B0102051414pakiṇṇakanipāto（雜品）

1. Pakiṇṇakanipāto

2. Sālikedārajātakaṃ (1)

1.

Sampannaṃ sālikedāraṃ, suvā bhuñjanti kosiya;

Paṭivedemi te brahme, na ne [te (sī. syā.), naṃ (sī. syā. pī. aṭṭha.), taṃ (ka. aṭṭha.)] vāretumussahe.

2.

Eko ca tattha sakuṇo, yo nesaṃ [tesaṃ (sī. aṭṭha.)] sabbasundaro;

Bhutvā sāliṃ yathākāmaṃ, tuṇḍenādāya gacchati.

3.

Oḍḍentu [ujjhuntu (syā. ka.) aṅguttaranikāye passitabbaṃ] vāḷapāsāni, yathā vajjhetha so dijo;

Jīvañca naṃ gahetvāna, ānayehi [ānayetha (sī. pī.)] mamantike.

4.

Ete bhutvā pivitvā ca [bhutvā ca pitvā ca (pī.)], pakkamanti vihaṅgamā;

Eko baddhosmi pāsena, kiṃ pāpaṃ pakataṃ mayā.

5.

Udaraṃ nūna aññesaṃ, suva accodaraṃ tava;

Bhutvā sāliṃ yathākāmaṃ, tuṇḍenādāya gacchasi.

6.

Koṭṭhaṃ nu tattha pūresi, suva veraṃ nu te mayā;

Puṭṭho me samma akkhāhi, kuhiṃ sāliṃ nidāhasi [nidhīyasi (pī.)].

7.

Na me veraṃ tayā saddhiṃ, koṭṭho mayhaṃ na vijjati;

Iṇaṃ muñcāmiṇaṃ dammi, sampatto koṭasimbaliṃ;

Nidhimpi tattha nidahāmi, evaṃ jānāhi kosiya.

8.

Kīdisaṃ te iṇadānaṃ, iṇamokkho ca kīdiso;

Nidhinidhānamakkhāhi , atha pāsā pamokkhasi.

9.

Ajātapakkhā taruṇā, puttakā mayha kosiya;

Te maṃ bhatā bharissanti, tasmā tesaṃ iṇaṃ dade.

10.

Mātā pitā ca me vuddhā, jiṇṇakā gatayobbanā;

Tesaṃ tuṇḍena hātūna, muñce pubbakataṃ [pubbe kataṃ (sī.)] iṇaṃ.

11.

Aññepi tattha sakuṇā, khīṇapakkhā sudubbalā;

Tesaṃ puññatthiko dammi, taṃ nidhiṃ āhu paṇḍitā.

12.

Īdisaṃ [edisaṃ (sī. pī.)] me iṇadānaṃ, iṇamokkho ca īdiso;

Nidhinidhānamakkhāmi [nidhiṃ nidhānaṃ akkhātaṃ (sī. pī.)], evaṃ jānāhi kosiya.

13.

Bhaddako vatayaṃ pakkhī, dijo paramadhammiko;

Ekaccesu manussesu, ayaṃ dhammo na vijjati.

14.

Bhuñja sāliṃ yathākāmaṃ, saha sabbehi ñātibhi;

Punāpi suva passemu, piyaṃ me tava dassanaṃ.

15.

Bhuttañca pītañca tavassamamhi [tavassabyamhi (ka.)], rattiñca [ratī ca (sī. pī.)] no kosiya te sakāse;

Nikkhittadaṇḍesu dadāhi dānaṃ, jiṇṇe ca mātāpitaro bharassu.

16.

Lakkhī vata me udapādi ajja, yo addasāsiṃ pavaraṃ [yohaṃ adassaṃ paramaṃ (syā. ka.)] dijānaṃ;

Suvassa sutvāna subhāsitāni, kāhāmi puññāni anappakāni.

17.

So kosiyo attamano udaggo, annañca pānañcabhisaṅkharitvā [annañca pānaṃ abhisaṃharitvā (ka.)];

Annena pānena pasannacitto, santappayi samaṇabrāhmaṇe cāti.

Sālikedārajātakaṃ [kedārajātakaṃ (ka.)] paṭhamaṃ.

1. Candakinnarījātakaṃ (2)

18.

Upanīyatidaṃ maññe, cande [lohitamadena majjāmi; vijahāmi jīvitaṃ pāṇā, (sī. pī. aṭṭha.)] lohitamaddane;

Ajja jahāmi jīvitaṃ, pāṇā [lohitamadena majjāmi; vijahāmi jīvitaṃ pāṇā, (sī. pī. aṭṭha.)] me cande nirujjhanti.

19.

Osīdi [osadhi (sī. syā. pī.), osaṭṭhi (ka.), osati (abhinavaṭīkā), osīdati (?)] me dukkhaṃ [dukkhaṃ me (sī. pī.)] hadayaṃ, me ḍayhate nitammāmi;

Tava candiyā socantiyā, na naṃ aññehi sokehi.

20.

Tiṇamiva vanamiva milāyāmi [milayāmi (sī.), miyyāmi (sī. pī. aṭṭha.)], nadī aparipuṇṇāva [aparipuṇṇiyāva (sī. pī.)] sussāmi;

Tava candiyā socantiyā, na naṃ aññehi sokehi.

我來幫您翻譯這段巴利語經文。這是一個關於鸚鵡和水稻田的故事（Sālikedārajātaka）以及一個關於月亮仙女的故事（Candakinnarījātaka）。我會按照您的要求進行直譯： 14. 零散品 484. 稻田本生經 (1) 1. 豐收的稻田啊，鸚鵡們在啄食，科西雅； 我告訴你，婆羅門，我無力阻止它們。 2. 其中有一隻鳥，是它們中最美麗的； 隨意吃完稻穀后，又銜著穀粒離去。 3. 設下捕鳥的陷阱，好捉住那隻鳥； 要活捉那隻鳥，把它帶到我面前。 4. 其他鳥吃喝完，都已飛走了； 唯獨我被套住，我做了什麼惡事？ 5. 別的鸚鵡肚量小，而你貪得無厭； 隨意吃完稻穀后，又銜著穀粒離去。 6. 你是在填滿糧倉嗎？鸚鵡，還是與我有仇？ 請告訴我，朋友，你把稻穀藏在何處？ 7. 我與你無冤無仇，我也沒有糧倉； 我還債也借債，到達棉樹林； 我在那裡儲存財富，科西雅你要知道。 8. 你說的借債是什麼？還債又是什麼？ 請說明你藏富之處，然後我放你自由。 9. 我有幼小的孩子，羽翼未豐，科西雅； 他們將來養育我，所以我為他們儲糧。 10. 我的父母年邁衰老，青春已逝； 我用喙銜去穀粒，還報養育之恩。 11. 那裡還有其他鳥兒，羽翼已衰弱不堪； 我為積功德而給予，智者稱此為儲藏。 12. 這就是我的借債，這就是我的還債； 我已告訴你儲藏之處，科西雅你要明白。 13. 這隻鳥多麼善良，是最有德行的鳥； 有些人類中，都沒有這樣的品德。 14. 請與所有親眷，隨意享用稻穀； 愿再見到你，鸚鵡，我喜歡見到你。 15. 在你家已吃喝，科西雅，我們在你家過夜； 對放下武器者給予佈施，贍養年邁的父母。 16. 今天我真是幸運，見到了最優秀的鳥； 聽了鸚鵡的善言，我要多行善事。 17. 那科西雅心滿意足，準備了食物飲料； 心懷喜悅地，供養沙門婆羅門。 稻田本生經第一 485. 月亮仙女本生經 (2) 18. 我想這生命將盡，月亮啊，血色消退； 今天我將失去生命，我的生命，月亮啊，即將終結。 19. 憂傷沉入我心，我的心在燃燒，我在受苦； 因思念你，月亮啊，不是因為其他悲傷。 20. 我像草木一樣枯萎，像未滿的河流一樣乾涸； 因思念你，月亮啊，不是因為其他悲傷。

21.

Vassamiva sare pāde [vassaṃva sare pāde (sī.), vassaṃva sare pabbatapāde (pī.)], imāni assūni vattare mayhaṃ;

Tava candiyā socantiyā, na naṃ aññehi sokehi.

22.

Pāpo khosi [pāposi kho (sī.), pāpo kho (syā. pī.)] rājaputta, yo me icchitaṃ [icchita (sī. syā. pī.)] patiṃ varākiyā;

Vijjhasi vanamūlasmiṃ, soyaṃ viddho chamā seti.

23.

Imaṃ mayhaṃ hadayasokaṃ, paṭimuñcatu rājaputta tava mātā;

Yo mayhaṃ hadayasoko, kimpurisaṃ avekkhamānāya.

24.

Imaṃ mayhaṃ hadayasokaṃ, paṭimuñcatu rājaputta tava jāyā;

Yo mayhaṃ hadayasoko, kimpurisaṃ avekkhamānāya.

25.

Mā ca puttaṃ [putte (sī. pī.)] mā ca patiṃ, addakkhi rājaputta tava mātā;

Yo kimpurisaṃ avadhi, adūsakaṃ mayha kāmā hi [mayhaṃ kāmā (ka.)].

26.

Mā ca puttaṃ mā ca patiṃ, addakkhi rājaputta tava jāyā;

Yo kimpurisaṃ avadhi, adūsakaṃ mayha kāmā hi.

27.

Mā tvaṃ cande rodi, mā soci vanatimiramattakkhi;

Mama tvaṃ hehisi bhariyā, rājakule pūjitā nārībhi [nārī (sī. pī.)].

28.

Api nūnahaṃ marissaṃ, nāhaṃ [na ca panāhaṃ (sī. pī.)] rājaputta tava hessaṃ;

Yo kimpurisaṃ avadhi, adūsakaṃ mayha kāmā hi.

29.

Api bhīruke api jīvitukāmike, kimpurisi gaccha himavantaṃ;

Tālīsatagarabhojanā, aññe [tālissatagarabhojane, araññe (sī. pī.)] taṃ migā ramissanti.

30.

Te pabbatā tā ca kandarā, [tā ca giriguhāyo (sī. syā. pī.)] tā ca giriguhāyo tatheva tiṭṭhanti [tā ca giriguhāyo (sī. syā. pī.)];

Tattheva [tattha (sī. syā. pī.)] taṃ apassantī, kimpurisa kathaṃ ahaṃ kassaṃ.

31.

Te paṇṇasanthatā ramaṇīyā, vāḷamigehi anuciṇṇā;

Tattheva taṃ apassantī, kimpurisa kathaṃ ahaṃ kassaṃ [kāsaṃ (sī. syā. pī.)].

32.

Te pupphasanthatā ramaṇīyā, vāḷamigehi anuciṇṇā;

Tattheva taṃ apassantī, kimpurisa kathaṃ ahaṃ kassaṃ.

33.

Acchā savanti girivana [girivara (sī. pī.)] nadiyo, kusumābhikiṇṇasotāyo;

Tattheva taṃ apassantī, kimpurisa kathaṃ ahaṃ kassaṃ.

34.

Nīlāni himavato pabbatassa, kūṭāni dassanīyāni [dassaneyyāni (sī. pī.)];

Tattheva taṃ apassantī, kimpurisa kathaṃ ahaṃ kassaṃ.

35.

Pītāni himavato pabbatassa, kūṭāni dassanīyāni;

Tattheva taṃ apassantī, kimpurisa kathaṃ ahaṃ kassaṃ.

36.

Tambāni himavato pabbatassa, kūṭāni dassanīyāni;

Tattheva taṃ apassantī, kimpurisa kathaṃ ahaṃ kassaṃ.

37.

Tuṅgāni himavato pabbatassa, kūṭāni dassanīyāni;

Tattheva taṃ apassantī, kimpurisa kathaṃ ahaṃ kassaṃ.

38.

Setāni himavato pabbatassa, kūṭāni dassanīyāni;

Tattheva taṃ apassantī, kimpurisa kathaṃ ahaṃ kassaṃ.

39.

Citrāni himavato pabbatassa, kūṭāni dassanīyāni;

Tattheva taṃ apassantī, kimpurisa kathaṃ ahaṃ kassaṃ.

40.

Yakkhagaṇasevite gandhamādane, osadhebhi sañchanne;

Tattheva taṃ apassantī, kimpurisa kathaṃ ahaṃ kassaṃ.

41.

Kimpurisasevite gandhamādane, osadhebhi sañchanne;

Tattheva taṃ apassantī, kimpurisa kathaṃ ahaṃ kassaṃ.

42.

Vande te ayirabrahme [ayyire brahme (ka.)], yo me icchitaṃ patiṃ varākiyā;

Amatena abhisiñci, samāgatāsmi piyatamena.

我來繼續直譯這段經文： 21. 像湖邊的雨水一樣，我的淚水不斷流淌； 因思念你，月亮啊，不是因為其他悲傷。 22. 你真是邪惡，王子啊，竟對我這可憐人心愛的丈夫； 在林中將他射傷，他中箭倒在地上。 23. 愿這心中的悲傷，王子啊，降臨到你母親身上； 這就是我的心痛，當我看著我的甘達哈丈夫。 24. 愿這心中的悲傷，王子啊，降臨到你妻子身上； 這就是我的心痛，當我看著我的甘達哈丈夫。 25. 愿你的母親，王子啊，見不到兒子也見不到丈夫； 因為你爲了我而殺害了，無辜的甘達哈。 26. 愿你的妻子，王子啊，見不到兒子也見不到丈夫； 因為你爲了我而殺害了，無辜的甘達哈。 27. 月亮啊，別哭泣，別憂傷，你這森林般深邃眼眸的人； 你將成為我的妻子，在王宮中受到女眷尊敬。 28. 我寧願去死，王子啊，我決不會成為你的人； 因為你爲了我而殺害了，無辜的甘達哈。 29. 你這膽小又貪生的，甘達哈女啊，回喜馬拉雅山去吧； 那裡有多羅樹和塔迦羅樹的食物，其他野獸會與你為伴。 30. 那些山峰那些峽谷，那些山洞依舊存在； 在那裡見不到你，甘達哈啊，我該如何生存？ 31. 那些鋪滿樹葉的美地，常有野獸出沒； 在那裡見不到你，甘達哈啊，我該如何生存？ 32. 那些鋪滿鮮花的美地，常有野獸出沒； 在那裡見不到你，甘達哈啊，我該如何生存？ 33. 清澈的山林河流，河中飄滿了花朵； 在那裡見不到你，甘達哈啊，我該如何生存？ 34. 喜馬拉雅山的青色，山峰令人賞心悅目； 在那裡見不到你，甘達哈啊，我該如何生存？ 35. 喜馬拉雅山的黃色，山峰令人賞心悅目； 在那裡見不到你，甘達哈啊，我該如何生存？ 36. 喜馬拉雅山的銅色，山峰令人賞心悅目； 在那裡見不到你，甘達哈啊，我該如何生存？ 37. 喜馬拉雅山的高聳，山峰令人賞心悅目； 在那裡見不到你，甘達哈啊，我該如何生存？ 38. 喜馬拉雅山的白色，山峰令人賞心悅目； 在那裡見不到你，甘達哈啊，我該如何生存？ 39. 喜馬拉雅山的斑斕，山峰令人賞心悅目； 在那裡見不到你，甘達哈啊，我該如何生存？ 40. 在夜叉群居住的香醉山，草藥遍佈其間； 在那裡見不到你，甘達哈啊，我該如何生存？ 41. 在甘達哈居住的香醉山，草藥遍佈其間； 在那裡見不到你，甘達哈啊，我該如何生存？ 42. 我禮敬你，尊貴的婆羅門，是你讓我這可憐人； 得以與心愛的人重逢，如同甘露灑向我身。

43.

Vicarāma dāni girivana [girivara (sī. pī.)] nadiyo, kusumābhikiṇṇasotāyo;

Nānādumavasanāyo [sevanāyo (pī.)], piyaṃvadā aññamaññassāti.

Candakinnarījātakaṃ [candakinnarajātakaṃ (sī. syā. pī.)] dutiyaṃ.

1. Mahāukkusajātakaṃ (3)

44.

Ukkā cilācā [milācā (sī. syā. pī.)] bandhanti dīpe [bandhanti luddā, dīpe (ka.)], pajā mamaṃ khādituṃ patthayanti;

Mittaṃ sahāyañca vadehi senaka, ācikkha ñātibyasanaṃ dijānaṃ.

45.

Dijo dijānaṃ pavarosi pakkhima [pakkhi (sī. pī.), pakkhi ca (syā.)], ukkusarāja saraṇaṃ taṃ upema [upemi (sī. syā. pī.)];

Pajā mamaṃ khādituṃ patthayanti, luddā cilācā [milācā (sī. syā. pī.)] bhava me sukhāya.

46.

Mittaṃ sahāyañca karonti paṇḍitā, kāle akāle sukhamesamānā [māsayānā (pī.)];

Karomi te senaka etamatthaṃ, ariyo hi ariyassa karoti kiccaṃ.

47.

Yaṃ hoti kiccaṃ anukampakena, ariyassa ariyena kataṃ tayīdaṃ [tava yidaṃ (sī. pī.)];

Attānurakkhī bhava mā adayhi [aḍayha (sī. pī.)], lacchāma putte tayi jīvamāne.

48.

Taveva [tameva (syā. ka.)] rakkhāvaraṇaṃ karonto, sarīrabhedāpi na santasāmi;

Karonti heke [hete (ka. sī. syā. pī.)] sakhīnaṃ sakhāro, pāṇaṃ cajantā [cajanti (sī. pī.)] satamesa [satānesa (pī.)] dhammo.

49.

Sudukkaraṃ kammamakāsi [makā (sī. pī.)], aṇḍajāyaṃ vihaṅgamo;

Atthāya kuraro putte, aḍḍharatte anāgate.

50.

Cutāpi heke [eke (sī. pī.)] khalitā sakammunā, mittānukampāya patiṭṭhahanti;

Puttā mamaṭṭā gatimāgatosmi, atthaṃ caretho [caretha (sī. syā. pī.)] mama vāricara [vārichanna (sī. pī.)].

51.

Dhanena dhaññena ca attanā ca, mittaṃ sahāyañca karonti paṇḍitā;

Karomi te senaka etamatthaṃ, ariyo hi ariyassa karoti kiccaṃ.

52.

Appossukko tāta tuvaṃ nisīda, putto pitu carati atthacariyaṃ;

Ahaṃ carissāmi tavetamatthaṃ, senassa putte paritāyamāno.

53.

Addhā hi tāta satamesa dhammo, putto pitu yaṃ care [pitunaṃ care (ka.), pitu yañcaretha (sī. pī.)] atthacariyaṃ;

Appeva maṃ disvāna pavaḍḍhakāyaṃ, senassa puttā na viheṭhayeyyuṃ.

54.

Pasū manussā migavīraseṭṭha [migaviriyaseṭṭha (sī. pī.)], bhayaṭṭitā [bhayadditā (sī. pī.)] seṭṭhamupabbajanti;

Puttā mamaṭṭā gatimāgatosmi, tvaṃ nosi rājā bhava me sukhāya.

55.

Karomi te senaka etamatthaṃ, āyāmi te taṃ disataṃ vadhāya;

Kathañhi viññū pahu sampajāno, na vāyame attajanassa guttiyā.

56.

Mittañca kayirātha suhadayañca [suhaddayañca (sī.), sakhāgharañca (pī.)], ayirañca kayirātha sukhāgamāya;

Nivatthakocova [kojova (sī. pī.)] sarebhihantvā, modāma puttehi samaṅgibhūtā.

57.

Sakamittassa kammena, sahāyassāpalāyino;

Kūjantamupakūjanti , lomasā hadayaṅgamaṃ.

58.

Mittaṃ sahāyaṃ adhigamma paṇḍito, so bhuñjatī putta pasuṃ dhanaṃ vā;

Ahañca puttā ca patī ca mayhaṃ, mittānukampāya samaṅgibhūtā.

59.

Rājavatā sūravatā ca attho, sampannasakhissa bhavanti hete;

So mittavā yasavā uggatatto, asmiṃdhaloke [asmiñca loke (sī. syā. pī.)] modati kāmakāmī.

60.

Karaṇīyāni mittāni, daliddenāpi senaka;

Passa mittānukampāya, samaggamhā sañātake [sañātakā (?)].

我繼續翻譯： 43. 讓我們漫步在山林河流，河中飄滿了花朵； 在各種樹木環繞中，我們彼此說著甜言蜜語。 月亮仙女本生經第二 486. 大鷹本生經 (3) 44. 獵人們在島上佈下火把，他們想要吃掉我的子民； 塞納卡啊，請告訴我誰是朋友和同伴，請講述鳥類的親族遭難。 45. 鳥中之王啊，你是飛禽中最優秀的，鷹王啊，我們來尋求你的庇護； 他們想要吃掉我的子民，獵人們在設陷阱，請讓我平安。 46. 智者們在順境逆境中，尋求安樂時結交朋友和同伴； 塞納卡啊，我會為你做這件事，因為高尚者會幫助高尚者。 47. 這就是同情者該做的事，你這高尚者為我這高尚者所做的； 請保護好自己不要受傷，只要你活著我們就能找到孩子。 48. 我爲了保護你，即使身體破碎也不害怕； 有些人爲了朋友，願意捨棄生命，這是善人之道。 49. 這隻飛鳥做了極難之事，這隻鷹爲了利益； 在深夜未至時，爲了孩子們。 50. 有些人即使因自己的行為墮落，也能因朋友的同情而重獲立足之地； 我爲了我的孩子們而來，水中之友啊，請幫助我。 51. 智者們用財富、糧食和自己，來結交朋友和同伴； 塞納卡啊，我會為你做這件事，因為高尚者會幫助高尚者。 52. 父親啊請安心坐著，兒子為父親謀福利； 我會為你做這件事，保護塞納的孩子們。 53. 父親啊，這確實是善人之道，兒子為父親謀福利； 也許他們看到我長大了，就不會傷害塞納的孩子們。 54. 勇猛的野獸之王啊，受驚的人和動物，都來投靠最優秀的； 我爲了我的孩子們而來，你是我們的王，請讓我平安。 55. 塞納卡啊，我會為你做這件事，我來幫你消滅敵人； 明智而有能力的人，怎能不為自己人的安全而努力？ 56. 要交朋友和善知識，要結交高尚者以求安樂； 像穿上鎧甲用箭射擊一樣，讓我們與孩子們團聚歡樂。 57. 因為朋友的行為，因為同伴不逃避； 他們彼此呼應，毛髮豎立，內心感動。 58. 智者獲得朋友和同伴，就能享用牲畜和財富； 我和我的孩子們還有丈夫，因朋友的同情而團聚。 59. 有王者和勇者的幫助，與良友相處就有這些好處； 有朋友的人有名聲地位崇高，在這世上能隨心所欲地歡樂。 60. 即使貧窮，塞納卡啊，也要結交朋友； 看啊，因為朋友的同情，我們親族得以團聚。

61.

Sūrena balavantena, yo mitte [mette (sī.), mittaṃ (syā.)] kurute dijo;

Evaṃ so sukhito hoti, yathāhaṃ tvañca senakāti.

Mahāukkusajātakaṃ tatiyaṃ.

1. Uddālakajātakaṃ (4)

62.

Kharājinā jaṭilā paṅkadantā, dummakkharūpā [dummudharūpā (sī. pī. ka.)] ye mantaṃ jappanti [yeme japanti (sī. pī.), ye』me jappanti mante (jā. 1.6.10)];

Kaccinnu te mānusake payoge, idaṃ vidū parimuttā apāyā.

63.

Pāpāni kammāni karetha [kareyya (syā.), katvāna (jā. 1.6.11)] rāja, bahussuto ce na careyya dhammaṃ;

Sahassavedopi na taṃ paṭicca, dukkhā pamucce [pamuñce (syā.)] caraṇaṃ apatvā.

64.

Sahassavedopi na taṃ paṭicca, dukkhā pamucce caraṇaṃ apatvā;

Maññāmi vedā aphalā bhavanti, sasaṃyamaṃ caraṇaññeva saccaṃ.

65.

Na heva vedā aphalā bhavanti, sasaṃyamaṃ caraṇaññeva saccaṃ;

Kittiñhi [kittiñca (syā.)] pappoti adhicca vede, santiṃ puṇāti [punoti (sī. aṭṭha.), puṇeti (syā. jā. 1.6.13), puneti (pī.)] caraṇena danto.

66.

Bhaccā mātā pitā bandhū, yena jāto sayeva so;

Uddālako ahaṃ bhoto [bhoti (ka.)], sottiyākulavaṃsako [vaṃsato (ka.)].

67.

Kathaṃ bho brāhmaṇo hoti, kathaṃ bhavati kevalī;

Kathañca parinibbānaṃ, dhammaṭṭho kinti vuccati.

68.

Niraṃkatvā aggimādāya brāhmaṇo, āpo siñcaṃ yajaṃ usseti yūpaṃ;

Evaṃkaro brāhmaṇo hoti khemī, dhamme ṭhitaṃ tena amāpayiṃsu.

69.

Na suddhi secanenatthi, nāpi kevalī brāhmaṇo;

Na khantī nāpi soraccaṃ, nāpi so parinibbuto.

70.

Kathaṃ so [bho (syā. ka.)] brāhmaṇo hoti, kathaṃ bhavati kevalī;

Kathañca parinibbānaṃ, dhammaṭṭho kinti vuccati.

71.

Akhettabandhū amamo nirāso, nillobhapāpo bhavalobhakhīṇo;

Evaṃkaro brāhmaṇo hoti khemī, dhamme ṭhitaṃ tena amāpayiṃsu.

72.

Khattiyā brāhmaṇā vessā, suddā caṇḍālapukkusā;

Sabbeva soratā dantā, sabbeva parinibbutā;

Sabbesaṃ sītibhūtānaṃ, atthi seyyotha [seyyova (sī. pī.)] pāpiyo.

73.

Khattiyā brāhmaṇā vessā, suddā caṇḍālapukkusā;

Sabbeva soratā dantā, sabbeva parinibbutā;

Sabbesaṃ sītibhūtānaṃ, natthi seyyotha pāpiyo.

74.

Khattiyā brāhmaṇā vessā, suddā caṇḍālapukkusā;

Sabbeva soratā dantā, sabbeva parinibbutā.

75.

Sabbesaṃ sītibhūtānaṃ, natthi seyyotha pāpiyo;

Panatthaṃ [pasatthaṃ (syā.), pasaṭṭhaṃ (ka.)] carasi brahmaññaṃ, sottiyākulavaṃsataṃ.

76.

Nānārattehi vatthehi, vimānaṃ bhavati chāditaṃ;

Na tesaṃ chāyā vatthānaṃ, so rāgo anupajjatha.

77.

Evameva [evamevaṃ (pī.)] manussesu, yadā sujjhanti māṇavā;

Te sajātiṃ pamuñcanti [na tesaṃ jātiṃ pucchanti (sī. syā. pī.), na tesaṃ jāti sujjhati (ka.)], dhammamaññāya subbatāti.

Uddālakajātakaṃ catutthaṃ.

1. Bhisajātakaṃ (5)

78.

Assaṃ gavaṃ rajataṃ jātarūpaṃ, bhariyañca so idha labhataṃ manāpaṃ;

Puttehi dārehi samaṅgi hotu, bhisāni te brāhmaṇa yo ahāsi.

79.

Mālañca so kāsikacandanañca, dhāretu puttassa bahū bhavantu;

Kāmesu tibbaṃ kurutaṃ apekkhaṃ, bhisāni te brāhmaṇa yo ahāsi.

80.

Pahūtadhañño kasimā yasassī, putte gihī dhanimā sabbakāme;

Vayaṃ apassaṃ gharamāvasātu, bhisāni te brāhmaṇa yo ahāsi.

我繼續翻譯： 61. 當鳥兒結交勇敢強大的朋友， 就能獲得快樂，如我和你，塞納卡。 大鷹本生經第三 487. 優陀羅迦本生經 (4) 62. 身披硬皮，蓄著結髻，牙齒污穢， 容貌醜陋的人誦唸咒語； 不知他們通過人為的方法， 是否真能知道這些並脫離惡道。 63. 國王啊，如果博學者不行正法， 就會造作惡業； 即使通曉千部吠陀，也不能因此， 在未得正行時解脫痛苦。 64. 即使通曉千部吠陀，也不能因此， 在未得正行時解脫痛苦； 我認為吠陀是無果的， 唯有自我約束和正行才是真實。 65. 吠陀確實不是無果的， 自我約束和正行也是真實； 通達吠陀能獲得名聲， 而通過正行調伏自己能獲得平安。 66. 僕人、母親、父親、親屬， 生來就是那樣的人； 我是優陀羅迦， 來自婆羅門家族。 67. 尊者啊，如何成為婆羅門？ 如何成為完人？ 如何達到涅槃？ 如何稱為住法者？ 68. 婆羅門帶著火，灑水祭祀，豎立祭柱； 這樣做的婆羅門就能獲得安穩， 他們以此衡量誰是住法者。 69. 凈化不在於灑水，婆羅門也不因此成為完人； 沒有忍辱也沒有善良，這樣也不能達到涅槃。 70. 那麼如何成為婆羅門？ 如何成為完人？ 如何達到涅槃？ 如何稱為住法者？ 71. 不受田地束縛，無我執，無慾望， 無貪慾邪惡，滅盡有愛； 這樣做的婆羅門就能獲得安穩， 他們以此衡量誰是住法者。 72. 剎帝利、婆羅門、吠舍， 首陀羅、旃陀羅、賤民； 都能變得善良調伏，都能達到涅槃； 在這些清涼之人中，有高下優劣。 73. 剎帝利、婆羅門、吠舍， 首陀羅、旃陀羅、賤民； 都能變得善良調伏，都能達到涅槃； 在這些清涼之人中，沒有高下優劣。 74. 剎帝利、婆羅門、吠舍， 首陀羅、旃陀羅、賤民； 都能變得善良調伏，都能達到涅槃。 75. 在這些清涼之人中，沒有高下優劣； 你所標榜的婆羅門身份， 和婆羅門家族血統都已失去意義。 76. 宮殿被各色衣服覆蓋， 但這些衣服的影子， 並不會產生貪慾。 77. 同樣在人類中，當年輕人變得清凈， 他們就超越了出身，明白法理而持戒。 優陀羅迦本生經第四 488. 蓮藕本生經 (5) 78. 愿他在此獲得馬、牛、銀、金， 和如意的妻子； 愿他與子女妻子團聚， 這是給那偷你蓮藕的婆羅門的詛咒。 79. 愿他戴著花環和迦尸檀香， 愿他有眾多子女； 愿他對欲樂生起強烈的貪求， 這是給那偷你蓮藕的婆羅門的詛咒。 80. 愿他成為糧食豐富的農夫，有名望， 在家有子女，富有，享受一切欲樂； 愿他看不到衰老而住在家中， 這是給那偷你蓮藕的婆羅門的詛咒。

81.

So khattiyo hotu pasayhakārī, rājābhirājā [rājādhirājā (syā. ka.)] balavā yasassī;

Sa cāturantaṃ mahimāvasātu, bhisāni te brāhmaṇa yo ahāsi.

82.

So brāhmaṇo hotu avītarāgo, muhuttanakkhattapathesu yutto;

Pūjetu naṃ raṭṭhapatī yasassī, bhisāni te brāhmaṇa yo ahāsi.

83.

Ajjhāyakaṃ sabbasamantavedaṃ [sabbasamattavedaṃ (sī.), sabbasamattavedanaṃ (pī.)], tapassīnaṃ maññatu sabbaloko;

Pūjentu naṃ jānapadā samecca, bhisāni te brāhmaṇa yo ahāsi.

84.

Catussadaṃ gāmavaraṃ samiddhaṃ, dinnañhi so bhuñjatu vāsavena;

Avītarāgo maraṇaṃ upetu, bhisāni te brāhmaṇa yo ahāsi.

85.

So gāmaṇī hotu sahāyamajjhe, naccehi gītehi pamodamāno;

So rājato byasana mālattha [mā rājato vyasana』malattha (sī. syā. pī.)] kiñci, bhisāni te brāhmaṇa yo ahāsi.

86.

Yaṃ ekarājā pathaviṃ vijetvā, itthīsahassāna [itthīsahassassa (sī. pī.)] ṭhapetu aggaṃ;

Sīmantinīnaṃ pavarā bhavātu, bhisāni te brāhmaṇa yā ahāsi.

87.

Isīnañhi sā sabbasamāgatānaṃ, bhuñjeyya sāduṃ avikampamānā;

Carātu lābhena vikatthamānā, bhisāni te brāhmaṇa yā ahāsi.

88.

Āvāsiko hotu mahāvihāre, navakammiko hotu gajaṅgalāyaṃ [kajaṅgalāyaṃ (sī. syā. pī.)];

Ālokasandhiṃ divasaṃ [divasā (sī. syā. pī.)] karotu, bhisāni te brāhmaṇa yo ahāsi.

89.

So bajjhatū pāsasatehi chabbhi [chamhi (sī. pī.), chassu (?)], rammā vanā niyyatu rājadhāniṃ [rājaṭhāniṃ (ka.)];

Tuttehi so haññatu pācanehi, bhisāni te brāhmaṇa yo ahāsi.

90.

Alakkamālī tipukaṇṇaviddho, laṭṭhīhato sappamukhaṃ upetu;

Sakacchabandho [sakkaccabaddho (sī. pī.), saṃkaccabandho (niyya)] visikhaṃ carātu, bhisāni te brāhmaṇa yo ahāsi.

91.

Yo ve anaṭṭhaṃva [anaṭṭhaṃ (sī. syā. pī.)] naṭṭhanti cāha, kāmeva so labhataṃ bhuñjatañca [labhatu bhuñjatu ca (syā.)];

Agāramajjhe maraṇaṃ upetu, yo vā bhonto saṅkati kañcideva [kiñcideva (ka.)].

92.

Yadesamānā vicaranti loke, iṭṭhañca kantañca bahūnametaṃ;

Piyaṃ manuññaṃ cidha jīvaloke, kasmā isayo nappasaṃsanti kāme.

93.

Kāmesu ve haññare bajjhare ca, kāmesu dukkhañca bhayañca jātaṃ;

Kāmesu bhūtādhipatī pamattā, pāpāni kammāni karonti mohā.

94.

Te pāpadhammā pasavetva pāpaṃ, kāyassa bhedā nirayaṃ vajanti;

Ādīnavaṃ kāmaguṇesu disvā, tasmā isayo nappasaṃsanti kāme.

95.

Vīmaṃsamāno isino bhisāni, tīre gahetvāna thale nidhesiṃ;

Suddhā apāpā isayo vasanti, etāni te brahmacārī bhisāni.

96.

Na te naṭā no pana kīḷaneyyā, na bandhavā no pana te sahāyā;

Kismiṃ vupatthambha sahassanetta, isīhi tvaṃ kīḷasi devarāja.

97.

Ācariyo mesi pitā ca mayhaṃ, esā patiṭṭhā khalitassa brahme;

Ekāparādhaṃ khama bhūripañña, na paṇḍitā kodhabalā bhavanti.

98.

Suvāsitaṃ isinaṃ ekarattaṃ, yaṃ vāsavaṃ bhūtapatiddasāma;

Sabbeva bhonto sumanā bhavantu, yaṃ brāhmaṇo paccupādī bhisāni.

99.

Ahañca sāriputto ca, moggallāno ca kassapo;

Anuruddho puṇṇo ānando, tadāsuṃ satta bhātaro.

100.

Bhaginī uppalavaṇṇā ca, dāsī khujjuttarā tadā;

Citto gahapati dāso, yakkho sātāgiro tadā.

我繼續翻譯： 81. 愿他成為暴力的剎帝利，成為最高的王中之王，有力量有名望； 愿他統治四方大地，這是給那偷你蓮藕的婆羅門的詛咒。 82. 愿他成為充滿貪慾的婆羅門，專注于占卜星象； 愿他受到有名望的國君崇敬，這是給那偷你蓮藕的婆羅門的詛咒。 83. 愿全世界都認為他是精通一切吠陀的學者，是苦行者； 愿國民聚集來崇敬他，這是給那偷你蓮藕的婆羅門的詛咒。 84. 愿他享用帝釋所賜的繁榮富庶的四方村落； 愿他帶著貪慾而死，這是給那偷你蓮藕的婆羅門的詛咒。 85. 愿他在朋友中間成為村長，沉醉於歌舞娛樂； 愿他不受國王的任何懲罰，這是給那偷你蓮藕的婆羅門的詛咒。 86. 當一位國王征服大地后，在千名婦女中立她為首； 愿她成為貴婦中最尊貴的，這是給那偷你蓮藕的婆羅婦人的詛咒。 87. 愿她在所有仙人聚會時，毫不猶豫地享用美食； 愿她因獲得利益而四處炫耀，這是給那偷你蓮藕的婆羅婦人的詛咒。 88. 愿他住在大精舍里，在象頭城做建築師； 愿他整天修補門窗，這是給那偷你蓮藕的婆羅門的詛咒。 89. 愿他被六百個陷阱捕獲，從美麗的森林被帶到王城； 愿他被鞭子和棍棒毆打，這是給那偷你蓮藕的婆羅門的詛咒。 90. 愿他戴上不潔的花環，耳朵穿著銅環， 被棍棒打擊如同打蛇頭，腰繫軟布在街上游蕩， 這是給那偷你蓮藕的婆羅門的詛咒。 91. 誰說未失去的已失去，愿他得到並享受慾望； 愿他死在家中，或者懷疑任何事物的人也是如此。 92. 人們在世間尋求的，對許多人來說都是可意可愛的； 在這人世間如此令人喜愛悅意，為何仙人們不讚美欲樂？ 93. 因為慾望使人受害被束縛，從慾望生出痛苦和恐懼； 生靈之主沉迷欲樂，愚癡地造作惡業。 94. 這些惡人造作惡業，身壞命終墮入地獄； 看到欲樂的過患，所以仙人們不讚美欲樂。 95. 我爲了試探仙人們對蓮藕的態度，拿到岸邊放在陸地上； 清凈無罪的仙人們居住著，這些蓮藕是給你這修梵行者的。 96. 他們不是舞者也不是玩伴，不是親屬也不是朋友； 千眼天主啊，你依靠什麼，與仙人們開這樣的玩笑？ 97. 你是我的老師也是我的父親，是我迷失時的依靠，婆羅門； 請原諒我的一次過失，智者不會被憤怒所控制。 98. 仙人們度過了一個美好的夜晚，我們見到了生靈之主帝釋； 愿各位都心情愉快，因為婆羅門已收回了蓮藕。 99. 那時我和舍利弗，目犍連和迦葉， 阿那律、富樓那、阿難，是七兄弟。 100. 妹妹是蓮花色尼，婢女是駝背的優陀羅， 居士質多是僕人，夜叉是娑多耆

101.

Pālileyyo [pārileyyo (sī. pī.)] tadā nāgo, madhudo [madhuvā (sī. pī.)] seṭṭhavānaro;

Kāḷudāyī tadā sakko, evaṃ dhāretha jātakanti.

Bhisajātakaṃ pañcamaṃ.

1. Surucijātakaṃ (6)

102.

Mahesī surucino [rucino (sī. syā. pī.)] bhariyā, ānītā paṭhamaṃ ahaṃ;

Dasa vassasahassāni, yaṃ maṃ surucimānayi.

103.

Sāhaṃ brāhmaṇa rājānaṃ, vedehaṃ mithilaggahaṃ;

Nābhijānāmi kāyena, vācāya uda cetasā;

Suruciṃ atimaññittha [atimaññittho (sī. pī.), atimaññitā (?)], āvi [āviṃ (sī. pī.)] vā yadi vā raho.

104.

Etena saccavajjena, putto uppajjataṃ ise;

Musā me bhaṇamānāya, muddhā phalatu sattadhā.

105.

Bhattu mama sassu mātā, pitā cāpi ca sassuro;

Te maṃ brahme vinetāro, yāva aṭṭhaṃsu jīvitaṃ.

106.

Sāhaṃ ahiṃsāratinī, kāmasā [kāmaso (sī.)] dhammacārinī [dhammacāriṇī (sī.)];

Sakkaccaṃ te upaṭṭhāsiṃ, rattindivamatanditā.

107.

Etena saccavajjena, putto uppajjataṃ ise;

Musā me bhaṇamānāya, muddhā phalatu sattadhā.

108.

Soḷasitthisahassāni, sahabhariyāni brāhmaṇa;

Tāsu issā vā kodho vā, nāhu mayhaṃ kudācanaṃ.

109.

Hitena tāsaṃ nandāmi, na ca me kāci appiyā;

Attānaṃvānukampāmi, sadā sabbā sapattiyo.

110.

Etena saccavajjena, putto uppajjataṃ ise;

Musā me bhaṇamānāya, muddhā phalatu sattadhā.

111.

Dāse kammakare pesse [pose (syā. ka.)], ye caññe anujīvino;

Pesemi [posemi (sī. syā. pī.)] sahadhammena, sadā pamuditindriyā.

112.

Etena saccavajjena, putto uppajjataṃ ise;

Musā me bhaṇamānāya, muddhā phalatu sattadhā.

113.

Samaṇe brāhmaṇe cāpi, aññe cāpi vanibbake;

Tappemi annapānena, sadā payatapāṇinī.

114.

Etena saccavajjena, putto uppajjataṃ ise;

Musā me bhaṇamānāya, muddhā phalatu sattadhā.

115.

Cātuddasiṃ pañcaddasiṃ [pannarasiṃ (sī. pī.)], yā ca pakkhassa aṭṭhamī [aṭṭhamiṃ (sī. pī.)];

Pāṭihāriyapakkhañca, aṭṭhaṅgasusamāgataṃ [aṭṭhaṅgasusamāhitaṃ (sabbattha) vi. va. 129 pāḷiyā aṭṭhakathā passitabbā];

Uposathaṃ upavasāmi [upavasiṃ (ka.)], sadā sīlesu saṃvutā.

116.

Etena saccavajjena, putto uppajjataṃ ise;

Musā me bhaṇamānāya, muddhā phalatu sattadhā.

117.

Sabbeva te dhammaguṇā, rājaputti yasassini;

Saṃvijjanti tayi bhadde, ye tvaṃ kittesi attani.

118.

Khattiyo jātisampanno, abhijāto yasassimā;

Dhammarājā videhānaṃ, putto uppajjate tava [tavaṃ (sī. pī.)].

119.

Dummī [rummī (sī. pī.)] rajojalladharo, aghe vehāyasaṃ ṭhito;

Manuññaṃ bhāsase vācaṃ, yaṃ mayhaṃ hadayaṅgamaṃ.

120.

Devatānusi saggamhā, isi vāsi [cāpi (ka.)] mahiddhiko;

Ko vāsi tvaṃ anuppatto, attānaṃ me pavedaya.

121.

Yaṃ devasaṅghā vandanti, sudhammāyaṃ samāgatā;

Sohaṃ sakko sahassakkho, āgatosmi tavantike.

122.

Itthiyo [itthiyā (pī.)] jīvalokasmiṃ, yā hoti [honti (sī. syā.)] samacārinī [samacāriṇī (sī.)];

Medhāvinī sīlavatī, sassudevā patibbatā.

123.

Tādisāya sumedhāya, sucikammāya nāriyā;

Devā dassanamāyanti, mānusiyā amānusā.

124.

Tvañca bhadde suciṇṇena, pubbe sucaritena ca;

Idha rājakule jātā, sabbakāmasamiddhinī.

125.

Ayañca te rājaputti, ubhayattha kaṭaggaho;

Devalokūpapattī ca, kittī ca idha jīvite.

我繼續翻譯： 101. 那時象王是巴利雷亞，上等猴子是摩度， 迦留陀夷是帝釋，如此持誦本生。 蓮藕本生經第五 489. 善光本生經 (6) 102. 我是善光王的第一皇后，是最先被迎娶的妻子； 一萬年來，善光王尊敬我。 103. 婆羅門啊，對於維提訶族的國王，彌絺羅（現今尼泊爾境內）的統治者， 我從未以身、口、意， 公開或私下輕視過善光王。 104. 以此真實語，愿生一個兒子，仙人啊； 如果我說謊，愿頭顱碎為七片。 105. 我夫君的母親是我婆婆，他父親是我公公； 婆羅門啊，他們教導我，直到他們生命終結。 106. 我喜好不傷害，自願行正法； 我恭敬地侍奉他們，日夜不懈怠。 107. 以此真實語，愿生一個兒子，仙人啊； 如果我說謊，愿頭顱碎為七片。 108. 婆羅門啊，一萬六千位妃嬪，都是同爲夫君的妻子； 我從未對她們生起嫉妒或憤怒。 109. 她們得到利益我就歡喜，我不討厭任何一個； 我像愛護自己一樣，永遠愛護所有妃嬪。 110. 以此真實語，愿生一個兒子，仙人啊； 如果我說謊，愿頭顱碎為七片。 111. 對待奴僕、工人、差使，和其他依附者； 我總是以正法對待他們，面帶喜悅。 112. 以此真實語，愿生一個兒子，仙人啊； 如果我說謊，愿頭顱碎為七片。 113. 對於沙門、婆羅門，以及其他乞食者； 我總是親手供養他們飲食。 114. 以此真實語，愿生一個兒子，仙人啊； 如果我說謊，愿頭顱碎為七片。 115. 每月十四、十五，以及每月初八； 還有神變月，具足八支； 我恒常持戒，守持布薩日。 116. 以此真實語，愿生一個兒子，仙人啊； 如果我說謊，愿頭顱碎為七片。 117. 有名望的王女啊，這一切法德， 你所說的這些功德，確實都存在於你身上。 118. 一位出身高貴的剎帝利，有名望的善生者， 維提訶族的法王，將會作為你的兒子出生。 119. 身穿污垢的破衣，停立在空中； 你說的話悅耳動聽，深入我的心。 120. 你是天上來的天神，還是大神通的仙人？ 你是誰來到這裡，請向我顯明你的身份。 121. 諸天眾在善法堂聚會時所禮敬的， 我就是具有千眼的帝釋，來到你的面前。 122. 在人世間的女人中，行為正直， 有智慧有戒德，視婆婆如天神，對丈夫忠貞。 123. 對於這樣有智慧，行為清凈的女人， 人間和天上的神祇都來拜見。 124. 賢女啊，因為你過去的善行， 生在這王族中，具足一切所欲。 125. 王女啊，這對你來說是雙重的利益， 來世往生天界，今生獲得名聲。

126.

Ciraṃ sumedhe sukhinī, dhammamattani pālaya;

Esāhaṃ tidivaṃ yāmi, piyaṃ me tava dassananti.

Surucijātakaṃ chaṭṭhaṃ.

1. Pañcuposathikajātakaṃ (7)

127.

Appossukko dāni tuvaṃ kapota, vihaṅgama na tava bhojanattho;

Khudaṃ [khuddaṃ (syā. ka.), khudhaṃ (sakkata-pākatānurūpaṃ)] pipāsaṃ adhivāsayanto, kasmā bhavaṃposathiko kapota [kapoto (sī. pī.)].

128.

Ahaṃ pure giddhigato kapotiyā, asmiṃ padesasmimubho ramāma;

Athaggahī sākuṇiko kapotiṃ, akāmako tāya vinā ahosiṃ.

129.

Nānābhavā vippayogena tassā, manomayaṃ vedana vedayāmi [vedanaṃ vediyāmi (sī. pī.)];

Tasmā ahaṃposathaṃ pālayāmi, rāgo mamaṃ mā punarāgamāsi.

130.

Anujjugāmī uragā dujivha [uraga dvijivha (sī.)], dāṭhāvudho ghoravisosi sappa;

Khudaṃ pipāsaṃ adhivāsayanto, kasmā bhavaṃposathiko nu dīgha [dīgho (sī. pī.)].

131.

Usabho ahū balavā gāmikassa, calakkakū vaṇṇabalūpapanno;

So maṃ akkami taṃ kupito aḍaṃsi, dukkhābhituṇṇo maraṇaṃ upāgā [upāgami (sī. pī.)].

132.

Tato janā nikkhamitvāna gāmā, kanditvā roditvā [kanditva roditva (sī.)] apakkamiṃsu;

Tasmā ahaṃposathaṃ pālayāmi, kodho mamaṃ mā punarāgamāsi.

133.

Matāna maṃsāni bahū susāne, manuññarūpaṃ tava bhojane taṃ;

Khudaṃ pipāsaṃ adhivāsayanto, kasmā bhavaṃposathiko siṅgāla [sigālo (sī. pī.)].

134.

Pavisi [pavissaṃ (sī. pī.), pavissa (syā.)] kucchiṃ mahato gajassa, kuṇape rato hatthimaṃsesu giddho [hatthimaṃse pagiddho (sī. pī.)];

Uṇho ca vāto tikhiṇā ca rasmiyo, te sosayuṃ tassa karīsamaggaṃ.

135.

Kiso ca paṇḍū ca ahaṃ bhadante, na me ahū nikkhamanāya maggo;

Mahā ca megho sahasā pavassi, so temayī tassa karīsamaggaṃ.

136.

Tato ahaṃ nikkhamisaṃ bhadante, cando yathā rāhumukhā pamutto;

Tasmā ahaṃposathaṃ pālayāmi, lobho mamaṃ mā punarāgamāsi.

137.

Vammīkathūpasmiṃ kipillikāni, nippothayanto tuvaṃ pure carāsi;

Khudaṃ pipāsaṃ adhivāsayanto, kasmā bhavaṃposathiko nu accha [accho (sī. pī.)].

138.

Sakaṃ niketaṃ atihīḷayāno [atiheḷayāno (syā. ka.)], atricchatā [atricchatāya (sī. syā. pī.)] mallagāmaṃ [malataṃ (sī. pī.), mallayataṃ (ka.)] agacchiṃ;

Tato janā nikkhamitvāna gāmā, kodaṇḍakena paripothayiṃsu maṃ.

139.

So bhinnasīso ruhiramakkhitaṅgo, paccāgamāsiṃ sakaṃ [sa sakaṃ (syā. ka.),』tha sakaṃ (?)] niketaṃ;

Tasmā ahaṃposathaṃ pālayāmi, atricchatā mā punarāgamāsi.

140.

Yaṃ no apucchittha tuvaṃ bhadante, sabbeva byākarimha yathā pajānaṃ;

Mayampi pucchāma tuvaṃ bhadante, kasmā bhavaṃposathiko nu brahme.

141.

Anūpalitto mama assamamhi, paccekabuddho muhuttaṃ nisīdi;

So maṃ avedī gatimāgatiñca, nāmañca gottaṃ caraṇañca sabbaṃ.

142.

Evampahaṃ vandi na [evampahaṃ naggahe (sī. pī.)] tassa pāde, na cāpi naṃ mānagatena pucchiṃ;

Tasmā ahaṃposathaṃ pālayāmi, māno mamaṃ mā punarāgamāsīti.

Pañcuposathikajātakaṃ sattamaṃ.

1. Mahāmorajātakaṃ (8)

143.

Sace hi tyāhaṃ dhanahetu gāhito, mā maṃ vadhī jīvagāhaṃ gahetvā;

Rañño ca [raññova (sī. pī.)] maṃ samma upantikaṃ [upanti (sī. syā. pī.)] nehi, maññe dhanaṃ lacchasinapparūpaṃ.

我繼續翻譯： 126. 善慧者啊，愿你長久安樂，守護自身正法； 我現在要回到三十三天，見到你我很歡喜。 善光本生經第六 490. 五布薩本生經 (7) 127. 鴿子啊，你現在無憂無慮，飛鳥啊，你不需要食物； 忍受著飢渴，為什麼你要持守布薩日呢，鴿子？ 128. 我從前貪戀一隻雌鴿，我們兩個在這地方快樂地生活； 後來捕鳥人抓走了雌鴿，我不願意與她分離。 129. 因與她分離而心生別離之苦，我感受著心造的痛苦； 因此我持守布薩日，愿貪慾不再降臨我身。 130. 蛇行不直，舌分兩叉，以毒牙為武器，你這可怕的毒蛇； 忍受著飢渴，為什麼你要持守布薩日呢，長蛇？ 131. 從前有個村民有一頭強壯的公牛，頸項粗壯，形貌威武； 它踩到我，我生氣咬了它，它痛苦不堪而死。 132. 於是村民們從村子裡出來，哭泣悲傷然後離去； 因此我持守布薩日，愿憤怒不再降臨我身。 133. 墓地裡有許多死屍，這是你喜歡的食物； 忍受著飢渴，為什麼你要持守布薩日呢，野狐？ 134. 我鉆進一頭大象的腹中，喜歡腐肉，貪戀象肉； 炎熱的風和烈日，使那象的排泄道乾涸。 135. 尊者啊，我變得瘦弱發黃，找不到出路； 突然下起大雨，濕潤了那象的排泄道。 136. 尊者啊，於是我脫身而出，如同月亮從羅喉口中解脫； 因此我持守布薩日，愿貪慾不再降臨我身。 137. 你從前在蟻冢上，打殺螞蟻為生； 忍受著飢渴，為什麼你要持守布薩日呢，熊？ 138. 我輕視自己的住處，因貪慾而去到摩羅村； 村民們從村子裡出來，用弓箭射傷我。 139. 頭部受傷，身體沾滿鮮血，我回到自己的住處； 因此我持守布薩日，愿過度的貪慾不再降臨我身。 140. 尊者啊，你問我們的問題，我們都已據所知回答； 我們也要問你，尊者啊，為什麼你要持守布薩日呢，婆羅門？ 141. 在我的庵室裡，一位獨覺佛短暫停留； 他告訴我關於去處來處，以及名字、種姓和一切行為。 142. 我這樣竟沒有禮敬他的足，也沒有謙恭地詢問他； 因此我持守布薩日，愿驕慢不再降臨我身。 五布薩本生經第七 491. 大孔雀本生經 (8) 143. 如果你爲了財物而捕獲我，請不要殺我而要活捉我； 朋友啊，把我帶到國王面前，我想你會得到不少財物。

144.

Na me ayaṃ tuyha vadhāya ajja, samāhito cāpadhure [cāpavare (sī. pī.), cāpavaro (syā.)] khurappo;

Pāsañca tyāhaṃ adhipātayissaṃ, yathāsukhaṃ gacchatu morarājā.

145.

Yaṃ satta vassāni mamānubandhi, rattindivaṃ khuppipāsaṃ sahanto;

Atha kissa maṃ pāsavasūpanītaṃ, pamuttave icchasi bandhanasmā.

146.

Pāṇātipātā virato nusajja, abhayaṃ nu te sabbabhūtesu dinnaṃ;

Yaṃ maṃ tuvaṃ pāsavasūpanītaṃ, pamuttave icchasi bandhanasmā.

147.

Pāṇātipātā viratassa brūhi, abhayañca yo sabbabhūtesu deti;

Pucchāmi taṃ morarājetamatthaṃ, ito cuto kiṃ labhate sukhaṃ so.

148.

Pāṇātipātā viratassa brūmi, abhayañca yo sabbabhūtesu deti;

Diṭṭheva dhamme labhate pasaṃsaṃ, saggañca so yāti sarīrabhedā.

149.

Na santi devā iti āhu [iccāhu (sī. pī.)] eke, idheva jīvo vibhavaṃ upeti;

Tathā phalaṃ sukatadukkaṭānaṃ, dattupaññattañca vadanti dānaṃ;

Tesaṃ vaco arahataṃ saddahāno, tasmā ahaṃ sakuṇe bādhayāmi.

150.

Cando ca suriyo ca ubho sudassanā, gacchanti obhāsayamantalikkhe;

Imassa lokassa parassa vā te, kathaṃ nu te āhu manussaloke.

151.

Cando ca suriyo ca ubho sudassanā, gacchanti obhāsayamantalikkhe;

Parassa lokassa na te imassa, devāti te āhu manussaloke.

152.

Ettheva te nīhatā hīnavādā, ahetukā ye na vadanti kammaṃ;

Tathā phalaṃ sukatadukkaṭānaṃ, dattupaññattaṃ ye ca vadanti dānaṃ.

153.

Addhā hi saccaṃ vacanaṃ tavedaṃ [tavetaṃ (sī. syā. pī.)], kathañhi dānaṃ aphalaṃ bhaveyya [vadeyya (sī. pī.)];

Tathā phalaṃ sukatadukkaṭānaṃ, dattupaññattañca kathaṃ bhaveyya.

154.

Kathaṃkaro kintikaro kimācaraṃ, kiṃ sevamāno kena tapoguṇena;

Akkhāhi [akkhāhi taṃ dāni (ka.)] me morarājetamatthaṃ, yathā ahaṃ no nirayaṃ pateyyaṃ.

155.

Ye keci atthi samaṇā pathabyā, kāsāyavatthā anagāriyā te;

Pātova piṇḍāya caranti kāle, vikālacariyā viratā hi santo.

156.

Te tattha kālenupasaṅkamitvā, pucchāhi yaṃ te manaso piyaṃ siyā;

Te te pavakkhanti yathāpajānaṃ, imassa lokassa parassa catthaṃ.

157.

Tacaṃva jiṇṇaṃ urago purāṇaṃ, paṇḍūpalāsaṃ harito dumova;

Esappahīno mama luddabhāvo, jahāmahaṃ luddakabhāvamajja.

158.

Ye cāpi me sakuṇā atthi baddhā, satāninekāni nivesanasmiṃ;

Tesampahaṃ [tesaṃ ahaṃ (syā. ka.)] jīvitamajja dammi, mokkhañca te pattā [patto (sī.), accha (syā.)] sakaṃ niketaṃ.

159.

Luddo carī pāsahattho araññe, bādhetu morādhipatiṃ yasassiṃ;

Bandhitvā [bandhitva (sī. pī.)] morādhipatiṃ yasassiṃ, dukkhā sa pamucci [dukkhā pamucci (sī.), dukkhā pamuñci (syā. pī.)] yathāhaṃ pamuttoti.

Mahāmorajātakaṃ aṭṭhamaṃ.

1. Tacchasūkarajātakaṃ (9)

160.

Yadesamānā vicarimha, pabbatāni vanāni ca;

Anvesaṃ vicariṃ [vipule (syā. ka.)] ñātī, teme adhigatā mayā.

161.

Bahuñcidaṃ mūlaphalaṃ, bhakkho cāyaṃ anappako;

Rammā cimā girīnajjo [girinadiyo (sī. pī.)], phāsuvāso bhavissati.

162.

Idhevāhaṃ vasissāmi, saha sabbehi ñātibhi;

Appossukko nirāsaṅkī, asoko akutobhayo.

163.

Aññampi [aññaṃ hi (sī. pī.)] leṇaṃ pariyesa, sattu no idha vijjati;

So taccha sūkare hanti, idhāgantvā varaṃ varaṃ.

我繼續翻譯： 144. 今天我這箭搭在弓上，不是爲了殺你； 我會解開你的陷阱，讓孔雀王隨意離去。 145. 你追蹤了我七年，日日夜夜忍受飢渴； 為什麼現在我落入陷阱，你卻想要放我出來？ 146. 你是否今天開始不再殺生，給予一切眾生無畏； 為什麼我落入陷阱，你卻想要放我出來？ 147. 請告訴我不再殺生，給予一切眾生無畏的人； 孔雀王啊我問你這事，從此世往生后他得到什麼快樂？ 148. 我告訴你不再殺生，給予一切眾生無畏的人； 現世就獲得讚譽，身壞命終后往生天界。 149. 有人說沒有天神，生命只存在於此世； 善惡之果和佈施，都只是施者的設想； 我相信這些聖者的話，所以我獵殺鳥類。 150. 月亮和太陽都清晰可見，在空中發光而行； 它們是屬於這個世界還是他世，人世間是怎麼說的？ 151. 月亮和太陽都清晰可見，在空中發光而行； 它們屬於他世不屬於此世，人世間稱它們為天神。 152. 你那些卑劣的論點已被打破，那些說無因無業， 說善惡之果和佈施都只是施者設想的論點。 153. 你說的這話確實是真的，佈施怎會沒有果報？ 善惡之果和佈施的設想，怎會是沒有意義的？ 154. 該做什麼，怎麼做，如何行動， 依靠什麼，以什麼苦行，孔雀王啊請告訴我這事， 使我不會墮入地獄。 155. 世上所有的沙門，身披袈裟的出家人； 清晨適時托缽乞食，遠離非時行，因為他們是善人。 156. 你要適時前去拜見他們，詢問你心中所想； 他們會依其所知，告訴你關於此世他世的意義。 157. 如同蛇蛻去舊皮，如同綠樹落下枯黃的葉； 我的獵人性已經除去，今天我放棄獵人的身份。 158. 我家中關著數百隻被捕獲的鳥； 今天我給予它們生命，讓它們獲得解脫回到自己的住處。 159. 獵人手持陷阱在森林中行走，傷害有名望的孔雀王； 捆綁有名望的孔雀王，如今他從苦難中解脫，如同我獲得解脫。 大孔雀本生經第八 492. 木工豬本生經 (9) 160. 我們尋找時遊歷了，山嶽和森林； 我尋訪親族，現在找到了他們。 161. 這裡有許多根果，食物也不少； 這些山間河流優美，將是舒適的住處。 162. 我要和所有親族，一起住在這裡； 無憂無慮無恐懼，不怕任何危險。 163. 請另尋洞穴，這裡有敵人； 那木工殺害豬群，來到這裡挑選最好的。

164.

Ko numhākaṃ [ko namhākaṃ (sī. pī.)] idha sattu, ko ñātī susamāgate;

Duppadhaṃse [appadhaṃse (sī. pī.)] padhaṃseti, taṃ me akkhātha pucchitā.

165.

Uddhaggarājī migarājā, balī dāṭhāvudho migo;

So taccha sūkare hanti, idhāgantvā varaṃ varaṃ.

166.

Na no dāṭhā na vijjanti [nu vijjanti (ka.)], balaṃ kāye samohitaṃ;

Sabbe samaggā hutvāna, vasaṃ kāhāma ekakaṃ.

167.

Hadayaṅgamaṃ kaṇṇasukhaṃ, vācaṃ bhāsasi tacchaka;

Yopi yuddhe palāyeyya, tampi pacchā hanāmase.

168.

Pāṇātipātā virato nu ajja, abhayaṃ nu te sabbabhūtesu dinnaṃ;

Dāṭhā nu te migavadhāya [miga viriyaṃ (sī. syā. pī.)] na santi, yo saṅghapatto kapaṇova jhāyasi.

169.

Na me dāṭhā na vijjanti, balaṃ kāye samohitaṃ;

Ñātī ca disvāna sāmaggī ekato, tasmā ca jhāyāmi vanamhi ekako.

170.

Imassudaṃ yanti disodisaṃ pure, bhayaṭṭitā leṇagavesino puthu;

Te dāni saṅgamma vasanti ekato, yatthaṭṭhitā duppasahajja te mayā.

171.

Pariṇāyakasampannā, sahitā ekavādino;

Te maṃ samaggā hiṃseyyuṃ, tasmā nesaṃ na patthaye [apatthave (pī.)].

172.

Ekova indo asure jināti, ekova seno hanti dije pasayha;

Ekova byaggho migasaṅghapatto, varaṃ varaṃ hanti balañhi tādisaṃ.

173.

Na heva indo na seno, napi byaggho migādhipo;

Samagge sahite ñātī, na byagghe [byagghe ca (sī. pī.), byaggho na (syā.)] kurute vase.

174.

Kumbhīlakā sakuṇakā, saṅghino gaṇacārino;

Sammodamānā ekajjhaṃ, uppatanti ḍayanti ca.

175.

Tesañca ḍayamānānaṃ, ekettha apasakkati [apavattati (sī. pī.)];

Tañca seno nitāḷeti, veyyagghiyeva sā gati.

176.

Ussāhito jaṭilena, luddenāmisacakkhunā;

Dāṭhī dāṭhīsu pakkhandi, maññamāno yathā pure.

177.

Sādhu sambahulā ñātī, api rukkhā araññajā;

Sūkarehi samaggehi, byaggho ekāyane hato.

178.

Brāhmaṇañceva byagghañca, ubho hantvāna sūkarā.

Ānandino pamuditā, mahānādaṃ panādisuṃ.

179.

Te su udumbaramūlasmiṃ, sūkarā susamāgatā;

Tacchakaṃ abhisiñciṃsu, 『『tvaṃ no rājāsi issaro』』ti.

Tacchasūkarajātakaṃ navamaṃ.

1. Mahāvāṇijajātakaṃ (10)

180.

Vāṇijā samitiṃ katvā, nānāraṭṭhato āgatā;

Dhanāharā pakkamiṃsu, ekaṃ katvāna gāmaṇiṃ.

181.

Te taṃ kantāramāgamma, appabhakkhaṃ anodakaṃ;

Mahānigrodhamaddakkhuṃ, sītacchāyaṃ manoramaṃ.

182.

Te ca tattha nisīditvā, tassa rukkhassa chāyayā [chādiyā (sī. syā. pī.)];

Vāṇijā samacintesuṃ, bālā mohena pārutā.

183.

Allāyate [addāyate (sī. pī.)] ayaṃ rukkho, api vārīva [vāri ca (sī. pī.)] sandati;

Iṅghassa purimaṃ sākhaṃ, mayaṃ chindāma vāṇijā.

184.

Sā ca chinnāva pagghari, acchaṃ vāriṃ anāvilaṃ;

Te tattha nhatvā pivitvā, yāvaticchiṃsu vāṇijā.

185.

Dutiyaṃ samacintesuṃ, bālā mohena pārutā;

Iṅghassa dakkhiṇaṃ sākhaṃ, mayaṃ chindāma vāṇijā.

186.

Sā ca chinnāva pagghari, sālimaṃsodanaṃ bahuṃ;

Appodavaṇṇe kummāse, siṅgiṃ vidalasūpiyo [siṅgiṃ bidalasūpiyo (sī. pī.), siṅgīveraṃ lasūpiyo (ka.) siṅgīnti siṅgīverādikaṃ uttaribhaṅgaṃ; vidalasūpiyoti muggasūpādayo (aṭṭha.) vidalaṃ kalāyādimhi vattatīti sakkatābhidhāne].

我繼續翻譯： 164. 在我們這些團聚的親族中，誰是敵人誰是親戚？ 誰在傷害難以傷害的人，請告訴我這個問題。 165. 有條紋的獸王，強壯以牙為武器的野獸； 那木工來到這裡，專挑好的豬來殺。 166. 我們不是沒有牙齒，身上也有力量； 我們團結一致，就能制服他一個。 167. 木工啊，你說的話悅耳動聽； 即使有人在戰鬥中逃跑，我們也要追殺他。 168. 你今天是否不再殺生，是否給予一切眾生無畏？ 你是否沒有牙齒可殺野獸，為什麼加入群體卻像可憐人一樣發呆？ 169. 我不是沒有牙齒，身上也有力量； 但看到親族團結在一起，所以我獨自在林中發呆。 170. 從前他們四處逃散，因恐懼尋找庇護； 現在他們聚集住在一起，在那裡他們對我來說難以征服。 171. 他們有優秀的領導，團結一致意見相同； 他們團結起來會傷害我，所以我不希望接近他們。 172. 帝釋天獨自戰勝阿修羅，鷹獨自強行捕食鳥類； 虎獨自遇到鹿群，選擇最好的捕殺，這就是他們的力量。 173. 不是帝釋天也不是鷹，也不是統領鹿群的虎； 團結一致的親族，虎也無法制服。 174. 鷓鴣這種鳥類，群居成群而行； 它們和睦相處聚在一起，起飛和降落。 175. 當它們降落時，如果有一隻離群； 就會被鷹抓走，這就是分散的下場。 176. 受到貪婪成性的結髻者的慫恿， 這隻有牙的虎撲向那些有牙的豬，以為和從前一樣。 177. 親族眾多真是好，即使是野生的樹木； 豬群團結一致，在獨行時殺死了虎。 178. 豬群殺死了婆羅門和虎， 歡喜快樂，發出巨大的吼聲。 179. 這些豬在優曇缽羅樹下聚集， 為木工舉行灌頂儀式說："你是我們的王，是我們的統治者"。 木工豬本生經第九 493. 大商人本生經 (10) 180. 商人們召開集會，來自不同國家； 為求財富出發，推選一位領袖。 181. 他們來到荒野，那裡缺乏食物和水； 看到一棵大榕樹，樹蔭清涼宜人。 182. 他們坐在那裡，在那樹蔭下； 這些被愚癡矇蔽的商人們商議。 183. 這樹看起來很濕潤，好像有水流出； 商人們啊，讓我們砍下它前面的樹枝。 184. 砍下的枝條流出，清澈無濁的水； 商人們在那裡洗浴飲用，隨心所欲。 185. 這些被愚癡矇蔽的人，又商議道： 商人們啊，讓我們砍下它右邊的樹枝。 186. 砍下的枝條流出，大量的米肉飯； 水稻色的乳粥，姜和豆子湯。

187.

Te tattha bhutvā khāditvā [bhutvā ca pivitvā ca (pī.)], yāvaticchiṃsu vāṇijā;

Tatiyaṃ samacintesuṃ, bālā mohena pārutā;

Iṅghassa pacchimaṃ sākhaṃ, mayaṃ chindāma vāṇijā.

188.

Sā ca chinnāva pagghari, nāriyo samalaṅkatā;

Vicitravatthābharaṇā, āmuttamaṇikuṇḍalā.

189.

Api su vāṇijā ekā, nāriyo paṇṇavīsati;

Samantā parivāriṃsu [parikariṃsu (sī. syā. pī.)], tassa rukkhassa chāyayā [chādiyā (sī. syā. pī.)].

190.

Te tāhi paricāretvā [parivāretvā (sī. syā. pī.)], yāvaticchiṃsu vāṇijā;

Catutthaṃ samacintesuṃ, bālā mohena pārutā;

Iṅghassa uttaraṃ sākhaṃ, mayaṃ chindāma vāṇijā.

191.

Sā ca chinnāva pagghari, muttā veḷuriyā bahū;

Rajataṃ jātarūpañca, kuttiyo paṭiyāni ca.

192.

Kāsikāni ca vatthāni, uddiyāni ca kambalā [uddiyāne ca kambale (sī. pī.)];

Te tattha bhāre bandhitvā, yāvaticchiṃsu vāṇijā.

193.

Pañcamaṃ samacintesuṃ, bālā mohena pārutā;

Iṅghassa mūle [mūlaṃ (sī. pī. ka.)] chindāma, api bhiyyo labhāmase.

194.

Athuṭṭhahi satthavāho, yācamāno katañjalī;

Nigrodho kiṃ parajjhati [aparajjhatha (sī.), aparajjhati (syā. pī.)], vāṇijā bhaddamatthu te.

195.

Vāridā purimā sākhā, annapānañca dakkhiṇā;

Nāridā pacchimā sākhā, sabbakāme ca uttarā;

Nigrodho kiṃ parajjhati, vāṇijā bhaddamatthu te.

196.

Yassa rukkhassa chāyāya, nisīdeyya sayeyya vā;

Na tassa sākhaṃ bhañjeyya, mittadubbho hi pāpako.

197.

Te ca tassānādiyitvā [tassa anāditvā (sī. syā.)], ekassa vacanaṃ bahū;

Nisitāhi kuṭhārīhi [kudhārīhi (ka.)], mūlato naṃ upakkamuṃ.

198.

Tato nāgā nikkhamiṃsu, sannaddhā paṇṇavīsati;

Dhanuggahānaṃ tisatā, chasahassā ca vammino.

199.

Ete hanatha bandhatha, mā vo muñcittha [muccittha (pī.)] jīvitaṃ;

Ṭhapetvā satthavāhaṃva, sabbe bhasmaṃ [bhasmī (sī.)] karotha ne.

200.

Tasmā hi paṇḍito poso, sampassaṃ atthamattano;

Lobhassa na vasaṃ gacche, haneyyārisakaṃ [haneyya disataṃ (sī.), haneyya disakaṃ (syā.)] manaṃ.

201.

Eva [eta (sī. pī.)] mādīnavaṃ ñatvā, taṇhā dukkhassa sambhavaṃ;

Vītataṇho anādāno, sato bhikkhu paribbajeti.

Mahāvāṇijajātakaṃ dasamaṃ.

1. Sādhinajātakaṃ (11)

202.

Abbhuto vata lokasmiṃ, uppajji lomahaṃsano;

Dibbo ratho pāturahu, vedehassa yasassino.

203.

Devaputto mahiddhiko, mātali [mātalī (sī.)] devasārathi;

Nimantayittha rājānaṃ, vedehaṃ mithilaggahaṃ.

204.

Ehimaṃ rathamāruyha, rājaseṭṭha disampati;

Devā dassanakāmā te, tāvatiṃsā saindakā;

Saramānā hi te devā, sudhammāyaṃ samacchare.

205.

Tato ca rājā sādhino [sādhīno (sī. pī.)], vedeho mithilaggaho [pamukho rathamāruhi (sī. pī.)];

Sahassayuttamāruyha [yuttaṃ abhiruyha (sī.)], agā devāna santike;

Taṃ devā paṭinandiṃsu, disvā rājānamāgataṃ.

206.

Svāgataṃ te mahārāja, atho te adurāgataṃ;

Nisīda dāni rājīsi [rājisi (sī. syā. pī.)], devarājassa santike.

207.

Sakkopi paṭinandittha, vedehaṃ mithilaggahaṃ;

Nimantayittha [nimantayī ca (sī. pī.)] kāmehi, āsanena ca vāsavo.

208.

Sādhu khosi anuppatto, āvāsaṃ vasavattinaṃ;

Vasa devesu rājīsi, sabbakāmasamiddhisu;

Tāvatiṃsesu devesu, bhuñja kāme amānuse.

我繼續翻譯： 187. 商人們在那裡飲食，隨心所欲； 這些被愚癡矇蔽的人，又商議第三次： 商人們啊，讓我們砍下它後面的樹枝。 188. 砍下的枝條流出，裝飾華麗的女人； 穿著各色衣服飾品，戴著寶石耳環。 189. 每個商人得到，二十五位女人； 她們在那樹蔭下，團團圍繞著他們。 190. 商人們與她們歡娛，隨心所欲； 這些被愚癡矇蔽的人，又商議第四次： 商人們啊，讓我們砍下它北面的樹枝。 191. 砍下的枝條流出，大量的珍珠琉璃； 還有銀子和黃金，以及毯子和布匹。 192. 迦尸（現今瓦拉納西）的細布，和烏提亞那的毛毯； 商人們在那裡捆紮貨物，隨心所欲。 193. 這些被愚癡矇蔽的人，又商議第五次： 讓我們砍斷它的根部，也許能得到更多。 194. 這時商隊領袖站起來，合掌懇求道： 榕樹有什麼過錯呢？商人們啊愿你們平安。 195. 前面的樹枝給水，右邊的給飲食； 後面的樹枝給女人，北面的給一切所欲； 榕樹有什麼過錯呢？商人們啊愿你們平安。 196. 在哪棵樹的蔭下，或坐或臥； 就不該折斷它的枝條，背叛朋友是惡事。 197. 眾多的人不聽從，他一個人的話； 拿著鋒利的斧頭，砍向樹根。 198. 於是二十五位武裝的龍人出現， 三百個弓箭手，和六千個披甲兵。 199. 他們說："抓住這些人殺了他們，不要讓他們活命； 除了商隊領袖外，把他們都化為灰燼。" 200. 因此智者觀察自身利益， 不應受貪慾支配，應消除敵意之心。 201. 知道這樣的過患，渴愛是苦的根源； 比丘應離欲無執著，具念而行。 大商人本生經第十 494. 薩提那本生經 (11) 202. 世間生起奇妙，令人毛骨悚然的事； 有名望的維提訶王面前，出現天界戰車。 203. 大神通的天子，天界御者摩多利； 邀請維提訶王，彌絺羅（現今尼泊爾境內）的統治者。 204. "最尊貴的王者，地區之主，請上這戰車； 三十三天的天眾和帝釋，想要見你； 諸天憶念著你，在善法堂中集會。" 205. 於是薩提那王，維提訶族的彌絺羅統治者； 登上千馬拉動的戰車，前往天眾處； 諸天見到王來到，都歡喜迎接。 206. "大王歡迎你，你來得正是時候； 仙王請就座，在天王身邊。" 207. 帝釋也歡迎，維提訶族的彌絺羅統治者； 天主以欲樂和座位，邀請他。 208. "你來到自在天的住處，真是好； 仙王請住在天界，在一切欲樂具足中； 在三十三天中，享受非人的欲樂。"

209.

Ahaṃ pure saggagato ramāmi, naccehi gītehi ca vāditehi;

So dāni ajja na ramāmi sagge, āyuṃ nu khīṇo [khīṇaṃ (syā.)] maraṇaṃ nu santike;

Udāhu mūḷhosmi janindaseṭṭha.

210.

Na tāyu [na cāyu (sī. pī. ka.)] khīṇaṃ maraṇañca [maraṇaṃ te (sī. pī.)] dūre, na cāpi mūḷho naravīraseṭṭha;

Tuyhañca [tavañca (sī. pī.), tava ca (ka.)] puññāni parittakāni, yesaṃ vipākaṃ idha vedayittho [vedayato (pī. ka.)].

211.

Vasa devānubhāvena, rājaseṭṭha disampati;

Tāvatiṃsesu devesu, bhuñja kāme amānuse.

212.

Yathā yācitakaṃ yānaṃ, yathā yācitakaṃ dhanaṃ;

Evaṃ sampadamevetaṃ, yaṃ parato dānapaccayā.

213.

Na cāhametamicchāmi, yaṃ parato dānapaccayā;

Sayaṃkatāni puññāni, taṃ me āveṇikaṃ [āveṇiyaṃ (sī. syā. pī.), āvenikaṃ (ka.)] dhanaṃ.

214.

Sohaṃ gantvā manussesu, kāhāmi kusalaṃ bahuṃ;

Dānena samacariyāya, saṃyamena damena ca;

Yaṃ katvā sukhito hoti, na ca pacchānutappati.

215.

Imāni tāni khettāni, imaṃ nikkhaṃ sukuṇḍalaṃ;

Imā tā haritānūpā, imā najjo savantiyo.

216.

Imā tā pokkharaṇī rammā, cakkavākapakūjitā [cakkavākūpakūjitā (sī. pī.)];

Mandālakehi sañchannā, padumuppalakehi ca;

Yassimāni mamāyiṃsu, kiṃ nu te disataṃ gatā.

217.

Tānīdha khettāni so bhūmibhāgo, teyeva ārāmavanupacārā [te ārāmā te vana』me pacārā (sī. pī.), te yeva ārāmavanāni sañcarā (ka.)];

Tameva mayhaṃ janataṃ apassato, suññaṃva me nārada khāyate disā.

218.

Diṭṭhā mayā vimānāni, obhāsentā catuddisā;

Sammukhā devarājassa, tidasānañca sammukhā.

219.

Vutthaṃ me bhavanaṃ dibyaṃ [dibbaṃ (sī. pī.)], bhuttā kāmā amānusā;

Tāvatiṃsesu devesu, sabbakāmasamiddhisu.

220.

Sohaṃ etādisaṃ hitvā, puññāyamhi idhāgato;

Dhammameva carissāmi, nāhaṃ rajjena atthiko.

221.

Adaṇḍāvacaraṃ maggaṃ, sammāsambuddhadesitaṃ;

Taṃ maggaṃ paṭipajjissaṃ, yena gacchanti subbatāti.

Sādhinajātakaṃ [sādhinarājajātakaṃ (syā.)] ekādasamaṃ.

1. Dasabrāhmaṇajātakaṃ (12)

222.

Rājā avoca vidhuraṃ, dhammakāmo yudhiṭṭhilo;

Brāhmaṇe vidhura pariyesa, sīlavante bahussute.

223.

Virate methunā dhammā, ye me bhuñjeyyu [bhuñjeyyuṃ (sī.)] bhojanaṃ;

Dakkhiṇaṃ samma dassāma, yattha dinnaṃ mahapphalaṃ.

224.

Dullabhā brāhmaṇā deva, sīlavanto bahussutā;

Viratā methunā dhammā, ye te bhuñjeyyu bhojanaṃ.

225.

Dasa khalu mahārāja, yā tā brāhmaṇajātiyo;

Tesaṃ vibhaṅgaṃ vicayaṃ [viciya (ka.)], vitthārena suṇohi me.

226.

Pasibbake gahetvāna, puṇṇe mūlassa saṃvute;

Osadhikāyo [osadhikāye (syā. ka.)] ganthenti, nhāpayanti [nahāyanti (sī. pī.)] japanti ca.

227.

Tikicchakasamā rāja, tepi vuccanti brāhmaṇā;

Akkhātā te mahārāja, tādise nipatāmase.

228.

Apetā te ca [te (sī. pī.)] brahmaññā,

(Iti rājā [rājā ca (syā. ka.)] korabyo)

Na te vuccanti brāhmaṇā;

Aññe vidhura pariyesa, sīlavante bahussute.

229.

Virate methunā dhammā, ye me bhuñjeyyu bhojanaṃ;

Dakkhiṇaṃ samma dassāma, yattha dinnaṃ mahapphalaṃ.

230.

Kiṅkiṇikāyo [kiṅkaṇikāyo (ka.), kiṅkiṇiyo (syā.)] gahetvā [gahetvāna (sī. syā. pī.)], ghosenti puratopi te;

Pesanānipi gacchanti, rathacariyāsu sikkhare.

我將按照要求直譯這段巴利文： 209 我昔在天界歡娛，伴隨歌舞與樂音； 今日已不享天樂，壽命將盡死將近？ 抑或智慧已迷失，人間至尊請為明。 210 非是壽盡死將近，亦非智慧已迷失，至尊勇士請聽聞； 實因福德已稀少，此世果報將享盡。 211 愿以天神之威力，最勝國王四方主； 三十三天眾神中，享受殊勝天界樂。 212 如同借來之車乘，如同借來之財富； 如是一切諸福報，皆依他施而獲得。 213 我不願求此福報，僅憑他施而獲得； 唯愿自修諸善業，此為我獨有財富。 214 是故我將返人間，廣修眾多諸善業； 佈施正行與自律，調伏諸根修善法； 如是修行得安樂，永無後悔之憂慮。 215 這些田地屬於我，這些金飾與瓔珞； 這些青翠的濕地，這些川流不息河。 216 這些美麗的蓮池，赤鵝鳴叫聲聲傳； 曼陀羅花遍覆蓋，青蓮紅蓮共相映； 昔日擁有這一切，今往何方難尋見。 217 這些田地與土地，這些林苑與庭院； 不見昔日諸人眾，那羅陀天空寂寥。 218 我見天宮放光明，普照四方無邊際； 面見天王威德容，三十三天眾神顏。 219 我住天界宮殿中，享受非人殊勝樂； 三十三天眾神處，一切所欲皆圓滿。 220 我今舍此諸福樂，為修福德返人間； 唯愿精進修正法，不復貪求王位權。 221 無刑無罰之正道，正等正覺所宣說； 我當精進踐此道，如諸持戒者所行。 薩提那本生故事第十一 495. 十婆羅門本生故事（十二） 222 愛法國王由地西，告語維圖羅如是： "維圖羅請為尋找，持戒多聞婆羅門。" 223 "遠離淫慾諸法者，愿其享用我供養； 我當恭敬施財物，令所施處得大果。" 224 "大王此事實難尋，持戒多聞婆羅門； 遠離淫慾諸法者，能享王供實稀有。" 225 "大王應當善了知，共有十種婆羅門； 且聽我為王分別，詳細解說其差異。 226 手持滿裝藥草囊，包裹根莖各種藥； 採集草藥為人醫，沐浴誦咒治病痛。 227 此等大王當知曉，雖稱為是婆羅門； 如醫者般施醫藥，今為大王言其實。 228 （憍薩羅王如是言：） "此等已失婆羅德，不可稱為婆羅門； 維圖羅請繼續尋，持戒多聞真智者。 229 遠離淫慾諸法者，愿其享用我供養； 我當恭敬施財物，令所施處得大果。" 230 手持鈴鐺前行走，前方搖響作聲響； 奔走差遣任人用，駕車技藝皆善曉。

231.

Paricārakasamā rāja, tepi vuccanti brāhmaṇā;

Akkhātā te mahārāja, tādise nipatāmase.

232.

Apetā te ca brahmaññā,

(Iti rājā korabyo)

Na te vuccanti brāhmaṇā;

Aññe vidhura pariyesa, sīlavante bahussute.

233.

Virate methunā dhammā, ye me bhuñjeyyu bhojanaṃ;

Dakkhiṇaṃ samma dassāma, yattha dinnaṃ mahapphalaṃ.

234.

Kamaṇḍaluṃ gahetvāna, vaṅkadaṇḍañca brāhmaṇā;

Paccupessanti rājāno, gāmesu nigamesu ca;

Nādinne vuṭṭhahissāma, gāmamhi vā vanamhi vā [vāmamhi ca vanamhi ca (sī. pī.), gāmamhi nigamamhi vā (syā.)].

235.

Niggāhakasamā rāja, tepi vuccanti brāhmaṇā;

Akkhātā te mahārāja, tādise nipatāmase.

236.

Apetā te ca brahmaññā,

(Iti rājā korabyo)

Na te vuccanti brāhmaṇā;

Aññe vidhura pariyesa, sīlavante bahussute.

237.

Virate methunā dhammā, ye me bhuñjeyyu bhojanaṃ;

Dakkhiṇaṃ samma dassāma, yattha dinnaṃ mahapphalaṃ.

238.

Parūḷhakacchanakhalomā , paṅkadantā rajassirā;

Okiṇṇā rajareṇūhi, yācakā vicaranti te.

239.

Khāṇughātasamā rāja, tepi vuccanti brāhmaṇā;

Akkhātā te mahārāja, tādise nipatāmase.

240.

Apetā te ca brahmaññā,

(Iti rājā korabyo)

Na te vuccanti brāhmaṇā;

Aññe vidhura pariyesa, sīlavante bahussute.

241.

Virate methunā dhammā, ye me bhuñjeyyu bhojanaṃ;

Dakkhiṇaṃ samma dassāma, yattha dinnaṃ mahapphalaṃ.

242.

Harītakaṃ [harīṭakaṃ (bahūsu)] āmalakaṃ, ambaṃ jambuṃ vibhītakaṃ [ambajambuvibhīṭakaṃ (sī. pī.)];

Labujaṃ dantapoṇāni, beluvā badarāni ca.

243.

Rājāyatanaṃ ucchu-puṭaṃ, dhūmanettaṃ madhu-añjanaṃ;

Uccāvacāni paṇiyāni, vipaṇenti janādhipa.

244.

Vāṇijakasamā rāja, tepi vuccanti brāhmaṇā;

Akkhātā te mahārāja, tādise nipatāmase.

245.

Apetā te ca brahmaññā,

(Iti rājā korabyo)

Na te vuccanti brāhmaṇā;

Aññe vidhura pariyesa, sīlavante bahussute.

246.

Virate methunā dhammā, ye me bhuñjeyyu bhojanaṃ;

Dakkhiṇaṃ samma dassāma, yattha dinnaṃ mahapphalaṃ.

247.

Kasi-vāṇijjaṃ [kasiṃ vaṇijjaṃ (sī. pī.)] kārenti, posayanti ajeḷake;

Kumāriyo pavecchanti, vivāhantāvahanti ca.

248.

Samā ambaṭṭhavessehi, tepi vuccanti brāhmaṇā;

Akkhātā te mahārāja, tādise nipatāmase.

249.

Apetā te ca brahmaññā,

(Iti rājā korabyo)

Na te vuccanti brāhmaṇā;

Aññe vidhura pariyesa, sīlavante bahussute.

250.

Virate methunā dhammā, ye me bhuñjeyyu bhojanaṃ;

Dakkhiṇaṃ samma dassāma, yattha dinnaṃ mahapphalaṃ.

251.

Nikkhittabhikkhaṃ bhuñjanti, gāmesveke purohitā;

Bahū te [ne (syā. ka.)] paripucchanti, aṇḍacchedā nilañchakā [tilañchakā (pī.)].

252.

Pasūpi tattha haññanti, mahiṃsā sūkarā ajā;

Goghātakasamā rāja, tepi vuccanti brāhmaṇā;

Akkhātā te mahārāja, tādise nipatāmase.

253.

Apetā te brahmaññā,

(Iti rājā korabyo)

Na te vuccanti brāhmaṇā;

Aññe vidhura pariyesa, sīlavante bahussute.

254.

Virate methunā dhammā, ye me bhuñjeyyu bhojanaṃ;

Dakkhiṇaṃ samma dassāma, yattha dinnaṃ mahapphalaṃ.

255.

Asicammaṃ gahetvāna, khaggaṃ paggayha brāhmaṇā;

Vessapathesu tiṭṭhanti, satthaṃ abbāhayantipi.

256.

Samā gopanisādehi, tepi vuccanti brāhmaṇā;

Akkhātā te mahārāja, tādise nipatāmase.

231 如僕從者事君王，此輩亦稱婆羅門； 大王我今為你說，此等人士當遠離。 232 （憍薩羅王如是言：） "此等已失婆羅德，不可稱為婆羅門； 維圖羅請繼續尋，持戒多聞真智者。 233 遠離淫慾諸法者，愿其享用我供養； 我當恭敬施財物，令所施處得大果。" 234 手持水瓶與彎杖，婆羅門眾游諸方； 村落城邑遍行走，宣稱不得不離去， 無論村中或林間，未得供養不離去。 235 如同勒索求財者，此輩亦稱婆羅門； 大王我今為你說，此等人士當遠離。 236 （憍薩羅王如是言：） "此等已失婆羅德，不可稱為婆羅門； 維圖羅請繼續尋，持戒多聞真智者。 237 遠離淫慾諸法者，愿其享用我供養； 我當恭敬施財物，令所施處得大果。" 238 腋毛體毛長蓬亂，牙齒污垢頭蓬散； 塵土遍佈滿身軀，四處遊行行乞食。 239 如同掘木尋樹根，此輩亦稱婆羅門； 大王我今為你說，此等人士當遠離。 240 （憍薩羅王如是言：） "此等已失婆羅德，不可稱為婆羅門； 維圖羅請繼續尋，持戒多聞真智者。 241 遠離淫慾諸法者，愿其享用我供養； 我當恭敬施財物，令所施處得大果。" 242 訶子余甘子果實，芒果蒲桃毗醯勒； 麵包果與牙清潔，木蘋果與棗子果。 243 王樹糖蔗苞與茶，蜜糖眼藥諸物品； 人主當知此等人，販賣各種貨物品。 244 如同商賈經營者，此輩亦稱婆羅門； 大王我今為你說，此等人士當遠離。 245 （憍薩羅王如是言：） "此等已失婆羅德，不可稱為婆羅門； 維圖羅請繼續尋，持戒多聞真智者。 246 遠離淫慾諸法者，愿其享用我供養； 我當恭敬施財物，令所施處得大果。" 247 耕田經商謀生活，飼養山羊與綿羊； 嫁女娶妻結婚姻，婚嫁之事皆參與。 248 如同吠舍旃陀羅，此輩亦稱婆羅門； 大王我今為你說，此等人士當遠離。 249 （憍薩羅王如是言：） "此等已失婆羅德，不可稱為婆羅門； 維圖羅請繼續尋，持戒多聞真智者。 250 遠離淫慾諸法者，愿其享用我供養； 我當恭敬施財物，令所施處得大果。" 251 村中有些祭司輩，享用施主所供食； 眾人詢問諸占卜，宰殺閹割諸生靈。 252 於此宰殺諸牲畜，水牛豬羊皆殺戮； 如同屠夫殺生者，此輩亦稱婆羅門； 大王我今為你說，此等人士當遠離。 253 （憍薩羅王如是言：） "此等已失婆羅德，不可稱為婆羅門； 維圖羅請繼續尋，持戒多聞真智者。 254 遠離淫慾諸法者，愿其享用我供養； 我當恭敬施財物，令所施處得大果。" 255 手持刀劍與皮盾，高舉利刃婆羅門； 立於商旅往來道，掠奪財物為生計。 256 如同盜賊強盜輩，此輩亦稱婆羅門； 大王我今為你說，此等人士當遠離。

257.

Apetā te brahmaññā,

(Iti rājā korabyo)

Na te vuccanti brāhmaṇā;

Aññe vidhura pariyesa, sīlavante bahussute.

258.

Virate methunā dhammā, ye me bhuñjeyyu bhojanaṃ;

Dakkhiṇaṃ samma dassāma, yattha dinnaṃ mahapphalaṃ.

259.

Araññe kuṭikaṃ katvā, kūṭāni kārayanti te;

Sasabiḷāre bādhenti, āgodhā macchakacchapaṃ.

260.

Te luddakasamā rāja [luddakā te mahārāja (sī. pī.)], tepi vuccanti brāhmaṇā;

Akkhātā te mahārāja, tādise nipatāmase.

261.

Apetā te brahmaññā,

(Iti rājā korabyo)

Na te vuccanti brāhmaṇā;

Aññe vidhura pariyesa, sīlavante bahussute.

262.

Virate methunā dhammā, ye me bhuñjeyyu bhojanaṃ;

Dakkhiṇaṃ samma dassāma, yattha dinnaṃ mahapphalaṃ.

263.

Aññe dhanassa kāmā hi, heṭṭhāmañce pasakkitā [pasakkhitā (sī. syā. pī.)];

Rājāno upari nhāyanti, somayāge upaṭṭhite.

264.

Malamajjakasamā rāja, tepi vuccanti brāhmaṇā;

Akkhātā te mahārāja, tādise nipatāmase.

265.

Apetā te brahmaññā,

(Iti rājā korabyo)

Na te vuccanti brāhmaṇā;

Aññe vidhura pariyesa, sīlavante bahussute.

266.

Virate methunā dhammā, ye me bhuñjeyyu bhojanaṃ;

Dakkhiṇaṃ samma dassāma, yattha dinnaṃ mahapphalaṃ.

267.

Atthi kho brāhmaṇā deva, sīlavanto bahussutā;

Viratā methunā dhammā, ye te bhuñjeyyu bhojanaṃ.

268.

Ekañca bhattaṃ bhuñjanti, na ca majjaṃ pivanti te;

Akkhātā te mahārāja, tādise nipatāmase.

269.

Ete kho brāhmaṇā vidhura, sīlavanto bahussutā;

Ete vidhura pariyesa, khippañca ne [khippaṃva ne (ka.)] nimantayāti.

Dasabrāhmaṇajātakaṃ dvādasamaṃ.

1. Bhikkhāparamparajātakaṃ (13)

270.

Sukhumālarūpaṃ disvā [disvāna (ka. sī. aṭṭha.)], raṭṭhā vivanamāgataṃ;

Kūṭāgāravarūpetaṃ, mahāsayanamupāsitaṃ [mupocitaṃ (bahūsu)].

271.

Tassa te pemakenāhaṃ, adāsiṃ vaḍḍhamodanaṃ [baddhamodanaṃ (sī. pī.)];

Sālīnaṃ vicitaṃ bhattaṃ, suciṃ maṃsūpasecanaṃ.

272.

Taṃ tvaṃ bhattaṃ paṭiggayha, brāhmaṇassa adāsayi [adāpayi (sī. syā. pī.)];

Attānaṃ [attanā (pī. aṭṭha. pāṭhantaraṃ)] anasitvāna, koyaṃ dhammo namatthu te.

273.

Ācariyo brāhmaṇo mayhaṃ, kiccākiccesu byāvaṭo [vāvaṭo (ka.)];

Garu ca āmantanīyo [āmantaṇīyo (sī. pī.)] ca, dātumarahāmi bhojanaṃ.

274.

Brāhmaṇaṃ dāni pucchāmi, gotamaṃ rājapūjitaṃ;

Rājā te bhattaṃ pādāsi, suciṃ maṃsūpasecanaṃ.

275.

Taṃ tvaṃ bhattaṃ paṭiggayha, isissa bhojanaṃ adā;

Akhettaññūsi dānassa, koyaṃ dhammo namatthu te.

276.

Bharāmi putta [putte (sī. pī.)] dāre ca, gharesu gadhito [gathito (sī. pī.)] ahaṃ;

Bhuñje mānusake kāme, anusāsāmi rājino.

277.

Āraññikassa [āraññakassa (sī. pī.)] isino, cirarattaṃ tapassino;

Vuḍḍhassa bhāvitattassa, dātumarahāmi bhojanaṃ.

278.

Isiñca dāni pucchāmi, kisaṃ dhamanisanthataṃ;

Parūḷhakacchanakhalomaṃ, paṅkadantaṃ rajassiraṃ.

279.

Eko araññe viharasi [vihāsi (ka.)], nāvakaṅkhasi jīvitaṃ;

Bhikkhu kena tayā seyyo, yassa tvaṃ bhojanaṃ adā.

280.

Khaṇantālukalambāni [khaṇamālukalambāni (syā. ka.)], bilālitakkalāni ca [biḷālitakkaḷāni ca (sī. pī.)];

Dhunaṃ sāmākanīvāraṃ, saṅghāriyaṃ pasāriyaṃ [saṃhāriyaṃ pahāriyaṃ (syā.), saṃsāriyaṃ pasāriyaṃ (ka.)].

257 （憍薩羅王如是言：） "此等已失婆羅德，不可稱為婆羅門； 維圖羅請繼續尋，持戒多聞真智者。 258 遠離淫慾諸法者，愿其享用我供養； 我當恭敬施財物，令所施處得大果。" 259 深居林中建茅屋，設定陷阱與網羅； 捕捉野兔與野貓，蜥蜴魚類及龜鱉。 260 如同獵人捕獵者，此輩亦稱婆羅門； 大王我今為你說，此等人士當遠離。 261 （憍薩羅王如是言：） "此等已失婆羅德，不可稱為婆羅門； 維圖羅請繼續尋，持戒多聞真智者。 262 遠離淫慾諸法者，愿其享用我供養； 我當恭敬施財物，令所施處得大果。" 263 有些貪求諸財富，潛伏床下在窺視； 國王沐浴在上方，獻祭月神時如此。 264 如同洗滌污穢者，此輩亦稱婆羅門； 大王我今為你說，此等人士當遠離。 265 （憍薩羅王如是言：） "此等已失婆羅德，不可稱為婆羅門； 維圖羅請繼續尋，持戒多聞真智者。 266 遠離淫慾諸法者，愿其享用我供養； 我當恭敬施財物，令所施處得大果。" 267 "大王確有婆羅門，持戒多聞具德行； 遠離淫慾諸法者，堪能享用王供養。 268 一日一餐不飲酒，如此修持具戒德； 大王我今為你說，應當親近此等人。 269 維圖羅此等才是，持戒多聞婆羅門； 維圖羅請速尋找，即刻邀請此等人。" 十婆羅門本生故事第十二 496. 次第乞食本生故事（十三） 270 見其身形甚柔美，從國而來入林中； 高樓華宅為居所，曾臥豪華大床榻。 271 我因愛敬此人故，奉獻精美之飯食； 精選白米所煮飯，清凈肉湯作調味。 272 你得此食不自食，卻將其施婆羅門； 不曾自食而施人，此為何法愿聽聞。 273 "此婆羅門為我師，事務繁多助我處； 尊重恭敬當供養，理應奉獻此飲食。" 274 "今問婆羅門仙人，瞿曇為王所敬重； 國王賜汝此飲食，清凈肉湯作調味。 275 你得此食不自食，轉施仙人作供養； 不識福田而行施，此為何法愿聽聞。" 276 "我養子女及妻眷，執著俗家諸事務； 享受人間諸欲樂，為王謀臣作輔佐。 277 林中修行之仙人，長久修持苦行者； 年長修證具德者，理應奉獻此飲食。" 278 "今問仙人修行者，形體消瘦脈絡顯； 蓬髮鬍鬚長如毛，牙垢滿口塵滿頭。 279 獨居林中修苦行，不復貪求世間生； 比丘何人勝於汝，竟將食物施與他？" 280 "掘取葫蘆及芋莖，採集野菜諸根莖； 收集粗糧與野米，野菜雜草為食糧。

281.

Sākaṃ bhisaṃ madhuṃ maṃsaṃ, badarāmalakāni ca;

Tāni āharitvā [āhatva (sī. syā.)] bhuñjāmi, atthi me so pariggaho.

282.

Pacanto apacantassa, amamassa sakiñcano [akiñcano (ka.)];

Anādānassa sādāno, dātumarahāmi bhojanaṃ.

283.

Bhikkhuñca dāni pucchāmi, tuṇhīmāsīna subbataṃ;

Isi te bhattaṃ pādāsi, suciṃ maṃsūpasecanaṃ.

284.

Taṃ tvaṃ bhattaṃ paṭiggayha, tuṇhī bhuñjasi ekako;

Nāññaṃ kañci [kiñci (ka.)] nimantesi, koyaṃ dhammo namatthu te.

285.

Na pacāmi na pācemi, na chindāmi na chedaye;

Taṃ maṃ akiñcanaṃ ñatvā, sabbapāpehi ārataṃ.

286.

Vāmena bhikkhamādāya, dakkhiṇena kamaṇḍaluṃ;

Isi me bhattaṃ pādāsi, suciṃ maṃsūpasecanaṃ.

287.

Ete hi dātumarahanti, samamā sapariggahā;

Paccanīkamahaṃ maññe, yo dātāraṃ nimantaye.

288.

Atthāya vata me ajja, idhāgacchi rathesabho;

Sohaṃ ajja pajānāmi [ito pubbe na jānāmi (sī. pī.)], yattha dinnaṃ mahapphalaṃ.

281 野菜蓮藕與蜂蜜，野味棗子余甘子； 採集此等為食用，此為我之所擁有。 282 我有烹調他無備，我有所執他無執； 我有取著他離執，理應奉獻此飲食。" 283 "今問寂默坐比丘，持戒功德具足者； 仙人施汝此飲食，清凈肉湯作調味。 284 你得此食默然受，獨自享用不分享； 不邀他人同享用，此為何法愿聽聞。" 285 "我不烹煮不令煮，我不割截不令截； 知我無一可執取，遠離一切諸惡業。 286 左手持缽為乞食，右手持瓶盛清水； 仙人施我此飲食，清凈肉湯作調味。 287 彼等可為施主者，執著擁有皆具足； 若邀施主同享食，我思此乃相違背。 288 今日賢者來此處，實為我之大利益； 今日我方真正知，何處佈施得大果。"

289.

Raṭṭhesu giddhā rājāno, kiccākiccesu brāhmaṇā;

Isī mūlaphale giddhā, vippamuttā ca bhikkhavoti.

Bhikkhāparamparajātakaṃ terasamaṃ.

Tassuddānaṃ –

Suva kinnara mukka kharājinaso, bhisajāta mahesi kapotavaro;

Atha mora satacchaka vāṇijako, atha rāja sabrāhmaṇa bhikkhaparanti.

Pakiṇṇakanipātaṃ niṭṭhitaṃ.

289 國王貪執於國土，婆羅門執諸事務； 仙人貪執根與果，惟有比丘得解脫。 次第乞食本生故事第十三 其攝頌： 鸚鵡緊那羅解脫兔毛皮， 蓮藕本生與大仙鴿王尊； 孔雀百處與商人之故事， 國王婆羅門乞食為終章。 雜