B01030203dhātuvibhaṅgo（界分解論）

1. Dhātuvibhaṅgo

2. Suttantabhājanīyaṃ

3. Cha dhātuyo – pathavīdhātu [paṭhavīdhātu (sī. syā.) evamuparipi], āpodhātu, tejodhātu, vāyodhātu, ākāsadhātu, viññāṇadhātu.

4. Tattha katamā pathavīdhātu? Pathavīdhātudvayaṃ – atthi ajjhattikā, atthi bāhirā. Tattha katamā ajjhattikā pathavīdhātu? Yaṃ ajjhattaṃ paccattaṃ kakkhaḷaṃ kharigataṃ kakkhaḷattaṃ kakkhaḷabhāvo ajjhattaṃ upādinnaṃ, seyyathidaṃ – kesā lomā nakhā dantā taco maṃsaṃ nhāru [nahāru (sī.)] aṭṭhi aṭṭhimiñjaṃ [aṭṭhimiñjā (sī.)] vakkaṃ hadayaṃ yakanaṃ kilomakaṃ pihakaṃ papphāsaṃ antaṃ antaguṇaṃ udariyaṃ karīsaṃ, yaṃ vā panaññampi atthi ajjhattaṃ paccattaṃ kakkhaḷaṃ kharigataṃ kakkhaḷattaṃ kakkhaḷabhāvo ajjhattaṃ upādinnaṃ – ayaṃ vuccati 『ajjhattikā pathavīdhātu』.

Tattha katamā bāhirā pathavīdhātu? Yaṃ bāhiraṃ kakkhaḷaṃ kharigataṃ kakkhaḷattaṃ kakkhaḷabhāvo bahiddhā anupādinnaṃ, seyyathidaṃ – ayo lohaṃ tipu sīsaṃ sajjhaṃ [sajjhu (syā.)] muttā maṇi veḷuriyo saṅkho silā pavāḷaṃ rajataṃ jātarūpaṃ lohitaṅko [lohitaṅgo (syā. ka.), lohitako (?)] masāragallaṃ tiṇaṃ kaṭṭhaṃ sakkharā kaṭhalaṃ [kathalaṃ (ka.)] bhūmi pāsāṇo pabbato, yaṃ vā panaññampi atthi bāhiraṃ kakkhaḷaṃ kharigataṃ kakkhaḷattaṃ kakkhaḷabhāvo bahiddhā anupādinnaṃ – ayaṃ vuccati 『bāhirā pathavīdhātu』. Yā ca ajjhattikā pathavīdhātu yā ca bāhirā pathavīdhātu, tadekajjhaṃ abhisaññūhitvā abhisaṅkhipitvā – ayaṃ vuccati 『『pathavīdhātu』』.

1. Tattha katamā āpodhātu? Āpodhātudvayaṃ – atthi ajjhattikā, atthi bāhirā. Tattha katamā ajjhattikā āpodhātu? Yaṃ ajjhattaṃ paccattaṃ āpo āpogataṃ sineho sinehagataṃ [sneho snehagataṃ (syā.)] bandhanattaṃ rūpassa ajjhattaṃ upādinnaṃ, seyyathidaṃ – pittaṃ semhaṃ pubbo lohitaṃ sedo medo assu vasā kheḷo siṅghāṇikā lasikā muttaṃ, yaṃ vā panaññampi atthi ajjhattaṃ paccattaṃ āpo āpogataṃ sineho sinehagataṃ bandhanattaṃ rūpassa ajjhattaṃ upādinnaṃ – ayaṃ vuccati 『ajjhattikā āpodhātu』.

Tattha katamā bāhirā āpodhātu? Yaṃ bāhiraṃ āpo āpogataṃ sineho sinehagataṃ bandhanattaṃ rūpassa bahiddhā anupādinnaṃ, seyyathidaṃ – mūlaraso khandharaso tacaraso pattaraso puppharaso phalaraso khīraṃ dadhi sappi navanītaṃ telaṃ madhu phāṇitaṃ bhummāni vā udakāni antalikkhāni vā, yaṃ vā panaññampi atthi bāhiraṃ āpo āpogataṃ sineho sinehagataṃ bandhanattaṃ rūpassa bahiddhā anupādinnaṃ – ayaṃ vuccati 『bāhirā āpodhātu』. Yā ca ajjhattikā āpodhātu yā ca bāhirā āpodhātu, tadekajjhaṃ abhisaññūhitvā abhisaṅkhipitvā – ayaṃ vuccati 『『āpodhātu』』.

1. 界分別
2. 經分別
3. 六界：地界、水界、火界、風界、空界、識界。
4. 其中什麼是地界？地界有兩種：有內在的，有外在的。其中什麼是內在地界？凡是內在的、個人的、堅硬的、變得堅硬的、堅硬性、堅硬狀態、內在被執取的，例如：頭髮、體毛、指甲、牙齒、面板、肌肉、筋腱、骨骼、骨髓、腎臟、心臟、肝臟、膜、脾臟、肺、腸、腸繫膜、胃中物、糞便，或者其他任何內在的、個人的、堅硬的、變得堅硬的、堅硬性、堅硬狀態、內在被執取的——這被稱為"內在地界"。 其中什麼是外在地界？凡是外在的、堅硬的、變得堅硬的、堅硬性、堅硬狀態、外在未被執取的，例如：鐵、銅、錫、鉛、銀、珍珠、寶石、琉璃、貝殼、石頭、珊瑚、白銀、黃金、紅寶石、貓眼石、草、木、礫石、砂礫、土地、巖石、山，或者其他任何外在的、堅硬的、變得堅硬的、堅硬性、堅硬狀態、外在未被執取的——這被稱為"外在地界"。內在地界和外在地界，將它們合併概括起來——這被稱為"地界"。

5. 其中什麼是水界？水界有兩種：有內在的，有外在的。其中什麼是內在水界？凡是內在的、個人的、水、水性、液體、液體性、色法的粘結性、內在被執取的，例如：膽汁、痰、膿、血、汗、脂肪、淚、油脂、唾液、鼻涕、關節滑液、尿，或者其他任何內在的、個人的、水、水性、液體、液體性、色法的粘結性、內在被執取的——這被稱為"內在水界"。 其中什麼是外在水界？凡是外在的、水、水性、液體、液體性、色法的粘結性、外在未被執取的，例如：根汁、莖汁、皮汁、葉汁、花汁、果汁、牛奶、酸奶、酥油、鮮奶油、油、蜂蜜、糖蜜，或地上的水或天空中的水，或者其他任何外在的、水、水性、液體、液體性、色法的粘結性、外在未被執取的——這被稱為"外在水界"。內在水界和外在水界，將它們合併概括起來——這被稱為"水界"。

6. Tattha katamā tejodhātu? Tejodhātudvayaṃ – atthi ajjhattikā, atthi bāhirā. Tattha katamā ajjhattikā tejodhātu? Yaṃ ajjhattaṃ paccattaṃ tejo tejogataṃ usmā usmāgataṃ usumaṃ usumagataṃ ajjhattaṃ upādinnaṃ, seyyathidaṃ – yena ca santappati yena ca jīrīyati yena ca pariḍayhati yena ca asitapītakhāyitasāyitaṃ sammā pariṇāmaṃ gacchati, yaṃ vā panaññampi atthi ajjhattaṃ paccattaṃ tejo tejogataṃ usmā usmāgataṃ usumaṃ usumagataṃ ajjhattaṃ upādinnaṃ – ayaṃ vuccati 『ajjhattikā tejodhātu』.

Tattha katamā bāhirā tejodhātu? Yaṃ bāhiraṃ tejo tejogataṃ usmā usmāgataṃ usumaṃ usumagataṃ bahiddhā anupādinnaṃ, seyyathidaṃ – kaṭṭhaggi palālaggi [sakalikaggi (sabbattha)] tiṇaggi gomayaggi thusaggi saṅkāraggi indaggi aggisantāpo sūriyasantāpo kaṭṭhasannicayasantāpo tiṇasannicayasantāpo dhaññasannicayasantāpo bhaṇḍasannicayasantāpo, yaṃ vā panaññampi atthi bāhiraṃ tejo tejogataṃ usmā usmāgataṃ usumaṃ usumagataṃ bahiddhā anupādinnaṃ – ayaṃ vuccati 『bāhirā tejodhātu』. Yā ca ajjhattikā tejodhātu yā ca bāhirā tejodhātu, tadekajjhaṃ abhisaññūhitvā abhisaṅkhipitvā – ayaṃ vuccati 『『tejodhātu』』.

1. Tattha katamā vāyodhātu? Vāyodhātudvayaṃ – atthi ajjhattikā, atthi bāhirā. Tattha katamā ajjhattikā vāyodhātu? Yaṃ ajjhattaṃ paccattaṃ vāyo vāyogataṃ thambhitattaṃ rūpassa ajjhattaṃ upādinnaṃ, seyyathidaṃ – uddhaṅgamā vātā adhogamā vātā kucchisayā vātā koṭṭhāsayā [koṭṭhasayā (sī. syā.)] vātā aṅgamaṅgānusārino vātā satthakavātā khurakavātā uppalakavātā assāso passāso iti vā, yaṃ vā panaññampi atthi ajjhattaṃ paccattaṃ vāyo vāyogataṃ thambhitattaṃ rūpassa ajjhattaṃ upādinnaṃ – ayaṃ vuccati 『ajjhattikā vāyodhātu』.

Tattha katamā bāhirā vāyodhātu? Yaṃ bāhiraṃ vāyo vāyogataṃ thambhitattaṃ rūpassa bahiddhā anupādinnaṃ, seyyathidaṃ – puratthimā vātā pacchimā vātā uttarā vātā dakkhiṇā vātā sarajā vātā arajā vātā sītā vātā uṇhā vātā parittā vātā adhimattā vātā kāḷavātā verambhavātā pakkhavātā supaṇṇavātā tālavaṇṭavātā vidhūpanavātā, yaṃ vā panaññampi atthi bāhiraṃ vāyo vāyogataṃ thambhitattaṃ rūpassa bahiddhā anupādinnaṃ – ayaṃ vuccati 『bāhirā vāyodhātu』. Yā ca ajjhattikā vāyodhātu yā ca bāhirā vāyodhātu, tadekajjhaṃ abhisaññūhitvā abhisaṅkhipitvā – ayaṃ vuccati 『『vāyodhātu』』.

1. 其中什麼是火界？火界有兩種：有內在的，有外在的。其中什麼是內在火界？凡是內在的、個人的、火、火性、溫暖、溫暖性、內在被執取的，例如：使人溫暖、使人衰老、使人灼熱、使人飢餓、口渴、睡眠、完美的變化，或者其他任何內在的、個人的、火、火性、溫暖、溫暖性、內在被執取的——這被稱為"內在火界"。 其中什麼是外在火界？凡是外在的、火、火性、溫暖、溫暖性、外在未被執取的，例如：木材的火、草的火、糞便的火、土壤的火、糧食的火、器具的火、太陽的熱、木堆的熱、草堆的熱、穀物的熱、器具的熱，或者其他任何外在的、火、火性、溫暖、溫暖性、外在未被執取的——這被稱為"外在火界"。內在火界和外在火界，將它們合併概括起來——這被稱為"火界"。

2. 其中什麼是風界？風界有兩種：有內在的，有外在的。其中什麼是內在風界？凡是內在的、個人的、風、風性、穩定性、內在被執取的，例如：上升的風、下降的風、腹內的風、體內的風、隨身的風、隨意的風、腳的風、手的風、耳的風、眼的風、呼吸的風、氣息的風，或者其他任何內在的、個人的、風、風性、穩定性、內在被執取的——這被稱為"內在風界"。 其中什麼是外在風界？凡是外在的、風、風性、穩定性、外在未被執取的，例如：東風、西風、北風、南風、濕風、干風、冷風、熱風、微風、強風、黑風、毒風、猛風、善風、惡風、旋風，或者其他任何外在的、風、風性、穩定性、外在未被執取的——這被稱為"外在風界"。內在風界和外在風界，將它們合併概括起來——這被稱為"風界"。

3. Tattha katamā ākāsadhātu? Ākāsadhātudvayaṃ – atthi ajjhattikā, atthi bāhirā. Tattha katamā ajjhattikā ākāsadhātu? Yaṃ ajjhattaṃ paccattaṃ ākāso ākāsagataṃ aghaṃ aghagataṃ vivaro vivaragataṃ asamphuṭṭhaṃ maṃsalohitehi ajjhattaṃ upādinnaṃ, seyyathidaṃ – kaṇṇacchiddaṃ nāsacchiddaṃ mukhadvāraṃ, yena ca asitapītakhāyitasāyitaṃ ajjhoharati, yattha ca asitapītakhāyitasāyitaṃ santiṭṭhati, yena ca asitapītakhāyitasāyitaṃ adhobhāgaṃ nikkhamati, yaṃ vā panaññampi atthi ajjhattaṃ paccattaṃ ākāso ākāsagataṃ aghaṃ aghagataṃ vivaro vivaragataṃ asamphuṭṭhaṃ maṃsalohitehi ajjhattaṃ upādinnaṃ – ayaṃ vuccati 『ajjhattikā ākāsadhātu』.

Tattha katamā bāhirā ākāsadhātu? Yaṃ bāhiraṃ ākāso ākāsagataṃ aghaṃ aghagataṃ vivaro vivaragataṃ asamphuṭṭhaṃ catūhi mahābhūtehi bahiddhā anupādinnaṃ – ayaṃ vuccati 『bāhirā ākāsadhātu』. Yā ca ajjhattikā ākāsadhātu yā ca bāhirā ākāsadhātu, tadekajjhaṃ abhisaññūhitvā abhisaṅkhipitvā – ayaṃ vuccati 『『ākāsadhātu』』.

1. Tattha katamā viññāṇadhātu? Cakkhuviññāṇadhātu, sotaviññāṇadhātu, ghānaviññāṇadhātu, jivhāviññāṇadhātu, kāyaviññāṇadhātu, manoviññāṇadhātu – ayaṃ vuccati 『『viññāṇadhātu』』.

Imā cha dhātuyo.

1. Aparāpi cha dhātuyo – sukhadhātu, dukkhadhātu, somanassadhātu, domanassadhātu, upekkhādhātu, avijjādhātu.

2. Tattha katamā sukhadhātu? Yaṃ kāyikaṃ sātaṃ kāyikaṃ sukhaṃ kāyasamphassajaṃ sātaṃ sukhaṃ vedayitaṃ kāyasamphassajā sātā sukhā vedanā – ayaṃ vuccati 『『sukhadhātu』』.

Tattha katamā dukkhadhātu? Yaṃ kāyikaṃ asātaṃ kāyikaṃ dukkhaṃ kāyasamphassajaṃ asātaṃ dukkhaṃ vedayitaṃ kāyasamphassajā asātā dukkhā vedanā – ayaṃ vuccati 『『dukkhadhātu』』.

Tattha katamā somanassadhātu? Yaṃ cetasikaṃ sātaṃ cetasikaṃ sukhaṃ cetosamphassajaṃ sātaṃ sukhaṃ vedayitaṃ cetosamphassajā sātā sukhā vedanā – ayaṃ vuccati 『『somanassadhātu』』.

Tattha katamā domanassadhātu? Yaṃ cetasikaṃ asātaṃ cetasikaṃ dukkhaṃ cetosamphassajaṃ asātaṃ dukkhaṃ vedayitaṃ cetosamphassajā asātā dukkhā vedanā – ayaṃ vuccati 『『domanassadhātu』』.

Tattha katamā upekkhādhātu? Yaṃ cetasikaṃ neva sātaṃ nāsātaṃ cetosamphassajaṃ adukkhamasukhaṃ vedayitaṃ cetosamphassajā adukkhamasukhā vedanā – ayaṃ vuccati 『『upekkhādhātu』』.

Tattha katamā avijjādhātu? Yaṃ aññāṇaṃ adassanaṃ anabhisamayo ananubodho asambodho appaṭivedho asaṅgāhaṇā apariyogāhaṇā asamapekkhanā apaccavekkhaṇā apaccakkhakammaṃ dummejjhaṃ bālyaṃ asampajaññaṃ moho pamoho sammoho avijjā avijjogho avijjāyogo avijjānusayo avijjāpariyuṭṭhānaṃ avijjālaṅgī moho akusalamūlaṃ – ayaṃ vuccati 『『avijjādhātu』』.

Imā cha dhātuyo.

1. Aparāpi cha dhātuyo – kāmadhātu, byāpādadhātu, vihiṃsādhātu, nekkhammadhātu, abyāpādadhātu, avihiṃsādhātu.

2. 其中什麼是空界？空界有兩種：有內在的，有外在的。其中什麼是內在空界？凡是內在的、個人的、空、空性、無害、無害性、開放、開放性、未被肉體和金屬觸碰的內在被執取的，例如：耳孔、鼻孔、嘴巴的開口，因而能吞食、能維持的地方，因而能從下方流出，或者其他任何內在的、個人的、空、空性、無害、無害性、開放、開放性、未被肉體和金屬觸碰的內在被執取的——這被稱為"內在空界"。 其中什麼是外在空界？凡是外在的、空、空性、無害、無害性、未被四大元素觸碰的外在未被執取的——這被稱為"外在空界"。內在空界和外在空界，將它們合併概括起來——這被稱為"空界"。

3. 其中什麼是識界？眼識界、耳識界、鼻識界、舌識界、身識界、意識界——這被稱為"識界"。 這六種界。
4. 另外還有六種界——樂界、苦界、喜界、憂界、舍界、無明界。
5. 其中什麼是樂界？凡是身體的、愉悅的、身體的快樂、由身體接觸而生的愉悅、身體接觸而生的快樂的愉悅——這被稱為"樂界"。 其中什麼是苦界？凡是身體的、不愉悅的、身體的痛苦、由身體接觸而生的不愉悅、身體接觸而生的痛苦的痛苦——這被稱為"苦界"。 其中什麼是喜界？凡是心的、愉悅的、心的快樂、由心接觸而生的愉悅、心接觸而生的快樂的愉悅——這被稱為"喜界"。 其中什麼是憂界？凡是心的、不愉悅的、心的痛苦、由心接觸而生的不愉悅、心接觸而生的痛苦的痛苦——這被稱為"憂界"。 其中什麼是舍界？凡是心的、既不愉悅也不痛苦的、由心接觸而生的、不痛苦也不愉悅的感覺——這被稱為"舍界"。 其中什麼是無明界？凡是無知、無見、未明白、未覺知、未證悟、缺乏理解、缺乏把握、缺乏比較、缺乏反思、缺乏直接經驗、愚昧、無知、混亂、無明、無明的障礙、無明的影響、無明的依賴、無明的滋生、無明的起源、無明的根源——這被稱為"無明界"。 這六種界。

6. 另外還有六種界——欲界、貪界、害界、無貪界、無害界。

7. Tattha katamā kāmadhātu? Kāmapaṭisaṃyutto takko vitakko saṅkappo appanā byappanā cetaso abhiniropanā micchāsaṅkappo – ayaṃ vuccati kāmadhātu. Heṭṭhato avīcinirayaṃ pariyantaṃ karitvā uparito paranimmitavasavattī deve anto karitvā yaṃ etasmiṃ antare etthāvacarā ettha pariyāpannā khandhadhātuāyatanā rūpā [rūpaṃ (syā.)] vedanā saññā saṅkhārā viññāṇaṃ – ayaṃ vuccati 『『kāmadhātu』』.

Tattha katamā byāpādadhātu? Byāpādapaṭisaṃyutto takko vitakko…pe… micchāsaṅkappo – ayaṃ vuccati 『『byāpādadhātu』』. Dasasu vā āghātavatthūsu cittassa āghāto paṭighāto paṭighaṃ paṭivirodho kopo pakopo sampakopo doso padoso sampadoso cittassa byāpatti manopadoso kodho kujjhanā kujjhitattaṃ doso dussanā dussitattaṃ byāpatti byāpajjanā virodho paṭivirodho caṇḍikkaṃ asuropo anattamanatā cittassa – ayaṃ vuccati 『『byāpādadhātu』』.

Tattha katamā vihiṃsādhātu? Vihiṃsāpaṭisaṃyutto takko vitakko…pe… micchāsaṅkappo – ayaṃ vuccati 『『vihiṃsādhātu』』. Idhekacco pāṇinā vā leḍḍunā vā daṇḍena vā satthena vā rajjuyā vā aññataraññatarena satte viheṭheti, yā evarūpā heṭhanā viheṭhanā hiṃsanā vihiṃsanā rosanā virosanā parūpaghāto – ayaṃ vuccati 『『vihiṃsādhātu』』.

Tattha katamā nekkhammadhātu? Nekkhammapaṭisaṃyutto takko vitakko…pe… sammāsaṅkappo – ayaṃ vuccati 『『nekkhammadhātu』』. Sabbepi kusalā dhammā 『『nekkhammadhātu』』.

Tattha katamā abyāpādadhātu? Abyāpādapaṭisaṃyutto takko vitakko…pe… sammāsaṅkappo – ayaṃ vuccati 『『abyāpādadhātu』』. Yā sattesu metti mettāyanā mettāyitattaṃ mettācetovimutti – ayaṃ vuccati 『『abyāpādadhātu』』.

Tattha katamā avihiṃsādhātu? Avihiṃsāpaṭisaṃyutto takko vitakko saṅkappo appanā byappanā cetaso abhiniropanā sammāsaṅkappo – ayaṃ vuccati 『『avihiṃsādhātu』』 . Yā sattesu karuṇā karuṇāyanā karuṇāyitattaṃ karuṇācetovimutti – ayaṃ vuccati 『『avihiṃsādhātu』』.

Imā cha dhātuyo.

Iti imāni tīṇi chakkāni tadekajjhaṃ abhisaññūhitvā abhisaṅkhipitvā aṭṭhārasa dhātuyo honti.

Suttantabhājanīyaṃ.

1. Abhidhammabhājanīyaṃ

2. Aṭṭhārasa dhātuyo – cakkhudhātu, rūpadhātu, cakkhuviññāṇadhātu, sotadhātu, saddadhātu, sotaviññāṇadhātu, ghānadhātu, gandhadhātu, ghānaviññāṇadhātu, jivhādhātu, rasadhātu, jivhāviññāṇadhātu , kāyadhātu, phoṭṭhabbadhātu, kāyaviññāṇadhātu, manodhātu, dhammadhātu, manoviññāṇadhātu.

3. 其中什麼是欲界？與慾望相關的思考、尋思、構想、專注、深思、心的專注、邪思維——這被稱為欲界。從最下方的無間地獄為界限，到最上方的他化自在天為界限，在這個範圍內的一切蘊、界、處、色、受、想、行、識——這被稱為"欲界"。 其中什麼是貪界？與貪慾相關的思考、尋思……乃至……邪思維——這被稱為"貪界"。在十種嗔恨事中，心的嗔恨、反感、敵意、對抗、憤怒、激怒、暴怒、憎恨、憎惡、極度憎惡、心的惡意、意的惡意、憤怒、發怒、憤怒狀態、憎恨、憎惡、憎惡狀態、惡意、懷惡意、敵對、對抗、兇暴、不友善、心的不滿——這被稱為"貪界"。 其中什麼是害界？與傷害相關的思考、尋思……乃至……邪思維——這被稱為"害界"。在這裡，某人用手或石塊或棍棒或武器或繩索或其他任何方式傷害眾生，這種傷害、加害、損害、傷害、惱怒、激怒、傷害他人——這被稱為"害界"。 其中什麼是出離界？與出離相關的思考、尋思……乃至……正思維——這被稱為"出離界"。所有善法都是"出離界"。 其中什麼是無貪界？與無貪相關的思考、尋思……乃至……正思維——這被稱為"無貪界"。對眾生的慈愛、慈愛心、慈愛狀態、慈心解脫——這被稱為"無貪界"。 其中什麼是無害界？與無害相關的思考、尋思、構想、專注、深思、心的專注、正思維——這被稱為"無害界"。對眾生的悲憫、悲憫心、悲憫狀態、悲心解脫——這被稱為"無害界"。 這六種界。 因此，這三組六法合併概括起來，共有十八界。 經分別完畢。

4. 阿毗達摩分別

5. 十八界：眼界、色界、眼識界、耳界、聲界、耳識界、鼻界、香界、鼻識界、舌界、味界、舌識界、身界、觸界、身識界、意界、法界、意識界。

6. Tattha katamā cakkhudhātu? Yaṃ cakkhu catunnaṃ mahābhūtānaṃ upādāya pasādo…pe… suñño gāmopeso – ayaṃ vuccati 『『cakkhudhātu』』.

Tattha katamā rūpadhātu? Yaṃ rūpaṃ catunnaṃ mahābhūtānaṃ upādāya vaṇṇanibhā…pe… rūpadhātupesā – ayaṃ vuccati 『『rūpadhātu』』.

Tattha katamā cakkhuviññāṇadhātu? Cakkhuñca paṭicca rūpe ca uppajjati cittaṃ mano mānasaṃ hadayaṃ paṇḍaraṃ mano manāyatanaṃ manindriyaṃ viññāṇaṃ viññāṇakkhandho tajjācakkhuviññāṇadhātu – ayaṃ vuccati 『『cakkhuviññāṇadhātu』』.

Tattha katamā sotadhātu? Yaṃ sotaṃ catunnaṃ mahābhūtānaṃ upādāya pasādo…pe… suñño gāmopeso – ayaṃ vuccati 『『sotadhātu』』 .

Tattha katamā saddadhātu? Yo saddo catunnaṃ mahābhūtānaṃ upādāya anidassano sappaṭigho…pe… saddadhātupesā – ayaṃ vuccati 『『saddadhātu』』.

Tattha katamā sotaviññāṇadhātu? Sotañca paṭicca sadde ca uppajjati cittaṃ mano mānasaṃ hadayaṃ paṇḍaraṃ mano manāyatanaṃ manindriyaṃ viññāṇaṃ viññāṇakkhandho tajjāsotaviññāṇadhātu – ayaṃ vuccati 『『sotaviññāṇadhātu』』.

Tattha katamā ghānadhātu? Yaṃ ghānaṃ catunnaṃ mahābhūtānaṃ upādāya pasādo…pe… suñño gāmopeso – ayaṃ vuccati 『『ghānadhātu』』.

Tattha katamā gandhadhātu? Yo gandho catunnaṃ mahābhūtānaṃ upādāya anidassano sappaṭigho…pe… gandhadhātupesā – ayaṃ vuccati 『『gandhadhātu』』.

Tattha katamā ghānaviññāṇadhātu? Ghānañca paṭicca gandhe ca uppajjati cittaṃ mano mānasaṃ hadayaṃ paṇḍaraṃ mano manāyatanaṃ manindriyaṃ viññāṇaṃ viññāṇakkhandho tajjāghānaviññāṇadhātu – ayaṃ vuccati 『『ghānaviññāṇadhātu』』.

Tattha katamā jivhādhātu? Yā jivhā catunnaṃ mahābhūtānaṃ upādāya pasādo…pe… suñño gāmopeso – ayaṃ vuccati 『『jivhādhātu』』.

Tattha katamā rasadhātu? Yo raso catunnaṃ mahābhūtānaṃ upādāya anidassano sappaṭigho…pe… rasadhātupesā – ayaṃ vuccati 『『rasadhātu』』.

Tattha katamā jivhāviññāṇadhātu? Jivhañca paṭicca rase ca uppajjati cittaṃ mano mānasaṃ hadayaṃ paṇḍaraṃ mano manāyatanaṃ manindriyaṃ viññāṇaṃ viññāṇakkhandho tajjājivhāviññāṇadhātu – ayaṃ vuccati 『『jivhāviññāṇadhātu』』.

Tattha katamā kāyadhātu? Yo kāyo catunnaṃ mahābhūtānaṃ upādāya pasādo…pe… suñño gāmopeso – ayaṃ vuccati 『『kāyadhātu』』.

Tattha katamā phoṭṭhabbadhātu? Pathavīdhātu…pe… phoṭṭhabbadhātupesā – ayaṃ vuccati 『『phoṭṭhabbadhātu』』.

Tattha katamā kāyaviññāṇadhātu? Kāyañca paṭicca phoṭṭhabbe ca uppajjati cittaṃ mano mānasaṃ hadayaṃ paṇḍaraṃ mano manāyatanaṃ manindriyaṃ viññāṇaṃ viññāṇakkhandho tajjākāyaviññāṇadhātu – ayaṃ vuccati 『『kāyaviññāṇadhātu』』.

Tattha katamā manodhātu? Cakkhuviññāṇadhātuyā uppajjitvā niruddhasamanantarā uppajjati cittaṃ mano mānasaṃ hadayaṃ paṇḍaraṃ mano manāyatanaṃ manindriyaṃ viññāṇaṃ viññāṇakkhandho tajjāmanodhātu; sotaviññāṇadhātuyā…pe… ghānaviññāṇadhātuyā…pe… jivhāviññāṇadhātuyā…pe… kāyaviññāṇadhātuyā uppajjitvā niruddhasamanantarā uppajjati cittaṃ mano mānasaṃ hadayaṃ paṇḍaraṃ mano manāyatanaṃ manindriyaṃ viññāṇaṃ viññāṇakkhandho tajjāmanodhātu sabbadhammesu vā pana paṭhamasamannāhāro uppajjati cittaṃ mano mānasaṃ hadayaṃ paṇḍaraṃ mano manāyatanaṃ manindriyaṃ viññāṇaṃ viññāṇakkhandho tajjāmanodhātu – ayaṃ vuccati 『『manodhātu』』.

1. 其中什麼是眼界？凡是依賴四大元素而產生的眼根的凈色……乃至……這是空村——這被稱為"眼界"。 其中什麼是色界？凡是依賴四大元素而產生的顏色……乃至……這是色界——這被稱為"色界"。 其中什麼是眼識界？緣于眼和色而生起的心、意、意識、心臟、凈白、意、意處、意根、識、識蘊、相應的眼識界——這被稱為"眼識界"。 其中什麼是耳界？凡是依賴四大元素而產生的耳根的凈色……乃至……這是空村——這被稱為"耳界"。 其中什麼是聲界？凡是依賴四大元素而產生的、不可見有對的聲音……乃至……這是聲界——這被稱為"聲界"。 其中什麼是耳識界？緣于耳和聲而生起的心、意、意識、心臟、凈白、意、意處、意根、識、識蘊、相應的耳識界——這被稱為"耳識界"。 其中什麼是鼻界？凡是依賴四大元素而產生的鼻根的凈色……乃至……這是空村——這被稱為"鼻界"。 其中什麼是香界？凡是依賴四大元素而產生的、不可見有對的香……乃至……這是香界——這被稱為"香界"。 其中什麼是鼻識界？緣于鼻和香而生起的心、意、意識、心臟、凈白、意、意處、意根、識、識蘊、相應的鼻識界——這被稱為"鼻識界"。 其中什麼是舌界？凡是依賴四大元素而產生的舌根的凈色……乃至……這是空村——這被稱為"舌界"。 其中什麼是味界？凡是依賴四大元素而產生的、不可見有對的味……乃至……這是味界——這被稱為"味界"。 其中什麼是舌識界？緣于舌和味而生起的心、意、意識、心臟、凈白、意、意處、意根、識、識蘊、相應的舌識界——這被稱為"舌識界"。 其中什麼是身界？凡是依賴四大元素而產生的身根的凈色……乃至……這是空村——這被稱為"身界"。 其中什麼是觸界？地界……乃至……這是觸界——這被稱為"觸界"。 其中什麼是身識界？緣于身和觸而生起的心、意、意識、心臟、凈白、意、意處、意根、識、識蘊、相應的身識界——這被稱為"身識界"。 其中什麼是意界？眼識界生起后滅去的剎那，生起的心、意、意識、心臟、凈白、意、意處、意根、識、識蘊、相應的意界；耳識界……乃至……鼻識界……乃至……舌識界……乃至……身識界生起后滅去的剎那，生起的心、意、意識、心臟、凈白、意、意處、意根、識、識蘊、相應的意界；或者對一切法的最初注意而生起的心、意、意識、心臟、凈白、意、意處、意根、識、識蘊、相應的意界——這被稱為"意界"。

Tattha katamā dhammadhātu? Vedanākkhandho, saññākkhandho, saṅkhārakkhandho, yañca rūpaṃ anidassanaappaṭighaṃ dhammāyatanapariyāpannaṃ, asaṅkhatā ca dhātu.

Tattha katamo vedanākkhandho? Ekavidhena vedanākkhandho – phassasampayutto . Duvidhena vedanākkhandho – atthi sahetuko, atthi ahetuko. Tividhena vedanākkhandho – atthi kusalo, atthi akusalo, atthi abyākato…pe… evaṃ dasavidhena vedanākkhandho…pe… evaṃ bahuvidhena vedanākkhandho. Ayaṃ vuccati 『『vedanākkhandho』』.

Tattha katamo saññākkhandho? Ekavidhena saññākkhandho – phassasampayutto. Duvidhena saññākkhandho – atthi sahetuko, atthi ahetuko. Tividhena saññākkhandho – atthi kusalo, atthi akusalo, atthi abyākato…pe… evaṃ dasavidhena saññākkhandho…pe… evaṃ bahuvidhena saññākkhandho. Ayaṃ vuccati 『『saññākkhandho』』.

Tattha katamo saṅkhārakkhandho? Ekavidhena saṅkhārakkhandho – cittasampayutto. Duvidhena saṅkhārakkhandho – atthi hetu, atthi ahetu. Tividhena saṅkhārakkhandho – atthi kusalo, atthi akusalo, atthi abyākato…pe… evaṃ dasavidhena saṅkhārakkhandho…pe… evaṃ bahuvidhena saṅkhārakkhandho – ayaṃ vuccati 『『saṅkhārakkhandho』』.

Tattha katamaṃ rūpaṃ anidassanaappaṭighaṃ dhammāyatanapariyāpannaṃ? Itthindriyaṃ…pe… kabaḷīkāro āhāro – idaṃ vuccati rūpaṃ 『『anidassanaappaṭighaṃ dhammāyatanapariyāpannaṃ』』.

Tattha katamā asaṅkhatā dhātu? Rāgakkhayo, dosakkhayo, mohakkhayo – ayaṃ vuccati 『『asaṅkhatā dhātu』』. Ayaṃ vuccati 『『dhammadhātu』』.

Tattha katamā manoviññāṇadhātu? Cakkhuviññāṇadhātuyā uppajjitvā niruddhasamanantarā uppajjati manodhātu, manodhātuyā uppajjitvā niruddhasamanantarā uppajjati cittaṃ mano mānasaṃ…pe… tajjāmanoviññāṇadhātu; sotaviññāṇadhātuyā…pe… ghānaviññāṇadhātuyā …pe… jivhāviññāṇadhātuyā…pe… kāyaviññāṇadhātuyā uppajjitvā niruddhasamanantarā uppajjati manodhātu, manodhātuyāpi uppajjitvā niruddhasamanantarā uppajjati cittaṃ mano mānasaṃ…pe… tajjāmanoviññāṇadhātu manañca paṭicca dhamme ca uppajjati cittaṃ mano mānasaṃ hadayaṃ paṇḍaraṃ mano manāyatanaṃ manindriyaṃ viññāṇaṃ viññāṇakkhandho tajjāmanoviññāṇadhātu – ayaṃ vuccati 『『manoviññāṇadhātu』』.

Abhidhammabhājanīyaṃ.

1. Pañhāpucchakaṃ

Aṭṭhārasa dhātuyo – cakkhudhātu, rūpadhātu, cakkhuviññāṇadhātu, sotadhātu, saddadhātu, sotaviññāṇadhātu, ghānadhātu, gandhadhātu, ghānaviññāṇadhātu, jivhādhātu, rasadhātu, jivhāviññāṇadhātu, kāyadhātu, phoṭṭhabbadhātu, kāyaviññāṇadhātu, manodhātu, dhammadhātu, manoviññāṇadhātu.

1. Aṭṭhārasannaṃ dhātūnaṃ kati kusalā, kati akusalā, kati abyākatā…pe… kati saraṇā, kati araṇā?

2. Tikaṃ

其中什麼是法界？受蘊、想蘊、行蘊，以及不可見無對屬於法處的色法，還有無為界。 其中什麼是受蘊？一種受蘊——與觸相應。二種受蘊——有因的、無因的。三種受蘊——善的、不善的、無記的……乃至……如是十種受蘊……乃至……如是多種受蘊。這被稱為"受蘊"。 其中什麼是想蘊？一種想蘊——與觸相應。二種想蘊——有因的、無因的。三種想蘊——善的、不善的、無記的……乃至……如是十種想蘊……乃至……如是多種想蘊。這被稱為"想蘊"。 其中什麼是行蘊？一種行蘊——與心相應。二種行蘊——是因、非因。三種行蘊——善的、不善的、無記的……乃至……如是十種行蘊……乃至……如是多種行蘊——這被稱為"行蘊"。 其中什麼是不可見無對屬於法處的色法？女根……乃至……段食——這被稱為"不可見無對屬於法處的色法"。 其中什麼是無為界？貪的滅盡、嗔的滅盡、癡的滅盡——這被稱為"無為界"。這被稱為"法界"。 其中什麼是意識界？眼識界生起后滅去的剎那，生起意界，意界生起后滅去的剎那，生起心、意、意識……乃至……相應的意識界；耳識界……乃至……鼻識界……乃至……舌識界……乃至……身識界生起后滅去的剎那，生起意界，意界生起后滅去的剎那，生起心、意、意識……乃至……相應的意識界；緣于意和法而生起的心、意、意識、心臟、凈白、意、意處、意根、識、識蘊、相應的意識界——這被稱為"意識界"。 阿毗達摩分別完畢。 3. 問答 十八界：眼界、色界、眼識界、耳界、聲界、耳識界、鼻界、香界、鼻識界、舌界、味界、舌識界、身界、觸界、身識界、意界、法界、意識界。 186. 在十八界中，有幾個是善的，有幾個是不善的，有幾個是無記的……乃至……有幾個是有所緣的，有幾個是無所緣的？ 1. 三

1. Soḷasa dhātuyo abyākatā. Dve dhātuyo siyā kusalā, siyā akusalā, siyā abyākatā. Dasa dhātuyo na vattabbā – 『『sukhāya vedanāya sampayuttā』』tipi, 『『dukkhāya vedanāya sampayuttā』』tipi, 『『adukkhamasukhāya vedanāya sampayuttā』』tipi. Pañca dhātuyo adukkhamasukhāya vedanāya sampayuttā. Kāyaviññāṇadhātu siyā sukhāya vedanāya sampayuttā, siyā dukkhāya vedanāya sampayuttā. Manoviññāṇadhātu siyā sukhāya vedanāya sampayuttā, siyā dukkhāya vedanāya sampayuttā, siyā adukkhamasukhāya vedanāya sampayuttā. Dhammadhātu siyā sukhāya vedanāya sampayuttā, siyā dukkhāya vedanāya sampayuttā, siyā adukkhamasukhāya vedanāya sampayuttā, siyā na vattabbā – 『『sukhāya vedanāya sampayuttā』』tipi, 『『dukkhāya vedanāya sampayuttā』』tipi, 『『adukkhamasukhāya vedanāya sampayuttā』』tipi.

Dasa dhātuyo nevavipākanavipākadhammadhammā. Pañca dhātuyo vipākā. Manodhātu siyā vipākā, siyā nevavipākanavipākadhammadhammā. Dve dhātuyo siyā vipākā, siyā vipākadhammadhammā, siyā nevavipākanavipākadhammadhammā.

Dasa dhātuyo upādinnupādāniyā. Saddadhātu anupādinnupādāniyā. Pañca dhātuyo siyā upādinnupādāniyā, siyā anupādinnupādāniyā. Dve dhātuyo siyā upādinnupādāniyā, siyā anupādinnupādāniyā, siyā anupādinnaanupādāniyā.

Soḷasa dhātuyo asaṃkiliṭṭhasaṃkilesikā. Dve dhātuyo siyā saṃkiliṭṭhasaṃkilesikā, siyā asaṃkiliṭṭhasaṃkilesikā, siyā asaṃkiliṭṭhaasaṃkilesikā. Pannarasa dhātuyo avitakkaavicārā. Manodhātu savitakkasavicārā. Manoviññāṇadhātu siyā savitakkasavicārā, siyā avitakkavicāramattā, siyā avitakkaavicārā. Dhammadhātu siyā savitakkasavicārā, siyā avitakkavicāramattā, siyā avitakkaavicārā, siyā na vattabbā – 『『savitakkasavicārā』』tipi, 『『avitakkavicāramattā』』tipi, 『『avitakkaavicārā』』tipi. Dasa dhātuyo na vattabbā – 『『pītisahagatā』』tipi, 『『sukhasahagatā』』tipi, 『『upekkhāsahagatā』』tipi . Pañca dhātuyo upekkhāsahagatā. Kāyaviññāṇadhātu na pītisahagatā, siyā sukhasahagatā, na upekkhāsahagatā, siyā na vattabbā – 『『sukhasahagatā』』ti. Dve dhātuyo siyā pītisahagatā, siyā sukhasahagatā, siyā upekkhāsahagatā, siyā na vattabbā – 『『pītisahagatā』』tipi, 『『sukhasahagatā』』tipi, 『『upekkhāsahagatā』』tipi.

Soḷasa dhātuyo neva dassanena na bhāvanāya pahātabbā. Dve dhātuyo siyā dassanena pahātabbā, siyā bhāvanāya pahātabbā, siyā neva dassanena na bhāvanāya pahātabbā. Soḷasa dhātuyo neva dassanena na bhāvanāya pahātabbahetukā. Dve dhātuyo siyā dassanena pahātabbahetukā, siyā bhāvanāya pahātabbahetukā, siyā neva dassanena na bhāvanāya pahātabbahetukā. Soḷasa dhātuyo nevācayagāmināpacayagāmino. Dve dhātuyo siyā ācayagāmino, siyā apacayagāmino, siyā nevācayagāmināpacayagāmino. Soḷasa dhātuyo nevasekkhanāsekkhā. Dve dhātuyo siyā sekkhā, siyā asekkhā, siyā nevasekkhanāsekkhā.

1. 十六界是無記的。兩界可能是善的、不善的或無記的。十界不能說是"與樂受相應"、"與苦受相應"或"與不苦不樂受相應"。五界與不苦不樂受相應。身識界可能與樂受相應，也可能與苦受相應。意識界可能與樂受相應，可能與苦受相應，也可能與不苦不樂受相應。法界可能與樂受相應，可能與苦受相應，可能與不苦不樂受相應，也可能不能說是"與樂受相應"、"與苦受相應"或"與不苦不樂受相應"。 十界既非異熟也非異熟法。五界是異熟。意界可能是異熟，也可能既非異熟也非異熟法。兩界可能是異熟，可能是異熟法，也可能既非異熟也非異熟法。 十界是被執取和可執取的。聲界是不被執取但可執取的。五界可能是被執取和可執取的，也可能是不被執取但可執取的。兩界可能是被執取和可執取的，可能是不被執取但可執取的，也可能是不被執取且不可執取的。 十六界是不染污但可染污的。兩界可能是染污且可染污的，可能是不染污但可染污的，也可能是不染污且不可染污的。十五界是無尋無伺的。意界是有尋有伺的。意識界可能是有尋有伺的，可能是無尋唯伺的，也可能是無尋無伺的。法界可能是有尋有伺的，可能是無尋唯伺的，可能是無尋無伺的，也可能不能說是"有尋有伺"、"無尋唯伺"或"無尋無伺"。十界不能說是"與喜俱行"、"與樂俱行"或"與舍俱行"。五界與舍俱行。身識界不與喜俱行，可能與樂俱行，不與舍俱行，也可能不能說是"與樂俱行"。兩界可能與喜俱行，可能與樂俱行，可能與舍俱行，也可能不能說是"與喜俱行"、"與樂俱行"或"與舍俱行"。 十六界既不是見所斷也不是修所斷。兩界可能是見所斷，可能是修所斷，也可能既不是見所斷也不是修所斷。十六界既不是見所斷因也不是修所斷因。兩界可能是見所斷因，可能是修所斷因，也可能既不是見所斷因也不是修所斷因。十六界既不是增長的也不是減損的。兩界可能是增長的，可能是減損的，也可能既不是增長的也不是減損的。十六界既不是有學也不是無學。兩界可能是有學的，可能是無學的，也可能既不是有學也不是無學。

Soḷasa dhātuyo parittā. Dve dhātuyo siyā parittā, siyā mahaggatā, siyā appamāṇā. Dasa dhātuyo anārammaṇā. Cha dhātuyo parittārammaṇā. Dve dhātuyo siyā parittārammaṇā, siyā mahaggatārammaṇā, siyā appamāṇārammaṇā, siyā na vattabbā – 『『parittārammaṇā』』tipi, 『『mahaggatārammaṇā』』tipi, 『『appamāṇārammaṇā』』tipi. Soḷasa dhātuyo majjhimā. Dve dhātuyo siyā hīnā, siyā majjhimā, siyā paṇītā. Soḷasa dhātuyo aniyatā. Dve dhātuyo siyā micchattaniyatā, siyā sammattaniyatā, siyā aniyatā.

Dasa dhātuyo anārammaṇā. Cha dhātuyo na vattabbā – 『『maggārammaṇā』』tipi, 『『maggahetukā』』tipi, 『『maggādhipatino』』tipi. Dve dhātuyo siyā maggārammaṇā, siyā maggahetukā, siyā maggādhipatino, siyā na vattabbā – 『『maggārammaṇā』』tipi, 『『maggahetukā』』tipi, 『『maggādhipatino』』tipi. Dasa dhātuyo siyā uppannā, siyā uppādino, siyā na vattabbā – 『『anuppannā』』ti. Saddadhātu siyā uppannā, siyā anuppannā, siyā na vattabbā – 『『uppādinī』』ti. Cha dhātuyo siyā uppannā, siyā anuppannā, siyā uppādino. Dhammadhātu siyā uppannā, siyā anuppannā, siyā uppādinī, siyā na vattabbā – 『『uppannā』』tipi, 『『anuppannā』』tipi, 『『uppādinī』』tipi.

Sattarasa dhātuyo siyā atītā, siyā anāgatā, siyā paccuppannā. Dhammadhātu siyā atītā, siyā anāgatā, siyā paccuppannā, siyā na vattabbā – 『『atītā』』tipi, 『『anāgatā』』tipi, 『『paccuppannā』』tipi. Dasa dhātuyo anārammaṇā. Cha dhātuyo paccuppannārammaṇā. Dve dhātuyo siyā atītārammaṇā, siyā anāgatārammaṇā, siyā paccuppannārammaṇā , siyā na vattabbā – 『『atītārammaṇā』』tipi, 『『anāgatārammaṇā』』tipi, 『『paccuppannārammaṇā』』tipi; siyā ajjhattā, siyā bahiddhā, siyā ajjhattabahiddhā.

Dasa dhātuyo anārammaṇā. Cha dhātuyo siyā ajjhattārammaṇā, siyā bahiddhārammaṇā, siyā ajjhattabahiddhārammaṇā. Dve dhātuyo siyā ajjhattārammaṇā, siyā bahiddhārammaṇā, siyā ajjhattabahiddhārammaṇā, siyā na vattabbā – 『『ajjhattārammaṇā』』tipi, 『『bahiddhārammaṇā』』tipi, 『『ajjhattabahiddhārammaṇā』』tipi. Rūpadhātu sanidassanasappaṭighā. Nava dhātuyo anidassanaappaṭighā. Aṭṭha dhātuyo anidassanaappaṭighā.

1. Dukaṃ

十六界是有限的。兩界可能是有限的、廣大的或無量的。十界是無所緣的。六界有有限所緣。兩界可能有有限所緣、廣大所緣、無量所緣，或者不能說是"有有限所緣"、"有廣大所緣"或"有無量所緣"。十六界是中等的。兩界可能是低劣的、中等的或殊勝的。十六界是不定的。兩界可能是邪性定、正性定或不定的。 十界是無所緣的。六界不能說是"以道為所緣"、"以道為因"或"以道為增上"。兩界可能以道為所緣、以道為因、以道為增上，或者不能說是"以道為所緣"、"以道為因"或"以道為增上"。十界可能是已生的、將生的，或者不能說是"未生的"。聲界可能是已生的、未生的，或者不能說是"將生的"。六界可能是已生的、未生的或將生的。法界可能是已生的、未生的、將生的，或者不能說是"已生的"、"未生的"或"將生的"。 十七界可能是過去的、未來的或現在的。法界可能是過去的、未來的、現在的，或者不能說是"過去的"、"未來的"或"現在的"。十界是無所緣的。六界以現在為所緣。兩界可能以過去為所緣、以未來為所緣、以現在為所緣，或者不能說是"以過去為所緣"、"以未來為所緣"或"以現在為所緣"；可能是內的、外的或內外的。 十界是無所緣的。六界可能以內為所緣、以外為所緣或以內外為所緣。兩界可能以內為所緣、以外為所緣、以內外為所緣，或者不能說是"以內為所緣"、"以外為所緣"或"以內外為所緣"。色界是可見有對的。九界是不可見無對的。八界是不可見無對的。 2. 二法

1. Sattarasa dhātuyo na hetū. Dhammadhātu siyā hetu, siyā na hetu. Soḷasa dhātuyo ahetukā. Dve dhātuyo siyā sahetukā, siyā ahetukā. Soḷasa dhātuyo ahetukā. Dve dhātuyo siyā sahetukā, siyā ahetukā. Soḷasa dhātuyo hetuvippayuttā . Dve dhātuyo siyā hetusampayuttā, siyā hetuvippayuttā. Soḷasa dhātuyo na vattabbā – 『『hetu ceva sahetukā cā』』tipi, 『『sahetukā ceva na ca hetū』』tipi. Manoviññāṇadhātu na vattabbā – 『『hetu ceva sahetukā cā』』ti, siyā sahetukā ceva na ca hetu, siyā na vattabbā – 『『sahetukā ceva na ca hetū』』ti. Dhammadhātu siyā hetu ceva sahetukā ca, siyā sahetukā ceva na ca hetu, siyā na vattabbā – 『『hetu ceva sahetukā cā』』tipi, 『『sahetukā ceva na ca hetū』』tipi. Soḷasa dhātuyo na vattabbā – 『『hetū ceva hetusampayuttā cā』』tipi, 『『hetusampayuttā ceva na ca hetū』』tipi. Manoviññāṇadhātu na vattabbā – 『『hetu ceva hetusampayuttā cā』』ti, siyā hetusampayuttā ceva na ca hetu, siyā na vattabbā – 『『hetusampayuttā ceva na ca hetū』』ti. Dhammadhātu siyā hetu ceva hetusampayuttā ca, siyā hetusampayuttā ceva na ca hetu, siyā na vattabbā – 『『hetu ceva hetusampayuttā cā』』tipi, 『『hetusampayuttā ceva na ca hetū』』tipi. Soḷasa dhātuyo na hetuahetukā. Manoviññāṇadhātu siyā na hetusahetukā, siyā na hetuahetukā. Dhammadhātu siyā na hetusahetukā, siyā na hetuahetukā, siyā na vattabbā – 『『na hetusahetukā』』tipi, 『『na hetuahetukā』』tipi.

Sattarasa dhātuyo sappaccayā. Dhammadhātu siyā sappaccayā, siyā appaccayā. Sattarasa dhātuyo saṅkhatā. Dhammadhātu siyā saṅkhatā, siyā asaṅkhatā. Rūpadhātu sanidassanā. Sattarasa dhātuyo anidassanā. Dasa dhātuyo sappaṭighā. Aṭṭha dhātuyo appaṭighā. Dasa dhātuyo rūpā. Satta dhātuyo arūpā. Dhammadhātu siyā rūpā, siyā arūpā. Soḷasa dhātuyo lokiyā. Dve dhātuyo siyā lokiyā, siyā lokuttarā; kenaci viññeyyā, kenaci na viññeyyā.

Sattarasa dhātuyo no āsavā. Dhammadhātu siyā āsavā, siyā no āsavā. Soḷasa dhātuyo sāsavā. Dve dhātuyo siyā sāsavā, siyā anāsavā. Soḷasa dhātuyo āsavavippayuttā. Dve dhātuyo siyā āsavasampayuttā, siyā āsavavippayuttā. Soḷasa dhātuyo na vattabbā – 『『āsavā ceva sāsavā cā』』ti, 『『sāsavā ceva no ca āsavā』』. Manoviññāṇadhātu na vattabbā – 『『āsavo ceva sāsavā cā』』ti, siyā sāsavā ceva no ca āsavo, siyā na vattabbā – 『『sāsavā ceva no ca āsavo』』ti. Dhammadhātu siyā āsavo ceva sāsavā ca, siyā sāsavā ceva no ca āsavo, siyā na vattabbā – 『『āsavo ceva sāsavā cā』』tipi, 『『sāsavā ceva no ca āsavo』』tipi.

1. 十七界不是因。法界可能是因,可能不是因。十六界是無因的。兩界可能是有因的,可能是無因的。十六界是無因的。兩界可能是有因的,可能是無因的。十六界與因不相應。兩界可能與因相應,可能與因不相應。十六界不能說是"既是因又是有因的",也不能說是"有因但不是因的"。意識界不能說是"既是因又是有因的",可能是有因但不是因的,可能不能說是"有因但不是因的"。法界可能既是因又是有因的,可能是有因但不是因的,可能不能說是"既是因又是有因的"或"有因但不是因的"。十六界不能說是"既是因又與因相應的",也不能說是"與因相應但不是因的"。意識界不能說是"既是因又與因相應的",可能是與因相應但不是因的,可能不能說是"與因相應但不是因的"。法界可能既是因又與因相應,可能與因相應但不是因,可能不能說是"既是因又與因相應的"或"與因相應但不是因的"。十六界既非因又非無因。意識界可能既非因又非有因,可能既非因又非無因。法界可能既非因又非有因,可能既非因又非無因,可能不能說是"既非因又非有因的"或"既非因又非無因的"。 十七界是有緣的。法界可能是有緣的,可能是無緣的。十七界是有為的。法界可能是有為的,可能是無為的。色界是可見的。十七界是不可見的。十界是有對的。八界是無對的。十界是色。七界是非色。法界可能是色,可能是非色。十六界是世間的。兩界可能是世間的,可能是出世間的;可被某些人了知,不可被某些人了知。 十七界不是漏。法界可能是漏,可能不是漏。十六界是有漏的。兩界可能是有漏的,可能是無漏的。十六界與漏不相應。兩界可能與漏相應,可能與漏不相應。十六界不能說是"既是漏又是有漏的",也不能說是"有漏但不是漏的"。意識界不能說是"既是漏又是有漏的",可能是有漏但不是漏的,可能不能說是"有漏但不是漏的"。法界可能既是漏又是有漏的,可能是有漏但不是漏的,可能不能說是"既是漏又是有漏的"或"有漏但不是漏的"。

Soḷasa dhātuyo na vattabbā – 『『āsavā ceva āsavasampayuttā cā』』tipi, 『『āsavasampayuttā ceva no ca āsavā』』tipi. Manoviññāṇadhātu na vattabbā – 『『āsavo ceva āsavasampayuttā cā』』ti, siyā āsavasampayuttā ceva no ca āsavo, siyā na vattabbā – 『『āsavasampayuttā ceva no ca āsavo』』ti. Dhammadhātu siyā āsavo ceva āsavasampayuttā ca, siyā āsavasampayuttā ceva no ca āsavo, siyā na vattabbā – 『『āsavo ceva āsavasampayuttā cā』』tipi, 『『āsavasampayuttā ceva no ca āsavo』』tipi. Soḷasa dhātuyo āsavavippayuttasāsavā. Dve dhātuyo siyā āsavavippayuttasāsavā, siyā āsavavippayuttaanāsavā , siyā na vattabbā – 『『āsavavippayuttasāsavā』』tipi, 『『āsavavippayuttaanāsavā』』tipi.

Sattarasa dhātuyo no saṃyojanā. Dhammadhātu siyā saṃyojanaṃ, siyā no saṃyojanaṃ. Soḷasa dhātuyo saṃyojaniyā. Dve dhātuyo siyā saṃyojaniyā, siyā asaṃyojaniyā. Soḷasa dhātuyo saṃyojanavippayuttā. Dve dhātuyo siyā saṃyojanasampayuttā, siyā saṃyojanavippayuttā. Soḷasa dhātuyo na vattabbā – 『『saṃyojanā ceva saṃyojaniyā cā』』ti, saṃyojaniyā ceva no ca saṃyojanā. Manoviññāṇadhātu na vattabbā – 『『saṃyojanañceva saṃyojaniyā cā』』ti, siyā saṃyojaniyā ceva no ca saṃyojanaṃ, siyā na vattabbā – 『『saṃyojaniyā ceva no ca saṃyojana』』nti. Dhammadhātu siyā saṃyojanañceva saṃyojaniyā ca, siyā saṃyojaniyā ceva no ca saṃyojanaṃ, siyā na vattabbā – 『『saṃyojanañceva saṃyojaniyā cā』』tipi, 『『saṃyojaniyā ceva no ca saṃyojana』』ntipi. Soḷasa dhātuyo na vattabbā – 『『saṃyojanā ceva saṃyojanasampayuttā cā』』tipi, 『『saṃyojanasampayuttā ceva no ca saṃyojanā』』tipi. Manoviññāṇadhātu na vattabbā – 『『saṃyojanañceva saṃyojanasampayuttā cā』』ti, siyā saṃyojanasampayuttā ceva no ca saṃyojanaṃ, siyā na vattabbā – 『『saṃyojanasampayuttā ceva no ca saṃyojana』』nti. Dhammadhātu siyā saṃyojanañceva saṃyojanasampayuttā ca, siyā saṃyojanasampayuttā ceva no ca saṃyojanaṃ, siyā na vattabbā – 『『saṃyojanañceva saṃyojanasampayuttā cā』』tipi, 『『saṃyojanasampayuttā ceva no ca saṃyojana』』ntipi. Soḷasa dhātuyo saṃyojanavippayuttasaṃyojaniyā. Dve dhātuyo siyā saṃyojanavippayuttasaṃyojaniyā, siyā saṃyojanavippayuttaasaṃyojaniyā, siyā na vattabbā – 『『saṃyojanavippayuttasaṃyojaniyā』』tipi, 『『saṃyojanavippayuttaasaṃyojaniyā』』tipi.

十六界不能說是"既是漏又與漏相應的"，也不能說是"與漏相應但不是漏的"。意識界不能說是"既是漏又與漏相應的"，可能是與漏相應但不是漏的，可能不能說是"與漏相應但不是漏的"。法界可能既是漏又與漏相應，可能與漏相應但不是漏，可能不能說是"既是漏又與漏相應的"或"與漏相應但不是漏的"。十六界是與漏不相應而有漏的。兩界可能是與漏不相應而有漏的，可能是與漏不相應而無漏的，可能不能說是"與漏不相應而有漏的"或"與漏不相應而無漏的"。 十七界不是結。法界可能是結，可能不是結。十六界是可結的。兩界可能是可結的，可能是不可結的。十六界與結不相應。兩界可能與結相應，可能與結不相應。十六界不能說是"既是結又是可結的"，是可結但不是結的。意識界不能說是"既是結又是可結的"，可能是可結但不是結的，可能不能說是"可結但不是結的"。法界可能既是結又是可結的，可能是可結但不是結的，可能不能說是"既是結又是可結的"或"可結但不是結的"。十六界不能說是"既是結又與結相應的"，也不能說是"與結相應但不是結的"。意識界不能說是"既是結又與結相應的"，可能是與結相應但不是結的，可能不能說是"與結相應但不是結的"。法界可能既是結又與結相應，可能與結相應但不是結，可能不能說是"既是結又與結相應的"或"與結相應但不是結的"。十六界是與結不相應而可結的。兩界可能是與結不相應而可結的，可能是與結不相應而不可結的，可能不能說是"與結不相應而可結的"或"與結不相應而不可結的"。

Sattarasa dhātuyo no ganthā. Dhammadhātu siyā gantho, siyā no gantho. Soḷasa dhātuyo ganthaniyā. Dve dhātuyo siyā ganthaniyā, siyā aganthaniyā. Soḷasa dhātuyo ganthavippayuttā. Dve dhātuyo siyā ganthasampayuttā, siyā ganthavippayuttā. Soḷasa dhātuyo na vattabbā – 『『ganthā ceva ganthaniyā cā』』ti, ganthaniyā ceva no ca ganthā. Manoviññāṇadhātu na vattabbā – 『『gantho ceva ganthaniyā cā』』ti, siyā ganthaniyā ceva no ca gantho, siyā na vattabbā – 『『ganthaniyā ceva no ca gantho』』ti. Dhammadhātu siyā gantho ceva ganthaniyā ca, siyā ganthaniyā ceva no ca gantho, siyā na vattabbā – 『『gantho ceva ganthaniyā cā』』tipi, 『『ganthaniyā ceva no ca gantho』』tipi. Soḷasa dhātuyo na vattabbā – 『『ganthā ceva ganthasampayuttā cā』』tipi, 『『ganthasampayuttā ceva no ca ganthā』』tipi. Manoviññāṇadhātu na vattabbā – 『『gantho ceva ganthasampayuttā cā』』ti, siyā ganthasampayuttā ceva no ca gantho, siyā na vattabbā – 『『ganthasampayuttā ceva no ca gantho』』ti. Dhammadhātu siyā gantho ceva ganthasampayuttā ca, siyā ganthasampayuttā ceva no ca gantho, siyā na vattabbā – 『『gantho ceva ganthasampayuttā cā』』tipi, 『『ganthasampayuttā ceva no ca gantho』』tipi. Soḷasa dhātuyo ganthavippayuttaganthaniyā. Dve dhātuyo siyā ganthavippayuttaganthaniyā, siyā ganthavippayuttaaganthaniyā, siyā na vattabbā – 『『ganthavippayuttaganthaniyā』』tipi, 『『ganthavippayuttaaganthaniyā』』tipi.

Sattarasa dhātuyo no oghā…pe… no yogā…pe… no nīvaraṇā. Dhammadhātu siyā nīvaraṇaṃ, siyā no nīvaraṇaṃ. Soḷasa dhātuyo nīvaraṇiyā. Dve dhātuyo siyā nīvaraṇiyā, siyā anīvaraṇiyā. Soḷasa dhātuyo nīvaraṇavippayuttā. Dve dhātuyo siyā nīvaraṇasampayuttā, siyā nīvaraṇavippayuttā. Soḷasa dhātuyo na vattabbā – 『『nīvaraṇā ceva nīvaraṇiyā cā』』ti, nīvaraṇiyā ceva no ca nīvaraṇā. Manoviññāṇadhātu na vattabbā – 『『nīvaraṇañceva nīvaraṇiyā cā』』ti, siyā nīvaraṇiyā ceva no ca nīvaraṇaṃ, siyā na vattabbā – 『『nīvaraṇiyā ceva no ca nīvaraṇa』』nti. Dhammadhātu siyā nīvaraṇañceva nīvaraṇiyā ca, siyā nīvaraṇiyā ceva no ca nīvaraṇaṃ , siyā na vattabbā – 『『nīvaraṇañceva nīvaraṇiyā cā』』tipi, 『『nīvaraṇiyā ceva no ca nīvaraṇa』』ntipi. Soḷasa dhātuyo na vattabbā – 『『nīvaraṇā ceva nīvaraṇasampayuttā cā』』tipi, 『『nīvaraṇasampayuttā ceva no ca nīvaraṇā』』tipi. Manoviññāṇadhātu na vattabbā – 『『nīvaraṇañceva nīvaraṇasampayuttā cā』』ti, siyā nīvaraṇasampayuttā ceva no ca nīvaraṇaṃ, siyā na vattabbā – 『『nīvaraṇasampayuttā ceva no ca nīvaraṇa』』nti. Dhammadhātu siyā nīvaraṇañceva nīvaraṇasampayuttā ca, siyā nīvaraṇasampayuttā ceva no ca nīvaraṇaṃ, siyā na vattabbā – 『『nīvaraṇañceva nīvaraṇasampayuttā cā』』tipi, 『『nīvaraṇasampayuttā ceva no ca nīvaraṇa』』ntipi. Soḷasa dhātuyo nīvaraṇavippayuttanīvaraṇiyā. Dve dhātuyo siyā nīvaraṇavippayuttanīvaraṇiyā, siyā nīvaraṇavippayuttaanīvaraṇiyā, siyā na vattabbā – 『『nīvaraṇavippayuttanīvaraṇiyā』』tipi, 『『nīvaraṇavippayuttaanīvaraṇiyā』』tipi.

十七界不是系。法界可能是系，可能不是系。十六界是可系的。兩界可能是可系的，可能是不可系的。十六界與系不相應。兩界可能與系相應，可能與系不相應。十六界不能說是"既是系又是可系的"，是可系但不是系的。意識界不能說是"既是系又是可系的"，可能是可系但不是系的，可能不能說是"可系但不是系的"。法界可能既是系又是可系的，可能是可系但不是系的，可能不能說是"既是系又是可系的"或"可系但不是系的"。十六界不能說是"既是系又與系相應的"，也不能說是"與系相應但不是系的"。意識界不能說是"既是系又與系相應的"，可能是與系相應但不是系的，可能不能說是"與系相應但不是系的"。法界可能既是系又與系相應，可能與系相應但不是系，可能不能說是"既是系又與系相應的"或"與系相應但不是系的"。十六界是與系不相應而可系的。兩界可能是與系不相應而可系的，可能是與系不相應而不可系的，可能不能說是"與系不相應而可系的"或"與系不相應而不可系的"。 十七界不是暴流……不是軛……不是蓋。法界可能是蓋，可能不是蓋。十六界是可被蓋的。兩界可能是可被蓋的，可能是不可被蓋的。十六界與蓋不相應。兩界可能與蓋相應，可能與蓋不相應。十六界不能說是"既是蓋又是可被蓋的"，是可被蓋但不是蓋的。意識界不能說是"既是蓋又是可被蓋的"，可能是可被蓋但不是蓋的，可能不能說是"可被蓋但不是蓋的"。法界可能既是蓋又是可被蓋的，可能是可被蓋但不是蓋的，可能不能說是"既是蓋又是可被蓋的"或"可被蓋但不是蓋的"。十六界不能說是"既是蓋又與蓋相應的"，也不能說是"與蓋相應但不是蓋的"。意識界不能說是"既是蓋又與蓋相應的"，可能是與蓋相應但不是蓋的，可能不能說是"與蓋相應但不是蓋的"。法界可能既是蓋又與蓋相應，可能與蓋相應但不是蓋，可能不能說是"既是蓋又與蓋相應的"或"與蓋相應但不是蓋的"。十六界是與蓋不相應而可被蓋的。兩界可能是與蓋不相應而可被蓋的，可能是與蓋不相應而不可被蓋的，可能不能說是"與蓋不相應而可被蓋的"或"與蓋不相應而不可被蓋的"。

Sattarasa dhātuyo no parāmāsā. Dhammadhātu siyā parāmāso, siyā no parāmāso. Soḷasa dhātuyo parāmaṭṭhā. Dve dhātuyo siyā parāmaṭṭhā, siyā aparāmaṭṭhā. Soḷasa dhātuyo parāmāsavippayuttā. Manoviññāṇadhātu siyā parāmāsasampayuttā, siyā parāmāsavippayuttā. Dhammadhātu siyā parāmāsasampayuttā, siyā parāmāsavippayuttā, siyā na vattabbā – 『『parāmāsasampayuttā』』tipi , 『『parāmāsavippayuttā』』tipi. Soḷasa dhātuyo na vattabbā – 『『parāmāsā ceva parāmaṭṭhā cāti parāmaṭṭhā ceva no ca parāmāsā』』. Manoviññāṇadhātu na vattabbā – 『『parāmāso ceva parāmaṭṭhā cā』』ti, siyā parāmaṭṭhā ceva no ca parāmāso, siyā na vattabbā – 『『parāmaṭṭhā ceva no ca parāmāso』』ti. Dhammadhātu siyā parāmāso ceva parāmaṭṭhā ca, siyā parāmaṭṭhā ceva no ca parāmāso, siyā na vattabbā – 『『parāmāso ceva parāmaṭṭhā cā』』tipi, 『『parāmaṭṭhā ceva no ca parāmāso』』tipi. Soḷasa dhātuyo parāmāsavippayuttaparāmaṭṭhā. Dve dhātuyo siyā parāmāsavippayuttaparāmaṭṭhā, siyā parāmāsavippayuttaaparāmaṭṭhā, siyā na vattabbā – 『『parāmāsavippayuttaparāmaṭṭhā』』tipi, 『『parāmāsavippayuttaaparāmaṭṭhā』』tipi.

Dasa dhātuyo anārammaṇā. Satta dhātuyo sārammaṇā. Dhammadhātu siyā sārammaṇā, siyā anārammaṇā. Satta dhātuyo cittā. Ekādasa dhātuyo no cittā. Sattarasa dhātuyo acetasikā. Dhammadhātu siyā cetasikā, siyā acetasikā. Dasa dhātuyo cittavippayuttā. Dhammadhātu siyā cittasampayuttā, siyā cittavippayuttā. Satta dhātuyo na vattabbā – 『『cittena sampayuttā』』tipi, 『『cittena vippayuttā』』tipi. Dasa dhātuyo cittavisaṃsaṭṭhā. Dhammadhātu siyā cittasaṃsaṭṭhā , siyā cittavisaṃsaṭṭhā. Satta dhātuyo na vattabbā – 『『cittena saṃsaṭṭhā』』tipi, 『『cittena visaṃsaṭṭhā』』tipi.

Dvādasa dhātuyo no cittasamuṭṭhānā. Cha dhātuyo siyā cittasamuṭṭhānā, siyā no cittasamuṭṭhānā. Sattarasa dhātuyo no cittasahabhuno. Dhammadhātu siyā cittasahabhū, siyā no cittasahabhū. Sattarasa dhātuyo no cittānuparivattino. Dhammadhātu siyā cittānuparivattī, siyā no cittānuparivattī. Sattarasa dhātuyo no cittasaṃsaṭṭhasamuṭṭhānā. Dhammadhātu siyā cittasaṃsaṭṭhasamuṭṭhānā, siyā no cittasaṃsaṭṭhasamuṭṭhānā. Sattarasa dhātuyo no cittasaṃsaṭṭhasamuṭṭhānasahabhuno. Dhammadhātu siyā cittasaṃsaṭṭhasamuṭṭhānasahabhū, siyā no cittasaṃsaṭṭhasamuṭṭhānasahabhū. Sattarasa dhātuyo no cittasaṃsaṭṭhasamuṭṭhānānuparivattino. Dhammadhātu siyā cittasaṃsaṭṭhasamuṭṭhānānuparivattī, siyā no cittasaṃsaṭṭhasamuṭṭhānānuparivattī. Dvādasa dhātuyo ajjhattikā. Cha dhātuyo bāhirā.

十七界不是取。法界可能是取，可能不是取。十六界是被取的。兩界可能是被取的，可能是不被取的。十六界與取不相應。意識界可能與取相應，可能與取不相應。法界可能與取相應，可能與取不相應，可能不能說是"與取相應"或"與取不相應"。十六界不能說是"既是取又是被取的"，是被取但不是取的。意識界不能說是"既是取又是被取的"，可能是被取但不是取的，可能不能說是"被取但不是取的"。法界可能既是取又是被取的，可能是被取但不是取的，可能不能說是"既是取又是被取的"或"被取但不是取的"。十六界是與取不相應而被取的。兩界可能是與取不相應而被取的，可能是與取不相應而不被取的，可能不能說是"與取不相應而被取的"或"與取不相應而不被取的"。 十界是無所緣的。七界是有所緣的。法界可能是有所緣的，可能是無所緣的。七界是心。十一界不是心。十七界是非心所的。法界可能是心所的，可能是非心所的。十界與心不相應。法界可能與心相應，可能與心不相應。七界不能說是"與心相應"或"與心不相應"。十界與心不相混。法界可能與心相混，可能與心不相混。七界不能說是"與心相混"或"與心不相混"。 十二界不是由心等起的。六界可能是由心等起的，可能不是由心等起的。十七界不是與心俱生的。法界可能是與心俱生的，可能不是與心俱生的。十七界不是隨心轉的。法界可能是隨心轉的，可能不是隨心轉的。十七界不是心相混等起的。法界可能是心相混等起的，可能不是心相混等起的。十七界不是心相混等起俱生的。法界可能是心相混等起俱生的，可能不是心相混等起俱生的。十七界不是心相混等起隨轉的。法界可能是心相混等起隨轉的，可能不是心相混等起隨轉的。十二界是內的。六界是外的。

Nava dhātuyo upādā. Aṭṭha dhātuyo no upādā. Dhammadhātu siyā upādā, siyā no upādā. Dasa dhātuyo upādinnā. Saddadhātu anupādinnā. Sattadhātuyo siyā upādinnā, siyā anupādinnā. Sattarasa dhātuyo no upādānā. Dhammadhātu siyā upādānaṃ, siyā no upādānaṃ. Soḷasa dhātuyo upādāniyā. Dve dhātuyo siyā upādāniyā, siyā anupādāniyā. Soḷasa dhātuyo upādānavippayuttā. Dve dhātuyo siyā upādānasampayuttā, siyā upādānavippayuttā. Soḷasa dhātuyo na vattabbā – 『『upādānā ceva upādāniyā cā』』ti, 『『upādāniyā ceva no ca upādānā』』. Manoviññāṇadhātu na vattabbā – 『『upādānañceva upādāniyā cā』』ti, siyā upādāniyā ceva no ca upādānaṃ, siyā na vattabbā – 『『upādāniyā ceva no ca upādāna』』nti. Dhammadhātu siyā upādānañceva upādāniyā ca, siyā upādāniyā ceva no ca upādānaṃ, siyā na vattabbā – 『『upādānañceva upādāniyā cā』』tipi, 『『upādāniyā ceva no ca upādāna』』ntipi.

Soḷasa dhātuyo na vattabbā – 『『upādānā ceva upādānasampayuttā cā』』tipi, 『『upādānasampayuttā ceva no ca upādānā』』tipi. Manoviññāṇadhātu na vattabbā – 『『upādānañceva upādānasampayuttā cā』』ti, siyā upādānasampayuttā ceva no ca upādānaṃ, siyā na vattabbā – 『『upādānasampayuttā ceva no ca upādāna』』nti. Dhammadhātu siyā upādānañceva upādānasampayuttā ca, siyā upādānasampayuttā ceva no ca upādānaṃ, siyā na vattabbā – 『『upādānañceva upādānasampayuttā cā』』tipi, 『『upādānasampayuttā ceva no ca upādāna』』ntipi. Soḷasa dhātuyo upādānavippayuttaupādāniyā. Dve dhātuyo siyā upādānavippayuttaupādāniyā, siyā upādānavippayuttaanupādāniyā, siyā na vattabbā – 『『upādānavippayuttaupādāniyā』』tipi, 『『upādānavippayuttaanupādāniyā』』tipi.

Sattarasa dhātuyo no kilesā. Dhammadhātu siyā kilesā, siyā no kilesā. Soḷasa dhātuyo saṃkilesikā. Dve dhātuyo siyā saṃkilesikā, siyā asaṃkilesikā. Soḷasa dhātuyo asaṃkiliṭṭhā. Dve dhātuyo siyā saṃkiliṭṭhā, siyā asaṃkiliṭṭhā. Soḷasa dhātuyo kilesavippayuttā. Dve dhātuyo siyā kilesasampayuttā, siyā kilesavippayuttā. Soḷasa dhātuyo na vattabbā – 『『kilesā ceva saṃkilesikā cā』』ti, saṃkilesikā ceva no ca kilesā. Manoviññāṇadhātu na vattabbā – 『『kileso ceva saṃkilesikā cā』』ti, siyā saṃkilesikā ceva no ca kileso, siyā na vattabbā – 『『saṃkilesikā ceva no ca kileso』』ti. Dhammadhātu siyā kileso ceva saṃkilesikā ca, siyā saṃkilesikā ceva no ca kileso, siyā na vattabbā – 『『kileso ceva saṃkilesikā cā』』tipi, 『『saṃkilesikā ceva no ca kileso』』tipi.

九界是執取。八界不是執取。法界可能是執取，可能不是執取。十界是被執取的。聲界是不被執取的。七界可能是被執取的，可能是不被執取的。十七界不是取。法界可能是取，可能不是取。十六界是可取的。兩界可能是可取的，可能是不可取的。十六界與取不相應。兩界可能與取相應，可能與取不相應。十六界不能說是"既是取又是可取的"，是可取但不是取的。意識界不能說是"既是取又是可取的"，可能是可取但不是取的，可能不能說是"可取但不是取的"。法界可能既是取又是可取的，可能是可取但不是取的，可能不能說是"既是取又是可取的"或"可取但不是取的"。 十六界不能說是"既是取又與取相應的"，也不能說是"與取相應但不是取的"。意識界不能說是"既是取又與取相應的"，可能是與取相應但不是取的，可能不能說是"與取相應但不是取的"。法界可能既是取又與取相應，可能與取相應但不是取，可能不能說是"既是取又與取相應的"或"與取相應但不是取的"。十六界是與取不相應而可取的。兩界可能是與取不相應而可取的，可能是與取不相應而不可取的，可能不能說是"與取不相應而可取的"或"與取不相應而不可取的"。 十七界不是煩惱。法界可能是煩惱，可能不是煩惱。十六界是可染污的。兩界可能是可染污的，可能是不可染污的。十六界是不染污的。兩界可能是染污的，可能是不染污的。十六界與煩惱不相應。兩界可能與煩惱相應，可能與煩惱不相應。十六界不能說是"既是煩惱又是可染污的"，是可染污但不是煩惱的。意識界不能說是"既是煩惱又是可染污的"，可能是可染污但不是煩惱的，可能不能說是"可染污但不是煩惱的"。法界可能既是煩惱又是可染污的，可能是可染污但不是煩惱的，可能不能說是"既是煩惱又是可染污的"或"可染污但不是煩惱的

Soḷasa dhātuyo na vattabbā – 『『kilesā ceva saṃkiliṭṭhā cā』』tipi, 『『saṃkiliṭṭhā ceva no ca kilesā』』tipi. Manoviññāṇadhātu na vattabbā – 『『kileso ceva saṃkiliṭṭhā cā』』ti, siyā saṃkiliṭṭhā ceva no ca kileso, siyā na vattabbā – 『『saṃkiliṭṭhā ceva no ca kileso』』ti. Dhammadhātu siyā kileso ceva saṃkiliṭṭhā ca, siyā saṃkiliṭṭhā ceva no ca kileso, siyā na vattabbā – 『『kileso ceva saṃkiliṭṭhā cā』』tipi, 『『saṃkiliṭṭhā ceva no ca kileso』』tipi. Soḷasa dhātuyo na vattabbā – 『『kilesā ceva kilesasampayuttā cā』』tipi, 『『kilesasampayuttā ceva no ca kilesā』』tipi. Manoviññāṇadhātu na vattabbā – 『『kileso ceva kilesasampayuttā cā』』ti, siyā kilesasampayuttā ceva no ca kileso, siyā na vattabbā – 『『kilesasampayuttā ceva no ca kileso』』ti. Dhammadhātu siyā kileso ceva kilesasampayuttā ca, siyā kilesasampayuttā ceva no ca kileso, siyā na vattabbā – 『『kileso ceva kilesasampayuttā cā』』tipi, 『『kilesasampayuttā ceva no ca kileso』』tipi. Soḷasa dhātuyo kilesavippayuttasaṃkilesikā. Dve dhātuyo siyā kilesavippayuttasaṃkilesikā, siyā kilesavippayuttaasaṃkilesikā, siyā na vattabbā – 『『kilesavippayuttasaṃkilesikā』』tipi, 『『kilesavippayuttaasaṃkilesikā』』tipi.

Soḷasa dhātuyo na dassanena pahātabbā. Dve dhātuyo siyā dassanena pahātabbā, siyā na dassanena pahātabbā. Soḷasa dhātuyo na bhāvanāya pahātabbā. Dve dhātuyo siyā bhāvanāya pahātabbā, siyā na bhāvanāya pahātabbā. Soḷasa dhātuyo na dassanena pahātabbahetukā. Dve dhātuyo siyā dassanena pahātabbahetukā, siyā na dassanena pahātabbahetukā. Soḷasa dhātuyo na bhāvanāya pahātabbahetukā. Dve dhātuyo siyā bhāvanāya pahātabbahetukā, siyā na bhāvanāya pahātabbahetukā.

Pannarasa dhātuyo avitakkā. Manodhātu savitakkā. Dve dhātuyo siyā savitakkā, siyā avitakkā. Pannarasa dhātuyo avicārā. Manodhātu savicārā. Dve dhātuyo siyā savicārā, siyā avicārā. Soḷasa dhātuyo appītikā. Dve dhātuyo siyā sappītikā, siyā appītikā. Soḷasa dhātuyo na pītisahagatā. Dve dhātuyo siyā pītisahagatā, siyā na pītisahagatā. Pannarasa dhātuyo na sukhasahagatā. Tisso dhātuyo siyā sukhasahagatā, siyā na sukhasahagatā. Ekādasa dhātuyo na upekkhāsahagatā. Pañca dhātuyo upekkhāsahagatā. Dve dhātuyo siyā upekkhāsahagatā, siyā na upekkhāsahagatā.

Soḷasa dhātuyo kāmāvacarā. Dve dhātuyo siyā kāmāvacarā, siyā na kāmāvacarā. Soḷasa dhātuyo na rūpāvacarā. Dve dhātuyo siyā rūpāvacarā, siyā na rūpāvacarā. Soḷasa dhātuyo na arūpāvacarā. Dve dhātuyo siyā arūpāvacarā, siyā na arūpāvacarā. Soḷasa dhātuyo pariyāpannā. Dve dhātuyo siyā pariyāpannā, siyā apariyāpannā. Soḷasa dhātuyo aniyyānikā. Dve dhātuyo siyā niyyānikā, siyā aniyyānikā. Soḷasa dhātuyo aniyatā. Dve dhātuyo siyā niyatā, siyā aniyatā. Soḷasa dhātuyo sauttarā. Dve dhātuyo siyā sauttarā, siyā anuttarā. Soḷasa dhātuyo araṇā. Dve dhātuyo siyā saraṇā, siyā araṇāti.

Pañhāpucchakaṃ.

十六界不能說是"既是煩惱又是染污的"，也不能說是"染污但不是煩惱的"。意識界不能說是"既是煩惱又是染污的"，可能是染污但不是煩惱的，可能不能說是"染污但不是煩惱的"。法界可能既是煩惱又是染污的，可能是染污但不是煩惱的，可能不能說是"既是煩惱又是染污的"或"染污但不是煩惱的"。十六界不能說是"既是煩惱又與煩惱相應的"，也不能說是"與煩惱相應但不是煩惱的"。意識界不能說是"既是煩惱又與煩惱相應的"，可能是與煩惱相應但不是煩惱的，可能不能說是"與煩惱相應但不是煩惱的"。法界可能既是煩惱又與煩惱相應，可能與煩惱相應但不是煩惱，可能不能說是"既是煩惱又與煩惱相應的"或"與煩惱相應但不是煩惱的"。十六界是與煩惱不相應而可染污的。兩界可能是與煩惱不相應而可染污的，可能是與煩惱不相應而不可染污的，可能不能說是"與煩惱不相應而可染污的"或"與煩惱不相應而不可染污的"。 十六界不是由見所斷。兩界可能是由見所斷的，可能不是由見所斷的。十六界不是由修所斷。兩界可能是由修所斷的，可能不是由修所斷的。十六界不是由見所斷因。兩界可能是由見所斷因的，可能不是由見所斷因的。十六界不是由修所斷因。兩界可能是由修所斷因的，可能不是由修所斷因的。 十五界是無尋的。意界是有尋的。兩界可能是有尋的，可能是無尋的。十五界是無伺的。意界是有伺的。兩界可能是有伺的，可能是無伺的。十六界是無喜的。兩界可能是有喜的，可能是無喜的。十六界不與喜俱行。兩界可能與喜俱行，可能不與喜俱行。十五界不與樂俱行。三界可能與樂俱行，可能不與樂俱行。十一界不與舍俱行。五界與舍俱行。兩界可能與舍俱行，可能不與舍俱行。 十六界是欲界的。兩界可能是欲界的，可能不是欲界的。十六界不是色界的。兩界可能是色界的，可能不是色界的。十六界不是無色界的。兩界可能是無色界的，可能不是無色界的。十六界是屬於三界的。兩界可能是屬於三界的，可能不屬於三界的。十六界是不出離的。兩界可能是出離的，可能是不出離的。十六界是不定的。兩界可能是定的，可能是不定的。十六界是有上的。兩界可能是有上的，可能是無上的。十六界是無諍的。兩界可能是有諍的，可能是無諍的。 問題部分。

Dhātuvibhaṅgo niṭṭhito.

界分別已完成。