saraṇaṃ gatā.
316.
Tiṇā [tiṇa (pī.)] latāni osadhyo, pabbatāni vanāni ca;
Rājaputtaṃ apassantī, tumhaṃmhi saraṇaṃ gatā.
317.
Vande indīvarīsāmaṃ, rattiṃ nakkhattamāliniṃ;
Rājaputtaṃ apassantī, tumhaṃmhi saraṇaṃ gatā.
318.
Vande bhāgīrathiṃ gaṅgaṃ, savantīnaṃ paṭiggahaṃ;
Rājaputtaṃ apassantī, tumhaṃmhi saraṇaṃ gatā.
319.
Vande ahaṃ pabbatarājaseṭṭhaṃ, himavantaṃ siluccayaṃ;
Rājaputtaṃ apassantī, tumhaṃmhi saraṇaṃ gatā.
320.
Atisāyaṃ vatāgacchi, rājaputti yasassini;
Kena nujja samāgacchi [samāgacchi (sī. pī.)], ko te piyataro mayā.
321.
Idaṃ khohaṃ tadāvocaṃ [tadavocaṃ (sī. syā.)], gahitā tena sattunā;
Na me idaṃ tathā dukkhaṃ, yaṃ maṃ khādeyya rakkhaso;
Yañca me ayyaputtassa, mano hessati aññathā.
322.
Corīnaṃ bahubuddhīnaṃ, yāsu saccaṃ sudullabhaṃ;
Thīnaṃ bhāvo durājāno, macchassevodake gataṃ.
323.
Tathā maṃ saccaṃ pāletu, pālayissati ce mamaṃ;
Yathāhaṃ nābhijānāmi, aññaṃ piyataraṃ tayā;
Etena saccavajjena, byādhi te vūpasammatu.
324.
Ye kuñjarā sattasatā uḷārā, rakkhanti rattindivamuyyutāvudhā;
Dhanuggahānañca satāni soḷasa, kathaṃvidhe passasi bhadde sattavo.
我來為您直譯這段巴利文： 301. 我去森林採集蜂蜜、肉和野果； 那是他的食物，今天他一定沒有了。 302. 你在森林裡和生病的王子，能做什麼呢； 桑布拉啊，我會好好待你，讓我做你的丈夫。 303. 我悲傷痛苦，我還有什麼美貌； 尊者啊，請尋找其他比我更美麗的人。 304. 來吧，上這座山，我有四百位妻子； 你將成為她們中最尊貴的，擁有一切慾望。 305. 像星星一樣閃耀的人啊，你心裡想要什麼； 我這裡一切都很豐富，今天就和我一起享樂吧。 306. 如果你不做這大事，桑布拉啊； 你就足夠做早餐，明天早上就會成為食物。 307. 那有七條辮子的兇惡者，是個殘暴的食人者； 在森林中找不到依靠的，桑布拉被他抓住了手臂。 308. 被這貪食兇惡的夜叉，抓住了； 她雖落入敵人手中，卻只為丈夫憂傷。 309. 這不是我最大的痛苦，即使羅剎要吃我； 而是我的夫君，心裡會變得不同。 310. 諸天神不在或離開了，這裡一定沒有世界守護者； 對這些用暴力行事不自製的人，一定沒有阻止者。 311. 這是最優秀的有名望的女子，平靜如火山般有威力； 如果你吃了這貞潔的少女，你的頭會裂成七分； 不要傷害她，放了這位貞節的妻子。 312. 她從食人者手中解脫，回到了隱居處； 如鳥回到巢穴，如有角獸回到住處。 313. 那有名望的王女，在那裡悲嘆； 桑布拉眼中含淚，在森林中看不見依靠。 314. 我禮敬沙門和婆羅門，具足德行的仙人； 看不見王子時，我投歸你們的庇護。 315. 我禮敬獅子和虎，以及其他森林中的野獸； 看不見王子時，我投歸你們的庇護。 316. 草、藤蔓和藥草，山嶽和森林； 看不見王子時，我投歸你們的庇護。 317. 我禮敬藍蓮般的，星光環繞的夜晚； 看不見王子時，我投歸你們的庇護。 318. 我禮敬婆耆羅他的恒河，諸河流的接受者； 看不見王子時，我投歸你們的庇護。 319. 我禮敬山王中最勝的，喜馬拉雅山； 看不見王子時，我投歸你們的庇護。 320. 你回來太晚了，有名望的王女； 今天你遇到了誰，誰比我更親愛？ 321. 那時我這樣說，被那敵人抓住； 這不是我最大的痛苦，即使羅剎要吃我； 而是我的夫君，心裡會變得不同。 322. 對於多智的女盜賊，真實是很難找到的； 女人的本性難以了知，如水中游動的魚。 323. 愿真實這樣保護我，如果它會保護我； 如同我不知道，有誰比你更親愛； 以這真實語的力量，愿你的病得以平息。 324. 那七百頭高貴的象，日夜持武器守護； 一千六百名弓箭手，貴女啊你看見什麼樣的敵人？
325.
Alaṅkatāyo padumuttarattacā, virāgitā passati haṃsagaggarā;
Tāsaṃ suṇitvā mitagītavāditaṃ [mitagītavādinaṃ (pī.)], na dāni me tāta tathā yathā pure.
326.
Suvaṇṇasaṃkaccadharā suviggahā, alaṅkatā mānusiyaccharūpamā;
Senopiyā [senūpiyā (pī.)] tāta aninditaṅgiyo, khattiyakaññā paṭilobhayanti [paṭilābhayanti (pī.)] naṃ.
327.
Sace ahaṃ tāta tathā yathā pure, patiṃ tamuñchāya punā vane bhare;
Sammānaye maṃ na ca maṃ vimānaye, itopi me tāta tato varaṃ siyā.
328.
Yamannapāne vipulasmi ohite, nārī vimaṭṭhābharaṇā alaṅkatā;
Sabbaṅgupetā [pañcaṅgupetā (sī. syā. pī.)] patino ca appiyā, abajjha [avajjha (syā.), ābajjha (pī.)] tassā maraṇaṃ tato varaṃ.
329.
Api ce daliddā kapaṇā anāḷhiyā, kaṭādutīyā patino ca sā piyā;
Sabbaṅgupetāyapi appiyāya, ayameva seyyā [seyyo (syā. ka.)] kapaṇāpi yā piyā [kapaṇāpi yā (ka.)].
330.
Sudullabhitthī purisassa yā hitā, bhattitthiyā dullabho yo hito ca;
Hitā ca te sīlavatī ca bhariyā, janinda dhammaṃ cara sambulāya.
331.
Sace tuvaṃ vipule laddhabhoge, issāvatiṇṇā maraṇaṃ upesi;
Ahañca te bhadde imā rājakaññā [imā ca kaññā (pī.)], sabbe [sabbeva (sī. syā. pī.)] te vacanakarā bhavāmāti.
Sambulājātakaṃ navamaṃ.
- Gandhatindukajātakaṃ (10)
332.
Appamādo amataṃ padaṃ [amatapadaṃ (sī. pī.)], pamādo maccuno padaṃ;
Appamattā na mīyanti, ye pamattā yathā matā.
333.
Madā pamādo jāyetha, pamādā jāyate khayo;
Khayā padosā [khayā ca dosā (sī.)] jāyanti, mā pamādo [mā mado (sī. syā. pī.)] bharatūsabha [bhāradhūsabha (ka.)].
334.
Bahū hi khattiyā jīnā, atthaṃ raṭṭhaṃ pamādino;
Athopi gāmino gāmā, anagārā agārino.
335.
Khattiyassa pamattassa, raṭṭhasmiṃ raṭṭhavaḍḍhana;
Sabbe bhogā vinassanti, rañño taṃ vuccate aghaṃ.
336.
Nesa dhammo mahārāja, ativelaṃ pamajjasi;
Iddhaṃ phītaṃ janapadaṃ, corā viddhaṃsayanti naṃ.
337.
Na te puttā bhavissanti, na hiraññaṃ na dhāniyaṃ [na hiraññanidhāniyā (ka.)];
Raṭṭhe viluppamānamhi, sabbabhogehi jiyyasi.
338.
Sabbabhogā parijiṇṇaṃ, rājānaṃ vāpi khattiyaṃ [khattiya (ka.)];
Ñātimittā suhajjā ca, na taṃ maññanti māniyaṃ [mantiyaṃ (syā.)].
339.
Hatthārohā anīkaṭṭhā, rathikā pattikārakā;
Tamevamupajīvantā, na taṃ maññanti māniyaṃ.
340.
Asaṃvihitakammantaṃ, bālaṃ dummantimantinaṃ;
Sirī jahati dummedhaṃ, jiṇṇaṃva urago tacaṃ.
341.
Susaṃvihitakammantaṃ , kāluṭṭhāyiṃ atanditaṃ;
Sabbe bhogābhivaḍḍhanti, gāvo sausabhāmiva.
342.
Upassutiṃ mahārāja, raṭṭhe janapade cara;
Tattha disvā ca sutvā ca, tato taṃ [tvaṃ (ka.)] paṭipajjasi.
343.
Evaṃ vedetu pañcālo, saṅgāme saramappito [samappito (sī. pī.)];
Yathāhamajja vedemi, kaṇṭakena samappito.
344.
Jiṇṇo dubbalacakkhūsi, na rūpaṃ sādhu passasi;
Kiṃ tattha brahmadattassa, yaṃ taṃ maggeyya [maggheyya (pī.)] kaṇṭako [kaṇḍako (sī. syā. pī.)].
345.
Bahvettha brahmadattassa, sohaṃ [yohaṃ (sī. syā. pī.)] maggasmi [maggosmi (pī.)] brāhmaṇa;
Arakkhitā jānapadā, adhammabalinā hatā.
346.
Rattiñhi [rattiñca (sī.)] corā khādanti, divā khādanti tuṇḍiyā;
Raṭṭhasmiṃ kūṭarājassa, bahu adhammiko jano.
我來為您直譯這段巴利文： 325. 裝飾著蓮花般膚色，色彩斑斕如鵝般婉轉的聲音； 聽到她們的歌聲和音樂，父親啊，現在與從前不同了。 326. 穿著金飾的美好身形，裝飾如天女般的容貌； 父親啊，軍中可愛無瑕的，剎帝利少女誘惑著他。 327. 父親啊，如果我像從前一樣，在森林中採集養活丈夫； 他會尊重我不會輕視我，對我來說這比現在更好。 328. 即使在豐富的飲食中，女人裝飾著精美的飾物； 具備一切美好卻不被丈夫喜愛，對她來說死亡比這更好。 329. 即使貧窮困苦無財富，僅有粗布相伴卻受丈夫喜愛； 比起具備一切卻不被喜愛，即使貧窮但受喜愛更好。 330. 對男人有益的女人很難得，對妻子有益的也很難得； 你有益且有德行的妻子，人王啊對桑布拉要行正法。 331. 如果你獲得豐富財富時，因嫉妒而趨向死亡； 貴女啊我和這些王女，都會聽從你的話。 第九 桑布拉本生故事 香婆羅樹本生故事 (10) 332. 不放逸是不死之道，放逸是死亡之道； 不放逸者不死，放逸者如同已死。 333. 從驕慢生放逸，從放逸生衰敗； 從衰敗生過失，婆羅多牛王啊不要放逸。 334. 很多放逸的剎帝利，失去了國土財富； 村民失去村莊，居家者失去家園。 335. 國土增長者啊，當剎帝利放逸時； 一切財富都會消失，這被稱為國王的禍患。 336. 大王啊這不是正法，你過分放逸； 繁榮富庶的國土，盜賊們正在破壞它。 337. 你將沒有兒子，沒有金銀和穀物； 當國土被搶掠時，你將失去一切財富。 338. 失去一切財富的，國王或剎帝利； 親戚朋友和知己，不會認為他值得尊敬。 339. 象兵、軍隊、車兵、步兵， 靠他生活的人，不會認為他值得尊敬。 340. 事務無秩序，愚蠢謀略拙劣； 吉祥離開愚者，如蛇蛻舊皮。 341. 事務有秩序，早起不懈怠； 一切財富增長，如牛跟隨公牛。 342. 大王啊要巡視，國土和人民； 看見和聽見后，然後採取行動。 343. 愿般遮羅也能感受，如在戰場中被箭射中； 如我今天感受，被荊棘刺中一樣。 344. 你已年老視力衰弱，看不清形體； 婆羅門啊荊棘刺到你，這與梵達多有什麼關係。 345. 這裡很多是梵達多的，婆羅門啊我在路上； 人民無人保護，被非法稅收所害。 346. 夜晚盜賊掠奪，白天稅吏掠奪； 在不正當國王的國土中，有很多不法之人。
347.
Etādise bhaye jāte [tāta (sī. pī.)], bhayaṭṭā tāta [tāva (sī. pī.)] māṇavā;
Nillenakāni kubbanti, vane āhatva kaṇṭakaṃ.
348.
Kadāssu nāmayaṃ rājā, brahmadatto marissati;
Yassa raṭṭhamhi jiyyanti, appatikā kumārikā.
349.
Dubbhāsitañhi te jammi, anatthapadakovide;
Kuhiṃ rājā kumārīnaṃ, bhattāraṃ pariyesati.
350.
Na me dubbhāsitaṃ brahme, kovidatthapadā ahaṃ;
Arakkhitā jānapadā, adhammabalinā hatā.
351.
Rattiñhi corā khādanti, divā khādanti tuṇḍiyā;
Raṭṭhasmiṃ kūṭarājassa, bahu adhammiko jano;
Dujjīve dubbhare dāre, kuto bhattā kumāriyo.
352.
Evaṃ sayatu pañcālo, saṅgāme sattiyā hato;
Yathāyaṃ kapaṇo seti, hato phālena sāliyo.
353.
Adhammena tuvaṃ jamma, brahmadattassa kujjhasi;
Yo tvaṃ sapasi rājānaṃ, aparajjhitvāna attano [attanā (pī.)].
354.
Dhammena brahmadattassa, ahaṃ kujjhāmi brāhmaṇa;
Arakkhitā jānapadā, adhammabalinā hatā.
355.
Rattiñhi corā khādanti, divā khādanti tuṇḍiyā;
Raṭṭhasmiṃ kūṭarājassa, bahu adhammiko jano.
356.
Sā nūna puna re pakkā, vikāle bhattamāhari;
Bhattahāriṃ apekkhanto, hato phālena sāliyo.
357.
Evaṃ haññatu pañcālo, saṅgāme asinā hato [daḷhaṃ (pī.)];
Yathāhamajja pahato, khīrañca me pavaṭṭitaṃ.
358.
Yaṃ pasu khīraṃ chaḍḍeti, pasupālaṃ vihiṃsati [pasupālañca hiṃsati (sī.), pasu phālañca hiṃsati (pī.)];
Kiṃ tattha brahmadattassa, yaṃ no garahate [garahato (pī.)] bhavaṃ.
359.
Gārayho brahme pañcālo, brahmadattassa rājino;
Arakkhitā jānapadā, adhammabalinā hatā.
360.
Rattiñhi corā khādanti, divā khādanti tuṇḍiyā;
Raṭṭhasmiṃ kūṭarājassa, bahu adhammiko jano.
361.
Caṇḍā aṭanakā [aṭanaka (pī.), akaṭanā (ka.)] gāvī, yaṃ pure na duhāmase;
Taṃ dāni ajja dohāma, khīrakāmehupaddutā.
362.
Evaṃ kandatu pañcālo, viputto vippasukkhatu;
Yathāyaṃ kapaṇā gāvī, viputtā paridhāvati.
363.
Yaṃ pasu pasupālassa, sambhameyya [pabbhameyya (sī. pī.)] raveyya vā;
Ko nīdha aparādhatthi, brahmadattassa rājino.
364.
Aparādho mahābrahme, brahmadattassa rājino;
Arakkhitā jānapadā, adhammabalinā hatā.
365.
Rattiñhi corā khādanti, divā khādanti tuṇḍiyā;
Raṭṭhasmiṃ kūṭarājassa, bahu adhammiko jano;
Kathaṃ no asikosatthā, khīrapā haññate pajā.
366.
Evaṃ khajjatu pañcālo, hato yuddhe saputtako;
Yathāhamajja khajjāmi, gāmikehi [gāmakehi (sī. pī.)] araññajo.
367.
Na sabbabhūtesu vidhenti [vidhanti (ka.)] rakkhaṃ, rājāno maṇḍūka manussaloke;
Nettāvatā rājā adhammacārī, yaṃ tādisaṃ jīvamadeyyu dhaṅkā.
368.
Adhammarūpo vata brahmacārī, anuppiyaṃ bhāsasi khattiyassa;
Viluppamānāya puthuppajāya, pūjesi rājaṃ paramappamādaṃ [rājaṃ paramappavādaṃ (sī.), rājā paramappavādiṃ (syā.)].
我來為您直譯這段巴利文： 347. 父親啊當這樣的恐懼出現時，害怕的青年們； 在森林中被荊棘刺傷后，尋找藏身之處。 348. 這個梵達多王，什麼時候才會死去； 在他的國土中，少女們失去丈夫。 349. 低賤者啊你說得不好，不懂得有益之事； 國王在哪裡為少女們，尋找丈夫呢？ 350. 婆羅門啊我說得不錯，我懂得有益之事； 人民無人保護，被非法稅收所害。 351. 夜晚盜賊掠奪，白天稅吏掠奪； 在不正當國王的國土中，有很多不法之人； 生活艱難養妻不易，少女哪裡找得到丈夫。 352. 愿般遮羅也這樣躺著，如在戰場中被矛刺死； 如這可憐人躺著，被鐮刀割傷在稻田里。 353. 低賤者啊你不正當地，憤怒梵達多； 你自己有錯卻詛咒國王。 354. 婆羅門啊我正當地，憤怒梵達多； 人民無人保護，被非法稅收所害。 355. 夜晚盜賊掠奪，白天稅吏掠奪； 在不正當國王的國土中，有很多不法之人。 356. 那個收割的人又來了，不當時候取飯； 等待取飯的人，被鐮刀割傷在稻田里。 357. 愿般遮羅也這樣被殺，在戰場中被劍砍死； 如我今天被打，我的奶都倒出來了。 358. 牲畜倒出奶水，傷害牧人； 這與梵達多有什麼關係，為什麼你要責備他？ 359. 婆羅門啊般遮羅王梵達多，應受責備； 人民無人保護，被非法稅收所害。 360. 夜晚盜賊掠奪，白天稅吏掠奪； 在不正當國王的國土中，有很多不法之人。 361. 這兇暴難馴的母牛，以前我們不擠奶； 現在我們要擠奶，被想要牛奶的人所迫。 362. 愿般遮羅也這樣哭泣，失去兒子乾枯萎縮； 如這可憐的母牛，失去犢子到處奔跑。 363. 如果牲畜對牧人，驚慌或叫喊； 這裡對梵達多王，有什麼過錯？ 364. 大婆羅門啊，梵達多王有過錯； 人民無人保護，被非法稅收所害。 365. 夜晚盜賊掠奪，白天稅吏掠奪； 在不正當國王的國土中，有很多不法之人； 怎麼能讓持劍的人，傷害擠奶的百姓。 366. 愿般遮羅也這樣被吞食，與兒子一起在戰場被殺； 如我這森林之子今天，被村民們吞食。 367. 青蛙啊在人世間，國王們不保護一切生命； 國王不因此就是非法的，像你這樣的生命被烏鴉吃掉。 368. 這婆羅門行者形象不正，說討好剎帝利的話； 當衆多人民被掠奪時，你卻讚美這最放逸的國王。
369.
Sace imaṃ brahme surajjakaṃ siyā, phītaṃ raṭṭhaṃ muditaṃ [pūritaṃ (ka.)] vippasannaṃ;
Bhutvā baliṃ aggapiṇḍañca kākā, na mādisaṃ jīvamadeyyu dhaṅkāti.
Gandhatindukajātakaṃ dasamaṃ.
Tassuddānaṃ –
Kiṃchanda kumbha jayaddisa chaddanta, atha paṇḍitasambhava sirakapi;
Dakarakkhasa paṇḍaranāgavaro, atha sambula tindukadevasutoti.
Tiṃsanipātaṃ niṭṭhitaṃ.
Jātakapāḷiyā paṭhamo bhāgo niṭṭhito.
我來為您直譯這段巴利文： 369. 婆羅門啊如果這國土治理得好，國土富庶人民喜悅清凈； 烏鴉吃了供品和最好的食物，就不會吃掉像我這樣的生命。 第十 香婆羅樹本生故事 其摘要： 什麼慾望、罐子、勝敵、六牙、 賢者生、猴王頭、 水羅剎、最勝班陀羅龍、 然後桑布拉、天子的婆羅樹。 三十偈品終 本生經第一部分終