B01030511Tatiyavaggo（第三部）

Tatiyavaggo

(21) 1. Balakathā

Tathāgatabalaṃ sāvakasādhāraṇanti? Āmantā. Tathāgatabalaṃ sāvakabalaṃ, sāvakabalaṃ tathāgatabalanti? Na hevaṃ vattabbe…pe….

Tathāgatabalaṃ sāvakasādhāraṇanti? Āmantā. Taññeva tathāgatabalaṃ taṃ sāvakabalaṃ, taññeva sāvakabalaṃ taṃ tathāgatabalanti? Na hevaṃ vattabbe…pe….

Tathāgatabalaṃ sāvakasādhāraṇanti? Āmantā. Yādisaṃ tathāgatabalaṃ tādisaṃ sāvakabalaṃ, yādisaṃ sāvakabalaṃ tādisaṃ tathāgatabalanti? Na hevaṃ vattabbe…pe….

Tathāgatabalaṃ sāvakasādhāraṇanti? Āmantā. Yādiso tathāgatassa pubbayogo pubbacariyā dhammakkhānaṃ dhammadesanā tādiso sāvakassa pubbayogo pubbacariyā dhammakkhānaṃ dhammadesanāti? Na hevaṃ vattabbe…pe….

Tathāgatabalaṃ sāvakasādhāraṇanti? Āmantā. Tathāgato jino satthā sammāsambuddho sabbaññū sabbadassāvī dhammassāmī dhammappaṭisaraṇoti? Āmantā . Sāvako jino satthā sammāsambuddho sabbaññū sabbadassāvī dhammassāmī dhammappaṭisaraṇoti? Na hevaṃ vattabbe…pe….

Tathāgatabalaṃ sāvakasādhāraṇanti? Āmantā. Tathāgato anuppannassa maggassa uppādetā asañjātassa maggassa sañjanetā anakkhātassa maggassa akkhātā maggaññū maggavidū maggakovidoti? Āmantā. Sāvako anuppannassa maggassa uppādetā asañjātassa maggassa sañjanetā anakkhātassa maggassa akkhātā maggaññū maggavidū maggakovidoti? Na hevaṃ vattabbe…pe….

Indriyaparopariyattaṃ yathābhūtaṃ ñāṇaṃ tathāgatabalaṃ sāvakasādhāraṇanti? Āmantā. Sāvako sabbaññū sabbadassāvīti? Na hevaṃ vattabbe…pe….

第三品 (21) 1. 論力
"如來的力量是與聲聞共通的嗎？"是的。"如來的力量是聲聞的力量，聲聞的力量是如來的力量嗎？"不應如此說...等等。 "如來的力量是與聲聞共通的嗎？"是的。"那個如來的力量就是那個聲聞的力量，那個聲聞的力量就是那個如來的力量嗎？"不應如此說...等等。 "如來的力量是與聲聞共通的嗎？"是的。"如來的力量是什麼樣的聲聞的力量就是什麼樣的，聲聞的力量是什麼樣的如來的力量就是什麼樣的嗎？"不應如此說...等等。 "如來的力量是與聲聞共通的嗎？"是的。"如來的前世修行、前世行為、說法、教導是什麼樣的，聲聞的前世修行、前世行為、說法、教導也是那樣的嗎？"不應如此說...等等。 "如來的力量是與聲聞共通的嗎？"是的。"如來是勝者、導師、正等正覺者、一切知者、一切見者、法主、法依嗎？"是的。"聲聞是勝者、導師、正等正覺者、一切知者、一切見者、法主、法依嗎？"不應如此說...等等。 "如來的力量是與聲聞共通的嗎？"是的。"如來是未生之道的創造者，未現之道的顯示者，未說之道的宣說者，知道者，通曉者，善巧者嗎？"是的。"聲聞是未生之道的創造者，未現之道的顯示者，未說之道的宣說者，知道者，通曉者，善巧者嗎？"不應如此說...等等。 "知曉諸根高下的如實智是如來與聲聞共通的力量嗎？"是的。"聲聞是一切知者、一切見者嗎？"不應如此說...等等。
Sāvako ṭhānāṭhānaṃ jānātīti? Āmantā. Hañci sāvako ṭhānāṭhānaṃ jānāti, tena vata re vattabbe – 『『ṭhānāṭhānaṃ yathābhūtaṃ ñāṇaṃ tathāgatabalaṃ sāvakasādhāraṇa』』nti.

Sāvako atītānāgatapaccuppannānaṃ kammasamādānānaṃ ṭhānaso hetuso vipākaṃ jānātīti? Āmantā. Hañci sāvako atītānāgatapaccuppannānaṃ kammasamādānānaṃ ṭhānaso hetuso vipākaṃ jānāti, tena vata re vattabbe – 『『atītānāgatapaccuppannānaṃ kammasamādānānaṃ ṭhānaso hetuso vipākaṃ yathābhūtaṃ ñāṇaṃ tathāgatabalaṃ sāvakasādhāraṇa』』nti.

Sāvako sabbatthagāminiṃ paṭipadaṃ jānātīti? Āmantā. Hañci sāvako sabbatthagāminiṃ paṭipadaṃ jānāti, tena vata re vattabbe – 『『sabbatthagāminiṃ paṭipadaṃ yathābhūtaṃ ñāṇaṃ tathāgatabalaṃ sāvakasādhāraṇa』』nti.

Sāvako anekadhātuṃ nānādhātuṃ lokaṃ jānātīti? Āmantā. Hañci sāvako anekadhātuṃ nānādhātuṃ lokaṃ jānāti, tena vata re vattabbe – 『『anekadhātuṃ nānādhātuṃ lokaṃ yathābhūtaṃ ñāṇaṃ tathāgatabalaṃ sāvakasādhāraṇa』』nti.

Sāvako sattānaṃ nānādhimuttikataṃ jānātīti? Āmantā. Hañci sāvako sattānaṃ nānādhimuttikataṃ jānāti, tena vata re vattabbe – 『『sattānaṃ nānādhimuttikataṃ yathābhūtaṃ ñāṇaṃ tathāgatabalaṃ sāvakasādhāraṇa』』nti.

Sāvako jhānavimokkhasamādhisamāpattīnaṃ saṃkilesaṃ vodānaṃ vuṭṭhānaṃ jānātīti? Āmantā. Hañci sāvako jhānavimokkhasamādhisamāpattīnaṃ saṃkilesaṃ vodānaṃ vuṭṭhānaṃ jānāti, tena vata re vattabbe – 『『jhānavimokkhasamādhisamāpattīnaṃ saṃkilesaṃ vodānaṃ vuṭṭhānaṃ yathābhūtaṃ ñāṇaṃ tathāgatabalaṃ sāvakasādhāraṇa』』nti.

Sāvako pubbenivāsānussatiṃ jānātīti? Āmantā. Hañci sāvako pubbenivāsānussatiṃ jānāti, tena vata re vattabbe – 『『pubbenivāsānussati yathābhūtaṃ ñāṇaṃ tathāgatabalaṃ sāvakasādhāraṇa』』nti.

Sāvako sattānaṃ cutūpapātaṃ jānātīti? Āmantā. Hañci sāvako sattānaṃ cutūpapātaṃ jānāti, tena vata re vattabbe – 『『sattānaṃ cutūpapātaṃ yathābhūtaṃ ñāṇaṃ tathāgatabalaṃ sāvakasādhāraṇa』』nti.

Nanu tathāgatassāpi āsavā khīṇā sāvakassāpi āsavā khīṇāti ? Āmantā. Atthi kiñci nānākaraṇaṃ tathāgatassa vā sāvakassa vā āsavakkhayena vā āsavakkhayaṃ vimuttiyā vā vimuttīti? Natthi. Hañci natthi kiñci nānākaraṇaṃ tathāgatassa vā sāvakassa vā āsavakkhayena vā āsavakkhayaṃ vimuttiyā vā vimutti, tena vata re vattabbe – 『『āsavānaṃ khaye yathābhūtaṃ ñāṇaṃ tathāgatabalaṃ sāvakasādhāraṇa』』nti.

"聲聞知道可能與不可能嗎？"是的。"如果聲聞知道可能與不可能，那麼應該說'如實知道可能與不可能的智慧是如來與聲聞共通的力量'嗎？" "聲聞知道過去、未來、現在諸業的受持，依處、因由而有果報嗎？"是的。"如果聲聞知道過去、未來、現在諸業的受持，依處、因由而有果報，那麼應該說'如實知道過去、未來、現在諸業的受持，依處、因由而有果報的智慧是如來與聲聞共通的力量'嗎？" "聲聞知道一切處所趣向的道路嗎？"是的。"如果聲聞知道一切處所趣向的道路，那麼應該說'如實知道一切處所趣向的道路的智慧是如來與聲聞共通的力量'嗎？" "聲聞知道多界、種種界的世間嗎？"是的。"如果聲聞知道多界、種種界的世間，那麼應該說'如實知道多界、種種界世間的智慧是如來與聲聞共通的力量'嗎？" "聲聞知道眾生的種種意樂嗎？"是的。"如果聲聞知道眾生的種種意樂，那麼應該說'如實知道眾生種種意樂的智慧是如來與聲聞共通的力量'嗎？" "聲聞知道禪那、解脫、定、等至的染污、清凈、出離嗎？"是的。"如果聲聞知道禪那、解脫、定、等至的染污、清凈、出離，那麼應該說'如實知道禪那、解脫、定、等至的染污、清凈、出離的智慧是如來與聲聞共通的力量'嗎？" "聲聞知道宿命隨念嗎？"是的。"如果聲聞知道宿命隨念，那麼應該說'如實知道宿命隨唸的智慧是如來與聲聞共通的力量'嗎？" "聲聞知道眾生的死生嗎？"是的。"如果聲聞知道眾生的死生，那麼應該說'如實知道眾生死生的智慧是如來與聲聞共通的力量'嗎？" "如來的漏已盡，聲聞的漏也已盡，不是嗎？"是的。"如來與聲聞在漏盡或漏盡解脫上有什麼差別嗎？"沒有。"如果如來與聲聞在漏盡或漏盡解脫上沒有任何差別，那麼應該說'如實知道漏盡的智慧是如來與聲聞共通的力量'嗎？"
Āsavānaṃ khaye yathābhūtaṃ ñāṇaṃ tathāgatabalaṃ sāvakasādhāraṇanti? Āmantā . Ṭhānāṭhāne yathābhūtaṃ ñāṇaṃ tathāgatabalaṃ sāvakasādhāraṇanti? Na hevaṃ vattabbe…pe….

Āsavānaṃ khaye yathābhūtaṃ ñāṇaṃ tathāgatabalaṃ sāvakasādhāraṇanti? Āmantā. Sattānaṃ cutūpapāte yathābhūtaṃ ñāṇaṃ tathāgatabalaṃ sāvakasādhāraṇanti? Na hevaṃ vattabbe…pe….

Ṭhānāṭhāne yathābhūtaṃ ñāṇaṃ tathāgatabalaṃ sāvakaasādhāraṇanti? Āmantā. Āsavānaṃ khaye yathābhūtaṃ ñāṇaṃ tathāgatabalaṃ sāvakaasādhāraṇanti? Na hevaṃ vattabbe…pe….

Sattānaṃ cutūpapāte yathābhūtaṃ ñāṇaṃ tathāgatabalaṃ sāvakaasādhāraṇanti? Āmantā. Āsavānaṃ khaye yathābhūtaṃ ñāṇaṃ tathāgatabalaṃ sāvakaasādhāraṇanti? Na hevaṃ vattabbe…pe….

Indriyaparopariyattaṃ yathābhūtaṃ ñāṇaṃ tathāgatabalaṃ sāvakaasādhāraṇanti? Āmantā. Ṭhānāṭhāne yathābhūtaṃ ñāṇaṃ tathāgatabalaṃ sāvakaasādhāraṇanti ? Na hevaṃ vattabbe [ayamettha sādhāraṇapakkhaṃ sandhāya paṭikkhepo (ṭīkā oloketabbā)] …pe….

Indriyaparopariyattaṃ yathābhūtaṃ ñāṇaṃ tathāgatabalaṃ sāvakaasādhāraṇanti? Āmantā…pe…. Āsavānaṃ khaye yathābhūtaṃ ñāṇaṃ tathāgatabalaṃ sāvakaasādhāraṇanti? Na hevaṃ vattabbe…pe….

Ṭhānāṭhāne yathābhūtaṃ ñāṇaṃ tathāgatabalaṃ sāvakasādhāraṇanti? Āmantā. Indriyaparopariyattaṃ yathābhūtaṃ ñāṇaṃ tathāgatabalaṃ sāvakasādhāraṇanti? Na hevaṃ vattabbe…pe….

Āsavānaṃ khaye yathābhūtaṃ ñāṇaṃ tathāgatabalaṃ sāvakasādhāraṇanti? Āmantā. Indriyaparopariyattaṃ yathābhūtaṃ ñāṇaṃ tathāgatabalaṃ sāvakasādhāraṇanti? Na hevaṃ vattabbe…pe….

Balakathā niṭṭhitā.

Tatiyavaggo

(22) 2. Ariyantikathā

Ṭhānāṭhāne yathābhūtaṃ ñāṇaṃ tathāgatabalaṃ ariyanti? Āmantā. Maggo phalaṃ nibbānaṃ, sotāpattimaggo sotāpattiphalaṃ, sakadāgāmimaggo sakadāgāmiphalaṃ, anāgāmimaggo anāgāmiphalaṃ, arahattamaggo arahattaphalaṃ, satipaṭṭhānaṃ sammappadhānaṃ iddhipādo indriyaṃ balaṃ bojjhaṅgoti? Na hevaṃ vattabbe…pe….

Ṭhānāṭhāne yathābhūtaṃ ñāṇaṃ tathāgatabalaṃ ariyanti? Āmantā . Suññatārammaṇanti? Na hevaṃ vattabbe…pe…. Suññatārammaṇanti? Āmantā. Ṭhānāṭhānañca manasi karoti, suññatañca manasi karotīti? Na hevaṃ vattabbe…pe….

Ṭhānāṭhānañca manasi karoti, suññatañca manasi karotīti? Āmantā. Dvinnaṃ phassānaṃ dvinnaṃ cittānaṃ samodhānaṃ hotīti? Na hevaṃ vattabbe…pe… ṭhānāṭhāne yathābhūtaṃ ñāṇaṃ tathāgatabalaṃ ariyanti? Āmantā. Animittārammaṇaṃ…pe… appaṇihitārammaṇanti? Na hevaṃ vattabbe…pe… appaṇihitārammaṇanti? Āmantā. Ṭhānāṭhānañca manasi karoti, appaṇihitañca manasi karotīti? Na hevaṃ vattabbe…pe….

Ṭhānāṭhānañca manasi karoti, appaṇihitañca manasi karotīti? Āmantā. Dvinnaṃ phassānaṃ dvinnaṃ cittānaṃ samodhānaṃ hotīti? Na hevaṃ vattabbe…pe….

"如實知道漏盡的智慧是如來與聲聞共通的力量嗎？"是的。"如實知道可能與不可能的智慧是如來與聲聞共通的力量嗎？"不應如此說...等等。 "如實知道漏盡的智慧是如來與聲聞共通的力量嗎？"是的。"如實知道眾生死生的智慧是如來與聲聞共通的力量嗎？"不應如此說...等等。 "如實知道可能與不可能的智慧是如來不與聲聞共通的力量嗎？"是的。"如實知道漏盡的智慧是如來不與聲聞共通的力量嗎？"不應如此說...等等。 "如實知道眾生死生的智慧是如來不與聲聞共通的力量嗎？"是的。"如實知道漏盡的智慧是如來不與聲聞共通的力量嗎？"不應如此說...等等。 "知曉諸根高下的如實智是如來不與聲聞共通的力量嗎？"是的。"如實知道可能與不可能的智慧是如來不與聲聞共通的力量嗎？"不應如此說[這裡是針對共通方面的否定(應參考註釋)]...等等。 "知曉諸根高下的如實智是如來不與聲聞共通的力量嗎？"是的...等等。"如實知道漏盡的智慧是如來不與聲聞共通的力量嗎？"不應如此說...等等。 "如實知道可能與不可能的智慧是如來與聲聞共通的力量嗎？"是的。"知曉諸根高下的如實智是如來與聲聞共通的力量嗎？"不應如此說...等等。 "如實知道漏盡的智慧是如來與聲聞共通的力量嗎？"是的。"知曉諸根高下的如實智是如來與聲聞共通的力量嗎？"不應如此說...等等。論力已結束。
第三品 (22) 2. 論聖
"如實知道可能與不可能的智慧是如來的聖力嗎？"是的。"是道、果、涅槃、入流道、入流果、一來道、一來果、不還道、不還果、阿羅漢道、阿羅漢果、念處、正勤、神足、根、力、覺支嗎？"不應如此說...等等。 "如實知道可能與不可能的智慧是如來的聖力嗎？"是的。"是以空為所緣嗎？"不應如此說...等等。"是以空為所緣嗎？"是的。"既作意可能與不可能，又作意空性嗎？"不應如此說...等等。 "既作意可能與不可能，又作意空性嗎？"是的。"是兩種觸、兩種心的和合嗎？"不應如此說...等等。"如實知道可能與不可能的智慧是如來的聖力嗎？"是的。"是以無相為所緣...是以無愿為所緣嗎？"不應如此說...等等。"是以無愿為所緣嗎？"是的。"既作意可能與不可能，又作意無愿嗎？"不應如此說...等等。 "既作意可能與不可能，又作意無愿嗎？"是的。"是兩種觸、兩種心的和合嗎？"不應如此說...等等。
Satipaṭṭhānā ariyā suññatārammaṇāti? Āmantā. Ṭhānāṭhāne yathābhūtaṃ ñāṇaṃ tathāgatabalaṃ ariyaṃ suññatārammaṇanti? Na hevaṃ vattabbe…pe….

Satipaṭṭhānā ariyā animittārammaṇā…pe… appaṇihitārammaṇāti? Āmantā. Ṭhānāṭhāne yathābhūtaṃ ñāṇaṃ tathāgatabalaṃ ariyaṃ appaṇihitārammaṇanti? Na hevaṃ vattabbe…pe….

Sammappadhānā, iddhipādā, indriyā, balā, bojjhaṅgā ariyā suññatārammaṇāti? Āmantā. Ṭhānāṭhāne yathābhūtaṃ ñāṇaṃ tathāgatabalaṃ ariyaṃ suññatārammaṇanti? Na hevaṃ vattabbe…pe….

Bojjhaṅgā ariyā animittārammaṇā… appaṇihitārammaṇāti? Āmantā . Ṭhānāṭhāne yathābhūtaṃ ñāṇaṃ tathāgatabalaṃ ariyaṃ appaṇihitārammaṇanti? Na hevaṃ vattabbe…pe….

Ṭhānāṭhāne yathābhūtaṃ ñāṇaṃ tathāgatabalaṃ ariyaṃ na vattabbaṃ – 『『suññatārammaṇa』』nti? Āmantā. Satipaṭṭhānā ariyā na vattabbā – 『『suññatārammaṇā』』ti? Na hevaṃ vattabbe…pe….

Ṭhānāṭhāne yathābhūtaṃ ñāṇaṃ tathāgatabalaṃ ariyaṃ na vattabbaṃ – animittārammaṇaṃ…pe… appaṇihitārammaṇanti ? Āmantā. Satipaṭṭhānā ariyā na vattabbā – 『『appaṇihitārammaṇā』』ti? Na hevaṃ vattabbe…pe….

Ṭhānāṭhāne yathābhūtaṃ ñāṇaṃ tathāgatabalaṃ ariyaṃ na vattabbaṃ – suññatārammaṇaṃ…pe… animittārammaṇaṃ…pe… appaṇihitārammaṇanti? Āmantā. Sammappadhānaṃ…pe… bojjhaṅgā ariyā na vattabbā – 『『appaṇihitārammaṇā』』ti? Na hevaṃ vattabbe…pe….

Sattānaṃ cutūpapāte yathābhūtaṃ ñāṇaṃ tathāgatabalaṃ ariyanti? Āmantā. Maggo phalaṃ nibbānaṃ, sotāpattimaggo sotāpattiphalaṃ…pe… bojjhaṅgoti? Na hevaṃ vattabbe…pe….

Sattānaṃ cutūpapāte yathābhūtaṃ ñāṇaṃ tathāgatabalaṃ ariyanti? Āmantā. Suññatārammaṇanti? Na hevaṃ vattabbe…pe… suññātārammaṇanti ? Āmantā. Sattānaṃ cutūpapātañca manasi karoti , suññatañca manasi karotīti? Na hevaṃ vattabbe…pe….

Sattānaṃ cutūpapātañca manasi karoti, suññatañca manasi karotīti? Āmantā. Dvinnaṃ phassānaṃ dvinnaṃ cittānaṃ samodhānaṃ hotīti? Na hevaṃ vattabbe…pe….

Sattānaṃ cutūpapāte yathābhūtaṃ ñāṇaṃ tathāgatabalaṃ ariyanti? Āmantā. Animittārammaṇaṃ appaṇihitārammaṇanti? Na hevaṃ vattabbe…pe… appaṇihitārammaṇanti? Āmantā. Sattānaṃ cutūpapātañca manasi karoti, appaṇihitañca manasi karotīti? Na hevaṃ vattabbe…pe….

Sattānaṃ cutūpapātañca manasi karoti, appaṇihitañca manasi karotīti? Āmantā. Dvinnaṃ phassānaṃ dvinnaṃ cittānaṃ samodhānaṃ hotīti? Na hevaṃ vattabbe…pe….

Satipaṭṭhānā ariyā suññatārammaṇā…pe… animittārammaṇā…pe… appaṇihitārammaṇāti? Āmantā. Sattānaṃ cutūpapāte yathābhūtaṃ ñāṇaṃ tathāgatabalaṃ ariyaṃ appaṇihitārammaṇanti? Na hevaṃ vattabbe…pe….

Sammappadhānaṃ …pe… bojjhaṅgā ariyā suññatārammaṇā…pe… animittārammaṇā…pe… appaṇihitārammaṇāti? Āmantā. Sattānaṃ cutūpapāte yathābhūtaṃ ñāṇaṃ tathāgatabalaṃ ariyaṃ appaṇihitārammaṇanti? Na hevaṃ vattabbe…pe….

Sattānaṃ cutūpapāte yathābhūtaṃ ñāṇaṃ tathāgatabalaṃ ariyaṃ na vattabbaṃ – suññatārammaṇaṃ…pe… animittārammaṇaṃ…pe… appaṇihitārammaṇanti? Āmantā. Satipaṭṭhānā ariyā na vattabbā – 『『appapaṇihitārammaṇā』』ti ? Na hevaṃ vattabbe…pe….

"念處是聖的、以空為所緣嗎？"是的。"如實知道可能與不可能的智慧是如來的聖力、以空為所緣嗎？"不應如此說...等等。 "念處是聖的、以無相為所緣...以無愿為所緣嗎？"是的。"如實知道可能與不可能的智慧是如來的聖力、以無愿為所緣嗎？"不應如此說...等等。 "正勤、神足、根、力、覺支是聖的、以空為所緣嗎？"是的。"如實知道可能與不可能的智慧是如來的聖力、以空為所緣嗎？"不應如此說...等等。 "覺支是聖的、以無相為所緣...以無愿為所緣嗎？"是的。"如實知道可能與不可能的智慧是如來的聖力、以無愿為所緣嗎？"不應如此說...等等。
"如實知道可能與不可能的智慧是如來的聖力，不應說'以空為所緣'嗎？"是的。"念處是聖的，不應說'以空為所緣'嗎？"不應如此說...等等。 "如實知道可能與不可能的智慧是如來的聖力，不應說'以無相為所緣'...以無愿為所緣嗎？"是的。"念處是聖的，不應說'以無愿為所緣'嗎？"不應如此說...等等。 "如實知道可能與不可能的智慧是如來的聖力，不應說'以空為所緣'...以無相為所緣...以無愿為所緣嗎？"是的。"正勤...覺支是聖的，不應說'以無愿為所緣'嗎？"不應如此說...等等。
"如實知道眾生死生的智慧是如來的聖力嗎？"是的。"是道、果、涅槃、入流道、入流果...覺支嗎？"不應如此說...等等。 "如實知道眾生死生的智慧是如來的聖力嗎？"是的。"是以空為所緣嗎？"不應如此說...等等。"是以空為所緣嗎？"是的。"既作意眾生的死生，又作意空性嗎？"不應如此說...等等。 "既作意眾生的死生，又作意空性嗎？"是的。"是兩種觸、兩種心的和合嗎？"不應如此說...等等。 "如實知道眾生死生的智慧是如來的聖力嗎？"是的。"是以無相為所緣、以無愿為所緣嗎？"不應如此說...等等。"是以無愿為所緣嗎？"是的。"既作意眾生的死生，又作意無愿嗎？"不應如此說...等等。 "既作意眾生的死生，又作意無愿嗎？"是的。"是兩種觸、兩種心的和合嗎？"不應如此說...等等。
"念處是聖的、以空為所緣...以無相為所緣...以無愿為所緣嗎？"是的。"如實知道眾生死生的智慧是如來的聖力、以無愿為所緣嗎？"不應如此說...等等。 "正勤...覺支是聖的、以空為所緣...以無相為所緣...以無愿為所緣嗎？"是的。"如實知道眾生死生的智慧是如來的聖力、以無愿為所緣嗎？"不應如此說...等等。 "如實知道眾生死生的智慧是如來的聖力，不應說'以空為所緣'...以無相為所緣...以無愿為所緣嗎？"是的。"念處是聖的，不應說'以無愿為所緣'嗎？"不應如此說...等等。
Sattānaṃ cutūpapāte yathābhūtaṃ ñāṇaṃ tathāgatabalaṃ ariyaṃ na vattabbaṃ – suññatārammaṇaṃ…pe… animittārammaṇaṃ…pe… appaṇihitārammaṇanti? Āmantā. Sammappadhānā…pe… bojjhaṅgā ariyā na vattabbā – 『『appaṇihitārammaṇā』』ti? Na hevaṃ vattabbe…pe….

Āsavānaṃ khaye yathābhūtaṃ ñāṇaṃ tathāgatabalaṃ ariyanti? Āmantā. Ṭhānāṭhāne yathābhūtaṃ ñāṇaṃ tathāgatabalaṃ ariyanti? Na hevaṃ vattabbe…pe….

Āsavānaṃ khaye yathābhūtaṃ ñāṇaṃ tathāgatabalaṃ ariyanti? Āmantā. Sattānaṃ cutūpapāte yathābhūtaṃ ñāṇaṃ tathāgatabalaṃ ariyanti? Na hevaṃ vattabbe…pe….

Ṭhānāṭhāne yathābhūtaṃ ñāṇaṃ tathāgatabalaṃ na vattabbaṃ – 『『ariya』』nti? Āmantā. Āsavānaṃ khaye yathābhūtaṃ ñāṇaṃ tathāgatabalaṃ na vattabbaṃ – 『『ariya』』nti? Na hevaṃ vattabbe …pe….

Sattānaṃ cutūpapāte yathābhūtaṃ ñāṇaṃ tathāgatabalaṃ na vattabbaṃ – 『『ariya』』nti? Āmantā. Āsavānaṃ khaye yathābhūtaṃ ñāṇaṃ tathāgatabalaṃ na vattabbaṃ – 『『ariya』』nti? Na hevaṃ vattabbe…pe….

Āsavānaṃ khaye yathābhūtaṃ ñāṇaṃ tathāgatabalaṃ ariyaṃ suññatārammaṇanti? Āmantā. Ṭhānāṭhāne yathābhūtaṃ ñāṇaṃ tathāgatabalaṃ ariyaṃ suññatārammaṇanti? Na hevaṃ vattabbe…pe….

Āsavānaṃ khaye yathābhūtaṃ ñāṇaṃ tathāgatabalaṃ ariyaṃ animittārammaṇaṃ… appaṇihitārammaṇanti? Āmantā. Ṭhānāṭhāne yathābhūtaṃ ñāṇaṃ tathāgatabalaṃ ariyaṃ appaṇihitārammaṇanti? Na hevaṃ vattabbe…pe….

Āsavānaṃ khaye yathābhūtaṃ ñāṇaṃ tathāgatabalaṃ ariyaṃ suññatārammaṇaṃ…pe… animittārammaṇaṃ…pe… appaṇihitārammaṇanti? Āmantā…pe…. Sattānaṃ cutūpapāte yathābhūtaṃ ñāṇaṃ tathāgatabalaṃ ariyaṃ appaṇihitārammaṇanti? Na hevaṃ vattabbe…pe….

Ṭhānāṭhāne yathābhūtaṃ ñāṇaṃ tathāgatabalaṃ ariyaṃ na vattabbaṃ – 『『suññatārammaṇa』』nti? Āmantā. Āsavānaṃ khaye yathābhūtaṃ ñāṇaṃ tathāgatabalaṃ ariyaṃ na vattabbaṃ – 『『suññatārammaṇa』』nti? Na hevaṃ vattabbe…pe….

Ṭhānāṭhāne yathābhūtaṃ ñāṇaṃ tathāgatabalaṃ ariyaṃ na vattabbaṃ – animittārammaṇaṃ… appaṇihitārammaṇanti? Āmantā. Āsavānaṃ khaye yathābhūtaṃ ñāṇaṃ tathāgatabalaṃ ariyaṃ na vattabbaṃ – 『『appaṇihitārammaṇa』』nti? Na hevaṃ vattabbe…pe….

Sattānaṃ cutūpapāte yathābhūtaṃ ñāṇaṃ tathāgatabalaṃ ariyaṃ na vattabbaṃ – suññatārammaṇaṃ…pe… animittārammaṇaṃ…pe… appaṇihitārammaṇanti? Āmantā. Āsavānaṃ khaye yathābhūtaṃ ñāṇaṃ tathāgatabalaṃ ariyaṃ na vattabbaṃ – 『『appaṇihitārammaṇa』』nti? Na hevaṃ vattabbe…pe….

Ariyantikathā niṭṭhitā.

Tatiyavaggo

(23) 3. Vimuttikathā

"如實知道眾生死生的智慧是如來的聖力，不應說'以空為所緣'...以無相為所緣...以無愿為所緣嗎？"是的。"正勤...覺支是聖的，不應說'以無愿為所緣'嗎？"不應如此說...等等。 "如實知道漏盡的智慧是如來的聖力嗎？"是的。"如實知道可能與不可能的智慧是如來的聖力嗎？"不應如此說...等等。 "如實知道漏盡的智慧是如來的聖力嗎？"是的。"如實知道眾生死生的智慧是如來的聖力嗎？"不應如此說...等等。 "如實知道可能與不可能的智慧是如來的力量，不應說'是聖'嗎？"是的。"如實知道漏盡的智慧是如來的力量，不應說'是聖'嗎？"不應如此說...等等。 "如實知道眾生死生的智慧是如來的力量，不應說'是聖'嗎？"是的。"如實知道漏盡的智慧是如來的力量，不應說'是聖'嗎？"不應如此說...等等。 "如實知道漏盡的智慧是如來的聖力、以空為所緣嗎？"是的。"如實知道可能與不可能的智慧是如來的聖力、以空為所緣嗎？"不應如此說...等等。 "如實知道漏盡的智慧是如來的聖力、以無相為所緣...以無愿為所緣嗎？"是的。"如實知道可能與不可能的智慧是如來的聖力、以無愿為所緣嗎？"不應如此說...等等。 "如實知道漏盡的智慧是如來的聖力、以空為所緣...以無相為所緣...以無愿為所緣嗎？"是的...等等。"如實知道眾生死生的智慧是如來的聖力、以無愿為所緣嗎？"不應如此說...等等。 "如實知道可能與不可能的智慧是如來的聖力，不應說'以空為所緣'嗎？"是的。"如實知道漏盡的智慧是如來的聖力，不應說'以空為所緣'嗎？"不應如此說...等等。 "如實知道可能與不可能的智慧是如來的聖力，不應說'以無相為所緣'...以無愿為所緣嗎？"是的。"如實知道漏盡的智慧是如來的聖力，不應說'以無愿為所緣'嗎？"不應如此說...等等。 "如實知道眾生死生的智慧是如來的聖力，不應說'以空為所緣'...以無相為所緣...以無愿為所緣嗎？"是的。"如實知道漏盡的智慧是如來的聖力，不應說'以無愿為所緣'嗎？"不應如此說...等等。論聖已結束。
第三品 (23) 3. 論解脫
Sarāgaṃ cittaṃ vimuccatīti? Āmantā. Rāgasahagataṃ rāgasahajātaṃ rāgasaṃsaṭṭhaṃ rāgasampayuttaṃ rāgasahabhu rāgānuparivatti akusalaṃ lokiyaṃ sāsavaṃ saṃyojaniyaṃ ganthaniyaṃ oghaniyaṃ yoganiyaṃ nīvaraṇiyaṃ parāmaṭṭhaṃ upādāniyaṃ saṃkilesiyaṃ cittaṃ vimuccatīti? Na hevaṃ vattabbe…pe….

Saphassaṃ cittaṃ vimuccati, phasso ca cittañca ubho vimuccantīti? Āmantā. Sarāgaṃ cittaṃ vimuccati, rāgo ca cittañca ubho vimuccantīti? Na hevaṃ vattabbe…pe….

Savedanaṃ…pe… sasaññaṃ…pe… sacetanaṃ…pe… sapaññaṃ [sasaññaṃ (sī. ka.)] cittaṃ vimuccati, paññā ca cittañca ubho vimuccantīti? Āmantā. Sarāgaṃ cittaṃ vimuccati, rāgo ca cittañca ubho vimuccantīti? Na hevaṃ vattabbe…pe….

Saphassaṃ sarāgaṃ cittaṃ vimuccati, phasso ca cittañca ubho vimuccantīti? Āmantā. Rāgo ca cittañca ubho vimuccantīti? Na hevaṃ vattabbe…pe….

Savedanaṃ sarāgaṃ…pe… sasaññaṃ sarāgaṃ…pe… sacetanaṃ sarāgaṃ…pe… sapaññaṃ sarāgaṃ cittaṃ vimuccati, paññā ca cittañca ubho vimuccantīti? Āmantā. Rāgo ca cittañca ubho vimuccantīti? Na hevaṃ vattabbe…pe….

Sadosaṃ cittaṃ vimuccatīti? Āmantā. Dosasahagataṃ dosasahajātaṃ dosasaṃsaṭṭhaṃ dosasampayuttaṃ dosasahabhu dosānuparivatti akusalaṃ lokiyaṃ sāsavaṃ…pe… saṃkilesiyaṃ cittaṃ vimuccatīti? Na hevaṃ vattabbe…pe….

Saphassaṃ cittaṃ vimuccati, phasso ca cittañca ubho vimuccantīti? Āmantā. Sadosaṃ cittaṃ vimuccati, doso ca cittañca ubho vimuccantīti? Na hevaṃ vattabbe…pe….

Savedanaṃ…pe… sasaññaṃ…pe… sacetanaṃ…pe… sapaññaṃ cittaṃ vimuccati, paññā ca cittañca ubho vimuccantīti? Āmantā . Sadosaṃ cittaṃ vimuccati, doso ca cittañca ubho vimuccantīti? Na hevaṃ vattabbe…pe….

Saphassaṃ sadosaṃ cittaṃ vimuccati, phasso ca cittañca ubho vimuccantīti? Āmantā. Sadosaṃ cittaṃ vimuccati, doso ca cittañca ubho vimuccantīti? Na hevaṃ vattabbe…pe….

Savedanaṃ sadosaṃ… sasaññaṃ sadosaṃ… sacetanaṃ sadosaṃ… sapaññaṃ sadosaṃ cittaṃ vimuccati, paññā ca cittañca ubho vimuccantīti? Āmantā. Doso ca cittañca ubho vimuccantīti? Na hevaṃ vattabbe…pe….

"有情的心解脫了嗎？"是的。"帶有貪慾的、由貪慾所生的、與貪慾相聯繫的、與貪慾結合的、貪慾的伴隨者、貪慾的流轉、不善的、世俗的、帶有煩惱的、束縛的、纏繞的、流動的、修行的、障礙的、執著的、污染的心解脫了嗎？"不應如此說...等等。 "有觸的心解脫了嗎，觸和心二者都解脫了嗎？"是的。"有情的心解脫了嗎，貪慾和心二者都解脫了嗎？"不應如此說...等等。 "有感覺的...有知覺的...有意識的...有智慧的心解脫了嗎，智慧和心二者都解脫了嗎？"是的。"有情的心解脫了嗎，貪慾和心二者都解脫了嗎？"不應如此說...等等。 "有觸的有情心解脫了嗎，觸和心二者都解脫了嗎？"是的。"貪慾和心二者都解脫了嗎？"不應如此說...等等。 "有感覺的有情心...有知覺的有情心...有意識的有情心...有智慧的有情心解脫了嗎，智慧和心二者都解脫了嗎？"是的。"貪慾和心二者都解脫了嗎？"不應如此說...等等。
"有恨的心解脫了嗎？"是的。"帶有恨的、由恨所生的、與恨相聯繫的、與恨結合的、恨的伴隨者、恨的流轉、不善的、世俗的...污染的心解脫了嗎？"不應如此說...等等。 "有觸的心解脫了嗎，觸和心二者都解脫了嗎？"是的。"有恨的心解脫了嗎，恨和心二者都解脫了嗎？"不應如此說...等等。 "有感覺的...有知覺的...有意識的...有智慧的心解脫了嗎，智慧和心二者都解脫了嗎？"是的。"有恨的心解脫了嗎，恨和心二者都解脫了嗎？"不應如此說...等等。 "有觸的有恨心解脫了嗎，觸和心二者都解脫了嗎？"是的。"有恨的心解脫了嗎，恨和心二者都解脫了嗎？"不應如此說...等等。 "有感覺的有恨心...有知覺的有恨心...有意識的有恨心...有智慧的有恨心解脫了嗎，智慧和心二者都解脫了嗎？"是的。"恨和心二者都解脫了嗎？"不應如此說...等等。
Samohaṃ cittaṃ vimuccatīti? Āmantā. Mohasahagataṃ mohasahajātaṃ mohasaṃsaṭṭhaṃ mohasampayuttaṃ mohasahabhu mohānuparivatti akusalaṃ lokiyaṃ sāsavaṃ…pe… saṃkilesiyaṃ cittaṃ vimuccatīti? Na hevaṃ vattabbe…pe….

Saphassaṃ cittaṃ vimuccati, phasso ca cittañca ubho vimuccantīti? Āmantā. Samohaṃ cittaṃ vimuccati, moho ca cittañca ubho vimuccantīti? Na hevaṃ vattabbe…pe….

Savedanaṃ … sasaññaṃ… sacetanaṃ… sapaññaṃ cittaṃ vimuccati, paññā ca cittañca ubho vimuccantīti? Āmantā. Samohaṃ cittaṃ vimuccati, moho ca cittañca ubho vimuccantīti? Na hevaṃ vattabbe…pe….

Saphassaṃ samohaṃ cittaṃ vimuccati, phasso ca cittañca ubho vimuccantīti? Āmantā . Moho ca cittañca ubho vimuccantīti? Na hevaṃ vattabbe…pe….

Savedanaṃ samohaṃ… sasaññaṃ samohaṃ… sacetanaṃ samohaṃ…pe… sapaññaṃ samohaṃ cittaṃ vimuccati, paññā ca cittañca ubho vimuccantīti? Āmantā. Moho ca cittañca ubho vimuccantīti? Na hevaṃ vattabbe…pe….

Sarāgaṃ sadosaṃ samohaṃ cittaṃ vimuccatīti? Āmantā. Vītarāgaṃ vītadosaṃ vītamohaṃ nikkilesaṃ cittaṃ vimuccatīti? Na hevaṃ vattabbe…pe… tena hi na vattabbaṃ – 『『sarāgaṃ sadosaṃ samohaṃ cittaṃ vimuccatī』』ti.

Vimuttikathā niṭṭhitā.

Tatiyavaggo

(24) 4. Vimuccamānakathā

Vimuttaṃ vimuccamānanti? Āmantā. Ekadesaṃ vimuttaṃ, ekadesaṃ avimuttanti? Na hevaṃ vattabbe…pe….

Ekadesaṃ vimuttaṃ, ekadesaṃ avimuttanti? Āmantā. Ekadesaṃ sotāpanno, ekadesaṃ na sotāpanno, ekadesaṃ sotāpattiphalappatto paṭiladdho adhigato sacchikato upasampajja viharati, kāyena phusitvā viharati, ekadesaṃ na kāyena phusitvā viharati, ekadesaṃ sattakkhattuparamo kolaṅkolo ekabījī buddhe aveccappasādena samannāgato dhamme…pe… saṅghe…pe… ariyakantehi sīlehi samannāgato, ekadesaṃ ariyakantehi sīlehi na samannāgatoti? Na hevaṃ vattabbe…pe….

Ekadesaṃ vimuttaṃ, ekadesaṃ avimuttanti? Āmantā . Ekadesaṃ sakadāgāmī, ekadesaṃ na sakadāgāmī, ekadesaṃ sakadāgāmiphalappatto paṭiladdho adhigato sacchikato upasampajja viharati, kāyena phusitvā viharati, ekadesaṃ na kāyena phusitvā viharatīti? Na hevaṃ vattabbe…pe….

Ekadesaṃ vimuttaṃ, ekadesaṃ avimuttanti? Āmantā. Ekadesaṃ anāgāmī, ekadesaṃ na anāgāmī, ekadesaṃ anāgāmiphalappatto paṭiladdho adhigato sacchikato upasampajja viharati, kāyena phusitvā viharati, ekadesaṃ na kāyena phusitvā viharati, ekadesaṃ antarāparinibbāyī , upahaccaparinibbāyī, asaṅkhāraparinibbāyī, sasaṅkhāraparinibbāyī, uddhaṃsotoakaniṭṭhagāmī, ekadesaṃ na uddhaṃsotoakaniṭṭhagāmīti? Na hevaṃ vattabbe…pe….

Ekadesaṃ vimuttaṃ, ekadesaṃ avimuttanti? Āmantā. Ekadesaṃ arahā ekadesaṃ na arahā, ekadesaṃ arahattappatto paṭiladdho adhigato sacchikato upasampajja viharati, kāyena phusitvā viharati, ekadesaṃ na kāyena phusitvā viharati, ekadesaṃ vītarāgo vītadoso vītamoho…pe… ekadesaṃ sacchikātabbaṃ sacchikataṃ, ekadesaṃ sacchikātabbaṃ na sacchikatanti? Na hevaṃ vattabbe…pe….

Vimuttaṃ vimuccamānanti? Āmantā. Uppādakkhaṇe vimuttaṃ, bhaṅgakkhaṇe vimuccamānanti? Na hevaṃ vattabbe…pe….

"有癡的心解脫了嗎？"是的。"帶有癡的、由癡所生的、與癡相聯繫的、與癡結合的、癡的伴隨者、癡的流轉、不善的、世俗的...污染的心解脫了嗎？"不應如此說...等等。 "有觸的心解脫了嗎，觸和心二者都解脫了嗎？"是的。"有癡的心解脫了嗎，癡和心二者都解脫了嗎？"不應如此說...等等。 "有感覺的...有知覺的...有意識的...有智慧的心解脫了嗎，智慧和心二者都解脫了嗎？"是的。"有癡的心解脫了嗎，癡和心二者都解脫了嗎？"不應如此說...等等。 "有觸的有癡心解脫了嗎，觸和心二者都解脫了嗎？"是的。"癡和心二者都解脫了嗎？"不應如此說...等等。 "有感覺的有癡心...有知覺的有癡心...有意識的有癡心...有智慧的有癡心解脫了嗎，智慧和心二者都解脫了嗎？"是的。"癡和心二者都解脫了嗎？"不應如此說...等等。 "有貪、有恨、有癡的心解脫了嗎？"是的。"離貪、離恨、離癡、無煩惱的心解脫了嗎？"不應如此說...等等。那麼就不應說"有貪、有恨、有癡的心解脫了"。論解脫已結束。
第三品 (24) 4. 論正在解脫
"已解脫的正在解脫嗎？"是的。"一部分已解脫，一部分未解脫嗎？"不應如此說...等等。 "一部分已解脫，一部分未解脫嗎？"是的。"一部分是入流者，一部分不是入流者，一部分已證得入流果、已獲得、已達到、已實現、已具足而住，已親身體驗而住，一部分未親身體驗而住，一部分是最多七次往返者、家家者、一種子者，具足於佛不動之信，於法...于僧...具足聖者所愛戒，一部分不具足聖者所愛戒嗎？"不應如此說...等等。 "一部分已解脫，一部分未解脫嗎？"是的。"一部分是一來者，一部分不是一來者，一部分已證得一來果、已獲得、已達到、已實現、已具足而住，已親身體驗而住，一部分未親身體驗而住嗎？"不應如此說...等等。 "一部分已解脫，一部分未解脫嗎？"是的。"一部分是不還者，一部分不是不還者，一部分已證得不還果、已獲得、已達到、已實現、已具足而住，已親身體驗而住，一部分未親身體驗而住，一部分是中般涅槃者、生般涅槃者、無行般涅槃者、有行般涅槃者、上流至色究竟天者，一部分不是上流至色究竟天者嗎？"不應如此說...等等。 "一部分已解脫，一部分未解脫嗎？"是的。"一部分是阿羅漢，一部分不是阿羅漢，一部分已證得阿羅漢果、已獲得、已達到、已實現、已具足而住，已親身體驗而住，一部分未親身體驗而住，一部分是離貪、離恨、離癡者...一部分應證的已證，一部分應證的未證嗎？"不應如此說...等等。 "已解脫的正在解脫嗎？"是的。"在生起的剎那已解脫，在滅去的剎那正在解脫嗎？"不應如此說...等等。
Na vattabbaṃ – 『『vimuttaṃ vimuccamāna』』nti? Āmantā. Nanu vuttaṃ bhagavatā – 『『tassa evaṃ jānato evaṃ passato kāmāsavāpi cittaṃ vimuccati, bhavāsavāpi cittaṃ vimuccati, avijjāsavāpi cittaṃ vimuccatī』』ti [dī. ni. 1.248 ādayo]! Attheva suttantoti? Āmantā . Tena hi vattabbaṃ [tena hi (sī. syā. kaṃ.), tena hi na vattabbaṃ (ka.)] – 『『vimuttaṃ vimuccamāna』』nti.

Vimuttaṃ vimuccamānanti? Āmantā. Nanu vuttaṃ bhagavatā – 『『so evaṃ samāhite citte parisuddhe pariyodāte anaṅgaṇe vigatūpakkilese mudubhūte kammaniye ṭhite āneñjappatte āsavānaṃ khayañāṇāya cittaṃ abhininnāmetī』』ti! Attheva suttantoti? Āmantā. Tena hi na vattabbaṃ – 『『vimuttaṃ vimuccamāna』』nti.

Atthi cittaṃ vimuccamānanti? Āmantā. Atthi cittaṃ rajjamānaṃ dussamānaṃ muyhamānaṃ kilissamānanti? Na hevaṃ vattabbe…pe… nanu rattañceva arattañca, duṭṭhañceva aduṭṭhañca, mūḷhañceva amūḷhañca, chinnañceva achinnañca, bhinnañceva abhinnañca, katañceva akatañcāti ? Āmantā. Hañci rattañceva arattañca, duṭṭhañceva aduṭṭhañca, mūḷhañceva amūḷhañca, chinnañceva achinnañca, bhinnañceva abhinnañca, katañceva akatañca, no ca vata re vattabbe – 『『atthi cittaṃ vimuccamāna』』nti.

Vimuccamānakathā niṭṭhitā.

Tatiyavaggo

(25) 5. Aṭṭhamakakathā

Aṭṭhamakassa puggalassa diṭṭhipariyuṭṭhānaṃ pahīnanti? Āmantā. Aṭṭhamako puggalo sotāpanno sotāpattiphalappatto paṭiladdho adhigato sacchikato upasampajja viharati, kāyena phusitvā viharatīti? Na hevaṃ vattabbe…pe….

Aṭṭhamakassa puggalassa vicikicchāpariyuṭṭhānaṃ pahīnanti? Āmantā. Aṭṭhamako puggalo sotāpanno sotāpattiphalappatto…pe… kāyena phusitvā viharatīti? Na hevaṃ vattabbe…pe….

Aṭṭhamakassa puggalassa diṭṭhipariyuṭṭhānaṃ pahīnanti? Āmantā. Aṭṭhamakassa puggalassa diṭṭhānusayo pahīnoti? Na hevaṃ vattabbe…pe… aṭṭhamakassa puggalassa diṭṭhipariyuṭṭhānaṃ pahīnanti ? Āmantā. Aṭṭhamakassa puggalassa vicikicchānusayo… sīlabbataparāmāso pahīnoti? Na hevaṃ vattabbe…pe….

Aṭṭhamakassa puggalassa vicikicchāpariyuṭṭhānaṃ pahīnanti? Āmantā. Aṭṭhamakassa puggalassa vicikicchānusayo pahīnoti? Na hevaṃ vattabbe…pe… aṭṭhamakassa puggalassa vicikicchāpariyuṭṭhānaṃ pahīnanti? Āmantā. Aṭṭhamakassa puggalassa diṭṭhānusayo… sīlabbataparāmāso pahīnoti? Na hevaṃ vattabbe…pe….

Aṭṭhamakassa puggalassa diṭṭhānusayo appahīnoti? Āmantā. Aṭṭhamakassa puggalassa diṭṭhipariyuṭṭhānaṃ appahīnanti? Na hevaṃ vattabbe…pe… aṭṭhamakassa puggalassa diṭṭhānusayo appahīnoti? Āmantā. Aṭṭhamakassa puggalassa vicikicchāpariyuṭṭhānaṃ appahīnanti? Na hevaṃ vattabbe…pe….

Aṭṭhamakassa puggalassa vicikicchānusayo… sīlabbataparāmāso appahīnoti? Āmantā. Aṭṭhamakassa puggalassa diṭṭhipariyuṭṭhānaṃ appahīnanti? Na hevaṃ vattabbe…pe… aṭṭhamakassa puggalassa sīlabbataparāmāso appahīnoti? Āmantā. Aṭṭhamakassa puggalassa vicikicchāpariyuṭṭhānaṃ appahīnanti? Na hevaṃ vattabbe…pe….

"不應說'已解脫的正在解脫'嗎？"是的。"難道不是如佛所說：'對於他這樣知道、這樣見到者，欲的煩惱的心解脫，生的煩惱的心解脫，無明的煩惱的心解脫'嗎？"確實是這樣，難道不是？"因此就應說'已解脫的正在解脫'。 "已解脫的正在解脫嗎？"是的。"難道不是如佛所說：'他在這樣的專注中，心清凈、被洗凈、無污垢、無障礙、安穩、穩固，獲得了漏盡的智慧，心會得到安住'嗎？"確實是這樣，難道不是？"因此不應說'已解脫的正在解脫'。 "有心正在解脫嗎？"是的。"有心在貪慾中、在痛苦中、在迷惑中、在污垢中嗎？"不應如此說...等等。"難道有貪慾與無貪慾、惡與善、愚與智、斷與不斷、破與不破、成與不成嗎？"是的。"確實有貪慾與無貪慾、惡與善、愚與智、斷與不斷、破與不破、成與不成，確實不應說'有心正在解脫'。" 論正在解脫已結束。
第三品 (25) 5. 論第八個人
"第八個人的見解的起伏已斷了嗎？"是的。"第八個人是入流者，已獲得入流果、已獲得、已達到、已實現、已安住，已親身體驗而住嗎？"不應如此說...等等。 "第八個人的懷疑的起伏已斷了嗎？"是的。"第八個人是入流者，已獲得入流果...已親身體驗而住嗎？"不應如此說...等等。 "第八個人的見解的起伏已斷了嗎？"是的。"第八個人的見解的潛藏已斷了嗎？"不應如此說...等等。"第八個人的見解的起伏已斷了嗎？"是的。"第八個人的懷疑的潛藏已斷了嗎？"不應如此說...等等。 "第八個人的懷疑的起伏已斷了嗎？"是的。"第八個人的懷疑的潛藏已斷了嗎？"不應如此說...等等。"第八個人的見解的潛藏不應斷嗎？"是的。"第八個人的見解的起伏未斷嗎？"不應如此說...等等。 "第八個人的懷疑的潛藏...對戒的執著未斷嗎？"是的。"第八個人的見解的起伏未斷嗎？"不應如此說...等等。"第八個人的對戒的執著未斷嗎？"是的。"第八個人的懷疑的起伏未斷嗎？"不應如此說...等等。
Aṭṭhamakassa puggalassa diṭṭhipariyuṭṭhānaṃ pahīnanti? Āmantā. Aṭṭhamakassa puggalassa diṭṭhipariyuṭṭhānapahānāya maggo bhāvitoti? Na hevaṃ vattabbe…pe… aṭṭhamakassa puggalassa diṭṭhipariyuṭṭhānaṃ pahīnanti? Āmantā. Aṭṭhamakassa puggalassa diṭṭhipariyuṭṭhānapahānāya satipaṭṭhānā bhāvitā…pe… sammappadhānā…pe… bojjhaṅgā bhāvitāti? Na hevaṃ vattabbe.

Aṭṭhamakassa puggalassa vicikicchāpariyuṭṭhānaṃ pahīnanti? Āmantā. Aṭṭhamakassa puggalassa vicikicchāpariyuṭṭhānapahānāya maggo bhāvito…pe… bojjhaṅgā bhāvitāti? Na hevaṃ vattabbe…pe….

Aṭṭhamakassa puggalassa diṭṭhipariyuṭṭhānapahānāya maggo abhāvitoti? Āmantā. Amaggena pahīnaṃ lokiyena sāsavena…pe… saṃkilesiyenāti? Na hevaṃ vattabbe…pe… aṭṭhamakassa puggalassa diṭṭhipariyuṭṭhānapahānāya satipaṭṭhānā…pe… bojjhaṅgā abhāvitāti? Āmantā. Amaggena pahīnaṃ lokiyena sāsavena…pe… saṃkilesiyenāti? Na hevaṃ vattabbe…pe….

Aṭṭhamakassa puggalassa vicikicchāpariyuṭṭhānapahānāya maggo abhāvito…pe… satipaṭṭhānā…pe… bojjhaṅgā abhāvitāti? Āmantā. Amaggena pahīnaṃ lokiyena sāsavena…pe… saṃkilesiyenāti? Na hevaṃ vattabbe…pe….

Na vattabbaṃ – 『『aṭṭhamakassa puggalassa diṭṭhipariyuṭṭhānaṃ pahīna』』nti? Āmantā. Uppajjissatīti? Nuppajjissati. Hañci nuppajjissati, tena vata re vattabbe – 『『aṭṭhamakassa puggalassa diṭṭhipariyuṭṭhānaṃ pahīna』』nti.

Na vattabbaṃ – 『『aṭṭhamakassa puggalassa vicikicchāpariyuṭṭhānaṃ pahīna』』nti? Āmantā. Uppajjissatīti? Nuppajjissati. Hañci nuppajjissati, tena vata re vattabbe – 『『aṭṭhamakassa puggalassa vicikicchāpariyuṭṭhānaṃ pahīna』』nti.

Aṭṭhamakassa puggalassa diṭṭhipariyuṭṭhānaṃ nuppajjissatīti katvā pahīnanti? Āmantā. Aṭṭhamakassa puggalassa diṭṭhānusayo nuppajjissatīti katvā pahīnoti? Na hevaṃ vattabbe…pe….

Aṭṭhamakassa puggalassa diṭṭhipariyuṭṭhānaṃ nuppajjissatīti katvā pahīnanti? Āmantā. Aṭṭhamakassa puggalassa vicikicchānusayo… sīlabbataparāmāso nuppajjissatīti katvā pahīnoti? Na hevaṃ vattabbe…pe….

Aṭṭhamakassa puggalassa vicikicchāpariyuṭṭhānaṃ nuppajjissatīti katvā pahīnanti? Āmantā . Aṭṭhamakassa puggalassa vicikicchānusayo… sīlabbataparāmāso nuppajjissatīti katvā pahīnoti? Na hevaṃ vattabbe…pe….

Aṭṭhamakassa puggalassa diṭṭhipariyuṭṭhānaṃ nuppajjissatīti katvā pahīnanti? Āmantā. Gotrabhuno puggalassa diṭṭhipariyuṭṭhānaṃ nuppajjissatīti katvā pahīnanti? Na hevaṃ vattabbe…pe… aṭṭhamakassa puggalassa vicikicchāpariyuṭṭhānaṃ nuppajjissatīti katvā pahīnanti? Āmantā. Gotrabhuno puggalassa vicikicchāpariyuṭṭhānaṃ nuppajjissatīti katvā pahīnanti? Na hevaṃ vattabbe…pe….

Aṭṭhamakakathā niṭṭhitā.

Tatiyavaggo

(26) 6. Aṭṭhamakassaindriyakathā

"第八個人的見解的起伏已斷了嗎？"是的。"第八個人爲了斷除見解的起伏而修習了道嗎？"不應如此說...等等。"第八個人的見解的起伏已斷了嗎？"是的。"第八個人爲了斷除見解的起伏而修習了念處...正勤...覺支嗎？"不應如此說。 "第八個人的懷疑的起伏已斷了嗎？"是的。"第八個人爲了斷除懷疑的起伏而修習了道...覺支嗎？"不應如此說...等等。 "第八個人爲了斷除見解的起伏而未修習道嗎？"是的。"是通過非道、世俗的、有漏的...污染的而斷除的嗎？"不應如此說...等等。"第八個人爲了斷除見解的起伏而未修習念處...覺支嗎？"是的。"是通過非道、世俗的、有漏的...污染的而斷除的嗎？"不應如此說...等等。 "第八個人爲了斷除懷疑的起伏而未修習道...念處...覺支嗎？"是的。"是通過非道、世俗的、有漏的...污染的而斷除的嗎？"不應如此說...等等。
"不應說'第八個人的見解的起伏已斷'嗎？"是的。"它會生起嗎？"不會生起。"如果不會生起，那麼就應該說'第八個人的見解的起伏已斷'。" "不應說'第八個人的懷疑的起伏已斷'嗎？"是的。"它會生起嗎？"不會生起。"如果不會生起，那麼就應該說'第八個人的懷疑的起伏已斷'。" "因為第八個人的見解的起伏不會生起，所以說已斷嗎？"是的。"因為第八個人的見解的潛藏不會生起，所以說已斷嗎？"不應如此說...等等。 "因為第八個人的見解的起伏不會生起，所以說已斷嗎？"是的。"因為第八個人的懷疑的潛藏...對戒的執著不會生起，所以說已斷嗎？"不應如此說...等等。 "因為第八個人的懷疑的起伏不會生起，所以說已斷嗎？"是的。"因為第八個人的懷疑的潛藏...對戒的執著不會生起，所以說已斷嗎？"不應如此說...等等。 "因為第八個人的見解的起伏不會生起，所以說已斷嗎？"是的。"因為種姓人的見解的起伏不會生起，所以說已斷嗎？"不應如此說...等等。"因為第八個人的懷疑的起伏不會生起，所以說已斷嗎？"是的。"因為種姓人的懷疑的起伏不會生起，所以說已斷嗎？"不應如此說...等等。論第八個人已結束。
第三品 (26) 6. 論第八個人的根
Aṭṭhamakassa puggalassa natthi saddhindriyanti? Āmantā. Aṭṭhamakassa puggalassa natthi saddhāti? Na hevaṃ vattabbe. Aṭṭhamakassa puggalassa natthi vīriyindriyaṃ…pe… natthi satindriyaṃ…pe… natthi samādhindriyaṃ…pe… natthi paññindriyanti? Āmantā. Aṭṭhamakassa puggalassa natthi paññāti? Na hevaṃ vattabbe…pe….

Aṭṭhamakassa puggalassa atthi saddhāti? Āmantā. Aṭṭhamakassa puggalassa atthi saddhindriyanti? Na hevaṃ vattabbe…pe… aṭṭhamakassa puggalassa atthi vīriyaṃ…pe… atthi sati… atthi samādhi… atthi paññāti? Āmantā. Aṭṭhamakassa puggalassa atthi paññindriyanti? Na hevaṃ vattabbe…pe….

Aṭṭhamakassa puggalassa atthi mano, atthi manindriyanti? Āmantā. Aṭṭhamakassa puggalassa atthi saddhā, atthi saddhindriyanti? Na hevaṃ vattabbe…pe… aṭṭhamakassa puggalassa atthi mano, atthi manindriyanti? Āmantā. Aṭṭhamakassa puggalassa atthi paññā, atthi paññindriyanti? Na hevaṃ vattabbe…pe….

Aṭṭhamakassa puggalassa atthi somanassaṃ, atthi somanassindriyaṃ, atthi jīvitaṃ, atthi jīvitindriyanti? Āmantā. Aṭṭhamakassa puggalassa atthi saddhā, atthi saddhindriyanti? Na hevaṃ vattabbe…pe… aṭṭhamakassa puggalassa atthi jīvitaṃ, atthi jīvitindriyanti? Āmantā. Aṭṭhamakassa puggalassa…pe… atthi paññā, atthi paññindriyanti? Na hevaṃ vattabbe…pe….

Aṭṭhamakassa puggalassa atthi saddhā, natthi saddhindriyanti? Āmantā. Aṭṭhamakassa puggalassa atthi mano, natthi manindriyanti? Na hevaṃ vattabbe…pe….

Aṭṭhamakassa puggalassa atthi saddhā, natthi saddhindriyanti? Āmantā. Aṭṭhamakassa puggalassa atthi somanassaṃ, natthi somanassindriyanti…pe… atthi jīvitaṃ, natthi jīvitindriyanti? Na hevaṃ vattabbe…pe… aṭṭhamakassa puggalassa atthi paññā, natthi paññindriyanti? Āmantā. Aṭṭhamakassa puggalassa atthi mano, natthi manindriyanti? Atthi somanassaṃ, natthi somanassindriyanti? Atthi jīvitaṃ, natthi jīvitindriyanti? Na hevaṃ vattabbe…pe….

Aṭṭhamakassa puggalassa natthi saddhindriyanti? Āmantā. Aṭṭhamako puggalo assaddhoti? Na hevaṃ vattabbe…pe… aṭṭhamakassa puggalassa natthi vīriyindriyanti? Āmantā. Aṭṭhamako puggalo kusīto hīnavīriyoti? Na hevaṃ vattabbe…pe… aṭṭhamakassa puggalassa natthi satindriyanti? Āmantā. Aṭṭhamako puggalo muṭṭhassati asampajānoti? Na hevaṃ vattabbe…pe… aṭṭhamakassa puggalassa natthi samādhindriyanti? Āmantā. Aṭṭhamako puggalo asamāhito vibbhantacittoti? Na hevaṃ vattabbe…pe… aṭṭhamakassa puggalassa natthi paññindriyanti? Āmantā. Aṭṭhamako puggalo duppañño elamūgoti? Na hevaṃ vattabbe…pe….

Aṭṭhamakassa puggalassa atthi saddhā, sā ca saddhā niyyānikāti? Āmantā. Hañci aṭṭhamakassa puggalassa atthi saddhā, sā ca saddhā niyyānikā, no ca vata re vattabbe – 『『aṭṭhamakassa puggalassa natthi saddhindriya』』nti. Aṭṭhamakassa puggalassa atthi vīriyaṃ, tañca vīriyaṃ niyyānikaṃ; atthi sati, sā ca sati niyyānikā; atthi samādhi, so ca samādhi niyyāniko; atthi paññā, sā ca paññā niyyānikāti? Āmantā . Hañci aṭṭhamakassa puggalassa atthi paññā, sā ca paññā niyyānikā, no ca vata re vattabbe – 『『aṭṭhamakassa puggalassa natthi paññindriya』』nti.

"第八個人沒有信根嗎？"是的。"第八個人沒有信嗎？"不應如此說。"第八個人沒有精進根...沒有念根...沒有定根...沒有慧根嗎？"是的。"第八個人沒有慧嗎？"不應如此說...等等。 "第八個人有信嗎？"是的。"第八個人有信根嗎？"不應如此說...等等。"第八個人有精進...有念...有定...有慧嗎？"是的。"第八個人有慧根嗎？"不應如此說...等等。 "第八個人有意，有意根嗎？"是的。"第八個人有信，有信根嗎？"不應如此說...等等。"第八個人有意，有意根嗎？"是的。"第八個人有慧，有慧根嗎？"不應如此說...等等。 "第八個人有喜，有喜根，有命，有命根嗎？"是的。"第八個人有信，有信根嗎？"不應如此說...等等。"第八個人有命，有命根嗎？"是的。"第八個人...有慧，有慧根嗎？"不應如此說...等等。 "第八個人有信，沒有信根嗎？"是的。"第八個人有意，沒有意根嗎？"不應如此說...等等。 "第八個人有信，沒有信根嗎？"是的。"第八個人有喜，沒有喜根嗎...有命，沒有命根嗎？"不應如此說...等等。"第八個人有慧，沒有慧根嗎？"是的。"第八個人有意，沒有意根嗎？有喜，沒有喜根嗎？有命，沒有命根嗎？"不應如此說...等等。 "第八個人沒有信根嗎？"是的。"第八個人是無信者嗎？"不應如此說...等等。"第八個人沒有精進根嗎？"是的。"第八個人是懶惰、精進低劣者嗎？"不應如此說...等等。"第八個人沒有念根嗎？"是的。"第八個人是失念、不正知者嗎？"不應如此說...等等。"第八個人沒有定根嗎？"是的。"第八個人是不定、心散亂者嗎？"不應如此說...等等。"第八個人沒有慧根嗎？"是的。"第八個人是愚癡、啞巴嗎？"不應如此說...等等。 "第八個人有信，而且這信是出離的嗎？"是的。"如果第八個人有信，而且這信是出離的，那麼就不應說'第八個人沒有信根'。"第八個人有精進，而且這精進是出離的；有念，而且這念是出離的；有定，而且這定是出離的；有慧，而且這慧是出離的嗎？"是的。"如果第八個人有慧，而且這慧是出離的，那麼就不應說'第八個人沒有慧根'。"
Sakadāgāmiphalasacchikiriyāya paṭipannassa puggalassa atthi saddhā, atthi saddhindriyanti? Āmantā. Aṭṭhamakassa puggalassa atthi saddhā, atthi saddhindriyanti? Na hevaṃ vattabbe…pe… sakadāgāmiphalasacchikiriyāya paṭipannassa puggalassa atthi paññā, atthi paññindriyanti? Āmantā. Aṭṭhamakassa puggalassa atthi paññā, atthi paññindriyanti? Na hevaṃ vattabbe…pe….

Anāgāmiphalasacchikiriyāya paṭipannassa puggalassa… arahattasacchikiriyāya paṭipannassa puggalassa atthi saddhā, atthi saddhindriyaṃ…pe… atthi paññā, atthi paññindriyanti? Āmantā. Aṭṭhamakassa puggalassa atthi paññā, atthi paññindriyanti? Na hevaṃ vattabbe…pe….

Aṭṭhamakassa puggalassa atthi saddhā, natthi saddhindriyanti? Āmantā. Sakadāgāmiphalasacchikiriyāya paṭipannassa puggalassa atthi saddhā, natthi saddhindriyanti? Na hevaṃ vattabbe…pe… aṭṭhamakassa puggalassa atthi paññā, natthi paññindriyanti? Āmantā. Sakadāgāmiphalasacchikiriyāya paṭipannassa puggalassa atthi paññā, natthi paññindriyanti? Na hevaṃ vattabbe…pe….

Aṭṭhamakassa puggalassa atthi saddhā, natthi saddhindriyanti…pe… atthi paññā, natthi paññindriyanti? Āmantā . Anāgāmiphalasacchikiriyāya paṭipannassa puggalassa… arahattasacchikiriyāya paṭipannassa puggalassa atthi paññā, natthi paññindriyanti? Na hevaṃ vattabbe…pe….

Aṭṭhamakassa puggalassa natthi pañcindriyānīti? Āmantā. Nanu vuttaṃ bhagavatā – 『『pañcimāni, bhikkhave, indriyāni! Katamāni pañca? Saddhindriyaṃ, vīriyindriyaṃ, satindriyaṃ, samādhindriyaṃ, paññindriyaṃ – imāni kho, bhikkhave, pañcindriyāni. Imesaṃ kho, bhikkhave, pañcannaṃ indriyānaṃ samattā paripūrattā arahā hoti. Tato mudutarehi arahattasacchikiriyāya paṭipanno hoti, tato mudutarehi anāgāmī hoti, tato mudutarehi anāgāmiphalasacchikiriyāya paṭipanno hoti, tato mudutarehi sakadāgāmī hoti, tato mudutarehi sakadāgāmiphalasacchikiriyāya paṭipanno hoti, tato mudutarehi sotāpanno hoti, tato mudutarehi sotāpattiphalasacchikiriyāya paṭipanno hoti. Yassa kho, bhikkhave, imāni pañcindriyāni sabbena sabbaṃ sabbathā sabbaṃ natthi, tamahaṃ 『bāhiro puthujjanapakkhe ṭhito』ti vadāmī』』ti [saṃ. ni. 5.488]. Attheva suttantoti? Āmantā. Aṭṭhamako puggalo bāhiro puthujjanapakkhe ṭhitoti? Na hevaṃ vattabbe…pe… tena hi aṭṭhamakassa puggalassa atthi pañcindriyānīti.

Aṭṭhamakassa indriyakathā niṭṭhitā.

Tatiyavaggo

(27) 7. Dibbacakkhukathā

"為證悟一來果而修行的人有信，有信根嗎？"是的。"第八個人有信，有信根嗎？"不應如此說...等等。"為證悟一來果而修行的人有慧，有慧根嗎？"是的。"第八個人有慧，有慧根嗎？"不應如此說...等等。 "為證悟不還果而修行的人...為證悟阿羅漢果而修行的人有信，有信根...有慧，有慧根嗎？"是的。"第八個人有慧，有慧根嗎？"不應如此說...等等。 "第八個人有信，沒有信根嗎？"是的。"為證悟一來果而修行的人有信，沒有信根嗎？"不應如此說...等等。"第八個人有慧，沒有慧根嗎？"是的。"為證悟一來果而修行的人有慧，沒有慧根嗎？"不應如此說...等等。 "第八個人有信，沒有信根...有慧，沒有慧根嗎？"是的。"為證悟不還果而修行的人...為證悟阿羅漢果而修行的人有慧，沒有慧根嗎？"不應如此說...等等。 "第八個人沒有五根嗎？"是的。"難道佛陀不是說過：'比丘們，有這五根。哪五根？信根、精進根、念根、定根、慧根——這就是五根。比丘們，這五根圓滿具足的是阿羅漢。比這稍弱的是為證悟阿羅漢果而修行的人，比這稍弱的是不還者，比這稍弱的是為證悟不還果而修行的人，比這稍弱的是一來者，比這稍弱的是為證悟一來果而修行的人，比這稍弱的是入流者，比這稍弱的是為證悟入流果而修行的人。比丘們，如果有人這五根完全沒有，我說他是站在外道凡夫一邊的。'嗎？"確實有這樣的經文。"第八個人是站在外道凡夫一邊的嗎？"不應如此說...等等。那麼第八個人就有五根。論第八個人的根已結束。
第三品 (27) 7. 論天眼
Maṃsacakkhuṃ dhammupatthaddhaṃ dibbacakkhuṃ hotīti? Āmantā. Maṃsacakkhuṃ dibbacakkhuṃ, dibbacakkhuṃ maṃsacakkhunti? Na hevaṃ vattabbe…pe….

Maṃsacakkhuṃ dhammupatthaddhaṃ dibbacakkhuṃ hotīti? Āmantā. Yādisaṃ maṃsacakkhuṃ tādisaṃ dibbacakkhuṃ, yādisaṃ dibbacakkhuṃ tādisaṃ maṃsacakkhunti? Na hevaṃ vattabbe…pe….

Maṃsacakkhuṃ dhammupatthaddhaṃ dibbacakkhuṃ hotīti? Āmantā. Taññeva maṃsacakkhuṃ taṃ dibbacakkhuṃ, taṃ dibbacakkhuṃ taṃ maṃsacakkhunti? Na hevaṃ vattabbe…pe….

Maṃsacakkhuṃ dhammupatthaddhaṃ dibbacakkhuṃ hotīti? Āmantā. Yādiso maṃsacakkhussa visayo ānubhāvo gocaro tādiso dibbassa cakkhussa visayo ānubhāvo gocaroti? Na hevaṃ vattabbe…pe….

Maṃsacakkhuṃ dhammupatthaddhaṃ dibbacakkhuṃ hotīti? Āmantā. Upādiṇṇaṃ [upādinnaṃ (syā. kaṃ.)] hutvā anupādiṇṇaṃ hotīti? Na hevaṃ vattabbe…pe….

Upādiṇṇaṃ hutvā anupādiṇṇaṃ hotīti? Āmantā. Kāmāvacaraṃ hutvā rūpāvacaraṃ hotīti? Na hevaṃ vattabbe…pe….

Kāmāvacaraṃ hutvā rūpāvacaraṃ hotīti? Āmantā. Rūpāvacaraṃ hutvā arūpāvacaraṃ hotīti? Na hevaṃ vattabbe…pe….

Rūpāvacaraṃ hutvā arūpāvacaraṃ hotīti? Āmantā. Pariyāpannaṃ hutvā apariyāpannaṃ hotīti? Na hevaṃ vattabbe…pe….

Maṃsacakkhuṃ dhammupatthaddhaṃ dibbacakkhuṃ hotīti? Āmantā. Dibbacakkhuṃ dhammupatthaddhaṃ maṃsacakkhuṃ hotīti? Na hevaṃ vattabbe…pe….

Maṃsacakkhuṃ dhammupatthaddhaṃ dibbacakkhuṃ hotīti? Āmantā. Dibbacakkhuṃ dhammupatthaddhaṃ paññācakkhuṃ hotīti? Na hevaṃ vattabbe…pe….

Maṃsacakkhuṃ dhammupatthaddhaṃ dibbacakkhuṃ hotīti? Āmantā. Dibbacakkhuṃ dhammupatthaddhaṃ maṃsacakkhuṃ hotīti? Na hevaṃ vattabbe…pe….

Maṃsacakkhuṃ dhammupatthaddhaṃ dibbacakkhuṃ hotīti? Āmantā. Dveva cakkhūnīti? Na hevaṃ vattabbe…pe… dveva cakkhūnīti? Āmantā. Nanu tīṇi cakkhūni vuttāni bhagavatā – maṃsacakkhuṃ, dibbacakkhuṃ, paññācakkhunti? Āmantā. Hañci tīṇi cakkhūni vuttāni bhagavatā – maṃsacakkhuṃ, dibbacakkhuṃ, paññācakkhuṃ, no ca vata re vattabbe – 『『dveva cakkhūnī』』ti.

Dveva cakkhūnīti? Āmantā. Nanu vuttaṃ bhagavatā – 『『tīṇimāni, bhikkhave, cakkhūni! Katamāni tīṇi? Maṃsacakkhuṃ, dibbacakkhuṃ, paññācakkhunti – imāni kho, bhikkhave, tīṇi cakkhūnī』』ti.

『『Maṃsacakkhuṃ dibbacakkhuṃ, paññācakkhuṃ anuttaraṃ;

Etāni tīṇi cakkhūni, akkhāsi purisuttamo.

『『Maṃsacakkhussa uppādo, maggo dibbassa cakkhuno;

Yadā ca ñāṇaṃ udapādi, paññācakkhuṃ anuttaraṃ;

Tassa cakkhussa paṭilābhā, sabbadukkhā pamuccatī』』ti [itivu. 61 itivuttake].

Attheva suttantoti? Āmantā. Tena hi na vattabbaṃ – 『『dveva cakkhūnī』』ti.

Dibbacakkhukathā niṭṭhitā.

Tatiyavaggo

(28) 8. Dibbasotakathā

"肉眼是法所依的天眼嗎？"是的。"肉眼是天眼，天眼是肉眼嗎？"不應如此說...等等。 "肉眼是法所依的天眼嗎？"是的。"那種肉眼，那種天眼，那種天眼，那種肉眼嗎？"不應如此說...等等。 "肉眼是法所依的天眼嗎？"是的。"那正是肉眼，那是天眼，那是天眼，那是肉眼嗎？"不應如此說...等等。 "肉眼是法所依的天眼嗎？"是的。"肉眼的範圍、影響、所能接觸的是什麼樣的，天眼的範圍、影響、所能接觸的又是什麼樣的？"不應如此說...等等。 "肉眼是法所依的天眼嗎？"是的。"依賴於有的而成為無的嗎？"不應如此說...等等。 "依賴於有的而成為無嗎？"是的。"成為欲界的而成為色界的嗎？"不應如此說...等等。 "成為欲界的而成為色界嗎？"是的。"成為色界的而成為無色界嗎？"不應如此說...等等。 "成為色界的而成為無色界嗎？"是的。"成為有限的而成為無限的嗎？"不應如此說...等等。
"肉眼是法所依的天眼嗎？"是的。"天眼是法所依的肉眼嗎？"不應如此說...等等。 "肉眼是法所依的天眼嗎？"是的。"天眼是法所依的智慧眼嗎？"不應如此說...等等。 "肉眼是法所依的天眼嗎？"是的。"天眼是法所依的肉眼嗎？"不應如此說...等等。 "肉眼是法所依的天眼嗎？"是的。"這兩個眼睛嗎？"不應如此說...等等。"這兩個眼睛嗎？"是的。"難道佛陀不是說過——'比丘們，有三種眼睛！哪三種？肉眼、天眼、智慧眼——這三種眼睛'嗎？"是的。"確實有三種眼睛，佛陀說過——肉眼、天眼、智慧眼，而不應說'這兩個眼睛'。" "肉眼、天眼、智慧眼是無上的；這三種眼睛，最優越的說出。" "肉眼的出現，天眼的道路；當智慧生起，無上的智慧眼；那眼的獲得，解脫一切苦。" "確實有這樣的教義，確實是經文。"因此不應說"這兩個眼睛"。論天眼已結束。
第三品 (28) 8. 論天耳
Maṃsasotaṃ dhammupatthaddhaṃ dibbasotaṃ hotīti? Āmantā. Maṃsasotaṃ dibbasotaṃ, dibbasotaṃ maṃsasotanti? Na hevaṃ vattabbe…pe….

Maṃsasotaṃ dhammupatthaddhaṃ dibbasotaṃ hotīti? Āmantā. Yādisaṃ maṃsasotaṃ tādisaṃ dibbasotaṃ, yādisaṃ dibbasotaṃ tādisaṃ maṃsasotanti? Na hevaṃ vattabbe…pe….

Maṃsasotaṃ dhammupatthaddhaṃ dibbasotaṃ hotīti? Āmantā. Taññeva maṃsasotaṃ taṃ dibbasotaṃ, taṃ dibbasotaṃ taṃ maṃsasotanti? Na hevaṃ vattabbe…pe….

Maṃsasotaṃ dhammupatthaddhaṃ dibbasotaṃ hotīti? Āmantā. Yādiso maṃsasotassa visayo ānubhāvo gocaro tādiso dibbassa sotassa visayo ānubhāvo gocaroti? Na hevaṃ vattabbe…pe….

Maṃsasotaṃ dhammupatthaddhaṃ dibbasotaṃ hotīti? Āmantā. Upādiṇṇaṃ hutvā anupādiṇṇaṃ hotīti? Na hevaṃ vattabbe…pe….

Upādiṇṇaṃ hutvā anupādiṇṇaṃ hotīti? Āmantā. Kāmāvacaraṃ hutvā rūpāvacaraṃ hotīti? Na hevaṃ vattabbe…pe….

Kāmāvacaraṃ hutvā rūpāvacaraṃ hotīti? Āmantā. Rūpāvacaraṃ hutvā arūpāvacaraṃ hotīti? Na hevaṃ vattabbe…pe….

Rūpāvacaraṃ hutvā arūpāvacaraṃ hotīti? Āmantā. Pariyāpannaṃ hutvā apariyāpannaṃ hotīti? Na hevaṃ vattabbe…pe….

Maṃsasotaṃ dhammupatthaddhaṃ dibbasotaṃ hotīti? Āmantā. Dibbasotaṃ dhammupatthaddhaṃ maṃsasotaṃ hotīti? Na hevaṃ vattabbe…pe….

Maṃsasotaṃ dhammupatthaddhaṃ dibbasotaṃ hotīti? Āmantā. Ekaṃyeva sotanti? Na hevaṃ vattabbe…pe….

Ekaṃyeva sotanti? Āmantā. Nanu dve sotāni vuttāni bhagavatā – 『『maṃsasotaṃ, dibbasota』』nti? Āmantā. Hañci dve sotāni vuttāni bhagavatā – maṃsasotaṃ, dibbasotaṃ, no ca vata re vattabbe – 『『ekaññeva sota』』nti.

Dibbasotakathā niṭṭhitā.

Tatiyavaggo

(29) 9. Yathākammūpagatañāṇakathā

"肉耳是法所依的天耳嗎？"是的。"肉耳是天耳，天耳是肉耳嗎？"不應如此說...等等。 "肉耳是法所依的天耳嗎？"是的。"那種肉耳，那種天耳，那種天耳，那種肉耳嗎？"不應如此說...等等。 "肉耳是法所依的天耳嗎？"是的。"那正是肉耳，那是天耳，那是天耳，那是肉耳嗎？"不應如此說...等等。 "肉耳是法所依的天耳嗎？"是的。"肉耳的範圍、影響、所能接觸的是什麼樣的，天耳的範圍、影響、所能接觸的又是什麼樣的？"不應如此說...等等。 "肉耳是法所依的天耳嗎？"是的。"依賴於有的而成為無的嗎？"不應如此說...等等。 "依賴於有的而成為無嗎？"是的。"成為欲界的而成為色界的嗎？"不應如此說...等等。 "成為欲界的而成為色界嗎？"是的。"成為色界的而成為無色界嗎？"不應如此說...等等。 "成為色界的而成為無色界嗎？"是的。"成為有限的而成為無限的嗎？"不應如此說...等等。
"肉耳是法所依的天耳嗎？"是的。"天耳是法所依的肉耳嗎？"不應如此說...等等。 "肉耳是法所依的天耳嗎？"是的。"只有一個耳朵嗎？"不應如此說...等等。 "只有一個耳朵嗎？"是的。"難道佛陀不是說過兩種耳朵——'肉耳、天耳'嗎？"是的。"確實佛陀說過兩種耳朵——肉耳、天耳，而不應說'只有一個耳朵'。" 論天耳已結束。
第三品 (29) 9. 論隨業所生智
Yathākammūpagataṃ ñāṇaṃ [yathākammūpagatañāṇaṃ (syā. kaṃ.)] dibbacakkhunti? Āmantā. Yathākammūpagatañca manasi karoti, dibbena cakkhunā rūpaṃ passatīti? Na hevaṃ vattabbe…pe….

Yathākammūpagatañca manasi karoti, dibbena cakkhunā rūpaṃ passatīti? Āmantā. Dvinnaṃ phassānaṃ dvinnaṃ cittānaṃ samodhānaṃ hotīti? Na hevaṃ vattabbe…pe….

Yathākammūpagataṃ ñāṇaṃ dibbacakkhunti? Āmantā. 『『Ime vata bhonto sattā』』ti ca manasi karoti, 『『kāyaduccaritena samannāgatā』』ti ca manasi karoti, 『『vacīduccaritena samannāgatā』』ti ca manasi karoti, 『『manoduccaritena samannāgatā』』ti ca manasi karoti, 『『ariyānaṃ upavādakā』』ti ca manasi karoti, 『『micchādiṭṭhikā』』ti ca manasi karoti, 『『micchādiṭṭhikammasamādānā』』ti ca manasi karoti, 『『te kāyassa bhedā paraṃ maraṇā apāyaṃ duggatiṃ vinipātaṃ nirayaṃ upapannā』』ti ca manasi karoti, 『『ime vā pana bhonto sattā』』ti ca manasi karoti, 『『kāyasucaritena samannāgatā』』ti ca manasi karoti, 『『vacīsucaritena samannāgatā』』ti ca manasi karoti, 『『manosucaritena samannāgatā』』ti ca manasi karoti, 『『ariyānaṃ anupavādakā』』ti ca manasi karoti, 『『sammādiṭṭhikā』』ti ca manasi karoti, 『『sammādiṭṭhikammasammādānā』』ti ca manasi karoti, 『『te kāyassa bhedā paraṃ maraṇā sugatiṃ saggaṃ lokaṃ upapannā』』ti ca manasi karoti, dibbena cakkhunā rūpaṃ passatīti? Na hevaṃ vattabbe…pe….

『『Te kāyassa bhedā paraṃ maraṇā sugatiṃ saggaṃ lokaṃ upapannā』』ti ca manasi karoti, dibbena cakkhunā rūpaṃ passatīti? Āmantā. Dvinnaṃ phassānaṃ dvinnaṃ cittānaṃ samodhānaṃ hotīti? Na hevaṃ vattabbe…pe….

Yathākammūpagataṃ ñāṇaṃ dibbacakkhunti? Āmantā. Atthi koci adibbacakkhuko dibbacakkhuṃ appaṭiladdho anadhigato asacchikato yathākammūpagataṃ jānātīti? Āmantā. Hañci atthi koci adibbacakkhuko dibbacakkhuṃ appaṭiladdho anadhigato asacchikato yathākammūpagataṃ jānāti, no ca vata re vattabbe – 『『yathākammūpagataṃ ñāṇaṃ dibbacakkhu』』nti.

Yathākammūpagataṃ ñāṇaṃ dibbacakkhunti? Āmantā. Āyasmā sāriputto yathākammūpagataṃ ñāṇaṃ jānātīti? Āmantā. Hañci āyasmā sāriputto yathākammūpagataṃ ñāṇaṃ jānāti, no ca vata re vattabbe – 『『yathākammūpagataṃ ñāṇaṃ dibbacakkhu』』nti.

Yathākammūpagataṃ ñāṇaṃ dibbacakkhunti? Āmantā. Āyasmā sāriputto yathākammūpagataṃ ñāṇaṃ jānātīti? Āmantā. Atthāyasmato sāriputtassa dibbacakkhunti? Na hevaṃ vattabbe…pe….

Atthāyasmato sāriputtassa dibbacakkhunti? Āmantā. Nanu āyasmā sāriputto etadavoca –

『『Neva pubbenivāsāya, napi dibbassa cakkhuno;

Cetopariyāya iddhiyā, sotadhātuvisuddhiyā;

Cutiyā upapattiyā, paṇidhi me na vijjatī』』ti [theragā. 996 theragāthāyaṃ].

Attheva suttantoti? Āmantā. Tena hi na vattabbaṃ – 『『yathākammūpagataṃ ñāṇaṃ dibbacakkhu』』nti.

Yathākammūpagatañāṇakathā niṭṭhitā.

Tatiyavaggo

(30) 10. Saṃvarakathā

"隨業所生智是天眼嗎？"是的。"他思考隨業所生的,同時用天眼看到色嗎？"不應如此說...等等。 "他思考隨業所生的,同時用天眼看到色嗎？"是的。"兩種觸、兩種心同時存在嗎？"不應如此說...等等。 "隨業所生智是天眼嗎？"是的。"他思考'這些有情'、'具有身惡行'、'具有語惡行'、'具有意惡行'、'誹謗聖者'、'邪見'、'受持邪見業'、'他們身壞命終後生于惡趣、墮處、地獄'、'這些有情'、'具有身善行'、'具有語善行'、'具有意善行'、'不誹謗聖者'、'正見'、'受持正見業'、'他們身壞命終後生于善趣、天界',同時用天眼看到色嗎？"不應如此說...等等。 "他思考'他們身壞命終後生于善趣、天界',同時用天眼看到色嗎？"是的。"兩種觸、兩種心同時存在嗎？"不應如此說...等等。
"隨業所生智是天眼嗎？"是的。"有人沒有天眼、未獲得天眼、未證得天眼、未實現天眼,但知道隨業所生嗎？"是的。"如果有人沒有天眼、未獲得天眼、未證得天眼、未實現天眼,但知道隨業所生,那麼就不應說'隨業所生智是天眼'。" "隨業所生智是天眼嗎？"是的。"尊者舍利弗知道隨業所生智嗎？"是的。"如果尊者舍利弗知道隨業所生智,那麼就不應說'隨業所生智是天眼'。" "隨業所生智是天眼嗎？"是的。"尊者舍利弗知道隨業所生智嗎？"是的。"尊者舍利弗有天眼嗎？"不應如此說...等等。 "尊者舍利弗有天眼嗎？"是的。"難道尊者舍利弗不是說過:'我對宿命通、天眼通、他心通、神通、清凈天耳界、死生智,都沒有愿求'嗎？"確實有這樣的經文。因此不應說"隨業所生智是天眼"。論隨業所生智已結束。
第三品 (30) 10. 論防護
Atthi devesu saṃvaroti? Āmantā. Atthi devesu asaṃvaroti? Na hevaṃ vattabbe…pe….

Natthi devesu asaṃvaroti? Āmantā. Natthi devesu saṃvaroti? Na hevaṃ vattabbe…pe….

Nanu asaṃvarā saṃvaro sīlaṃ, atthi devesu saṃvaroti? Āmantā. Atthi devesu asaṃvaro, yamhā asaṃvarā saṃvaro sīlanti? Na hevaṃ vattabbe…pe….

Ājānāhi niggahaṃ. Hañci asaṃvarā saṃvaro sīlaṃ, atthi devesu saṃvaro, tena vata re vattabbe – 『『atthi devesu asaṃvaro, yamhā asaṃvarā saṃvaro sīla』』nti. Yaṃ tattha vadesi – 『『vattabbe kho – 『asaṃvarā saṃvaro sīlaṃ, atthi devesu saṃvaro,』 no ca vattabbe – 『atthi devesu asaṃvaro, yamhā asaṃvarā saṃvaro sīla』』』nti micchā.

No ce pana vattabbe – 『『atthi devesu asaṃvaro, yamhā asaṃvarā saṃvaro sīla』』nti, no ca vata re vattabbe – 『『asaṃvarā saṃvaro sīlaṃ, atthi devesu saṃvaro』』ti. Yaṃ tattha vadesi – 『『vattabbe kho 『asaṃvarā saṃvaro sīlaṃ, atthi devesu saṃvaro,』 no ca vattabbe – 『atthi devesu asaṃvaro, yamhā asaṃvarā saṃvaro sīla』』』nti micchā.

Atthi manussesu saṃvaro, atthi tattha asaṃvaroti? Āmantā. Atthi devesu saṃvaro, atthi tattha asaṃvaroti? Na hevaṃ vattabbe…pe….

Atthi devesu saṃvaro, natthi tattha asaṃvaroti? Āmantā. Atthi manussesu saṃvaro, natthi tattha asaṃvaroti? Na hevaṃ vattabbe…pe….

Atthi devesu pāṇātipātā veramaṇīti? Āmantā. Atthi devesu pāṇātipātoti? Na hevaṃ vattabbe…pe….

Atthi devesu surāmerayamajjapamādaṭṭhānā veramaṇīti? Āmantā. Atthi devesu surāmerayamajjapamādaṭṭhānanti? Na hevaṃ vattabbe…pe….

Natthi devesu pāṇātipātoti? Āmantā. Natthi devesu pāṇātipātā veramaṇīti? Na hevaṃ vattabbe…pe….

Natthi devesu surāmerayamajjapamādaṭṭhānanti? Āmantā. Natthi devesu surāmerayamajjapamādaṭṭhānā veramaṇīti? Na hevaṃ vattabbe…pe….

Atthi manussesu pāṇātipātā veramaṇi, atthi tattha pāṇātipātoti ? Āmantā. Atthi devesu pāṇātipātā veramaṇi, atthi tattha pāṇātipātoti? Na hevaṃ vattabbe…pe….

Atthi manussesu surāmerayamajjapamādaṭṭhānā veramaṇi, atthi tattha surāmerayamajjapamādaṭṭhānanti? Āmantā. Atthi devesu surāmerayamajjapamādaṭṭhānā veramaṇi, atthi tattha surāmerayamajjapamādaṭṭhānanti? Na hevaṃ vattabbe…pe….

Atthi devesu pāṇātipātā veramaṇi, natthi tattha pāṇātipātoti? Āmantā. Atthi manussesu pāṇātipātā veramaṇi, natthi tattha pāṇātipātoti? Na hevaṃ vattabbe…pe….

Atthi devesu surāmerayamajjapamādaṭṭhānā veramaṇi, natthi tattha surāmerayamajjapamādaṭṭhānanti? Āmantā. Atthi manussesu surāmerayamajjapamādaṭṭhānā veramaṇi, natthi tattha surāmerayamajjapamādaṭṭhānanti? Na hevaṃ vattabbe…pe….

Natthi devesu saṃvaroti? Āmantā. Sabbe devā pāṇātipātino adinnādāyino kāmesumicchācārino musāvādino surāmerayamajjapamādaṭṭhāyinoti? Na hevaṃ vattabbe…pe… tena hi atthi devesu saṃvaroti.

Saṃvarakathā niṭṭhitā.

Tatiyavaggo

(31) 11. Asaññakathā

"天界有防護嗎？"是的。"天界有不防護嗎？"不應如此說...等等。 "天界沒有不防護嗎？"是的。"天界沒有防護嗎？"不應如此說...等等。 "難道不是從不防護而來的防護是戒,天界有防護嗎？"是的。"天界有不防護,從這不防護而來的防護是戒嗎？"不應如此說...等等。請了解駁斥。如果從不防護而來的防護是戒,天界有防護,那麼就應該說"天界有不防護,從這不防護而來的防護是戒"。你在那裡說"應該說'從不防護而來的防護是戒,天界有防護',但不應該說'天界有不防護,從這不防護而來的防護是戒'"是錯誤的。如果不應該說"天界有不防護,從這不防護而來的防護是戒",那麼就不應該說"從不防護而來的防護是戒,天界有防護"。你在那裡說"應該說'從不防護而來的防護是戒,天界有防護',但不應該說'天界有不防護,從這不防護而來的防護是戒'"是錯誤的。 "人間有防護,那裡有不防護嗎？"是的。"天界有防護,那裡有不防護嗎？"不應如此說...等等。 "天界有防護,那裡沒有不防護嗎？"是的。"人間有防護,那裡沒有不防護嗎？"不應如此說...等等。
"天界有不殺生嗎？"是的。"天界有殺生嗎？"不應如此說...等等。 "天界有不飲酒嗎？"是的。"天界有飲酒嗎？"不應如此說...等等。 "天界沒有殺生嗎？"是的。"天界沒有不殺生嗎？"不應如此說...等等。 "天界沒有飲酒嗎？"是的。"天界沒有不飲酒嗎？"不應如此說...等等。 "人間有不殺生,那裡有殺生嗎？"是的。"天界有不殺生,那裡有殺生嗎？"不應如此說...等等。 "人間有不飲酒,那裡有飲酒嗎？"是的。"天界有不飲酒,那裡有飲酒嗎？"不應如此說...等等。 "天界有不殺生,那裡沒有殺生嗎？"是的。"人間有不殺生,那裡沒有殺生嗎？"不應如此說...等等。 "天界有不飲酒,那裡沒有飲酒嗎？"是的。"人間有不飲酒,那裡沒有飲酒嗎？"不應如此說...等等。 "天界沒有防護嗎？"是的。"所有天人都是殺生者、偷盜者、邪淫者、妄語者、飲酒者嗎？"不應如此說...等等。因此天界有防護。論防護已結束。
第三品 (31) 11. 論無想
Asaññasattesu saññā atthīti? Āmantā. Saññābhavo saññāgati saññāsattāvāso saññāsaṃsāro saññāyoni saññattabhāvapaṭilābhoti? Na hevaṃ vattabbe…pe….

Nanu asaññabhavo asaññagati asaññasattāvāso asaññasaṃsāro asaññayoni asaññattabhāvapaṭilābhoti? Āmantā. Hañci asaññabhavo asaññagati asaññasattāvāso asaññasaṃsāro asaññayoni asaññattabhāvapaṭilābho, no ca vata re vattabbe – 『『asaññasattesu saññā atthī』』ti.

Asaññasattesu saññā atthīti? Āmantā . Pañcavokārabhavo gati sattāvāso saṃsāro yoni attabhāvapaṭilābhoti? Na hevaṃ vattabbe…pe….

Nanu ekavokārabhavo gati sattāvāso saṃsāro yoni attabhāvapaṭilābhoti? Āmantā . Hañci ekavokārabhavo gati sattāvāso saṃsāro yoni attabhāvapaṭilābho, no ca vata re vattabbe – 『『asaññasattesu saññā atthī』』ti.

Asaññasattesu saññā atthīti? Āmantā. Tāya saññāya saññākaraṇīyaṃ karotīti? Na hevaṃ vattabbe…pe….

Manussesu saññā atthi, so ca saññābhavo saññāgati saññāsattāvāso saññāsaṃsāro saññāyoni saññattabhāvapaṭilābhoti? Āmantā. Asaññasattesu saññā atthi, so ca saññābhavo saññāgati sattāvāso saṃsāro yoni attabhāvapaṭilābhoti? Na hevaṃ vattabbe…pe….

Manussesu saññā atthi, so ca pañcavokārabhavo gati sattāvāso saṃsāro yoni attabhāvapaṭilābhoti? Āmantā. Asaññasattesu saññā atthi, so ca pañcavokārabhavo gati sattāvāso saṃsāro yoni attabhāvapaṭilābhoti? Na hevaṃ vattabbe…pe….

Manussesu saññā atthi, tāya saññāya saññākaraṇīyaṃ karotīti? Āmantā. Asaññasattesu saññā atthi, tāya saññāya saññākaraṇīyaṃ karotīti? Na hevaṃ vattabbe…pe….

Asaññasattesu saññā atthi, so ca asaññabhavo asaññagati asaññasattāvāso asaññasaṃsāro asaññayoni asaññattabhāvapaṭilābhoti? Āmantā. Manussesu saññā atthi, so ca asaññabhavo asaññagati…pe… asaññattabhāvapaṭilābhoti? Na hevaṃ vattabbe…pe….

Asaññasattesu saññā atthi, so ca ekavokārabhavo gati sattāvāso saṃsāro yoni attabhāvapaṭilābhoti? Āmantā. Manussesu saññā atthi, so ca ekavokārabhavo gati…pe… attabhāvapaṭilābhoti? Na hevaṃ vattabbe…pe….

Asaññasattesu saññā atthi, na ca tāya saññāya saññākaraṇīyaṃ karotīti? Āmantā. Manussesu saññā atthi, na ca tāya saññāya saññākaraṇīyaṃ karotīti? Na hevaṃ vattabbe…pe….

Na vattabbaṃ – 『『asaññasattesu saññā atthī』』ti? Āmantā. Nanu vuttaṃ bhagavatā – 『『santi, bhikkhave, asaññasattā nāma devā; saññuppādā ca pana te devā tamhā kāyā cavantī』』ti [dī. ni. 1.68]! Attheva suttantoti? Āmantā. Tena hi asaññasattesu saññā atthīti.

Asaññasattesu saññā atthīti? Kiñci [kañci (syā.)] kāle atthi, kiñci kāle natthīti. Kiñci kāle saññasattā kiñci kāle asaññasattā, kiñci kāle saññabhavo kiñci kāle asaññabhavo, kiñci kāle pañcavokārabhavo kiñci kāle ekavokārabhavoti? Na hevaṃ vattabbe…pe….

Asaññasattesu saññā kiñci kāle atthi, kiñci kāle natthīti? Āmantā. Kaṃ kālaṃ atthi, kaṃ kālaṃ natthīti? Cutikāle upapattikāle atthi, ṭhitikāle natthīti. Cutikāle upapattikāle saññasattā, ṭhitikāle asaññasattā; cutikāle upapattikāle saññabhavo, ṭhitikāle asaññabhavo; cutikāle upapattikāle pañcavokārabhavo, ṭhitikāle ekavokārabhavoti? Na hevaṃ vattabbe…pe….

Asaññakathā niṭṭhitā.

"無想有情中有想嗎？"是的。"是想有、想趣、想有情居、想輪迴、想生、想自體獲得嗎？"不應如此說...等等。 "難道不是無想有、無想趣、無想有情居、無想輪迴、無想生、無想自體獲得嗎？"是的。"如果是無想有、無想趣、無想有情居、無想輪迴、無想生、無想自體獲得,那麼就不應該說'無想有情中有想'。" "無想有情中有想嗎？"是的。"是五蘊有、趣、有情居、輪迴、生、自體獲得嗎？"不應如此說...等等。 "難道不是一蘊有、趣、有情居、輪迴、生、自體獲得嗎？"是的。"如果是一蘊有、趣、有情居、輪迴、生、自體獲得,那麼就不應該說'無想有情中有想'。" "無想有情中有想嗎？"是的。"他用那個想做想所做的事嗎？"不應如此說...等等。
"人中有想,那是想有、想趣、想有情居、想輪迴、想生、想自體獲得嗎？"是的。"無想有情中有想,那是想有、想趣、有情居、輪迴、生、自體獲得嗎？"不應如此說...等等。 "人中有想,那是五蘊有、趣、有情居、輪迴、生、自體獲得嗎？"是的。"無想有情中有想,那是五蘊有、趣、有情居、輪迴、生、自體獲得嗎？"不應如此說...等等。 "人中有想,他用那個想做想所做的事嗎？"是的。"無想有情中有想,他用那個想做想所做的事嗎？"不應如此說...等等。 "無想有情中有想,那是無想有、無想趣、無想有情居、無想輪迴、無想生、無想自體獲得嗎？"是的。"人中有想,那是無想有、無想趣...無想自體獲得嗎？"不應如此說...等等。 "無想有情中有想,那是一蘊有、趣、有情居、輪迴、生、自體獲得嗎？"是的。"人中有想,那是一蘊有、趣...自體獲得嗎？"不應如此說...等等。 "無想有情中有想,但他不用那個想做想所做的事嗎？"是的。"人中有想,但他不用那個想做想所做的事嗎？"不應如此說...等等。
"不應該說'無想有情中有想'嗎？"是的。"難道佛陀不是說過:'比丘們,有名為無想有情的天神;當想生起時,那些天神就從那身體死去'嗎？"確實有這樣的經文。"那麼無想有情中有想。" "無想有情中有想嗎？""有時有,有時沒有。""有時是有想有情,有時是無想有情,有時是想有,有時是無想有,有時是五蘊有,有時是一蘊有嗎？"不應如此說...等等。 "無想有情中的想有時有,有時沒有嗎？"是的。"什麼時候有,什麼時候沒有？""死時、生時有,住時沒有。""死時、生時是有想有情,住時是無想有情;死時、生時是想有,住時是無想有;死時、生時是五蘊有,住時是一蘊有嗎？"不應如此說...等等。論無想已結束。
Tatiyavaggo

(32) 12. Nevasaññānāsaññāyatanakathā

Nevasaññānāsaññāyatane na vattabbaṃ – 『『saññā atthī』』ti? Āmantā. Asaññabhavo asaññagati asaññasattāvāso asaññasaṃsāro asaññayoni asaññattabhāvapaṭilābhoti? Na hevaṃ vattabbe…pe….

Nanu saññābhavo saññāgati saññāsattāvāso saññāsaṃsāro saññāyoni saññattabhāvapaṭilābhoti? Āmantā. Hañci saññābhavo saññāgati…pe… saññattabhāvapaṭilābho, no ca vata re vattabbe – 『『nevasaññānāsaññāyatane na vattabbaṃ – 『saññā atthī』』』ti.

Nevasaññānāsaññāyatane na vattabbaṃ – 『『saññā atthī』』ti? Āmantā. Ekavokārabhavo gati…pe… attabhāvapaṭilābhoti? Na hevaṃ vattabbe…pe….

Nanu catuvokārabhavo gati…pe… attabhāvapaṭilābhoti? Āmantā. Hañci catuvokārabhavo gati…pe… attabhāvapaṭilābho, no ca vata re vattabbe – 『『nevasaññānāsaññāyatane na vattabbaṃ – 『saññā atthī』』』ti.

Asaññasattesu na vattabbaṃ – 『『saññā atthi』』, so ca asaññabhavo asaññagati asaññasattāvāso asaññasaṃsāro asaññayoni asaññattabhāvapaṭilābhoti? Āmantā. Nevasaññānāsaññāyatane na vattabbaṃ – 『『saññā atthi,』』 so ca asaññabhavo asaññagati asaññasattāvāso asaññasaṃsāro asaññayoni asaññattabhāvapaṭilābhoti ? Na hevaṃ vattabbe…pe….

Asaññasattesu na vattabbaṃ – 『『saññā atthi,』』 so ca ekavokārabhavo gati…pe… attabhāvapaṭilābhoti? Āmantā. Nevasaññānāsaññāyatane na vattabbaṃ – 『『saññā atthi,』』 so ca ekavokārabhavo gati sattāvāso saṃsāro yoni attabhāvapaṭilābhoti? Na hevaṃ vattabbe…pe….

Nevasaññānāsaññāyatane na vattabbaṃ – 『『saññā atthi,』』 so ca saññābhavo saññāgati…pe… saññattabhāvapaṭilābhoti? Āmantā. Asaññasattesu na vattabbaṃ – 『『saññā atthi,』』 so ca saññābhavo saññāgati…pe… saññattabhāvapaṭilābhoti? Na hevaṃ vattabbe…pe….

Nevasaññānāsaññāyatane na vattabbaṃ – 『『saññā atthi,』』 so ca catuvokārabhavo gati…pe… attabhāvapaṭilābhoti? Āmantā. Asaññasattesu na vattabbaṃ – 『『saññā atthi,』』 so ca catuvokārabhavo gati…pe… attabhāvapaṭilābhoti? Na hevaṃ vattabbe…pe….

Nevasaññānāsaññāyatane na vattabbaṃ – 『『saññā atthī』』ti? Āmantā. Nanu nevasaññānāsaññāyatanaṃ catuvokārabhavoti? Āmantā. Hañci nevasaññānāsaññāyatanaṃ catuvokārabhavo, no ca vata re vattabbe – 『『nevasaññānāsaññāyatane na vattabbaṃ – 『saññā atthī』』』ti.

第三品 (32) 12. 論非想非非想處
"在非想非非想處不應該說'有想'嗎？"是的。"是無想有、無想趣、無想有情居、無想輪迴、無想生、無想自體獲得嗎？"不應如此說...等等。 "難道不是想有、想趣、想有情居、想輪迴、想生、想自體獲得嗎？"是的。"如果是想有、想趣...想自體獲得,那麼就不應該說'在非想非非想處不應該說有想'。" "在非想非非想處不應該說'有想'嗎？"是的。"是一蘊有、趣...自體獲得嗎？"不應如此說...等等。 "難道不是四蘊有、趣...自體獲得嗎？"是的。"如果是四蘊有、趣...自體獲得,那麼就不應該說'在非想非非想處不應該說有想'。"
"在無想有情中不應該說'有想',那是無想有、無想趣、無想有情居、無想輪迴、無想生、無想自體獲得嗎？"是的。"在非想非非想處不應該說'有想',那是無想有、無想趣、無想有情居、無想輪迴、無想生、無想自體獲得嗎？"不應如此說...等等。 "在無想有情中不應該說'有想',那是一蘊有、趣...自體獲得嗎？"是的。"在非想非非想處不應該說'有想',那是一蘊有、趣、有情居、輪迴、生、自體獲得嗎？"不應如此說...等等。 "在非想非非想處不應該說'有想',那是想有、想趣...想自體獲得嗎？"是的。"在無想有情中不應該說'有想',那是想有、想趣...想自體獲得嗎？"不應如此說...等等。 "在非想非非想處不應該說'有想',那是四蘊有、趣...自體獲得嗎？"是的。"在無想有情中不應該說'有想',那是四蘊有、趣...自體獲得嗎？"不應如此說...等等。 "在非想非非想處不應該說'有想'嗎？"是的。"難道非想非非想處不是四蘊有嗎？"是的。"如果非想非非想處是四蘊有,那麼就不應該說'在非想非非想處不應該說有想'。"
Nevasaññānāsaññāyatanaṃ catuvokārabhavo nevasaññānāsaññāyatane na vattabbaṃ – 『『saññā atthī』』ti? Āmantā. Ākāsānañcāyatanaṃ catuvokārabhavo ākāsānañcāyatane na vattabbaṃ – 『『saññā atthī』』ti? Na hevaṃ vattabbe…pe….

Nevasaññānāsaññāyatanaṃ catuvokārabhavo, nevasaññānāsaññāyatane na vattabbaṃ – 『『saññā atthī』』ti? Āmantā. Viññāṇañcāyatanaṃ…pe… ākiñcaññāyatanaṃ catuvokārabhavo, ākiñcaññāyatane na vattabbaṃ – 『『saññā atthī』』ti? Na hevaṃ vattabbe…pe….

Ākāsānañcāyatanaṃ catuvokārabhavo, atthi tattha saññāti? Āmantā. Nevasaññānāsaññāyatanaṃ catuvokārabhavo, atthi tattha saññāti? Na hevaṃ vattabbe…pe….

Viññāṇañcāyatanaṃ…pe… ākiñcaññāyatanaṃ catuvokārabhavo, atthi tattha saññāti? Āmantā. Nevasaññānāsaññāyatanaṃ catuvokārabhavo, atthi tattha saññāti? Na hevaṃ vattabbe…pe….

Nevasaññānāsaññāyatane na vattabbaṃ – 『『saññā atthī』』ti vā 『『natthī』』ti vāti? Āmantā . Nanu nevasaññānāsaññāyatanaṃ catuvokārabhavoti? Āmantā. Hañci nevasaññānāsaññāyatanaṃ catuvokārabhavo, no ca vata re vattabbe – 『『nevasaññānāsaññāyatane na vattabbaṃ – 『saññā atthī』ti vā 『natthī』ti vā』』ti.

Nevasaññānāsaññāyatanaṃ catuvokārabhavo, nevasaññānāsaññāyatane na vattabbaṃ – 『『saññā atthī』』ti vā 『『natthī』』ti vāti? Āmantā. Ākāsānañcāyatanaṃ…pe… viññāṇañcāyatanaṃ…pe… ākiñcaññāyatanaṃ catuvokārabhavo, ākiñcaññāyatane na vattabbaṃ – 『『saññā atthī』』ti vā 『『natthī』』ti vāti? Na hevaṃ vattabbe…pe….

Ākāsānañcāyatanaṃ catuvokārabhavo, atthi tattha saññāti? Āmantā. Nevasaññānāsaññāyatanaṃ catuvokārabhavo, atthi tattha saññāti? Na hevaṃ vattabbe…pe….

Viññāṇañcāyatanaṃ…pe… ākiñcaññāyatanaṃ catuvokārabhavo, atthi tattha saññāti? Āmantā. Nevasaññānāsaññāyatanaṃ catuvokārabhavo, atthi tattha saññāti? Na hevaṃ vattabbe…pe….

Nevasaññānāsaññāyatane na vattabbaṃ [nevasaññānāsaññāyatane vattabbaṃ (?)] – 『『saññā atthī』』ti vā 『『natthī』』ti vāti? Āmantā. Nanu nevasaññānāsaññāyatananti? Āmantā. Hañci nevasaññānāsaññāyatanaṃ, tena vata re vattabbe – 『『nevasaññānāsaññāyatane na vattabbaṃ – 『saññā atthī』ti vā 『natthī』ti vā』』ti.

Nevasaññānāsaññāyatananti katvā nevasaññānāsaññāyatane na vattabbaṃ – 『『saññā atthī』』ti vā 『『natthī』』ti vāti? Āmantā. Adukkhamasukhā vedanāti katvā adukkhamasukhāya vedanāya [adukkhamasukhā vedanā (sī. ka.)] na vattabbaṃ – 『『vedanā』』ti vā 『『avedanā』』ti vāti? Na hevaṃ vattabbe…pe….

Nevasaññānāsaññāyatanakathā niṭṭhitā.

Tatiyavaggo.

Tassuddānaṃ –

Balaṃ sādhāraṇaṃ ariyaṃ, sarāgaṃ cittaṃ vimuccati;

Vimuttaṃ vimuccamānaṃ, atthi cittaṃ vimuccamānaṃ.

Aṭṭhamakassa puggalassa, diṭṭhipariyuṭṭhānaṃ pahīnaṃ;

Aṭṭhamakassa puggalassa, natthi pañcindriyāni cakkhuṃ.

"非想非非想處是四蘊有,在非想非非想處不應該說'有想'嗎？"是的。"空無邊處是四蘊有,在空無邊處不應該說'有想'嗎？"不應如此說...等等。 "非想非非想處是四蘊有,在非想非非想處不應該說'有想'嗎？"是的。"識無邊處...無所有處是四蘊有,在無所有處不應該說'有想'嗎？"不應如此說...等等。 "空無邊處是四蘊有,那裡有想嗎？"是的。"非想非非想處是四蘊有,那裡有想嗎？"不應如此說...等等。 "識無邊處...無所有處是四蘊有,那裡有想嗎？"是的。"非想非非想處是四蘊有,那裡有想嗎？"不應如此說...等等。 "在非想非非想處不應該說'有想'或'無想'嗎？"是的。"難道非想非非想處不是四蘊有嗎？"是的。"如果非想非非想處是四蘊有,那麼就不應該說'在非想非非想處不應該說有想或無想'。" "非想非非想處是四蘊有,在非想非非想處不應該說'有想'或'無想'嗎？"是的。"空無邊處...識無邊處...無所有處是四蘊有,在無所有處不應該說'有想'或'無想'嗎？"不應如此說...等等。 "空無邊處是四蘊有,那裡有想嗎？"是的。"非想非非想處是四蘊有,那裡有想嗎？"不應如此說...等等。 "識無邊處...無所有處是四蘊有,那裡有想嗎？"是的。"非想非非想處是四蘊有,那裡有想嗎？"不應如此說...等等。 "在非想非非想處不應該說'有想'或'無想'嗎？"是的。"難道不是非想非非想處嗎？"是的。"如果是非想非非想處,那麼就應該說'在非想非非想處不應該說有想或無想'。" "因為是非想非非想處,所以在非想非非想處不應該說'有想'或'無想'嗎？"是的。"因為是不苦不樂受,所以對不苦不樂受不應該說'是受'或'非受'嗎？"不應如此說...等等。論非想非非想處已結束。第三品結束。其摘要如下: 力是共通的聖,有貪心解脫; 已解脫正在解脫,有心正在解脫。第八補特伽羅,見的纏縛已斷; 第八補特伽羅,無五根和眼。

Sotaṃ dhammupatthaddhaṃ, yathākammūpagataṃ ñāṇaṃ;

Devesu saṃvaro asañña-sattesu saññā evameva bhavagganti.

流音如法所引導，依業所至的智慧；天神中止於無想有情的想，正如此生滅之道。