B0102052006opammakathāpañho（比喻問）

Opammakathāpañho

Mātikā

Bhante nāgasena, katihaṅgehi samannāgato bhikkhu arahattaṃ sacchikarotīti?

Idha, mahārāja, arahattaṃ sacchikātukāmena bhikkhunā –

Gadrabhassa [ghorassarassa (sī. syā. pī.)] ekaṃ aṅgaṃ gahetabbaṃ.

Kukkuṭassa pañca aṅgāni gahetabbāni.

Kalandakassa ekaṃ aṅgaṃ gahetabbaṃ.

Dīpiniyā ekaṃ aṅgaṃ gahetabbaṃ.

Dīpikassa dve aṅgāni gahetabbāni.

Kummassa pañca aṅgāni gahetabbāni.

Vaṃsassa ekaṃ aṅgaṃ gahetabbaṃ.

Cāpassa ekaṃ aṅgaṃ gahetabbaṃ.

Vāyasassa dve aṅgāni gahetabbāni.

Makkaṭassa dve aṅgāni gahetabbāni.

Gadrabhavaggo paṭhamo.

Lābulatāya ekaṃ aṅgaṃ gahetabbaṃ.

Padumassa tīṇi aṅgāni gahetabbāni.

Bījassa dve aṅgāni gahetabbāni.

Sālakalyāṇikāya ekaṃ aṅgaṃ gahetabbaṃ.

Nāvāya tīṇi aṅgāni gahetabbāni.

Nāvālagganakassa [nāvālaganakassa (sī. pī.)] dve aṅgāni gahetabbāni.

Kūpassa [kūpakassa (ka.)] ekaṃ aṅgaṃ gahetabbaṃ.

Niyāmakassa tīṇi aṅgāni gahetabbāni.

Kammakārassa ekaṃ aṅgaṃ gahetabbaṃ.

Samuddassa pañca aṅgāni gahetabbāni.

Samuddavaggo dutiyo.

Pathaviyā pañca aṅgāni gahetabbāni.

Āpassa pañca aṅgāni gahetabbāni.

Tejassa pañca aṅgāni gahetabbāni.

Vāyussa pañca aṅgāni gahetabbāni.

Pabbatassa pañca aṅgāni gahetabbāni.

Ākāsassa pañca aṅgāni gahetabbāni.

Candassa pañca aṅgāni gahetabbāni.

Sūriyassa satta aṅgāni gahetabbāni.

Sakkassa tīṇi aṅgāni gahetabbāni.

Cakkavattissa cattāri aṅgāni gahetabbāni.

Pathavīvaggo tatiyo.

Upacikāya ekaṃ aṅgaṃ gahetabbaṃ.

Biḷārassa dve aṅgāni gahetabbāni.

Undūrassa ekaṃ aṅgaṃ gahetabbaṃ.

Vicchikassa ekaṃ aṅgaṃ gahetabbaṃ.

Nakulassa ekaṃ aṅgaṃ gahetabbaṃ.

Jarasiṅgālassa dve aṅgāni gahetabbāni.

Migassa tīṇi aṅgāni gahetabbāni.

Gorūpassa cattāri aṅgāni gahetabbāni.

Varāhassa dve aṅgāni gahetabbāni.

Hatthissa pañca aṅgāni gahetabbāni.

Upacikāvaggo catuttho.

Sīhassa satta aṅgāni gahetabbāni.

Cakkavākassa tīṇi aṅgāni gahetabbāni.

Peṇāhikāya dve aṅgāni gahetabbāni.

Gharakapotassa ekaṃ aṅgaṃ gahetabbaṃ.

Ulūkassa dve aṅgāni gahetabbāni.

Satapattassa ekaṃ aṅgaṃ gahetabbaṃ.

Vaggulissa dve aṅgāni gahetabbāni.

Jalūkāya ekaṃ aṅgaṃ gahetabbaṃ.

Sappassa tīṇi aṅgāni gahetabbāni.

Ajagarassa ekaṃ aṅgaṃ gahetabbaṃ.

Sīhavaggo pañcamo.

Panthamakkaṭakassa ekaṃ aṅgaṃ gahetabbaṃ.

Thanasitadārakassa [thanapītadārakassa (syā.)] ekaṃ aṅgaṃ gahetabbaṃ.

Cittakadharakummassa [cittakathalakummassa (ka.)] ekaṃ aṅgaṃ gahetabbaṃ.

Pavanassa pañca aṅgāni gahetabbāni.

Rukkhassa tīṇi aṅgāni gahetabbāni.

Meghassa pañca aṅgāni gahetabbāni.

Maṇiratanassa tīṇi aṅgāni gahetabbāni.

Māgavikassa cattāri aṅgāni gahetabbāni.

Bāḷisikassa dve aṅgāni gahetabbāni.

Tacchakassa dve aṅgāni gahetabbāni.

Makkaṭavaggo chaṭṭho.

Kumbhassa ekaṃ aṅgaṃ gahetabbaṃ.

Kāḷāyasassa [kāḷahaṃsassa (ka.)] dve aṅgāni gahetabbāni.

Chattassa tīṇi aṅgāni gahetabbāni.

Khettassa tīṇi aṅgāni gahetabbāni.

Agadassa dve aṅgāni gahetabbāni.

Bhojanassa tīṇi aṅgāni gahetabbāni.

Issāsassa cattāri aṅgāni gahetabbāni.

Kumbhavaggo sattamo.

Rañño cattāri aṅgāni gahetabbāni.

Dovārikassa dve aṅgāni gahetabbāni.

譬喻問題目錄尊者那先，比丘具足幾種要素才能證得阿羅漢果？大王，在此，欲證得阿羅漢果的比丘應當：取驢子的一個要素。取公雞的五個要素。取松鼠的一個要素。取母豹的一個要素。取豹子的兩個要素。取烏龜的五個要素。取竹子的一個要素。取弓的一個要素。取烏鴉的兩個要素。取獼猴的兩個要素。第一章驢子品取葫蘆藤的一個要素。取蓮花的三個要素。取種子的兩個要素。取娑羅樹的一個要素。取船的三個要素。取船錨的兩個要素。取井的一個要素。取舵手的三個要素。取工人的一個要素。取大海的五個要素。第二章大海品取大地的五個要素。取水的五個要素。取火的五個要素。取風的五個要素。取山的五個要素。取虛空的五個要素。取月亮的五個要素。取太陽的七個要素。取帝釋天的三個要素。取轉輪聖王的四個要素。第三章大地品取白蟻的一個要素。取貓的兩個要素。取老鼠的一個要素。取蝎子的一個要素。取獾的一個要素。取老狐貍的兩個要素。取鹿的三個要素。取牛的四個要素。取野豬的兩個要素。取象的五個要素。第四章白蟻品取獅子的七個要素。取鴛鴦的三個要素。取蝙蝠的兩個要素。取家鴿的一個要素。取貓頭鷹的兩個要素。取百舌鳥的一個要素。取蝙蝠的兩個要素。取水蛭的一個要素。取蛇的三個要素。取蟒蛇的一個要素。第五章獅子品取路邊蜘蛛的一個要素。取吃奶嬰兒的一個要素。取彩繪龜的一個要素。取風的五個要素。取樹的三個要素。取云的五個要素。取寶石的三個要素。取獵人的四個要素。取漁夫的兩個要素。取木匠的兩個要素。第六章獼猴品取水罐的一個要素。取黑鐵的兩個要素。取傘的三個要素。取田地的三個要素。取藥的兩個要素。取食物的三個要素。取弓箭手的四個要素。第七章水罐品取國王的四個要素。取門衛的兩個要素。

Nisadāya ekaṃ aṅgaṃ gahetabbaṃ.

Padīpassa dve aṅgāni gahetabbāni.

Mayūrassa dve aṅgāni gahetabbāni.

Turaṅgassa dve aṅgāni gahetabbāni.

Soṇḍikassa dve aṅgāni gahetabbāni.

Indakhīlassa dve aṅgāni gahetabbāni.

Tulāya ekaṃ aṅgaṃ gahetabbaṃ.

Khaggassa dve aṅgāni gahetabbāni.

Macchassa dve aṅgāni gahetabbāni.

Iṇaggāhakassa ekaṃ aṅgaṃ gahetabbaṃ.

Byādhitassa dve aṅgāni gahetabbāni.

Matassa dve aṅgāni gahetabbāni.

Nadiyā dve aṅgāni gahetabbāni.

Usabhassa ekaṃ aṅgaṃ gahetabbaṃ.

Maggassa dve aṅgāni gahetabbāni.

Suṅkasāyikassa ekaṃ aṅgaṃ gahetabbaṃ.

Corassa tīṇi aṅgāni gahetabbāni.

Sakuṇagghiyā ekaṃ aṅgaṃ gahetabbaṃ.

Sunakhassa ekaṃ aṅgaṃ gahetabbaṃ.

Tikicchakassa tīṇi aṅgāni gahetabbāni.

Gabbhiniyā dve aṅgāni gahetabbāni.

Camariyā ekaṃ aṅgaṃ gahetabbaṃ.

Kikiyā dve aṅgāni gahetabbāni.

Kapotikāya tīṇi aṅgāni gahetabbāni.

Ekanayanassa dve aṅgāni gahetabbāni.

Kassakassa tīṇi aṅgāni gahetabbāni.

Jambukasiṅgāliyā ekaṃ aṅgaṃ gahetabbaṃ.

Caṅgavārakassa dve aṅgāni gahetabbāni.

Dabbiyā ekaṃ aṅgaṃ gahetabbaṃ.

Iṇasādhakassa tīṇi aṅgāni gahetabbāni.

Anuvicinakassa ekaṃ aṅgaṃ gahetabbaṃ.

Sārathissa dve aṅgāni gahetabbāni.

Bhojakassa dve aṅgāni gahetabbāni.

Tunnavāyassa ekaṃ aṅgaṃ gahetabbaṃ.

Nāvikassa ekaṃ aṅgaṃ gahetabbaṃ.

Bhamarassa dve aṅgāni gahetabbānīti.

Mātikā niṭṭhitā.

Gadrabhavaggo
Gadrabhaṅgapañho
『『Bhante nāgasena, 『gadrabhassa ekaṃ aṅgaṃ gahetabba』nti yaṃ vadesi, katamaṃ taṃ ekaṃ aṅgaṃ gahetabba』』nti? 『『Yathā, mahārāja, gadrabho nāma saṅkārakūṭepi catukkepi siṅghāṭakepi gāmadvārepi thusarāsimhipi yattha katthaci sayati, na sayanabahulo hoti, evameva kho, mahārāja, yoginā yogāvacarena tiṇasanthārepi paṇṇasanthārepi kaṭṭhamañcakepi chamāyapi yattha katthaci cammakhaṇḍaṃ pattharitvā yattha katthaci sayitabbaṃ, na sayanabahulena bhavitabbaṃ. Idaṃ, mahārāja, gadrabhassa ekaṃ aṅgaṃ gahetabbaṃ. Bhāsitampetaṃ, mahārāja, bhagavatā devātidevena 『kaliṅgarūpadhānā, bhikkhave, etarahi mama sāvakā viharanti appamattā ātāpino padhānasmi』nti. Bhāsitampetaṃ, mahārāja, therena sāriputtena dhammasenāpatināpi –

『『『Pallaṅkena nisinnassa, jaṇṇukenābhivassati;

Alaṃ phāsuvihārāya, pahitattassa bhikkhuno』』』ti.

Gadrabhaṅgapañho paṭhamo.

Kukkuṭaṅgapañho

Nisadāya ekaṃ aṅgaṃ gahetabbaṃ. Padīpassa dve aṅgāni gahetabbāni. Mayūrassa dve aṅgāni gahetabbāni. Turaṅgassa dve aṅgāni gahetabbāni. Soṇḍikassa dve aṅgāni gahetabbāni. Indakhīlassa dve aṅgāni gahetabbāni. Tulāya ekaṃ aṅgaṃ gahetabbaṃ. Khaggassa dve aṅgāni gahetabbāni. Macchassa dve aṅgāni gahetabbāni. Iṇaggāhakassa ekaṃ aṅgaṃ gahetabbaṃ. Byādhitassa dve aṅgāni gahetabbāni. Matassa dve aṅgāni gahetabbāni. Nadiyā dve aṅgāni gahetabbāni. Usabhassa ekaṃ aṅgaṃ gahetabbaṃ. Maggassa dve aṅgāni gahetabbāni. Suṅkasāyikassa ekaṃ aṅgaṃ gahetabbaṃ. Corassa tīṇi aṅgāni gahetabbāni. Sakuṇagghiyā ekaṃ aṅgaṃ gahetabbaṃ. Sunakhassa ekaṃ aṅgaṃ gahetabbaṃ. Tikicchakassa tīṇi aṅgāni gahetabbāni. Gabbhiniyā dve aṅgāni gahetabbāni. Camariyā ekaṃ aṅgaṃ gahetabbaṃ. Kikiyā dve aṅgāni gahetabbāni. Kapotikāya tīṇi aṅgāni gahetabbāni. Ekanayanassa dve aṅgāni gahetabbāni. Kassakassa tīṇi aṅgāni gahetabbāni. Jambukasiṅgāliyā ekaṃ aṅgaṃ gahetabbaṃ. Caṅgavārakassa dve aṅgāni gahetabbāni. Dabbiyā ekaṃ aṅgaṃ gahetabbaṃ. Iṇasādhakassa tīṇi aṅgāni gahetabbāni. Anuvicinakassa ekaṃ aṅgaṃ gahetabbaṃ. Sārathissa dve aṅgāni gahetabbāni. Bhojakassa dve aṅgāni gahetabbāni. Tunnavāyassa ekaṃ aṅgaṃ gahetabbaṃ. Nāvikassa ekaṃ aṅgaṃ gahetabbaṃ. Bhamarassa dve aṅgāni gahetabbāni。目錄已完成。 1. 驢子品 1. 驢子分問 1. 「尊者那先，『驢子取一個要素』是指什麼呢？『如，大王，驢子是指在土堆、四處、村口、塵土堆等地方，隨處都能臥下，不會頻繁地躺下。正如，大王，修行者在修行時，即使在草地、樹下、木樁旁、沙地上，隨處都可以躺下，但不應頻繁地躺下。這就是，尊王，驢子取的一個要素。正如，尊王，佛陀曾對天神說過，『比丘們，現在我的弟子們都在安靜地修行，努力精進。』正如，尊王，長老舍利弗也曾說過—— 『坐在草地上，雨水從頭上淋下；足以享受安樂，心定的比丘。』驢子分問第一。」 2. 公雞分問

『『Bhante nāgasena, 『kukkuṭassa pañca aṅgāni gahetabbānī』ti yaṃ vadesi, katamāni tāni pañca aṅgāni gahetabbānī』』ti? 『『Yathā, mahārāja, kukkuṭo kālena samayena paṭisallīyati, evameva kho, mahārāja, yoginā yogāvacarena kālena samayeneva cetiyaṅgaṇaṃ sammajjitvā pānīyaṃ paribhojanīyaṃ upaṭṭhapetvā sarīraṃ paṭijaggitvā nahāyitvā cetiyaṃ vanditvā vuḍḍhānaṃ bhikkhūnaṃ dassanāya gantvā kālena samayena suññāgāraṃ pavisitabbaṃ. Idaṃ, mahārāja, kukkuṭassa paṭhamaṃ aṅgaṃ gahetabbaṃ.

『『Puna caparaṃ, mahārāja, kukkuṭo kālena samayeneva vuṭṭhāti. Evameva kho, mahārāja, yoginā yogāvacarena kālena samayeneva vuṭṭhahitvā cetiyaṅgaṇaṃ sammajjitvā pānīyaṃ paribhojanīyaṃ upaṭṭhapetvā sarīraṃ paṭijaggitvā cetiyaṃ vanditvā punadeva suññāgāraṃ pavisitabbaṃ. Idaṃ, mahārāja, kukkuṭassa dutiyaṃ aṅgaṃ gahetabbaṃ.

『『Puna caparaṃ, mahārāja, kukkuṭo pathaviṃ khaṇitvā khaṇitvā ajjhohāraṃ ajjhoharati. Evameva kho, mahārāja, yoginā yogāvacarena paccavekkhitvā paccavekkhitvā ajjhohāraṃ ajjhoharitabbaṃ 『neva davāya na madāya na maṇḍanāya na vibhūsanāya, yāvadeva imassa kāyassa ṭhitiyā yāpanāya vihiṃsūparatiyā brahmacariyānuggahāya, iti purāṇañca vedanaṃ paṭihaṅkhāmi navañca vedanaṃ na uppādessāmi, yātrā ca me bhavissati anavajjatā ca phāsuvihāro cā』ti. Idaṃ, mahārāja, kukkuṭassa tatiyaṃ aṅgaṃ gahetabbaṃ. Bhāsitampetaṃ, mahārāja, bhagavatā devātidevena –

『『『Kantāre puttamaṃsaṃva, akkhassabbhañjanaṃ yathā;

Evaṃ āhari āhāraṃ, yāpanatthamamucchito』ti.

『『Puna caparaṃ, mahārāja, kukkuṭo sacakkhukopi rattiṃ andho hoti. Evameva kho, mahārāja, yoginā yogāvacarena anandheneva andhena viya bhavitabbaṃ, araññepi gocaragāme piṇḍāya carantenapi rajanīyesu rūpasaddagandharasaphoṭṭhabbadhammesu andhena badhirena mūgena viya bhavitabbaṃ, na nimittaṃ gahetabbaṃ, nānubyañjanaṃ gahetabbaṃ. Idaṃ, mahārāja, kukkuṭassa catutthaṃ aṅgaṃ gahetabbaṃ. Bhāsitampetaṃ, mahārāja, therena mahākaccāyanena –

『Cakkhumāssa yathā andho, sotavā badhiro yathā;

Paññavāssa [jivhāvassa (sī. pī.)] yathā mūgo, balavā dubbaloriva;

Attaatthe [atha atthe (sī. pī.)] samuppanne, sayetha matasāyika』nti.

『『Puna caparaṃ, mahārāja, kukkuṭo leḍḍudaṇḍalaguḷamuggarehi paripātiyantopi sakaṃ gehaṃ na vijahati. Evameva kho, mahārāja, yoginā yogāvacarena cīvarakammaṃ karontenapi navakammaṃ karontenapi vattappaṭivattaṃ karontenapi uddisantenapi uddisāpentenapi yoniso manasikāro na vijahitabbo, sakaṃ kho panetaṃ, mahārāja, yogino gehaṃ, yadidaṃ yoniso manasikāro . Idaṃ, mahārāja, kukkuṭassa pañcamaṃ aṅgaṃ gahetabbaṃ . Bhāsitampetaṃ, mahārāja, bhagavatā devātidevena 『ko ca, bhikkhave, bhikkhuno gocaro sako pettiko visayo? Yadidaṃ cattāro satipaṭṭhānā』ti. Bhāsitampetaṃ, mahārāja, therena sāriputtena dhammasenāpatināpi –

『『『Yathā sudanto mātaṅgo, sakaṃ soṇḍaṃ na maddati;

Bhakkhābhakkhaṃ vijānāti, attano vuttikappanaṃ.

『『『Tatheva buddhaputtena, appamattena vā pana;

Jinavacanaṃ na madditabbaṃ, manasikāravaruttama』』』nti.

Kukkuṭaṅgapañho dutiyo.

Kalandakaṅgapañho
「尊者那先，『公雞取五個要素』是指哪些五個要素？」「如，大王，公雞在特定的時間會獨自待著，正如，大王，修行者應當在特定的時間裡清理聖地，準備飲水，照顧身體，洗澡，禮拜聖地，去見年長的比丘，然後在特定的時間裡進入空房。這就是，尊王，公雞的第一個要素。「再者，大王，公雞在特定的時間裡會起床。正如，大王，修行者在特定的時間裡起床，清理聖地，準備飲水，照顧身體，禮拜聖地，再次進入空房。這就是，尊王，公雞的第二個要素。「再者，大王，公雞在土中刨食。正如，大王，修行者應當反思，反思，獲取食物，不是爲了享樂、醉酒、裝飾或美化，而是爲了維持身體的存在，減少對他人的傷害，遵循梵行，避免舊的痛苦而不再生起新的痛苦，確保我將有順利的旅程與安樂的生活。」這就是，尊王，公雞的第三個要素。正如，尊王，佛陀曾對天神說過—— 「如同在森林中，肉色的兒子，眼睛上塗抹著眼藥；如此獲取食物，得以維持生命所需。」「再者，大王，公雞在晚上即使有眼睛也是盲的。正如，大王，修行者在修行中也應如同盲人，雖然在森林和鄉村中乞食，但在夜間的色聲香味觸等事物上也應如同盲聾者，不能抓住任何跡象，也不能把握任何線索。這就是，尊王，公雞的第四個要素。正如，尊王，長老大迦葉也曾說過—— 「如同有眼的卻是盲的，如同有耳的卻是聾的；如同有智慧的卻是愚笨的，強壯的卻是虛弱的；在事物出現時，若不覺知則如同沉睡。」「再者，大王，公雞在用錘子和木棒等工具時，仍不離開自己的家。正如，大王，修行者在做衣物的工作時，或是在做新工作，或是在日常事務中，或是在指引、教導、引導時，正當的心思不應離開自己的家，而這正是，尊王，修行者的應有之處。這就是，尊王，公雞的第五個要素。正如，尊王，佛陀曾對天神說過，「比丘的生活是自己的，屬於彼岸的，亦即四個正念的建立。」正如，尊王，長老舍利弗也曾說過—— 「如同溫馴的母象，不會打自己的鼻子；知道食物與不食物，明白自己所說的道理。」「同樣，佛的弟子，若能精進修行；應當不輕視佛陀的教誨，心思應當專注。」這就是公雞的第二個分問。
松鼠分問
『『Bhante nāgasena, 『kalandakassa ekaṃ aṅgaṃ gahetabba』nti yaṃ vadesi, katamaṃ taṃ ekaṃ aṅgaṃ gahetabba』』nti? 『『Yathā, mahārāja, kalandako paṭisattumhi opatante naṅguṭṭhaṃ papphoṭetvā mahantaṃ katvā teneva naṅguṭṭhalaguḷena paṭisattuṃ paṭibāhati, evameva kho, mahārāja, yoginā yogāvacarena kilesasattumhi opatante satipaṭṭhānalaguḷaṃ papphoṭetvā mahantaṃ katvā teneva satipaṭṭhānalaguḷena sabbakilesā paṭibāhitabbā. Idaṃ, mahārāja, kalandakassa ekaṃ aṅgaṃ gahetabbaṃ. Bhāsitampetaṃ, mahārāja, therena cūḷapanthakena –

『Yadā kilesā opatanti, sāmaññaguṇadhaṃsanā;

Satipaṭṭhānalaguḷena, hantabbā te punappuna』』』nti.

Kalandakaṅgapañho tatiyo.

Dīpiniyaṅgapañho
『『Bhante nāgasena, 『dīpiniyā ekaṃ aṅgaṃ gahetabba』nti yaṃ vadesi, katamaṃ taṃ ekaṃ aṅgaṃ gahetabba』』nti? 『『Yathā, mahārāja, dīpinī sakiṃ yeva gabbhaṃ gaṇhāti, na punappunaṃ purisaṃ upeti? Evameva kho, mahārāja, yoginā yogāvacarena āyatiṃ paṭisandhiṃ uppattiṃ gabbhaseyyaṃ cutiṃ bhedaṃ khayaṃ vināsaṃ saṃsārabhayaṃ duggatiṃ visamaṃ sampīḷitaṃ disvā 『punabbhave nappaṭisandahissāmī』ti yoniso manasikāro karaṇīyo. Idaṃ, mahārāja, dīpiniyā ekaṃ aṅgaṃ gahetabbaṃ. Bhāsitampetaṃ, mahārāja, bhagavatā devātidevena suttanipāte dhaniyagopālakasutte –

『『『Usabhoriva chetva bandhanāni, nāgo pūtilataṃva dālayitvā;

Nāhaṃ punupessaṃ gabbhaseyyaṃ, atha ce patthayasī pavassa devā』』』ti.

Dīpiniyaṅgapañho catuttho.

Dīpikaṅgapañho
「尊者那先，『松鼠取一個要素』是指什麼呢？」「如，大王，松鼠在面對危險時會用爪子抓住並將其撕裂，正如，大王，修行者在面對煩惱時應當用正念的力量去抓住並消除所有煩惱。這就是，尊王，松鼠的一個要素。正如，尊王，長老小半頭也曾說過—— 「當煩惱來襲時，應當以正念之力去擊敗它們。」松鼠分問第三。
「尊者那先，『母豹取一個要素』是指什麼呢？」「如，大王，母豹只會抓取自己的幼崽，而不會再次接近其他人。正如，大王，修行者在修行時，應當對於輪迴、出生、死亡、分離、消亡、痛苦、困擾等要素，心中應有明確的思考，做出正確的選擇，避免再次陷入輪迴的恐懼與痛苦。這就是，尊王，母豹的一個要素。正如，尊王，佛陀曾對天神說過—— 「如同割斷羈絆，母象放下了束縛；我不再接觸輪迴，若你願意，便可降臨。」母豹分問第四。
「尊者那先，『燈取一個要素』是指什麼呢？」「如，大王，燈只會照亮自己所在的地方，而不會再次照亮他人。正如，大王，修行者在修行中，應當對於生死、輪迴、痛苦、困擾等要素，心中應有明確的思考，做出正確的選擇，避免再次陷入輪迴的恐懼與痛苦。這就是，尊王，燈的一個要素。正如，尊王，佛陀曾對天神說過—— 「如同燈光照亮黑暗，驅散無明的陰霾；我不再接觸輪迴，若你願意，便可降臨。」燈分問第五。
『『Bhante nāgasena, 『dīpikassa dve aṅgāni gahetabbānī』ti yaṃ vadesi, katamāni tāni dve aṅgāni gahetabbānī』』ti? 『『Yathā, mahārāja, dīpiko araññe tiṇagahanaṃ vā vanagahanaṃ vā pabbatagahanaṃ vā nissāya nilīyitvā mige gaṇhāti, evameva kho, mahārāja, yoginā yogāvacarena vivekaṃ sevitabbaṃ araññaṃ rukkhamūlaṃ pabbataṃ kandaraṃ giriguhaṃ susānaṃ vanapatthaṃ abbhokāsaṃ palālapuñjaṃ appasaddaṃ appanigghosaṃ vijanavātaṃ manussarāhaseyyakaṃ paṭisallānasāruppaṃ; vivekaṃ sevamāno hi, mahārāja, yogī yogāvacaro nacirasseva chaḷabhiññāsu ca vasibhāvaṃ pāpuṇāti. Idaṃ, mahārāja, dīpikassa paṭhamaṃ aṅgaṃ gahetabbaṃ. Bhāsitampetaṃ, mahārāja, therehi dhammasaṅgāhakehi –

『『『Yathāpi dīpiko nāma, nilīyitvā gaṇhate [gaṇhatī (sī. pī.)] mige;

Tathevāyaṃ buddhaputto, yuttayogo vipassako;

Araññaṃ pavisitvāna, gaṇhāti phalamuttama』nti.

『『Puna caparaṃ, mahārāja, dīpiko yaṃ kiñci pasuṃ vadhitvā vāmena passena patitaṃ na bhakkheti. Evameva kho, mahārāja, yoginā yogāvacarena veḷudānena vā pattadānena vā pupphadānena vā phaladānena vā sinānadānena vā mattikādānena vā cuṇṇadānena vā dantakaṭṭhadānena vā mukhodakadānena vā cātukamyatāya vā muggasupyatāya [muggasuppatāya (sī. pī.)] vā pāribhaṭa [pāribhaṭṭatāya (sī. pī.)] yatāya vā jaṅghapesanīyena vā vejjakammena vā dūtakammena vā pahiṇagamanena vā piṇḍapaṭipiṇḍena vā dānānuppadānena vā vatthuvijjāya vā nakkhattavijjāya vā aṅgavijjāya [nagavijjāya (ka.)] vā aññataraññatarena vā buddhappaṭikuṭṭhena micchājīvena nipphāditaṃ bhojanaṃ na bhuñjitabbaṃ [paribhuñjitabbaṃ (sī. pī.)] vāmena passena patitaṃ pasuṃ viya dīpiko. Idaṃ, mahārāja, dīpikassa dutiyaṃ aṅgaṃ gahetabbaṃ. Bhāsitampetaṃ, mahārāja, therena sāriputtena dhammasenāpatinā –

『『『Vacīviññattivipphārā, uppannaṃ madhupāyasaṃ;

Sace bhutto bhaveyyāhaṃ, sājīvo garahito mama.

『『『Yadipi me antaguṇaṃ, nikkhamitvā bahī care;

Neva bhindeyyamājīvaṃ, cajamānopi jīvita』』』nti.

Dīpikaṅgapañho pañcamo.

Kummaṅgapañho
「尊者那先，『燈取兩個要素』是指哪些兩個要素？」「如，大王，燈在森林中依靠草叢、樹木或山崖而隱藏，捕捉動物。正如，大王，修行者應當在修行中選擇獨處，選擇森林、樹根、山、巖洞、墓地、荒野、空曠之地、安靜的地方、少有人煙的地方，修行者在獨處時，很快就能掌握六種神通。這就是，尊王，燈的第一個要素。正如，尊王，長老法師們曾說過—— 「如同燈在隱秘處，捕捉到動物；同樣，這位佛的弟子，正當修行，洞察事物；進入森林，捕獲最好的果實。」「再者，大王，燈在捕殺任何動物時，左側的光芒不會照射到它身上。正如，大王，修行者在修行中，不應接受任何來自施捨、供養、花朵、果實、香料、土壤、粉末、牙齒、口水，或是其他任何不正當的食物，正如燈光不會照射到左側的動物身上。這就是，尊王，燈的第二個要素。正如，尊王，長老舍利弗曾對法的統帥說過—— 「言語的種種變化，產生了如蜜般的滋味；若我吃了，便會成為被譴責的活物。「即使我有缺陷，離開后仍要外出；也不應破壞生計，放棄生命。」燈分問第五。
「尊者那先，『龜取一個要素』是指什麼呢？」
『『Bhante nāgasena, 『kummassa pañca aṅgāni gahetabbānī』ti yaṃ vadesi, katamāni tāni pañca aṅgāni gahetabbānī』』ti? 『『Yathā, mahārāja, kummo udakacaro udakeyeva vāsaṃ kappeti, evameva kho, mahārāja, yoginā yogāvacarena sabbapāṇabhūtapuggalānaṃ hitānukampinā mettāsahagatena cetasā vipulena mahaggatena appamāṇena averena abyāpajjena sabbāvantaṃ lokaṃ pharitvā viharitabbaṃ. Idaṃ, mahārāja, kummassa paṭhamaṃ aṅgaṃ gahetabbaṃ.

『『Puna caparaṃ, mahārāja, kummo udake uppilavanto sīsaṃ ukkhipitvā yadi koci passati, tattheva nimujjati gāḷhamogāhati 『mā maṃ te puna passeyyu』nti, evameva kho, mahārāja, yoginā yogāvacarena kilesesu opatantesu ārammaṇasare nimujjitabbaṃ gāḷhamogāhitabbaṃ 『mā maṃ kilesā puna passeyyu』nti. Idaṃ, mahārāja, kummassa dutiyaṃ aṅgaṃ gahetabbaṃ.

『『Puna caparaṃ , mahārāja, kummo udakato nikkhamitvā kāyaṃ otāpeti, evameva kho, mahārāja, yoginā yogāvacarena nisajjaṭṭhānasayanacaṅkamato mānasaṃ nīharitvā sammappadhāne mānasaṃ otāpetabbaṃ. Idaṃ, mahārāja, kummassa tatiyaṃ aṅgaṃ gahetabbaṃ.

『『Puna caparaṃ, mahārāja, kummo pathaviṃ khaṇitvā vivitte vāsaṃ kappeti, evameva kho, mahārāja, yoginā yogāvacarena lābhasakkārasilokaṃ pajahitvā suññaṃ vivittaṃ kānanaṃ vanapatthaṃ pabbataṃ kandaraṃ giriguhaṃ appasaddaṃ appanigghosaṃ pavivittamogāhitvā vivitte yeva vāsaṃ upagantabbaṃ. Idaṃ, mahārāja, kummassa catutthaṃ aṅgaṃ gahetabbaṃ. Bhāsitampetaṃ, mahārāja, therena upasenena vaṅgantaputtena –

『『『Vivittaṃ appanigghosaṃ, vāḷamiganisevitaṃ;

Seve senāsanaṃ bhikkhu, paṭisallānakāraṇā』ti.

『『Puna caparaṃ, mahārāja, kummo cārikaṃ caramāno yadi kañci passati vā, saddaṃ suṇāti vā, soṇḍipañcamāni aṅgāni sake kapāle nidahitvā appossukko tuṇhībhūto tiṭṭhati kāyamanurakkhanto, evameva kho, mahārāja, yoginā yogāvacarena sabbattha rūpasaddagandharasaphoṭṭhabbadhammesu āpatantesu chasu dvāresu saṃvarakavāṭaṃ anugghāṭetvā mānasaṃ samodahitvā saṃvaraṃ katvā satena sampajānena vihātabbaṃ samaṇadhammaṃ anurakkhamānena. Idaṃ, mahārāja, kummassa pañcamaṃ aṅgaṃ gahetabbaṃ. Bhāsitampetaṃ, mahārāja, bhagavatā devātidevena saṃyuttanikāyavare kummūpamasuttante –

『『『Kummova aṅgāni sake kapāle, samodahaṃ bhikkhu manovitakke;

Anissito aññamaheṭhayāno, parinibbutonūpavadeyya kañcī』』』ti.

Kummaṅgapañho chaṭṭho.

Vaṃsaṅgapañho
『『Bhante nāgasena, 『vaṃsassa ekaṃ aṅgaṃ gahetabba』nti yaṃ vadesi, katamaṃ taṃ ekaṃ aṅgaṃ gahetabba』』nti? 『『Yathā, mahārāja, vaṃso yattha vāto, tattha anulometi, nāññatthamanudhāvati, evameva kho, mahārāja, yoginā yogāvacarena yaṃ buddhena bhagavatā bhāsitaṃ navaṅgaṃ satthu sāsanaṃ, taṃ anulomayitvā kappiye anavajje ṭhatvā samaṇadhammaṃ yeva pariyesitabbaṃ. Idaṃ, mahārāja, vaṃsassa ekaṃ aṅgaṃ gahetabbaṃ. Bhāsitampetaṃ mahārāja therena rāhulena –

『『『Navaṅgaṃ buddhavacanaṃ, anulometvāna sabbadā;

Kappiye anavajjasmiṃ, ṭhatvāpāyaṃ samuttari』』』nti.

Vaṃsaṅgapañho sattamo.

Cāpaṅgapañho
"尊者那先，'龜取五個要素'是指哪些五個要素？" "如，大王，龜是水中生物在水中生活，正如，大王，修行者應當對一切生命和眾生懷有慈悲之心，以廣大、無量、無敵、無害的慈心遍及整個世界。這就是，尊王，龜的第一個要素。 "再者，大王，龜在水中浮起時抬起頭，如果看到任何人，就會立即潛入水中深處，想著'不要讓他們再看到我'。正如，大王，修行者在煩惱來襲時，應當潛入所緣之湖中，深深地沉入，想著'不要讓煩惱再看到我'。這就是，尊王，龜的第二個要素。 "再者，大王，龜從水中出來時會曬乾身體，正如，大王，修行者從坐臥行走中收回心意，應當在正確的努力中曬乾心意。這就是，尊王，龜的第三個要素。 "再者，大王，龜挖掘土地在隱蔽處生活，正如，大王，修行者應當放棄利養、恭敬和名聲，進入空曠、隱蔽的森林、荒野、山嶽、洞穴，在安靜、少聲的地方獨處生活。這就是，尊王，龜的第四個要素。正如，尊王，長老優波西那·旺甘塔子曾說—— "寂靜無聲處，野獸所居之地；比丘應居住，爲了獨處修行。" "再者，大王，龜在行走時如果看到或聽到什麼，就會將五肢縮入殼中，保持安靜不動以保護身體。正如，大王，修行者在一切色聲香味觸法來襲時，應當關閉六個感官之門，收攝心意，保持警覺，以正念保護沙門法。這就是，尊王，龜的第五個要素。正如，尊王，天中之天佛陀在相應部《龜喻經》中所說—— "如龜將肢縮入殼中，比丘攝護諸妄想；無依無害於他人，完全寂滅不責他。" 龜分問第六。
"尊者那先，'竹取一個要素'是指什麼要素？" "如，大王，竹隨風所向而彎，不會違背，正如，大王，修行者應當隨順佛陀所說的九分教法，安住于適宜無過之處，尋求沙門法。這就是，尊王，竹的一個要素。正如，尊王，長老羅睺羅所說—— "隨順佛陀九分教，常住適宜無過處，超越惡趣得解脫。" 竹分問第七。
弓分問
『『Bhante nāgasena, 『cāpassa ekaṃ aṅgaṃ gahetabba』nti yaṃ vadesi, katamaṃ taṃ ekaṃ aṅgaṃ gahetabba』』nti? 『『Yathā, mahārāja, cāpo sutacchito namito [mito (sī. pī. ka.)] yāvaggamūlaṃ samakameva anunamati nappaṭitthambhati, evameva kho, mahārāja, yoginā yogāvacarena theranavamajjhimasamakesu anunamitabbaṃ nappaṭipharitabbaṃ. Idaṃ, mahārāja, cāpassa ekaṃ aṅgaṃ gahetabbaṃ. Bhāsitampetaṃ, mahārāja, bhagavatā devātidevena vidhura [puṇṇaka] jātake –

『『『Cāpovūnudaro dhīro, vaṃso vāpi pakampaye [cāpo vā nuna me dhīro, vaṃsova anulomayaṃ (sī. pī. ka.)];

Paṭilomaṃ na vatteyya, sa rājavasatiṃ vase』』』ti.

Cāpaṅgapañho aṭṭhamo.

Vāyasaṅgapañho
『『Bhante nāgasena, 『vāyasassa dve aṅgāni gahetabbānī』ti yaṃ vadesi, katamāni tāni dve aṅgāni gahetabbānī』』ti? 『『Yathā, mahārāja, vāyaso āsaṅkitaparisaṅkito yattappayatto carati, evameva kho, mahārāja, yoginā yogāvacarena āsaṅkitaparisaṅkitena yattapayattena upaṭṭhitāya satiyā saṃvutehi indriyehi caritabbaṃ. Idaṃ, mahārāja, vāyasassa paṭhamaṃ aṅgaṃ gahetabbaṃ.

『『Puna caparaṃ, mahārāja, vāyaso yaṃ kiñci bhojanaṃ disvā ñātīhi saṃvibhajitvā bhuñjati, evameva kho, mahārāja, yoginā yogāvacarena ye te lābhā dhammikā dhammaladdhā antamaso pattapariyāpannamattampi, tathārūpehi lābhehi paṭivibhattabhoginā bhavitabbaṃ sīlavantehi sabrahmacārīhi. Idaṃ, mahārāja, vāyasassa dutiyaṃ aṅgaṃ gahetabbaṃ. Bhāsitampetaṃ, mahārāja, therena sāriputtena dhammasenāpatinā –

『『『Sace me upanāmenti, yathāladdhaṃ tapassino;

Sabbe saṃvibhajitvāna, tato bhuñjāmi bhojana』』』nti.

Vāyasaṅgapañho navamo.

Makkaṭaṅgapañho
『『Bhante nāgasena, 『makkaṭassa dve aṅgāni gahetabbānī』ti yaṃ vadesi, katamāni tāni dve aṅgāni gahetabbānī』』ti? 『『Yathā, mahārāja, makkaṭo vāsamupagacchanto tathārūpe okāse mahatimahārukkhe pavivitte sabbaṭṭhakasākhe [sabbatthakasākhe (syā.), sabbaṭṭhasākhe (ka.)] bhīruttāṇe vāsamupagacchati, evameva kho, mahārāja , yoginā yogāvacarena lajjiṃ pesalaṃ sīlavantaṃ kalyāṇadhammaṃ bahussutaṃ dhammadharaṃ vinayadharaṃ piyaṃ garubhāvanīyaṃ vattāraṃ vacanakkhamaṃ ovādakaṃ viññāpakaṃ sandassakaṃ samādapakaṃ samuttejakaṃ sampahaṃsakaṃ evarūpaṃ kalyāṇamittaṃ ācariyaṃ nissāya viharitabbaṃ. Idaṃ, mahārāja, makkaṭassa paṭhamaṃ aṅgaṃ gahetabbaṃ.

『『Puna caparaṃ, mahārāja, makkaṭo rukkhe yeva carati tiṭṭhati nisīdati, yadi niddaṃ okkamati, tattheva rattiṃ vāsamanubhavati. Evameva kho, mahārāja, yoginā yogāvacarena pavanābhimukhena bhavitabbaṃ, pavane yeva ṭhānacaṅkamanisajjāsayanaṃ niddaṃ okkamitabbaṃ, tattheva satipaṭṭhānamanubhavitabbaṃ. Idaṃ, mahārāja, makkaṭassa dutiyaṃ aṅgaṃ gahetabbaṃ. Bhāsitampetaṃ, mahārāja, therena sāriputtena dhammasenāpatinā –

『『『Caṅkamantopi tiṭṭhanto, nisajjāsayanena vā;

Pavane sobhate bhikkhu, pavanantaṃva vaṇṇita』』』nti.

Makkaṭaṅgapañho dasamo.

Gadrabhavaggo paṭhamo.

Tassuddānaṃ –

Gadrabho ceva [ghorassaro ca (sī. syā. pī.)] kukkuṭo, kalando dīpini dīpiko;

Kummo vaṃso ca cāpo ca, vāyaso atha makkaṭoti.

Samuddavaggo
Lābulataṅgapañho
"尊者那先，'弓取一個要素'是指什麼要素？" "如，大王，弓被良好打磨彎曲時，從頭到尾都均勻彎曲而不反彈，正如，大王，修行者對待長老、新學、中等的比丘都應當謙恭，不應傲慢。這就是，尊王，弓的一個要素。正如，尊王，天中之天佛陀在毗陀羅本生經中所說—— "智者如弓般柔順，如竹般隨順；不應生逆心，方可住王宮。" 弓分問第八。
"尊者那先，'烏鴉取兩個要素'是指哪兩個要素？" "如，大王，烏鴉謹慎警惕地行動，正如，大王，修行者應當謹慎警惕，具足正念，守護諸根而行。這就是，尊王，烏鴉的第一個要素。 "再者，大王，烏鴉看到任何食物都會與同類分享后才食用，正如，大王，修行者獲得如法所得之物，即使只有一缽之量，也應當與持戒的同修分享。這就是，尊王，烏鴉的第二個要素。正如，尊王，法將舍利弗長老所說—— "若有修行者，供養我所得；我必先分享，然後才食用。" 烏鴉分問第九。
"尊者那先，'猴子取兩個要素'是指哪兩個要素？" "如，大王，猴子選擇居住處時，會選擇那種隱蔽的、枝葉茂密的大樹作為安全庇護所，正如，大王，修行者應當依止具有慚愧、溫和、持戒、具善法、多聞、持法、持律、可親近、可尊敬、善言、能忍、能教導、能開示、能激勵、能鼓舞的這樣的善知識阿阇黎而住。這就是，尊王，猴子的第一個要素。 "再者，大王，猴子在樹上行走、站立、坐臥，若要睡覺也在那裡過夜。正如，大王，修行者應當面向森林，在森林中行走、站立、坐臥、睡眠，在那裡修習念處。這就是，尊王，猴子的第二個要素。正如，尊王，法將舍利弗長老所說—— "行走或站立，坐臥皆如是；比丘在林中，如林般美好。" 猴子分問第十。驢品第一。其攝頌：驢與雞，松鼠與母豹燈，龜與竹與弓，烏鴉與猴子。
海品
蔓藤分問
『『Bhante nāgasena, 『lābulatāya ekaṃ aṅgaṃ gahetabba』nti yaṃ vadesi, katamaṃ taṃ ekaṃ aṅgaṃ gahetabba』』nti? 『『Yathā, mahārāja, lābulatā tiṇe vā kaṭṭhe vā latāya vā soṇḍikāhi ālambitvā tassūpari vaḍḍhati, evameva kho, mahārāja, yoginā yogāvacarena arahatte abhivaḍḍhitukāmena manasā ārammaṇaṃ ālambitvā arahatte abhivaḍḍhitabbaṃ. Idaṃ, mahārāja, lābulatāya ekaṃ aṅgaṃ gahetabbaṃ. Bhāsitampetaṃ, mahārāja, therena sāriputtena dhammasenāpatinā –

『『『Yathā lābulatā nāma, tiṇe kaṭṭhe latāya vā;

Ālambitvā soṇḍikāhi, tato vaḍḍhati uppari.

『『『Tatheva buddhaputtena, arahattaphalakāminā;

Ārammaṇaṃ ālambitvā, vaḍḍhitabbaṃ asekkhaphale』』』ti.

Lābulataṅgapañho paṭhamo.

Padumaṅgapañho
『『Bhante nāgasena, 『padumassa tīṇi aṅgāni gahetabbānī』ti yaṃ vadesi, katamāni tāni tīṇi aṅgāni gahetabbānī』』ti ? 『『Yathā, mahārāja, padumaṃ udake jātaṃ udake saṃvaddhaṃ anupalittaṃ udakena, evameva kho, mahārāja, yoginā yogāvacarena kule gaṇe lābhe yase sakkāre sammānanāya paribhogapaccayesu ca sabbattha anupalittena bhavitabbaṃ. Idaṃ, mahārāja, padumassa paṭhamaṃ aṅgaṃ gahetabbaṃ.

『『Puna caparaṃ, mahārāja, padumaṃ udakā accuggamma ṭhāti. Evameva kho, mahārāja, yoginā yogāvacarena sabbalokaṃ abhibhavitvā accuggamma lokuttaradhamme ṭhātabbaṃ. Idaṃ, mahārāja, padumassa dutiyaṃ aṅgaṃ gahetabbaṃ.

『『Puna caparaṃ, mahārāja, padumaṃ appamattakenapi anilena eritaṃ calati. Evameva kho, mahārāja, yoginā yogāvacarena appamattakesupi kilesesu saṃyamo karaṇīyo, bhayadassāvinā viharitabbaṃ. Idaṃ, mahārāja, padumassa tatiyaṃ aṅgaṃ gahetabbaṃ. Bhāsitampetaṃ, mahārāja, bhagavatā devātidevena 『aṇumattesu vajjesu bhayadassāvī samādāya sikkhati sikkhāpadesū』ti.

Padumaṅgapañho dutiyo.

Bījaṅgapañho
『『Bhante nāgasena, 『bījassa dve aṅgāni gahetabbānī』ti yaṃ vadesi, katamāni tāni dve aṅgāni gahetabbānī』』ti? 『『Yathā, mahārāja, bījaṃ appakampi samānaṃ bhaddake khette vuttaṃ deve sammā dhāraṃ pavecchante subahūni phalāni anudassati, evameva kho, mahārāja, yoginā yogāvacarena yathā paṭipāditaṃ sīlaṃ kevalaṃ sāmaññaphalamanudassati. Evaṃ sammā paṭipajjitabbaṃ. Idaṃ, mahārāja, bījassa paṭhamaṃ aṅgaṃ gahetabbaṃ.

『『Puna caparaṃ, mahārāja, bījaṃ suparisodhite khette ropitaṃ khippameva saṃvirūhati, evameva kho, mahārāja, yoginā yogāvacarena mānasaṃ supariggahitaṃ suññāgāre parisodhitaṃ satipaṭṭhānakhettavare khittaṃ khippameva virūhati. Idaṃ, mahārāja, bījassa dutiyaṃ aṅgaṃ gahetabbaṃ . Bhāsitampetaṃ, mahārāja, therena anuruddhena –

『『『Yathāpi khette [yathā khette (sī.)] parisuddhe, bījañcassa patiṭṭhitaṃ;

Vipulaṃ tassa phalaṃ hoti, api toseti kassakaṃ.

『『『Tatheva yogino cittaṃ, suññāgāre visodhitaṃ;

Satipaṭṭhānakhettamhi, khippameva virūhatī』』』ti.

Bījaṅgapañho tatiyo.

Sālakalyāṇikaṅgapañho
"尊者那先，'葫蘆藤取一個要素'是指什麼要素？" "如，大王，葫蘆藤依靠草、木或其他藤蔓生長，然後在其上茂盛生長，正如，大王，修行者希望在阿羅漢果上增長時，應當以心緣取所緣，在阿羅漢果上增長。這就是，尊王，葫蘆藤的一個要素。正如，尊王，法將舍利弗長老所說—— "如同葫蘆藤，依靠草木藤；以其蔓延枝，向上茂盛生。如是佛弟子，欲證阿羅漢；應當緣所緣，增長無學果。" 葫蘆藤分問第一。
"尊者那先，'蓮花取三個要素'是指哪三個要素？" "如，大王，蓮花生於水中、長於水中，卻不被水沾染，正如，大王，修行者對於家族、團體、利養、名聲、恭敬、供養等一切事物都不應被染著。這就是，尊王，蓮花的第一個要素。 "再者，大王，蓮花超出水面而立。正如，大王，修行者應當超越一切世間，安住于出世間法中。這就是，尊王，蓮花的第二個要素。 "再者，大王，蓮花被微風吹動就會搖晃。正如，大王，修行者對於微小的煩惱也應當保持警惕，應當常懷畏懼而住。這就是，尊王，蓮花的第三個要素。正如，尊王，天中之天佛陀所說'對於微細的過失也應當看到危險，受持學處而學習'。" 蓮花分問第二。
"尊者那先，'種子取兩個要素'是指哪兩個要素？" "如，大王，種子雖少，但種在良田中，若天降適量雨水，就會結出豐碩果實，正如，大王，修行者應當如實修習戒律，必定會結出沙門果。應當如此正確修行。這就是，尊王，種子的第一個要素。 "再者，大王，種子種在精心耕耘的田地裡會迅速生長，正如，大王，修行者的心意若能善加把握，在空閑處凈化，播撒在念處的良田中，就會迅速生長。這就是，尊王，種子的第二個要素。正如，尊王，長老阿那律所說—— "如同凈潔田地，種子安置其中；果實必定豐碩，令農夫心歡喜。如是修行者心，空閑處得凈化；念處良田之中，迅速得以生長。" 種子分問第三。
美好沙羅樹
『『Bhante nāgasena, 『sālakalyāṇikāya ekaṃ aṅgaṃ gahetabba』nti yaṃ vadesi, katamaṃ taṃ ekaṃ aṅgaṃ gahetabba』』nti? 『『Yathā, mahārāja, sālakalyāṇikā nāma antopathaviyaṃ yeva abhivaḍḍhati hatthasatampi bhiyyopi, evameva kho, mahārāja, yoginā yogāvacarena cattāri sāmaññaphalāni catasso paṭisambhidā chaḷabhiññāyo kevalañca samaṇadhammaṃ suññāgāre yeva paripūrayitabbaṃ. Idaṃ, mahārāja, sālakalyāṇikāya ekaṃ aṅgaṃ gahetabbaṃ. Bhāsitampetaṃ, mahārāja, therena rāhulena –

『『『Sālakalyāṇikā nāma, pādapo dharaṇīruho;

Antopathaviyaṃ yeva, satahatthopi vaḍḍhati.

『『『Yathā kālamhi sampatte, paripākena so dumo;

Uggañchitvāna ekāhaṃ, satahatthopi vaḍḍhati.

『『『Evamevāhaṃ mahāvīra, sālakalyāṇikā viya;

Abbhantare suññāgāre, dhammato abhivaḍḍhayi』』』nti.

Sālakalyāṇikaṅgapañho catuttho.

Nāvaṅgapañho
『『Bhante nāgasena, 『nāvāya tīṇi aṅgāni gahetabbānī』ti yaṃ vadesi, katamāni tāni tīṇi aṅgāni gahetabbānī』』ti? 『『Yathā, mahārāja, nāvā bahuvidhadārusaṅghāṭasamavāyena bahumpi janaṃ tārayati, evameva kho, mahārāja, yoginā yogāvacarena ācārasīlaguṇavattappaṭivattabahuvidhadhammasaṅghāṭasamavāyena sadevako loko tārayitabbo. Idaṃ, mahārāja, nāvāya paṭhamaṃ aṅgaṃ gahetabbaṃ.

『『Puna caparaṃ, mahārāja, nāvā bahuvidhaūmitthanitavegavisaṭamāvaṭṭavegaṃ sahati, evameva kho, mahārāja, yoginā yogāvacarena bahuvidhakilesaūmivegaṃ lābhasakkārayasasilokapūjanavandanā parakulesu nindāpasaṃsāsukhadukkhasammānanavimānanabahuvidhadosaūmivegañca sahitabbaṃ. Idaṃ, mahārāja, nāvāya dutiyaṃ aṅgaṃ gahetabbaṃ.

『『Puna caparaṃ, mahārāja, nāvā aparimitamanantamapāramakkhobhitagambhīre mahatimahāghose timitimiṅgalamakaramacchagaṇākule mahatimahāsamudde carati, evameva kho, mahārāja, yoginā yogāvacarena tiparivaṭṭa dvādasākāra catusaccābhisamayappaṭivedhe mānasaṃ sañcārayitabbaṃ. Idaṃ, mahārāja, nāvāya tatiyaṃ aṅgaṃ gahetabbaṃ. Bhāsitampetaṃ, mahārāja, bhagavatā devātidevena saṃyuttanikāyavare saccasaṃyutte –

『『『Vitakkentā ca kho tumhe, bhikkhave, 『『idaṃ dukkha』』nti vitakkeyyātha, 『『ayaṃ dukkhasamudayo』』ti vitakkeyyātha, 『『ayaṃ dukkhanirodho』』ti vitakkeyyātha, 『『ayaṃ dukkhanirodhagāminī paṭipadā』』ti vitakkeyyāthā』』』ti.

Nāvaṅgapañho pañcamo.

Nāvālagganakaṅgapañho

這是巴利文佛教經典的一段內容,以下是中文翻譯:

"尊者那先,你說'應取沙羅樹的一個特質',這一個應取的特質是什麼?"

"大王,就像沙羅樹只在地下生長,可以長到一百肘或更多;同樣地,大王,修行者應當在空閑處完成四沙門果、四無礙解、六神通和全部沙門法。大王,這就是應當取自沙羅樹的一個特質。大王,長老羅睺羅也曾說過:

'名為沙羅樹的植物,紮根于大地, 僅在地下,就能生長百肘之高。當時機成熟,這棵樹, 在一天之內,就能長到百肘之高。同樣地,我這位大雄(佛陀),如同沙羅樹, 在空閑處內,在法上成長。'"

第四個問題:關於沙羅樹特質的完結。

船的特質問題
"尊者那先,你說'應取船的三個特質',這三個應取的特質是什麼?"

"大王,就像船由多種木材組合而成,能載運許多人;同樣地,大王,修行者應當通過結合多種行為、戒律、美德、責任和各種法,來渡化包括天神在內的世間。大王,這是應當取自船的第一個特質。

"再者,大王,船能承受各種波浪、風浪和漩渦的衝擊;同樣地,大王,修行者應當能承受各種煩惱的波浪,如利養、恭敬、名譽、稱讚、禮拜、崇拜,以及在他人家中受到的誹謗、讚美、快樂、痛苦、尊重、輕視等各種過失的波浪。大王,這是應當取自船的第二個特質。

"再者,大王,船在無邊無際、深不可測、聲勢浩大、充滿鯨魚、大魚等群的大海中航行;同樣地,大王,修行者應當在三輪、十二行相、四聖諦的領悟和證悟中運用心智。大王,這是應當取自船的第三個特質。大王,天中之天世尊在《相應部》的《諦相應》中也說過:

'比丘們,你們思考時,應當思考"這是苦",應當思考"這是苦的起因",應當思考"這是苦的止息",應當思考"這是導向苦止息的道路"。'"

第五個問題:關於船的特質的完結。

船錨的特質問題
『『Bhante nāgasena, 『nāvālagganakassa dve aṅgāni gahetabbānī』ti yaṃ vadesi, katamāni tāni dve aṅgāni gahetabbānī』』ti? 『『Yathā, mahārāja, nāvālagganakaṃ bahuūmijālākulavikkhobhitasalilatale mahatimahāsamudde nāvaṃ laggeti ṭhapeti, na deti disāvidisaṃ harituṃ, evameva kho, mahārāja, yoginā yogāvacarena rāgadosamohūmijāle mahatimahāvitakkasampahāre cittaṃ laggetabbaṃ, na dātabbaṃ disāvidisaṃ harituṃ. Idaṃ, mahārāja, nāvālagganakassa paṭhamaṃ aṅgaṃ gahetabbaṃ.

『『Puna caparaṃ, mahārāja, nāvālagganakaṃ na plavati [na pilavati (sī. pī.)] visīdati, hatthasatepi udake nāvaṃ laggeti ṭhānamupaneti, evameva kho, mahārāja, yoginā yogāvacarena lābhayasasakkāramānanavandanapūjanaapacitīsu lābhaggayasaggepi na plavitabbaṃ, sarīrayāpanamattake yeva cittaṃ ṭhapetabbaṃ. Idaṃ, mahārāja, nāvālagganakassa dutiyaṃ aṅgaṃ gahetabbaṃ. Bhāsitampetaṃ, mahārāja, therena sāriputtena dhammasenāpatinā –

『『『Yathā samudde lagganakaṃ, na plavati visīdati;

Tatheva lābhasakkāre, mā plavatha visīdathā』』』ti.

Nāvālagganakaṅgapañho chaṭṭho.

Kūpaṅgapañho
『『Bhante nāgasena, 『kūpassa ekaṃ aṅgaṃ gahetabba』nti yaṃ vadesi, katamaṃ taṃ ekaṃ aṅgaṃ gahetabba』』nti? 『『Yathā, mahārāja, kūpo rajjuñca varattañca laṅkārañca dhāreti, evameva kho, mahārāja, yoginā yogāvacarena satisampajaññasamannāgatena bhavitabbaṃ, abhikkante paṭikkante ālokite vilokite samiñjite pasārite saṅghāṭipattacīvaradhāraṇe asite pīte khāyite sāyite uccārapassāvakamme gate ṭhite nisinne sutte jāgarite bhāsite tuṇhībhāve sampajānakārinā bhavitabbaṃ. Idaṃ, mahārāja, kūpassa ekaṃ aṅgaṃ gahetabbaṃ. Bhāsitampetaṃ, mahārāja, bhagavatā devātidevena 『sato, bhikkhave, bhikkhu vihareyya sampajāno, ayaṃ vo amhākaṃ anusāsanī』』』ti.

Kūpaṅgapañho sattamo.

Niyāmakaṅgapañho

「尊者那伽仙，『船舶的兩個部件應當被把握』你所說的，哪兩個部件應當被把握？」「如同，偉大的國王，船舶在波濤洶涌的海洋中被固定住，不會被四方的方向所牽引，正是如此，偉大的國王，修行者在修行的過程中，應當將心固定在貪、嗔、癡的波浪中，而不應被四方的方向所牽引。這是，偉大的國王，船舶的第一個部件應當被把握。「再者，偉大的國王，船舶不會沉沒，不會下沉，即使在水中，船舶也會保持其位置，正是如此，偉大的國王，修行者在修行的過程中，在獲得、享受、讚美、供養、積累的過程中，也不應沉沒，心應當僅僅固定在身體的安住上。這是，偉大的國王，船舶的第二個部件應當被把握。此乃，偉大的國王，長老舍利弗與法軍統領所說—— 「『如同在海中固定的船舶，不會沉沒，不會下沉；同樣在獲得的享受中，莫沉沒，莫下沉。』」船舶的部件問答第六。泉井的部件問答「尊者那伽仙，『泉井的一個部件應當被把握』你所說的，哪一個部件應當被把握？」「如同，偉大的國王，泉井承載著繩索、桶、泥土，正是如此，偉大的國王，修行者在修行的過程中，應當具備清醒的正念，在外出、迴歸、觀察、注視、收攏、展開、持有袈裟、飲食、咀嚼、睡覺、坐著、靜止、覺醒、說話、沉默中，應當具備清醒的正念。這是，偉大的國王，泉井的一個部件應當被把握。此乃，偉大的國王，世尊所說的，『善思，僧人，應當安住于正念，這是我們的教導。』」泉井的部件問答第七。規則的部件問答

『『Bhante nāgasena, 『niyāmakassa tīṇi aṅgāni gahetabbānī』ti yaṃ vadesi, katamāni tāni tīṇi aṅgāni gahetabbānī』』ti? 『『Yathā, mahārāja, niyāmako rattindivaṃ satataṃ samitaṃ appamatto yattappayatto nāvaṃ sāreti, evameva kho, mahārāja, yoginā yogāvacarena cittaṃ niyāmayamānena rattindivaṃ satataṃ samitaṃ appamattena yattappayattena yoniso manasikārena cittaṃ niyāmetabbaṃ. Idaṃ, mahārāja, niyāmakassa paṭhamaṃ aṅgaṃ gahetabbaṃ. Bhāsitampetaṃ, mahārāja, bhagavatā devātidevena dhammapade –

『『『Appamādaratā hotha, sacittamanurakkhatha;

Duggā uddharathattānaṃ, paṅke sannova [sattova (sī. pī.)] kuñjaro』ti.

『『Puna caparaṃ, mahārāja, niyāmakassa yaṃ kiñci mahāsamudde kalyāṇaṃ vā pāpakaṃ vā, sabbaṃ taṃ viditaṃ hoti, evameva kho, mahārāja, yoginā yogāvacarena kusalākusalaṃ sāvajjānavajjaṃ hīnappaṇītaṃ kaṇhasukkasappaṭibhāgaṃ vijānitabbaṃ. Idaṃ, mahārāja, niyāmakassa dutiyaṃ aṅgaṃ gahetabbaṃ.

『『Puna caparaṃ, mahārāja, niyāmako yante muddikaṃ deti 『mā koci yantaṃ āmasitthā』ti, evameva kho, mahārāja, yoginā yogāvacarena citte saṃvaramuddikā dātabbā 『mā kiñci pāpakaṃ akusalavitakkaṃ vitakkesī』ti, idaṃ, mahārāja, niyāmakassa tatiyaṃ aṅgaṃ gahetabbaṃ. Bhāsitampetaṃ, mahārāja, bhagavatā devātidevena saṃyuttanikāyavare 『mā, bhikkhave, pāpake akusale vitakke vitakkeyyātha, seyyathīdaṃ, kāmavitakkaṃ byāpādavitakkaṃ vihiṃsāvitakka』』』nti.

Niyāmakaṅgapañho aṭṭhamo.

Kammakāraṅgapañho
『『Bhante nāgasena, 『kammakārassa ekaṃ aṅgaṃ gahetabba』nti yaṃ vadesi, katamaṃ taṃ ekaṃ aṅgaṃ gahetabba』』nti? 『『Yathā, mahārāja, kammakāro evaṃ cintayati 『bhatako ahaṃ imāya nāvāya kammaṃ karomi, imāyāhaṃ nāvāya vāhasā bhattavetanaṃ labhāmi, na me pamādo karaṇīyo, appamādena me ayaṃ nāvā vāhetabbā』ti, evameva kho, mahārāja, yoginā yogāvacarena evaṃ cintayitabbaṃ 『imaṃ kho ahaṃ cātumahābhūtikaṃ kāyaṃ sammasanto satataṃ samitaṃ appamatto upaṭṭhitassati sato sampajāno samāhito ekaggacitto jātijarābyādhimaraṇasokaparidevadukkhadomanassupāyāsehi parimuccissāmīti appamādo me karaṇīyo』ti, idaṃ, mahārāja, kammakārassa ekaṃ aṅgaṃ gahetabbaṃ. Bhāsitampetaṃ, mahārāja, therena sāriputtena dhammasenāpatinā –

『『『Kāyaṃ imaṃ sammasatha, parijānātha punappunaṃ;

Kāye sabhāvaṃ disvāna, dukkhassantaṃ karissathā』ti.

Kammakāraṅgapañho navamo.

Samuddaṅgapañho

「尊者那伽仙，『規則的三個部件應當被把握』你所說的，哪三個部件應當被把握？」「如同，偉大的國王，規則者在夜晚和白天始終保持謹慎，不懈怠，按照所應當的方式操控船舶，正是如此，偉大的國王，修行者在修行的過程中，應當以規則的方式來約束心念，夜晚和白天始終保持謹慎，不懈怠，按照所應當的方式，善巧地關注心念。這是，偉大的國王，規則的第一個部件應當被把握。此乃，偉大的國王，世尊所說的《法句經》—— 「『應當專注于謹慎，保護心念；使眾苦難得解脫，猶如大象陷泥。』」再者，偉大的國王，對於任何在大海中的善行或惡行，所有的一切都應當被知曉，正是如此，偉大的國王，修行者在修行的過程中，應當識別善與惡，善與不善，粗劣與精細，黑暗與光明。這是，偉大的國王，規則的第二個部件應當被把握。再者，偉大的國王，規則者在給出繩索時說「不要讓任何人抓住繩索」，正是如此，偉大的國王，修行者在修行的過程中，應當約束心念，不應讓任何惡行的惡念生起。這是，偉大的國王，規則的第三個部件應當被把握。此乃，偉大的國王，世尊所說的《相應部》—— 「『不要讓你們的心思生起惡行，如慾望、仇恨、傷害。』」規則的部件問答第八。工匠的部件問答「尊者那伽仙，『工匠的一個部件應當被把握』你所說的，哪一個部件應當被把握？」「如同，偉大的國王，工匠如此思慮『我通過這艘船來工作，我通過這艘船來獲取食物，不能有懈怠，我的船應當保持謹慎』，正是如此，偉大的國王，修行者在修行的過程中，應當如此思慮『我應當善巧地照顧這個由四大元素構成的身體，始終保持謹慎，清醒，專注，心無雜念，面對生、老、病、死、憂愁、悲傷、苦惱，應當解脫』，這是，偉大的國王，工匠的一個部件應當被把握。此乃，偉大的國王，長老舍利弗與法軍統領所說—— 「『應當仔細照顧這個身體，反覆思量；見到身體的本質，便能消除痛苦。』」工匠的部件問答第九。海洋的部件問答

『『Bhante nāgasena, 『samuddassa pañca aṅgāni gahetabbānī』ti yaṃ vadesi, katamāni tāni pañca aṅgāni gahetabbānī』』ti? 『『Yathā, mahārāja, mahāsamuddo matena kuṇapena saddhiṃ na saṃvasati, evameva kho, mahārāja, yoginā yogāvacarena rāgadosamohamānadiṭṭhimakkhapaḷāsaissāmacchariyamāyāsāṭheyyakuṭilavisamaduccaritakilesamalehi saddhiṃ na saṃvasitabbaṃ. Idaṃ, mahārāja, samuddassa paṭhamaṃ aṅgaṃ gahetabbaṃ.

『『Puna caparaṃ, mahārāja, mahāsamuddo muttāmaṇiveḷuriyasaṅkhasilāpavāḷaphalikamaṇivividharatananicayaṃ dhārento pidahati, na bahi vikirati. Evameva kho, mahārāja, yoginā yogāvacarena maggaphalajhānavimokkhasamādhisamāpattivipassanābhiññāvividhaguṇaratanāni adhigantvā pidahitabbāni, na bahi nīharitabbāni. Idaṃ, mahārāja, samuddassa dutiyaṃ aṅgaṃ gahetabbaṃ.

『『Puna caparaṃ, mahārāja, mahāsamuddo mahantehi mahābhūtehi saddhiṃ saṃvasati. Evameva kho, mahārāja, yoginā yogāvacarena appicchaṃ santuṭṭhaṃ dhutavādaṃ sallekhavuttiṃ ācārasampannaṃ lajjiṃ pesalaṃ garuṃ bhāvanīyaṃ vattāraṃ vacanakkhamaṃ codakaṃ pāpagarahiṃ ovādakaṃ anusāsakaṃ viññāpakaṃ sandassakaṃ samādapakaṃ samuttejakaṃ sampahaṃsakaṃ kalyāṇamittaṃ sabrahmacāriṃ nissāya vasitabbaṃ. Idaṃ, mahārāja, mahāsamuddassa tatiyaṃ aṅgaṃ gahetabbaṃ.

『『Puna caparaṃ, mahārāja, mahāsamuddo navasalilasampuṇṇāhi gaṅgāyamunāaciravatīsarabhūmahīādīhi nadīsatasahassehi antalikkhe saliladhārāhi ca pūritopi sakaṃ velaṃ nātivattati. Evameva kho, mahārāja, yoginā yogāvacarena lābhasakkārasilokavandanamānanapūjanakāraṇā jīvitahetupi sañcicca sikkhāpadavītikkamo na karaṇīyo. Idaṃ, mahārāja, mahāsamuddassa catutthaṃ aṅgaṃ gahetabbaṃ. Bhāsitampetaṃ, mahārāja, bhagavatā devātidevena –

『Seyyathāpi, mahārāja [pahārādha (sī. pī.)], mahāsamuddo ṭhitadhammo velaṃ nātikkamati, evameva kho, mahārāja, yaṃ mahā sāvakānaṃ sikkhāpadaṃ paññattaṃ, taṃ mama sāvakā jīvitahetupi nātikkamantī』ti.

『『Puna caparaṃ, mahārāja, mahāsamuddo sabbasavantīhi gaṅgāyamunāaciravatīsarabhūmahīhi antalikkhe udakadhārāhipi na paripūrati. Evameva kho, mahārāja, yoginā yogāvacarena uddesaparipucchāsavanadhāraṇavinicchayaabhidhammavinayagāḷhasuttantaviggahapadanikkhepapadasandhi padavibhattinavaṅgajinasāsanavaraṃ suṇantenāpi na tappitabbaṃ. Idaṃ, mahārāja, mahāsamuddassa pañcamaṃ aṅgaṃ gahetabbaṃ. Bhāsitampetaṃ, mahārāja, bhagavatā devātidevena sutasomajātake –

『『『Aggi yathā tiṇakaṭṭhaṃ dahanto, na tappati sāgaro vā nadīhi;

Evampi ce [evampi ve (syā.), evaṃ hi me (ka.) jā. 1 asītinipāte] paṇḍitā rājaseṭṭha, sutvā na tappanti subhāsitenā』』』ti.

Samuddaṅgapañho dasamo.Samuddavaggo dutiyo.

Tassuddānaṃ –

Lābulatā ca padumaṃ, bījaṃ sālakalyāṇikā;

Nāvā ca nāvālagganaṃ, kūpo niyāmako tathā;

Kammakāro samuddo ca, vaggo tena pavuccatīti.

Pathavīvaggo
Pathavīaṅgapañho

「尊者那伽仙，『海洋的五個部件應當被把握』你所說的，哪五個部件應當被把握？」「如同，偉大的國王，偉大的海洋與屍體不相容，正是如此，偉大的國王，修行者在修行的過程中，應當與貪、嗔、癡、我執、傲慢、懈怠、惡行、不善行等污垢不相容。這是，偉大的國王，海洋的第一個部件應當被把握。「再者，偉大的國王，偉大的海洋承載著珍珠、寶石、各種石頭和各種寶物，保持其內在，不向外散播。正是如此，偉大的國王，修行者在修行的過程中，應當掌握道果、禪定、解脫、專注、智慧、各種美德的寶藏，而不應向外流失。這是，偉大的國王，海洋的第二個部件應當被把握。「再者，偉大的國王，偉大的海洋與巨大的大地相融。正是如此，偉大的國王，修行者在修行的過程中，應當與慾望少、滿足、持戒、善行、謙遜、嚴謹、值得尊重、言辭恰當、勸誡他人、指導他人、啓發他人、激勵他人、讚美他人、與善友同住。這是，偉大的國王，海洋的第三個部件應當被把握。「再者，偉大的國王，偉大的海洋即使被數以千計的河流如恒河、雅穆那、阿恰里瓦提、薩拉布米等所注入，也不會超過其潮汐。正是如此，偉大的國王，修行者在修行的過程中，應當在獲得、享受、讚美、供養、積累的原因上，謹慎地避免違犯戒律。這是，偉大的國王，海洋的第四個部件應當被把握。此乃，偉大的國王，世尊所說的—— 「『如同，偉大的國王，偉大的海洋保持其潮汐，不被超越，正如我所設定的，弟子們的戒律也不應被超越。』」再者，偉大的國王，偉大的海洋即使被數以千計的河流如恒河、雅穆那、阿恰里瓦提、薩拉布米等所注入，也不會被填滿。正是如此，偉大的國王，修行者在修行的過程中，應當對教義、提問、聆聽、保持、分析、法、戒律、深奧的教義、經典、教誨等不應有懈怠。這是，偉大的國王，海洋的第五個部件應當被把握。此乃，偉大的國王，世尊所說的《蘇塔薩摩迦》—— 「『如同火焰燃燒草木，海洋不會被河流填滿；智者聽聞美言，不會被迷惑。』」海洋的部件問答第十。海洋章節第二。其總結為—— 「獲得的美德如蓮花，種子如薩拉花；船舶與船舶的部件，泉井與規則者同樣；工匠與海洋，章節因此而得名。」大地章節

『『Bhante nāgasena, 『pathaviyā pañca aṅgāni gahetabbānī』ti yaṃ vadesi, katamāni tāni pañca aṅgāni gahetabbānī』』ti? 『『Yathā, mahārāja, pathavī iṭṭhāniṭṭhāni kappūrāgarutagaracandanakuṅkumādīni ākirantepi pittasemhapubbaruhirasedamedakheḷasiṅghāṇikalasika- muttakarīsādīni ākirantepi tādisā yeva, evameva kho, mahārāja, yoginā yogāvacarena iṭṭhāniṭṭhe lābhālābhe yasāyase nindāpasaṃsāya sukhadukkhe sabbattha tādinā yeva bhavitabbaṃ. Idaṃ, mahārāja, pathaviyā paṭhamaṃ aṅgaṃ gahetabbaṃ.

『『Puna caparaṃ, mahārāja, pathavī maṇḍanavibhūsanāpagatā sakagandhaparibhāvitā, evameva kho, mahārāja, yoginā yogāvacarena vibhūsanāpagatena sakasīlagandhaparibhāvitena bhavitabbaṃ. Idaṃ, mahārāja, pathaviyā dutiyaṃ aṅgaṃ gahetabbaṃ.

『『Puna caparaṃ, mahārāja, pathavī nirantarā akhaṇḍacchiddā asusirā bahalā ghanā vitthiṇṇā, evameva kho, mahārāja, yoginā yogāvacarena nirantaramakhaṇḍacchiddamasusirabahalaghanavitthiṇṇasīlena bhavitabbaṃ. Idaṃ, mahārāja, pathaviyā tatiyaṃ aṅgaṃ gahetabbaṃ.

『『Puna caparaṃ, mahārāja, pathavī gāmanigamanagarajanapadarukkhapabbatanadītaḷākapokkharaṇīmigapakkhimanujanaranārigaṇaṃ dhārentīpi akilāsu hoti, evameva kho, mahārāja, yoginā yogāvacarena ovadantenapi anusāsantenapi viññāpentenapi sandassentenapi samādapentenapi samuttejentenapi sampahaṃsentenapi dhammadesanāsu akilāsunā bhavitabbaṃ. Idaṃ, mahārāja, pathaviyā catutthaṃ aṅgaṃ gahetabbaṃ.

『『Puna caparaṃ, mahārāja, pathavī anunayappaṭighavippamuttā, evameva kho, mahārāja, yoginā yogāvacarena anunayappaṭighavippamuttena pathavisamena cetasā viharitabbaṃ. Idaṃ, mahārāja, pathaviyā pañcamaṃ aṅgaṃ gahetabbaṃ. Bhāsitampetaṃ , mahārāja, upāsikāya cūḷasubhaddāya sakasamaṇe parikittayamānāya –

『『『Ekañce bāhaṃ vāsiyā, tacche kupitamānasā [kupitamānaso (ka.)];

Ekañcebāhaṃ gandhena, ālimpeyya pamoditā [pamodito (ka.)].

『『『Amusmiṃ paṭigho natthi, rāgo asmiṃ na vijjati;

Pathavīsamacittā te, tādisā samaṇā mamā』』』ti.

Pathavīaṅgapañho paṭhamo.

Āpaṅgapañho

"尊者那伽仙，'大地的五個部件應當被把握'你所說的，哪五個部件應當被把握？" "如同，偉大的國王，大地對於散佈在其上的愉悅或不愉悅的物質，如樟腦、沉香、檀香、藏紅花等，或是膽汁、痰、膿、血、汗、脂肪、唾液、鼻涕、關節滑液、尿、糞便等，都保持同樣的態度，正是如此，偉大的國王，修行者在修行的過程中，應當對於愉悅或不愉悅、得到或失去、名譽或恥辱、讚美或批評、快樂或痛苦等一切情況都保持同樣的態度。這是，偉大的國王，大地的第一個部件應當被把握。 "再者，偉大的國王，大地遠離裝飾和美化，保持著自身的香氣，正是如此，偉大的國王，修行者在修行的過程中，應當遠離裝飾，保持自身戒律的香氣。這是，偉大的國王，大地的第二個部件應當被把握。 "再者，偉大的國王，大地是連續的、無裂縫的、無空洞的、厚實的、堅固的、廣闊的，正是如此，偉大的國王，修行者在修行的過程中，應當保持連續、無裂縫、無空洞、厚實、堅固、廣闊的戒律。這是，偉大的國王，大地的第三個部件應當被把握。 "再者，偉大的國王，大地承載著村莊、城鎮、國家、森林、山脈、河流、湖泊、池塘、野獸、鳥類、人類等，卻不感到疲倦，正是如此，偉大的國王，修行者在修行的過程中，在教導、指導、解釋、闡明、鼓勵、激勵、歡喜地講解佛法時，應當不感到疲倦。這是，偉大的國王，大地的第四個部件應當被把握。 "再者，偉大的國王，大地遠離喜愛和厭惡，正是如此，偉大的國王，修行者在修行的過程中，應當遠離喜愛和厭惡，以平等的心態生活。這是，偉大的國王，大地的第五個部件應當被把握。此乃，偉大的國王，優婆夷楚囉囌跋達讚頌她的沙門時所說—— "'若有人用斧頭砍一隻手臂，心生憤怒；若有人用香料塗抹另一隻手臂，心生歡喜。 "'對前者無厭惡，對後者無貪愛；心如大地平等，這就是我的沙門。'" 大地的部件問答第一。水的部件問答

『『Bhante nāgasena, 『āpassa pañca aṅgāni gahetabbānī』ti yaṃ vadesi, katamāni tāni pañca aṅgāni gahetabbānī』』ti? 『『Yathā, mahārāja, āpo susaṇṭhitamakampitamaluḷitasabhāvaparisuddho, evameva kho, mahārāja, yoginā yogāvacarena kuhanalapananemittakanippesikataṃ apanetvā susaṇṭhitamakampitamaluḷitasabhāvaparisuddhācārena bhavitabbaṃ. Idaṃ, mahārāja, āpassa paṭhamaṃ aṅgaṃ gahetabbaṃ.

『『Puna caparaṃ, mahārāja, āpo sītalasabhāvasaṇṭhito, evameva kho, mahārāja, yoginā yogāvacarena sabbasattesu khantimettānuddayasampannena hitesinā anukampakena bhavitabbaṃ. Idaṃ, mahārāja, āpassa dutiyaṃ aṅgaṃ gahetabbaṃ.

『『Puna caparaṃ, mahārāja, āpo asuciṃ suciṃ karoti, evameva kho, mahārāja, yoginā yogāvacarena gāme vā araññe vā upajjhāye upajjhāyamattesu ācariye ācariyamattesu sabbattha anadhikaraṇena bhavitabbaṃ anavasesakārinā. Idaṃ, mahārāja, āpassa tatiyaṃ aṅgaṃ gahetabbaṃ.

『『Puna caparaṃ, mahārāja, āpo bahujanapatthito, evameva kho, mahārāja, yoginā yogāvacarena appicchasantuṭṭhapavivittapaṭisallānena satataṃ sabbalokamabhipatthitena bhavitabbaṃ. Idaṃ, mahārāja, āpassa catutthaṃ aṅgaṃ gahetabbaṃ.

『『Puna caparaṃ, mahārāja, āpo na kassaci ahitamupadahati, evameva kho, mahārāja, yoginā yogāvacarena parabhaṇḍanakalahaviggahavivādarittajjhānaaratijananaṃ kāyavacīcittehi pāpakaṃ na karaṇīyaṃ. Idaṃ, mahārāja, āpassa pañcamaṃ aṅgaṃ gahetabbaṃ. Bhāsitampetaṃ mahārāja, bhagavatā, devātidevena kaṇhajātake –

『『『Varañce me ado sakka, sabbabhūtānamissara;

Na mano vā sarīraṃ vā, maṃ-kate sakka kassaci;

Kadāci upahaññetha, etaṃ sakka varaṃ vare』』』ti.

Āpaṅgapañho dutiyo.

Tejaṅgapañho
『『Bhante nāgasena, 『tejassa pañca aṅgāni gahetabbānī』ti yaṃ vadesi, katamāni tāni pañca aṅgāni gahetabbānī』』ti? 『『Yathā, mahārāja, tejo tiṇakaṭṭhasākhāpalāsaṃ ḍahati, evameva kho, mahārāja, yoginā yogāvacarena ye te abbhantarā vā bāhirā vā kilesā iṭṭhāniṭṭhārammaṇānubhavanā, sabbe te ñāṇagginā ḍahitabbā. Idaṃ, mahārāja, tejassa paṭhamaṃ aṅgaṃ gahetabbaṃ.

『『Puna caparaṃ, mahārāja, tejo niddayo akāruṇiko, evameva kho, mahārāja, yoginā yogāvacarena sabbakilesesu kāruññānuddayā na kātabbā. Idaṃ, mahārāja, tejassa dutiyaṃ aṅgaṃ gahetabbaṃ.

『『Puna caparaṃ, mahārāja, tejo sītaṃ paṭihanati, evameva kho, mahārāja, yoginā yogāvacarena vīriyasantāpatejaṃ abhijanetvā kilesā paṭihantabbā. Idaṃ, mahārāja, tejassa tatiyaṃ aṅgaṃ gahetabbaṃ.

『『Puna caparaṃ, mahārāja, tejo anunayappaṭighavippamutto uṇhamabhijaneti, evameva kho, mahārāja, yoginā yogāvacarena anunayappaṭighavippamuttena tejosamena cetasā viharitabbaṃ. Idaṃ, mahārāja, tejassa catutthaṃ aṅgaṃ gahetabbaṃ.

『『Puna caparaṃ, mahārāja, tejo andhakāraṃ vidhamitvā [vidhamati (sī. pī. ka.)] ālokaṃ dassayati, evameva kho, mahārāja, yoginā yogāvacarena avijjandhakāraṃ vidhamitvā ñāṇālokaṃ dassayitabbaṃ. Idaṃ, mahārāja, tejassa pañcamaṃ aṅgaṃ gahetabbaṃ. Bhāsitampetaṃ, mahārāja, bhagavatā devātidevena sakaṃ puttaṃ rāhulaṃ ovadantena –

『Tejosamaṃ [ma. ni.

「尊者那伽仙，『水的五個部件應當被把握』你所說的，哪五個部件應當被把握？」「如同，偉大的國王，水是經過良好處理的，具有輕盈的特性，清澈的本質，正是如此，偉大的國王，修行者在修行的過程中，應當在去除欺詐、虛偽、妄想的同時，保持良好的處理和輕盈的本質。這是，偉大的國王，水的第一個部件應當被把握。「再者，偉大的國王，水具有涼爽的特性，正是如此，偉大的國王，修行者在修行的過程中，應當對所有眾生懷有忍耐、慈愛和同情的心。這是，偉大的國王，水的第二個部件應當被把握。「再者，偉大的國王，水能夠使不潔變為潔凈，正是如此，偉大的國王，修行者在修行的過程中，應當在村莊或森林中，面對老師及其教導時，始終保持不偏不倚的態度，毫無保留地行事。這是，偉大的國王，水的第三個部件應當被把握。「再者，偉大的國王，水是眾人所渴望的，正是如此，偉大的國王，修行者在修行的過程中，應當以少欲知足、滿足於孤獨的心態，始終懷有對整個世界的關懷。這是，偉大的國王，水的第四個部件應當被把握。「再者，偉大的國王，水不會對任何人造成傷害，正是如此，偉大的國王，修行者在修行的過程中，應當避免用身體、言語和心思去做任何惡事。這是，偉大的國王，水的第五個部件應當被把握。此乃，偉大的國王，世尊在《黑種子經》中所說—— 「『即使我有能力去傷害所有眾生，也不會用心或身體去做任何傷害的事；我永遠不會去傷害任何人，這才是我所希望的。』」水的部件問答第二。火的部件問答「尊者那伽仙，『火的五個部件應當被把握』你所說的，哪五個部件應當被把握？」「如同，偉大的國王，火焚燒草木、樹枝和樹葉，正是如此，偉大的國王，修行者在修行的過程中，應當用智慧的火焰焚燒所有內在或外在的煩惱和障礙。這是，偉大的國王，火的第一個部件應當被把握。「再者，偉大的國王，火是無情的，不帶憐憫，正是如此，偉大的國王，修行者在修行的過程中，應當對所有煩惱保持無憐憫的態度。這是，偉大的國王，火的第二個部件應當被把握。「再者，偉大的國王，火能夠驅散寒冷，正是如此，偉大的國王，修行者在修行的過程中，應當產生勇氣的火焰，去克服煩惱。這是，偉大的國王，火的第三個部件應當被把握。「再者，偉大的國王，火是遠離貪愛和厭惡的，正是如此，偉大的國王，修行者在修行的過程中，應當以無貪愛和無厭惡的心態來生活。這是，偉大的國王，火的第四個部件應當被把握。「再者，偉大的國王，火能夠驅散黑暗，展現光明，正是如此，偉大的國王，修行者在修行的過程中，應當驅散無明的黑暗，展現智慧的光明。這是，偉大的國王，火的第五個部件應當被把握。此乃，偉大的國王，世尊在教導自己的兒子拉胡拉時所說—— 「『火焰就像火柴燃燒著草木，驅散黑暗，照亮光明；正如我所教導的，智者應當以智慧之火去驅散無明的黑暗。』」火的部件問答第三。

2.119], rāhula, bhāvanaṃ bhāvehi, tejosamaṃ hi te, rāhula, bhāvanaṃ bhāvayato uppannā? Manāpāmanāpā phassā cittaṃ na pariyādāya ṭhassantī』』』ti.

Tejaṅgapañho tatiyo.

Vāyuṅgapañho
『『Bhante nāgasena, 『vāyussa pañca aṅgāni gahetabbānī』ti yaṃ vadesi, katamāni tāni pañca aṅgāni gahetabbānī』』ti? 『『Yathā, mahārāja, vāyu supupphitavanasaṇḍantaraṃ abhivāyati, evameva kho, mahārāja, yoginā yogāvacarena vimuttivarakusumapupphitārammaṇavanantare ramitabbaṃ. Idaṃ, mahārāja, vāyussa paṭhamaṃ aṅgaṃ gahetabbaṃ.

『『Puna caparaṃ, mahārāja, vāyu dharaṇīruhapādapagaṇe mathayati, evameva kho, mahārāja, yoginā yogāvacarena vanantaragatena saṅkhāre vicinantena kilesā mathayitabbā. Idaṃ, mahārāja, vāyussa dutiyaṃ aṅgaṃ gahetabbaṃ.

『『Puna caparaṃ, mahārāja, vāyu ākāse carati, evameva kho, mahārāja, yoginā yogāvacarena lokuttaradhammesu mānasaṃ sañcārayitabbaṃ. Idaṃ, mahārāja, vāyussa tatiyaṃ aṅgaṃ gahetabbaṃ.

『『Puna caparaṃ, mahārāja, vāyu gandhaṃ anubhavati, evameva kho, mahārāja, yoginā yogāvacarena attano sīlavarasurabhigandho [sīlasurabhigando (sī. pī.)] anubhavitabbo. Idaṃ, mahārāja, vāyussa catutthaṃ aṅgaṃ gahetabbaṃ.

『『Puna caparaṃ, mahārāja, vāyu nirālayo aniketavāsī, evameva kho, mahārāja, yoginā yogāvacarena nirālayamaniketamasanthavena sabbattha vimuttena bhavitabbaṃ. Idaṃ, mahārāja, vāyussa pañcamaṃ aṅgaṃ gahetabbaṃ. Bhāsitampetaṃ, mahārāja, bhagavatā devātidevena suttanipāte –

『『『Santhavāto bhayaṃ jātaṃ, niketā jāyate rajo;

Aniketamasanthavaṃ, etaṃ ve munidassana』』』nti.

Vāyuṅgapañho catuttho.

Pabbataṅgapañho

2.119]，羅睺羅，你應當修習如火的禪修。因為，羅睺羅，當你修習如火的禪修時，無論是愉悅還是不愉悅的感受都不會佔據你的心。'" 火的部件問答第三。風的部件問答 "尊者那伽仙，'風的五個部件應當被把握'你所說的，哪五個部件應當被把握？" "如同，偉大的國王，風吹過盛開著鮮花的森林，正是如此，偉大的國王，修行者在修行的過程中，應當在解脫的美妙花朵盛開的境界中徜徉。這是，偉大的國王，風的第一個部件應當被把握。 "再者，偉大的國王，風搖動地上生長的樹木，正是如此，偉大的國王，修行者在修行的過程中，當進入森林時，應當在思考諸行的同時搖動煩惱。這是，偉大的國王，風的第二個部件應當被把握。 "再者，偉大的國王，風在空中游蕩，正是如此，偉大的國王，修行者在修行的過程中，應當讓心在出世間的法中游蕩。這是，偉大的國王，風的第三個部件應當被把握。 "再者，偉大的國王，風攜帶香氣，正是如此，偉大的國王，修行者在修行的過程中，應當體驗自己戒律的芳香。這是，偉大的國王，風的第四個部件應當被把握。 "再者，偉大的國王，風無所依附，不住一處，正是如此，偉大的國王，修行者在修行的過程中，應當無所依附，不住一處，在一切處都保持解脫。這是，偉大的國王，風的第五個部件應當被把握。此乃，偉大的國王，世尊在《經集》中所說—— "'親密關係產生恐懼，住所產生塵垢；無住所無親密，這才是聖者的見解。'" 風的部件問答第四。山的部件問答

『『Bhante nāgasena, 『pabbatassa pañca aṅgāni gahetabbānī』ti yaṃ vadesi, katamāni tāni pañca aṅgāni gahetabbānī』』ti ? 『『Yathā, mahārāja, pabbato acalo akampito [akampiyo (sī. pī.)] asampavedhī, evameva kho, mahārāja, yoginā yogāvacarena sammānane vimānane sakkāre asakkāre garukāre agarukāre yase ayase nindāya pasaṃsāya sukhe dukkhe iṭṭhāniṭṭhesu sabbattha rūpasaddagandharasaphoṭṭhabbadhammesu rajanīyesu na rajjitabbaṃ, dussanīyesu na dussitabbaṃ, muyhanīyesu na muyhitabbaṃ, na kampitabbaṃ na calitabbaṃ, pabbatena viya acalena bhavitabbaṃ. Idaṃ, mahārāja, pabbatassa paṭhamaṃ aṅgaṃ gahetabbaṃ. Bhāsitampetaṃ, mahārāja, bhagavatā devātidevena –

『『『Selo yathā ekaghano [ekagghano (ka.) dha. pa. 81 dhammapade], vātena na samīrati;

Evaṃ nindāpasaṃsāsu, na samiñjanti paṇḍitā』ti.

『『Puna caparaṃ, mahārāja, pabbato thaddho na kenaci saṃsaṭṭho, evameva kho, mahārāja, yoginā yogāvacarena thaddhena asaṃsaṭṭhena bhavitabbaṃ, na kenaci saṃsaggo karaṇīyo. Idaṃ, mahārāja, pabbatassa dutiyaṃ aṅgaṃ gahetabbaṃ. Bhāsitampetaṃ, mahārāja, bhagavatā devātidevena –

『『『Asaṃsaṭṭhaṃ gahaṭṭhehi, anāgārehi cūbhayaṃ;

Anokasārimappicchaṃ, tamahaṃ brūmi brāhmaṇa』nti.

『『Puna caparaṃ, mahārāja, pabbate bījaṃ na virūhati, evameva kho, mahārāja, yoginā yogāvacarena sakamānase kilesā na virūhāpetabbā. Idaṃ, mahārāja, pabbatassa tatiyaṃ aṅgaṃ gahetabbaṃ. Bhāsitampetaṃ, mahārāja, therena subhūtinā –

『『『Rāgūpasaṃhitaṃ cittaṃ, yadā uppajjate mama;

Sayaṃva paccavekkhāmi [paccavekkhitvā (sabbattha)], ekaggo [ekako (sabbattha)] taṃ damemahaṃ.

『『『Rajjase [rajjasi (sī.), rañjasi (pī.)] rajanīye ca, dussanīye ca dussase;

Muyhase [muyhasi (sī.)] mohanīye ca, nikkhamassu vanā tuvaṃ.

『『『Visuddhānaṃ ayaṃ vāso, nimmalānaṃ tapassinaṃ;

Mā kho visuddhaṃ dūsesi, nikkhamassu vanā tuva』nti.

『『Puna caparaṃ, mahārāja, pabbato accuggato, evameva kho, mahārāja, yoginā yogāvacarena ñāṇaccuggatena bhavitabbaṃ. Idaṃ, mahārāja, pabbatassa catutthaṃ aṅgaṃ gahetabbaṃ. Bhāsitampetaṃ, mahārāja, bhagavatā devātidevena –

『『『Pamādaṃ appamādena, yadā nudati paṇḍito;

Paññāpāsādamāruyha, asoko sokiniṃ pajaṃ;

Pabbataṭṭhova bhūmaṭṭhe [bhummaṭṭhe (sī. pī.)], dhīro bāle avekkhatī』ti.

『『Puna caparaṃ, mahārāja, pabbato anunnato anonato, evameva kho, mahārāja, yoginā yogāvacarena unnatāvanati na karaṇīyā. Idaṃ, mahārāja, pabbatassa pañcamaṃ aṅgaṃ gahetabbaṃ. Bhāsitampetaṃ, mahārāja, upāsikāya cūḷasubhaddāya sakasamaṇe parikittayamānāya –

『『『Lābhena unnato loko, alābhena ca onato;

Lābhālābhena ekatthā [ekaṭṭhā (sī. pī.)], tādisā samaṇā mamā』』』ti.

Pabbataṅgapañho pañcamo.

Ākāsaṅgapañho

「尊者那伽仙，『山的五個部件應當被把握』你所說的，哪五個部件應當被把握？」「如同，偉大的國王，山是穩固的、不動搖的、不被侵擾的，正是如此，偉大的國王，修行者在修行的過程中，應當在尊重、敬重、榮耀、輕視、名聲、恥辱、快樂、痛苦、愉悅和不愉悅的各種情況下，始終保持如山般的穩定，不被外界的聲色所動搖，不被污濁的事物所污染，不被迷惑的事物所迷惑，不動搖，不遷移，像山一樣保持穩固。這是，偉大的國王，山的第一個部件應當被把握。此乃，偉大的國王，世尊在教導時所說—— 「『山如同一塊堅固的巖石，風吹不動；如同智者在受到批評和讚美時，不會動搖。』」「再者，偉大的國王，山是堅固的，不與任何人相碰觸，正是如此，偉大的國王，修行者在修行的過程中，應當保持堅固，不與任何人相接觸，不應與任何人有交集。這是，偉大的國王，山的第二個部件應當被把握。此乃，偉大的國王，世尊在教導時所說—— 「『不與任何人相接觸，不與任何人交往；我稱之為無所依附的修行者。』」「再者，偉大的國王，山的種子不易生長，正是如此，偉大的國王，修行者在修行的過程中，應當讓自己的內心的煩惱不易生長。這是，偉大的國王，山的第三個部件應當被把握。此乃，偉大的國王，長老善護所說—— 「『當貪慾生起時，我會觀察；我將獨自控制它，不讓它生長。「『在愉悅中愉悅，在不愉悅中不愉悅；在迷惑中迷惑，在無迷惑中解脫。「『這是清凈者的住處，是無染者的修行；不要讓清凈者被污染，解脫吧，森林中的你。』」「再者，偉大的國王，山是高聳的，正是如此，偉大的國王，修行者在修行的過程中，應當讓智慧高聳。這是，偉大的國王，山的第四個部件應當被把握。此乃，偉大的國王，世尊在教導時所說—— 「『智慧的高峰，當智者追求；如同高山上的智者，觀察愚者。』」「再者，偉大的國王，山是無傾斜的、無下沉的，正是如此，偉大的國王，修行者在修行的過程中，應當避免高低起伏。這是，偉大的國王，山的第五個部件應當被把握。此乃，偉大的國王，優婆夷楚囉囌跋達讚頌她的沙門時所說—— 「『在獲得時高昇，在失去時低落；在獲得與失去中，保持平等的沙門。』」山的部件問答第五。空的部件問答

『『Bhante nāgasena, 『ākāsassa pañca aṅgāni gahetabbānī』ti yaṃ vadesi, katamāni tāni pañca aṅgāni gahetabbānī』』ti? 『『Yathā, mahārāja, ākāso sabbaso agayho, evameva kho, mahārāja, yoginā yogāvacarena sabbaso kilesehi agayhena bhavitabbaṃ. Idaṃ, mahārāja, ākāsassa paṭhamaṃ aṅgaṃ gahetabbaṃ.

『『Puna caparaṃ, mahārāja, ākāso isitāpasabhūtadijagaṇānusañcarito, evameva kho, mahārāja, yoginā yogāvacarena 『aniccaṃ dukkhaṃ anattā』ti saṅkhāresu mānasaṃ sañcārayitabbaṃ. Idaṃ, mahārāja, ākāsassa dutiyaṃ aṅgaṃ gahetabbaṃ.

『『Puna caparaṃ, mahārāja, ākāso santāsanīyo, evameva kho, mahārāja , yoginā yogāvacarena sabbabhavapaṭisandhīsu mānasaṃ ubbejayitabbaṃ, assādo na kātabbo. Idaṃ, mahārāja, ākāsassa tatiyaṃ aṅgaṃ gahetabbaṃ.

『『Puna caparaṃ, mahārāja, ākāso ananto appamāṇo aparimeyyo, evameva kho, mahārāja, yoginā yogāvacarena anantasīlena aparimitañāṇena bhavitabbaṃ. Idaṃ, mahārāja, ākāsassa catutthaṃ aṅgaṃ gahetabbaṃ.

『『Puna caparaṃ, mahārāja, ākāso alaggo asatto appatiṭṭhito apalibuddho, evameva kho , mahārāja, yoginā yogāvacarena kule gaṇe lābhe āvāse palibodhe paccaye sabbakilesesu ca sabbattha alaggena bhavitabbaṃ, anāsattena appatiṭṭhitena apalibuddhena bhavitabbaṃ. Idaṃ, mahārāja, ākāsassa pañcamaṃ aṅgaṃ gahetabbaṃ. Bhāsitampetaṃ, mahārāja, bhagavatā devātidevena sakaṃ puttaṃ rāhulaṃ ovadantena – 『seyyathāpi, rāhula [ma. ni. 2.119], ākāso na katthaci patiṭṭhito, evameva kho tvaṃ, rāhula, ākāsasamaṃ bhāvanaṃ bhāvehi, ākāsasamaṃ hi te, rāhula, bhāvanaṃ bhāvayato uppannā manāpāmanāpā phassā cittaṃ pariyādāya ṭhassantī』』』ti.

Ākāsaṅgapañho chaṭṭho.

Candaṅgapañho
『『Bhante nāgasena, 『candassa pañca aṅgāni gahetabbānī』ti yaṃ vadesi, katamāni tāni pañca aṅgāni gahetabbānī』』ti? 『『Yathā, mahārāja, cando sukkapakkhe udayanto uttaruttariṃ vaḍḍhati, evameva kho, mahārāja, yoginā yogāvacarena ācārasīlaguṇavattappaṭipattiyā āgamādhigame paṭisallāne satipaṭṭhāne indriyesu guttadvāratāya bhojane mattaññutāya jāgariyānuyoge uttaruttariṃ vaḍḍhitabbaṃ. Idaṃ, mahārāja, candassa paṭhamaṃ aṅgaṃ gahetabbaṃ.

『『Puna caparaṃ, mahārāja, cando uḷārādhipati, evameva kho, mahārāja, yoginā yogāvacarena uḷārena chandādhipatinā bhavitabbaṃ. Idaṃ, mahārāja, candassa dutiyaṃ aṅgaṃ gahetabbaṃ.

『『Puna caparaṃ, mahārāja, cando nisāya carati, evameva kho, mahārāja, yoginā yogāvacarena pavivittena bhavitabbaṃ. Idaṃ, mahārāja, candassa tatiyaṃ aṅgaṃ gahetabbaṃ.

『『Puna caparaṃ, mahārāja, cando vimānaketu, evameva kho, mahārāja, yoginā yogāvacarena sīlaketunā bhavitabbaṃ. Idaṃ, mahārāja, candassa catutthaṃ aṅgaṃ gahetabbaṃ.

『『Puna caparaṃ, mahārāja, cando āyācitapatthito udeti, evameva kho, mahārāja, yoginā yogāvacarena āyācitapatthitena kulāni upasaṅkamitabbāni. Idaṃ, mahārāja, candassa pañcamaṃ aṅgaṃ gahetabbaṃ. Bhāsitampetaṃ, mahārāja, bhagavatā devātidevena saṃyuttanikāyavare 『candūpamā, bhikkhave, kulāni upasaṅkamatha, apakasseva kāyaṃ apakassa cittaṃ niccanavakā kulesu appagabbhā』』』ti [appagabbāti (ka.) saṃ. ni. 2.146].

Candaṅgapañho sattamo.

Sūriyaṅgapañho

"尊者那伽仙，'空的五個部件應當被把握'你所說的，哪五個部件應當被把握？" "如同，偉大的國王，空無法被任何東西抓住，正是如此，偉大的國王，修行者在修行的過程中，應當不被任何煩惱所抓住。這是，偉大的國王，空的第一個部件應當被把握。 "再者，偉大的國王，空中有仙人、苦行者、眾生和鳥類飛翔，正是如此，偉大的國王，修行者在修行的過程中，應當讓心在'無常、苦、無我'的諸行中游走。這是，偉大的國王，空的第二個部件應當被把握。 "再者，偉大的國王，空是令人恐懼的，正是如此，偉大的國王，修行者在修行的過程中，應當對一切存在和輪迴產生恐懼，不應感到滿足。這是，偉大的國王，空的第三個部件應當被把握。 "再者，偉大的國王，空是無邊無際、無法衡量的，正是如此，偉大的國王，修行者在修行的過程中，應當具有無限的戒德和無量的智慧。這是，偉大的國王，空的第四個部件應當被把握。 "再者，偉大的國王，空是不執著、不依附、不停留、不受阻礙的，正是如此，偉大的國王，修行者在修行的過程中，應當對家庭、團體、利益、住處、障礙、條件和一切煩惱都不執著，不依附，不停留，不受阻礙。這是，偉大的國王，空的第五個部件應當被把握。此乃，偉大的國王，世尊在教導自己的兒子羅睺羅時所說——'羅睺羅，就像空不依附於任何地方，你也應該修習像空一樣的禪修。羅睺羅，當你修習像空一樣的禪修時，無論是愉悅還是不愉悅的感受都不會佔據你的心。'" 空的部件問答第六。月亮的部件問答 "尊者那伽仙，'月亮的五個部件應當被把握'你所說的，哪五個部件應當被把握？" "如同，偉大的國王，月亮在白半月時逐漸增長，正是如此，偉大的國王，修行者在修行的過程中，應當在行為、戒律、美德、修行、學習、證悟、獨處、正念、守護感官、飲食知量、警覺等方面逐漸增長。這是，偉大的國王，月亮的第一個部件應當被把握。 "再者，偉大的國王，月亮是崇高的主宰，正是如此，偉大的國王，修行者在修行的過程中，應當以崇高的意願為主導。這是，偉大的國王，月亮的第二個部件應當被把握。 "再者，偉大的國王，月亮在夜晚行走，正是如此，偉大的國王，修行者在修行的過程中，應當保持獨處。這是，偉大的國王，月亮的第三個部件應當被把握。 "再者，偉大的國王，月亮是宮殿的標誌，正是如此，偉大的國王，修行者在修行的過程中，應當以戒律為標誌。這是，偉大的國王，月亮的第四個部件應當被把握。 "再者，偉大的國王，月亮是人們祈求和期望的對象，正是如此，偉大的國王，修行者在修行的過程中，應當成為人們祈求和期望的對象來接近家庭。這是，偉大的國王，月亮的第五個部件應當被把握。此乃，偉大的國王，世尊在《相應部》中所說——'比丘們，你們應當像月亮一樣接近家庭，收斂身心，永遠保持新鮮，在家庭中不要放肆。'" 月亮的部件問答第七。太陽的部件問答

『『Bhante nāgasena, 『sūriyassa [suriyassa (sī. syā. pī.)] satta aṅgāni gahetabbānī』ti yaṃ vadesi, katamāni tāni satta aṅgāni gahetabbānī』』ti? 『『Yathā, mahārāja, sūriyo sabbaṃ udakaṃ parisoseti, evameva kho, mahārāja, yoginā yogāvacarena sabbakilesā anavasesaṃ parisosetabbā. Idaṃ, mahārāja, sūriyassa paṭhamaṃ aṅgaṃ gahetabbaṃ.

『『Puna caparaṃ, mahārāja, sūriyo tamandhakāraṃ vidhamati, evameva kho, mahārāja, yoginā yogāvacarena sabbaṃ rāgatamaṃ dosatamaṃ mohatamaṃ mānatamaṃ diṭṭhitamaṃ kilesatamaṃ sabbaṃ duccaritatamaṃ vidhamayitabbaṃ. Idaṃ, mahārāja, sūriyassa dutiyaṃ aṅgaṃ gahetabbaṃ.

『『Puna caparaṃ, mahārāja, sūriyo abhikkhaṇaṃ carati, evameva kho, mahārāja, yoginā yogāvacarena abhikkhaṇaṃ yoniso manasikāro kātabbo. Idaṃ, mahārāja, sūriyassa tatiyaṃ aṅgaṃ gahetabbaṃ.

『『Puna caparaṃ, mahārāja, sūriyo raṃsimālī, evameva kho, mahārāja, yoginā yogāvacarena ārammaṇamālinā bhavitabbaṃ. Idaṃ, mahārāja, sūriyassa catutthaṃ aṅgaṃ gahetabbaṃ.

『『Puna caparaṃ, mahārāja, sūriyo mahājanakāyaṃ santāpento carati, evameva kho, mahārāja, yoginā yogāvacarena ācārasīlaguṇavattappaṭipattiyā jhānavimokkhasamādhisamāpattiindriyabalabojjhaṅgasatipaṭṭhānasammappadhānaiddhipādehi sadevako loko santāpayitabbo. Idaṃ, mahārāja, sūriyassa pañcamaṃ aṅgaṃ gahetabbaṃ.

『『Puna caparaṃ, mahārāja, sūriyo rāhubhayā bhīto carati, evameva kho, mahārāja, yoginā yogāvacarena duccaritaduggativisamakantāravipākavinipātakilesajālajaṭite diṭṭhisaṅghāṭapaṭimukke kupathapakkhande kummaggapaṭipanne [kumaggapaṭipanne (syā. ka.)] satte disvā mahatā saṃvegabhayena mānasaṃ saṃvejetabbaṃ. Idaṃ, mahārāja, sūriyassa chaṭṭhaṃ aṅgaṃ gahetabbaṃ.

『『Puna caparaṃ, mahārāja, sūriyo kalyāṇapāpake dasseti, evameva kho, mahārāja, yoginā yogāvacarena indriyabalabojjhaṅgasatipaṭṭhānasammappadhānaiddhipādalokiyalokuttaradhammā dassetabbā. Idaṃ, mahārāja, sūriyassa sattamaṃ aṅgaṃ gahetabbaṃ. Bhāsitampetaṃ, mahārāja, therena vaṅgīsena –

『『『Yathāpi sūriyo udayanto, rūpaṃ dasseti pāṇinaṃ;

Suciñca asuciñcāpi, kalyāṇañcāpi pāpakaṃ.

『『『Tathā bhikkhu dhammadharo, avijjāpihitaṃ janaṃ;

Pathaṃ dasseti vividhaṃ, ādiccovudayaṃ yathā』』』ti.

Sūriyaṅgapañho aṭṭhamo.

Sakkaṅgapañho

「尊者那伽仙，『太陽的七個部件應當被把握』你所說的，哪七個部件應當被把握？」「如同，偉大的國王，太陽吸收所有的水分，正是如此，偉大的國王，修行者在修行的過程中，應當徹底吸收所有的煩惱。這是，偉大的國王，太陽的第一個部件應當被把握。「再者，偉大的國王，太陽驅散黑暗，正是如此，偉大的國王，修行者在修行的過程中，應當驅散所有的貪、瞋、癡、我執、見解、煩惱，驅散一切惡行。這是，偉大的國王，太陽的第二個部件應當被把握。「再者，偉大的國王，太陽不斷移動，正是如此，偉大的國王，修行者在修行的過程中，應當保持不斷的正念。這是，偉大的國王，太陽的第三個部件應當被把握。「再者，偉大的國王，太陽是光輝的，正是如此，偉大的國王，修行者在修行的過程中，應當以光明的心態為目標。這是，偉大的國王，太陽的第四個部件應當被把握。「再者，偉大的國王，太陽使眾生感到溫暖，正是如此，偉大的國王，修行者在修行的過程中，應當通過行為、戒律、美德、修行、禪定、解脫、正念等方面來溫暖世間。這是，偉大的國王，太陽的第五個部件應當被把握。「再者，偉大的國王，太陽因害怕拉胡而執行，正是如此，偉大的國王，修行者在修行的過程中，應當因觀察到惡行、惡道、危險、果報、煩惱的網而使心感到震驚與恐懼。這是，偉大的國王，太陽的第六個部件應當被把握。「再者，偉大的國王，太陽顯現善與惡，正是如此，偉大的國王，修行者在修行的過程中，應當顯現出感官的力量、正念的建立、正確的努力、正法的理解、世間法與出世間法的真理。這是，偉大的國王，太陽的第七個部件應當被把握。此乃，偉大的國王，長老旺吉所說—— 「『就像太陽升起，向生靈顯現形象；清凈與不清凈、善與惡，皆顯現無遺。『如同比丘持法，揭示無明遮蔽的眾生；展示多樣的道路，如同日光升起。』」太陽的部件問答第八。天神的部件問答

『『Bhante nāgasena, 『sakkassa tīṇi aṅgāni gahetabbānī』ti yaṃ vadesi, katamāni tāni tīṇi aṅgāni gahetabbānī』』ti? 『『Yathā, mahārāja, sakko ekantasukhasamappito, evameva kho, mahārāja, yoginā yogāvacarena ekantapavivekasukhābhiratena bhavitabbaṃ. Idaṃ, mahārāja, sakkassa paṭhamaṃ aṅgaṃ gahetabbaṃ.

『『Puna caparaṃ, mahārāja, sakko deve disvā paggaṇhāti, hāsamabhijaneti, evameva kho, mahārāja, yoginā yogāvacarena kusalesu dhammesu alīnamatanditaṃ santaṃ mānasaṃ paggahetabbaṃ, hāsamabhijanetabbaṃ, uṭṭhahitabbaṃ ghaṭitabbaṃ vāyamitabbaṃ . Idaṃ, mahārāja, sakkassa dutiyaṃ aṅgaṃ gahetabbaṃ.

『『Puna caparaṃ, mahārāja, sakkassa anabhirati nuppajjati, evameva kho, mahārāja, yoginā yogāvacarena suññāgāre anabhirati na uppādetabbā. Idaṃ, mahārāja, sakkassa tatiyaṃ aṅgaṃ gahetabbaṃ. Bhāsitampetaṃ, mahārāja, therena subhūtinā –

『『『Sāsane te mahāvīra, yato pabbajito ahaṃ;

Nābhijānāmi uppannaṃ, mānasaṃ kāmasaṃhita』』』nti.

Sakkaṅgapañho navamo.

Cakkavattiṅgapañho
『『Bhante nāgasena, 『cakkavattissa cattāri aṅgāni gahetabbānī』ti yaṃ vadesi, katamāni tāni cattāri aṅgāni gahetabbānī』』ti? 『『Yathā, mahārāja , cakkavattī catūhi saṅgahavatthūhi janaṃ saṅgaṇhāti, evameva kho, mahārāja, yoginā yogāvacarena catassannaṃ parisānaṃ mānasaṃ saṅgahetabbaṃ anuggahetabbaṃ sampahaṃsetabbaṃ. Idaṃ, mahārāja, cakkavattissa paṭhamaṃ aṅgaṃ gahetabbaṃ.

『『Puna caparaṃ, mahārāja, cakkavattissa vijite corā na uṭṭhahanti, evameva kho, mahārāja, yoginā yogāvacarena kāmarāgabyāpādavihiṃsāvitakkā na uppādetabbā. Idaṃ, mahārāja, cakkavattissa dutiyaṃ aṅgaṃ gahetabbaṃ. Bhāsitampetaṃ, mahārāja, bhagavatā devātidevena –

『『『Vitakkūpasame ca yo rato, asubhaṃ bhāvayate [bhāvayatī (syā.) dha. pa. 350 dhammapade] sadā sato;

Esa kho byantikāhiti, esa checchati mārabandhana』nti.

『『Puna caparaṃ, mahārāja, cakkavattī divase divase samuddapariyantaṃ mahāpathaviṃ anuyāyati kalyāṇapāpakāni vicinamāno, evameva kho, mahārāja, yoginā yogāvacarena kāyakammaṃ vacīkammaṃ manokammaṃ divase divase paccavekkhitabbaṃ 『kiṃ nu kho me imehi tīhi ṭhānehi anupavajjassa divaso vītivattatī』ti. Idaṃ, mahārāja, cakkavattissa tatiyaṃ aṅgaṃ gahetabbaṃ. Bhāsitampetaṃ, mahārāja, bhagavatā devātidevena aṅguttaranikāyavare –

『Kathambhūtassa me rattindivā vītivattantīti [vītipatantīti (sī. pī.)] pabbajitena abhiṇhaṃ paccavekkhitabba』nti.

『『Puna caparaṃ, mahārāja, cakkavattissa abbhantarabāhirārakkhā susaṃvihitā hoti, evameva kho, mahārāja, yoginā yogāvacarena abbhantarānaṃ bāhirānaṃ kilesānaṃ ārakkhāya satidovāriko ṭhapetabbo. Idaṃ , mahārāja, cakkavattissa catutthaṃ aṅgaṃ gahetabbaṃ. Bhāsitampetaṃ, mahārāja, bhagavatā devātidevena –

『Satidovāriko, bhikkhave, ariyasāvako akusalaṃ pajahati kusalaṃ bhāveti, sāvajjaṃ pajahati, anavajjaṃ bhāveti, suddhamattānaṃ pariharatī』』』ti.

Cakkavattiṅgapañho dasamo.

Pathavīvaggo tatiyo.

Tassuddānaṃ –

Pathavī āpo ca tejo ca, vāyo ca pabbatena ca;

Ākāso candasūriyo ca, sakko ca cakkavattināti.

Upacikāvaggo
Upacikaṅgapañho

「尊者那伽仙，『天神的三個部件應當被把握』你所說的，哪三個部件應當被把握？」「如同，偉大的國王，天神完全充滿快樂，正是如此，偉大的國王，修行者在修行的過程中，應當以完全的獨處與快樂為樂。這是，偉大的國王，天神的第一個部件應當被把握。「再者，偉大的國王，天神見到神明時會歡笑、會微笑，正是如此，偉大的國王，修行者在修行的過程中，應當對善法心中無懈可擊、保持安寧，歡笑、微笑、振作、努力、精進。這是，偉大的國王，天神的第二個部件應當被把握。「再者，偉大的國王，天神不會在空虛的地方遊蕩，正是如此，偉大的國王，修行者在修行的過程中，應當避免在空虛的地方遊蕩。這是，偉大的國王，天神的第三個部件應當被把握。此乃，偉大的國王，長老善護所說—— 「『偉大的勇士，我從出家以來；我不知道生起的，心中有慾望。』」天神的部件問答第九。轉輪聖王的部件問答「尊者那伽仙，『轉輪聖王的四個部件應當被把握』你所說的，哪四個部件應當被把握？」「如同，偉大的國王，轉輪聖王以四種方式聚集人民，正是如此，偉大的國王，修行者在修行的過程中，應當聚集四種羣體的心，保持、接納、安撫。這是，偉大的國王，轉輪聖王的第一個部件應當被把握。「再者，偉大的國王，轉輪聖王征服了盜賊，正是如此，偉大的國王，修行者在修行的過程中，應當避免貪慾、瞋恨、傷害的思想。這是，偉大的國王，轉輪聖王的第二個部件應當被把握。此乃，偉大的國王，世尊在教導時所說—— 「『心中平靜的人，常常思維不善之法；他確實會摧毀魔的束縛。』」「再者，偉大的國王，轉輪聖王日日跟隨大地的邊界，觀察善與惡，正是如此，偉大的國王，修行者在修行的過程中，應當每日反思『我今天在這三種地方是否沒有過失』。這是，偉大的國王，轉輪聖王的第三個部件應當被把握。此乃，偉大的國王，世尊在《增支部》中所說—— 「『我應當常常反思，夜間與白天是否沒有過失』。」「再者，偉大的國王，轉輪聖王的內外保護是非常周全的，正是如此，偉大的國王，修行者在修行的過程中，應當為內外的煩惱設定保護。這是，偉大的國王，轉輪聖王的第四個部件應當被把握。此乃，偉大的國王，世尊在教導時所說—— 「『有覺知的修行者，捨棄不善，培養善法，捨棄可厭，培養可喜，保持清凈。』」轉輪聖王的部件問答第十。大地的章節第三。總結如下—— 大地、水、火、風、山；空、月、太陽、天神與轉輪聖王。輔助章節輔助的部件問答

『『Bhante nāgasena, 『upacikāya ekaṃ aṅgaṃ gahetabba』nti yaṃ vadesi, katamaṃ taṃ ekaṃ aṅgaṃ gahetabba』』nti? 『『Yathā, mahārāja, upacikā upari chadanaṃ katvā attānaṃ pidahitvā gocarāya carati, evameva kho, mahārāja, yoginā yogāvacarena sīlasaṃvarachadanaṃ katvā mānasaṃ pidahitvā piṇḍāya caritabbaṃ, sīlasaṃvarachadanena kho, mahārāja, yogī yogāvacaro sabbabhayasamatikkanto hoti. Idaṃ, mahārāja, upacikāya ekaṃ aṅgaṃ gahetabbaṃ, bhāsitampetaṃ, mahārāja, therena upasenena vaṅgantaputtena –

『『『Sīlasaṃvarachadanaṃ, yogī katvāna mānasaṃ;

Anupalitto lokena, bhayā ca parimuccatī』』』ti.

Upacikaṅgapañho paṭhamo.

Biḷāraṅgapañho
『『Bhante nāgasena, 『biḷārassa dve aṅgāni gahetabbānī』ti yaṃ vadesi, katamāni tāni dve aṅgāni gahetabbānī』』ti? 『『Yathā, mahārāja, biḷāro guhāgatopi susiragatopi hammiyantaragatopi undūraṃ yeva pariyesati, evameva kho, mahārāja, yoginā yogāvacarena gāmagatenāpi araññagatenāpi rukkhamūlagatenāpi suññāgāragatenāpi satataṃ samitaṃ appamattena kāyagatāsatibhojanaṃ yeva pariyesitabbaṃ. Idaṃ, mahārāja, biḷārassa paṭhamaṃ aṅgaṃ gahetabbaṃ.

『『Puna caparaṃ, mahārāja, biḷāro āsanne yeva gocaraṃ pariyesati, evameva kho, mahārāja, yoginā yogāvacarena imesu yeva pañcasu upādānakkhandhesu udayabbayānupassinā viharitabbaṃ 『iti rūpaṃ iti rūpassa samudayo iti rūpassa atthaṅgamo, iti vedanā iti vedanāya samudayo iti vedanāya atthaṅgamo, iti saññā iti saññāya samudayo iti saññāya atthaṅgamo, iti saṅkhārā iti saṅkhārānaṃ samudayo iti saṅkhārānaṃ atthaṅgamo, iti viññāṇaṃ iti viññāṇassa samudayo iti viññāṇassa atthaṅgamo』ti. Idaṃ, mahārāja, biḷārassa dutiyaṃ aṅgaṃ gahetabbaṃ. Bhāsitampetaṃ, mahārāja, bhagavatā devātidevena –

『『『Na ito dūre bhavitabbaṃ, bhavaggaṃ kiṃ karissati;

Paccuppannamhi vohāre, sake kāyamhi vindathā』』』ti.

Biḷāraṅgapañho dutiyo.

Undūraṅgapañho
『『Bhante nāgasena, 『undūrassa [undurassa (syā. ka.)] ekaṃ aṅgaṃ gahetabba』nti yaṃ vadesi, katamaṃ taṃ ekaṃ aṅgaṃ gahetabba』』nti? 『『Yathā, mahārāja, undūro itocito ca vicaranto āhārūpāsīsako yeva carati, evameva kho, mahārāja , yoginā yogāvacarena itocito ca vicarantena yoniso manasikārūpāsīsakeneva bhavitabbaṃ. Idaṃ, mahārāja, undūrassa ekaṃ aṅgaṃ gahetabbaṃ. Bhāsitampetaṃ, mahārāja, therena upasenena vaṅgantaputtena –

『『『Dhammāsīsaṃ [dhammasīsaṃ (sī. pī.)] karitvāna, viharanto vipassako;

Anolīno viharati, upasanto sadā sato』』』ti.

Undūraṅgapañho tatiyo.

Vicchikaṅgapañho
『『Bhante nāgasena, 『vicchikassa ekaṃ aṅgaṃ gahetabba』nti yaṃ vadesi, katamaṃ taṃ ekaṃ aṅgaṃ gahetabba』』nti? 『『Yathā, mahārāja, vicchiko naṅgulāvudho naṅgulaṃ ussāpetvā carati, evameva kho, mahārāja, yoginā yogāvacarena ñāṇāvudhena bhavitabbaṃ, ñāṇaṃ ussāpetvā viharitabbaṃ . Idaṃ, mahārāja, vicchikassa ekaṃ aṅgaṃ gahetabbaṃ. Bhāsitampetaṃ, mahārāja, therena upasenena vaṅgantaputtena –

『『『Ñāṇakhaggaṃ gahetvāna, viharanto vipassako;

Parimuccati sabbabhayā, duppasaho ca so bhave』』』ti.

Vicchikaṅgapañho catuttho.

Nakulaṅgapañho

"尊者那伽仙，'白蟻的一個部件應當被把握'你所說的，哪一個部件應當被把握？" "如同，偉大的國王，白蟻在上面建造遮蔽物，遮蔽自己后外出覓食，正是如此，偉大的國王，修行者在修行的過程中，應當以戒律作為遮蔽，遮蔽自己的心后外出乞食。偉大的國王，修行者以戒律遮蔽，就能超越一切恐懼。這是，偉大的國王，白蟻的一個部件應當被把握。此乃，偉大的國王，長老優波斯那·旺甘塔子所說—— "'修行者以戒律作遮蔽，保護自己的心；不為世間所染，脫離一切恐懼。'" 白蟻的部件問答第一。貓的部件問答 "尊者那伽仙，'貓的兩個部件應當被把握'你所說的，哪兩個部件應當被把握？" "如同，偉大的國王，貓無論是在洞穴里、在孔洞里還是在房屋裡，都只尋找老鼠，正是如此，偉大的國王，修行者在修行的過程中，無論是在村莊里、在森林裡、在樹下還是在空房子里，都應當時時刻刻不放逸地只尋求身念住的食糧。這是，偉大的國王，貓的第一個部件應當被把握。 "再者，偉大的國王，貓在附近尋找食物，正是如此，偉大的國王，修行者在修行的過程中，應當在這五取蘊中觀察生滅，'這是色，這是色的生起，這是色的消失；這是受，這是受的生起，這是受的消失；這是想，這是想的生起，這是想的消失；這是行，這是行的生起，這是行的消失；這是識，這是識的生起，這是識的消失'。這是，偉大的國王，貓的第二個部件應當被把握。此乃，偉大的國王，世尊所說—— "'不要遠離此處，有頂天有何用？在當下的交易中，在自己的身體里尋找。'" 貓的部件問答第二。老鼠的部件問答 "尊者那伽仙，'老鼠的一個部件應當被把握'你所說的，哪一個部件應當被把握？" "如同，偉大的國王，老鼠到處遊走時都是爲了尋找食物，正是如此，偉大的國王，修行者在修行的過程中，到處遊走時都應當以如理作意為目標。這是，偉大的國王，老鼠的一個部件應當被把握。此乃，偉大的國王，長老優波斯那·旺甘塔子所說—— "'以法為首要，住于觀察中；無所依止而住，永遠平靜正念。'" 老鼠的部件問答第三。蝎子的部件問答 "尊者那伽仙，'蝎子的一個部件應當被把握'你所說的，哪一個部件應當被把握？" "如同，偉大的國王，蝎子以尾巴為武器，豎起尾巴行走，正是如此，偉大的國王，修行者在修行的過程中，應當以智慧為武器，豎起智慧而住。這是，偉大的國王，蝎子的一個部件應當被把握。此乃，偉大的國王，長老優波斯那·旺甘塔子所說—— "'手持智慧劍，住于觀察中；脫離一切恐懼，難以被征服。'" 蝎子的部件問答第四。鼬鼠的部件問答

『『Bhante nāgasena, 『nakulassa ekaṃ aṅgaṃ gahetabba』nti yaṃ vadesi, katamaṃ taṃ ekaṃ aṅgaṃ gahetabba』』nti? 『『Yathā, mahārāja, nakulo uragamupagacchanto bhesajjena kāyaṃ paribhāvetvā uragamupagacchati gahetuṃ, evameva kho, mahārāja, yoginā yogāvacarena kodhāghātabahulaṃ kalahaviggahavivādavirodhābhibhūtaṃ lokamupagacchantena mettābhesajjena mānasaṃ anulimpitabbaṃ. Idaṃ, mahārāja, nakulassa ekaṃ aṅgaṃ gahetabbaṃ. Bhāsitampetaṃ, mahārāja, therena sāriputtena dhammasenāpatinā –

『『『Tasmā sakaṃ paresampi, kātabbā mettabhāvanā;

Mettacittena pharitabbaṃ, etaṃ buddhāna sāsana』』』nti.

Nakulaṅgapañho pañcamo.

Jarasiṅgālaṅgapañho
『『Bhante nāgasena, 『jarasiṅgālassa dve aṅgāni gahetabbānī』ti yaṃ vadesi, katamāni tāni dve aṅgāni gahetabbānī』』ti? 『『Yathā, mahārāja, jarasiṅgālo bhojanaṃ paṭilabhitvā ajigucchamāno yāvadatthaṃ āharayati, evameva kho, mahārāja, yoginā yogāvacarena bhojanaṃ paṭilabhitvā ajigucchamānena sarīrayāpanamattameva paribhuñjitabbaṃ. Idaṃ, mahārāja, jarasiṅgālassa paṭhamaṃ aṅgaṃ gahetabbaṃ. Bhāsitampetaṃ, mahārāja, therena mahākassapena –

『『『Senāsanamhā oruyha, gāmaṃ piṇḍāya pāvisiṃ;

Bhuñjantaṃ purisaṃ kuṭṭhiṃ, sakkacca naṃ upaṭṭhahiṃ.

『『『So me pakkena hatthena, ālopaṃ upanāmayi;

Ālopaṃ pakkhipantassa, aṅgulipettha chijjatha.

『『『Kuṭṭamūlañca nissāya, ālopaṃ taṃ abhuñjisaṃ;

Bhuñjamāne vā bhutte vā, jegucchaṃ me na vijjatī』ti.

『『Puna caparaṃ, mahārāja, jarasiṅgālo bhojanaṃ paṭilabhitvā na vicināti lūkhaṃ vā paṇītaṃ vāti, evameva kho, mahārāja, yoginā yogāvacarena bhojanaṃ paṭilabhitvā na vicinitabbaṃ 『lūkhaṃ vā paṇītaṃ vā sampannaṃ vā asampannaṃ vā』ti, yathāladdhena santussitabbaṃ. Idaṃ, mahārāja, jarasiṅgālassa dutiyaṃ aṅgaṃ gahetabbaṃ. Bhāsitampetaṃ, mahārāja, therena upasenena vaṅgantaputtena –

『『『Lūkhenapi ca santusse, nāññaṃ patthe rasaṃ bahuṃ;

Rasesu anugiddhassa, jhāne na ramate [ramatī (sī. pī.)] mano;

Itarītarena santuṭṭho [santuṭṭhe (sī. pī.)], sāmaññaṃ paripūratī』』』ti.

Jarasiṅgālaṅgapañho chaṭṭho.

Migaṅgapañho

「尊者那伽仙，『犬獾的一個部件應當被把握』你所說的，哪一個部件應當被把握？」「如同，偉大的國王，犬獾在接近蛇時，用藥物覆蓋自己的身體以接近蛇，正是如此，偉大的國王，修行者在修行的過程中，應當用慈悲的藥物來覆蓋自己的心，以接近充滿憤怒、爭吵、爭執、對立的世間。這是，偉大的國王，犬獾的一個部件應當被把握。此乃，偉大的國王，長老舍利弗在法軍大將時所說—— 「『因此，應當對自己和他人，培養慈悲的心；用慈悲的心來覆蓋，這就是佛陀的教導。』」犬獾的部件問答第五。狐貍的部件問答「尊者那伽仙，『老狐貍的兩個部件應當被把握』你所說的，哪兩個部件應當被把握？」「如同，偉大的國王，老狐貍在獲得食物后，感到噁心，直到吃到飽為止，正是如此，偉大的國王，修行者在修行的過程中，獲得食物后，感到噁心時，僅應滿足於身體的維持。這是，偉大的國王，老狐貍的第一個部件應當被把握。此乃，偉大的國王，長老大迦葉所說—— 「『從臥具上下來，進入村莊乞食；在吃飯的人面前，恰當地伺候他。『他用手拿著食物，送到嘴邊；在放入嘴裡時，手指應當被切斷。『依靠食物的根基，未吃的食物；在吃的時候或未吃的時候，我的噁心感不會消失。』」「再者，偉大的國王，老狐貍在獲得食物后，不會去尋找劣質或優質的食物，正是如此，偉大的國王，修行者在修行的過程中，獲得食物后，不應去尋找『劣質或優質的食物，豐盈或匱乏的食物』，而應對所獲得的食物感到滿足。這是，偉大的國王，老狐貍的第二個部件應當被把握。此乃，偉大的國王，長老優波斯那·旺甘塔子所說—— 「『即使是劣質的食物，也應當感到滿足，不再渴望其他的味道；對各種味道沒有貪戀，心中不沉迷於禪定；對其他的事物感到滿足，平常心便能充實。』」老狐貍的部件問答第六。鹿的部件問答

『『Bhante nāgasena, 『migassa tīṇi aṅgāni gahetabbānī』ti yaṃ vadesi, katamāni tāni tīṇi aṅgāni gahetabbānī』』ti? 『『Yathā, mahārāja, migo divā araññe carati, rattiṃ abbhokāse, evameva kho, mahārāja, yoginā yogāvacarena divā araññe viharitabbaṃ, rattiṃ abbhokāse. Idaṃ, mahārāja, migassa paṭhamaṃ aṅgaṃ gahetabbaṃ.

『『Bhāsitampetaṃ, mahārāja, bhagavatā devātidevena lomahaṃsanapariyāye –

『So kho ahaṃ, sāriputta, yā tā rattiyo sītā hemantikā antaraṭṭhakā himapātasamayā [antaraṭṭhake himapātasamaye (sī. pī. ka.)], tathārūpāsu rattīsu rattiṃ abbhokāse viharāmi, divā vanasaṇḍe. Gimhānaṃ pacchime māse divā abbhokāse viharāmi, rattiṃ vanasaṇḍe』ti.

『『Puna caparaṃ, mahārāja, migo sattimhi vā sare vā opatante vañceti [vajjeti (ka.)] palāyati, na kāyamupaneti, evameva kho, mahārāja, yoginā yogāvacarena kilesesu opatantesu vañcayitabbaṃ [vajjayitabbaṃ (ka.)] palāyitabbaṃ, na cittamupanetabbaṃ. Idaṃ, mahārāja, migassa dutiyaṃ aṅgaṃ gahetabbaṃ.

『『Puna caparaṃ, mahārāja, migo manusse disvā yena vā tena vā palāyati 『mā maṃ te addasaṃsū』ti, evameva kho, mahārāja, yoginā yogāvacarena bhaṇḍanakalahaviggahavivādasīle dussīle kusīte saṅgaṇikārāme disvā yena vā tena vā palāyitabbaṃ 『mā maṃ te addasaṃsu, ahañca te mā addasa』nti. Idaṃ, mahārāja, migassa tatiyaṃ aṅgaṃ gahetabbaṃ. Bhāsitampetaṃ, mahārāja, therena sāriputtena dhammasenāpatinā –

『『『Mā me kadāci pāpiccho, kusīto hīnavīriyo;

Appassuto anācāro, sammato [sameto (sī. pī.)] ahu katthacī』』』ti.

Migaṅgapañho sattamo.

Gorūpaṅgapañho
『『Bhante nāgasena, 『gorūpassa cattāri aṅgāni gahetabbānī』ti yaṃ vadesi, katamāni tāni cattāri aṅgāni gahetabbānī』』ti? 『『Yathā, mahārāja, gorūpo sakaṃ gehaṃ na vijahati, evameva kho, mahārāja, yoginā yogāvacarena sako kāyo na vijahitabbo 『aniccucchādanaparimaddanabhedanavikiraṇaviddhaṃsanadhammo ayaṃ kāyo』ti. Idaṃ, mahārāja, gorūpassa paṭhamaṃ aṅgaṃ gahetabbaṃ.

『『Puna caparaṃ, mahārāja, gorūpo ādinnadhuro sukhadukkhena dhuraṃ vahati, evameva kho, mahārāja, yoginā yogāvacarena ādinnabrahmacariyena sukhadukkhena yāva jīvitapariyādānā āpāṇakoṭikaṃ brahmacariyaṃ caritabbaṃ. Idaṃ, mahārāja, gorūpassa dutiyaṃ aṅgaṃ gahetabbaṃ.

『『Puna caparaṃ, mahārāja, gorūpo chandena ghāyamāno pānīyaṃ pivati, evameva kho, mahārāja, yoginā yogāvacarena ācariyupajjhāyānaṃ anusiṭṭhi chandena pemena pasādena ghāyamānena paṭiggahetabbā. Idaṃ, mahārāja, gorūpassa tatiyaṃ aṅgaṃ gahetabbaṃ.

『『Puna caparaṃ, mahārāja, gorūpo yena kenaci vāhiyamāno vahati, evameva kho, mahārāja, yoginā yogāvacarena theranavamajjhimabhikkhūnampi gihiupāsakassāpi ovādānusāsanī sirasā sampaṭicchitabbā. Idaṃ, mahārāja, gorūpassa catutthaṃ aṅgaṃ gahetabbaṃ. Bhāsitampetaṃ, mahārāja, therena sāriputtena dhammasenāpatinā –

『『『Tadahu pabbajito santo, jātiyā sattavassiko;

Sopi maṃ anusāseyya, sampaṭicchāmi matthake [muddhanā (sī.)].

『『『Tibbaṃ chandañca pemañca, tasmiṃ disvā upaṭṭhape;

Ṭhapeyyācariyaṭṭhāne, sakkacca naṃ punappuna』』』nti.

Gorūpaṅgapañho aṭṭhamo.

Varāhaṅgapañho

「尊者那伽仙，『鹿的三個部件應當被把握』你所說的，哪三個部件應當被把握？」「如同，偉大的國王，鹿在白天于森林中活動，夜晚在空曠處棲息，正是如此，偉大的國王，修行者在修行的過程中，應當白天于森林中生活，夜晚在空曠處棲息。這是，偉大的國王，鹿的第一個部件應當被把握。「此乃，偉大的國王，世尊在寒冷的季節時所說—— 「『我啊，舍利弗，在那些寒冷的夜晚，冷風凜冽時，正是在這樣的夜晚，我在空曠處棲息，白天則在森林中活動。夏季的最後一個月，我白天在空曠處棲息，夜晚在森林中。』」「再者，偉大的國王，鹿在危險的聲音或氣味中會逃跑，而不靠近身體，正是如此，偉大的國王，修行者在煩惱的聲音或氣味中應當逃跑，而不應靠近心。這是，偉大的國王，鹿的第二個部件應當被把握。「再者，偉大的國王，鹿見到人類時會逃跑，『我不想被你們發現』。正是如此，偉大的國王，修行者在面對財物糾紛、爭吵、爭執、邪行時，應當逃跑，『我不想被你們發現，愿我不被你們看到』。這是，偉大的國王，鹿的第三個部件應當被把握。此乃，偉大的國王，長老舍利弗在法軍大將時所說—— 「『愿我不被貪婪所困，懶惰、無能為力；無知、無道德，愿我在任何地方都能得到善待。』」鹿的部件問答第七。牛的部件問答「尊者那伽仙，『牛的四個部件應當被把握』你所說的，哪四個部件應當被把握？」「如同，偉大的國王，牛不離開自己的家，正是如此，偉大的國王，修行者在修行的過程中，應當不離開自己的身體，『這個身體是無常的，充滿了遮蔽、壓迫、分裂、散亂、破壞的法』。這是，偉大的國王，牛的第一個部件應當被把握。「再者，偉大的國王，牛在承受幸福與痛苦的重擔，正是如此，偉大的國王，修行者在修行的過程中，應當在接受的戒律中，承受幸福與痛苦，直至生命的終結，活出完整的戒律。這是，偉大的國王，牛的第二個部件應當被把握。「再者，偉大的國王，牛在渴望中飲水，正是如此，偉大的國王，修行者在修行的過程中，應當以師父與上師的教導為渴望，懷著愛與信任來接受教導。這是，偉大的國王，牛的第三個部件應當被把握。「再者，偉大的國王，牛在任何情況下都不離開重擔，正是如此，偉大的國王，修行者在修行的過程中，應當在長老與中間的比丘、居士的教導中，保持謙卑的態度。這是，偉大的國王，牛的第四個部件應當被把握。此乃，偉大的國王，長老舍利弗在法軍大將時所說—— 「『因此，出家人應當如同七歲的牛；他也應當教導我，愿我在心中接受。』「『看到嚴厲的貪慾與愛，愿我在此處保持謙卑；在教導的位置上，恰當地接受教導。』」牛的部件問答第八。豬的部件問答

『『Bhante nāgasena, 『varāhassa dve aṅgāni gahetabbānī』ti yaṃ vadesi, katamāni tāni dve aṅgāni gahetabbānī』』ti? 『『Yathā, mahārāja, varāho santattakaṭhite [santattakaṭhine (sī. pī.)] gimhasamaye sampatte udakaṃ upagacchati, evameva kho, mahārāja, yoginā yogāvacarena dosena citte āluḷitakhalitavibbhantasantatte sītalāmatapaṇītamettābhāvanaṃ upagantabbaṃ. Idaṃ, mahārāja, varāhassa paṭhamaṃ aṅgaṃ gahetabbaṃ.

『『Puna caparaṃ, mahārāja, varāho cikkhallamudakamupagantvā nāsikāya pathaviṃ khaṇitvā doṇiṃ katvā doṇikāya sayati, evameva kho, mahārāja, yoginā yogāvacarena mānase kāyaṃ nikkhipitvā ārammaṇantaragatena sayitabbaṃ. Idaṃ, mahārāja, varāhassa dutiyaṃ aṅgaṃ gahetabbaṃ. Bhāsitampetaṃ, mahārāja, therena piṇḍolabhāradvājena –

『『『Kāye [kāyena (ka.)] sabhāvaṃ disvāna, vicinitvā vipassako;

Ekākiyo adutiyo, seti ārammaṇantare』』』ti.

Varāhaṅgapañho navamo.

Hatthiṅgapañho

"尊者那伽仙，'豬的兩個部件應當被把握'你所說的，哪兩個部件應當被把握？" "如同，偉大的國王，豬在炎熱的夏季來臨時會尋找水，正是如此，偉大的國王，修行者在修行的過程中，當心被憤怒燒灼、擾亂、動搖、散亂時，應當尋求涼爽、不死、殊勝的慈心修習。這是，偉大的國王，豬的第一個部件應當被把握。 "再者，偉大的國王，豬在泥濘和水中，用鼻子挖土形成一個凹槽，然後躺在凹槽里，正是如此，偉大的國王，修行者在修行的過程中，應當將身體安置在心中，進入所緣中而睡眠。這是，偉大的國王，豬的第二個部件應當被把握。此乃，偉大的國王，長老賓頭盧·婆羅豆婆遮所說—— "'觀察者看到身體的本質，仔細思考後；獨自一人無伴侶，睡在所緣之中。'" 豬的部件問答第九。象的部件問答

『『Bhante nāgasena, 『hatthissa pañca aṅgāni gahetabbānī』ti yaṃ vadesi, katamāni tāni pañca aṅgāni gahetabbānī』』ti? 『『Yathā, mahārāja, hatthī nāma caranto yeva pathaviṃ dāleti, evameva kho, mahārāja, yoginā yogāvacarena kāyaṃ sammasamāneneva sabbe kilesā dāletabbā. Idaṃ, mahārāja, hatthissa paṭhamaṃ aṅgaṃ gahetabbaṃ.

『『Puna caparaṃ, mahārāja, hatthī sabbakāyeneva apaloketi, ujukaṃ yeva pekkhati, na disāvidisā viloketi, evameva kho, mahārāja, yoginā yogāvacarena sabbakāyena apalokinā bhavitabbaṃ, na disāvidisā viloketabbā, na uddhaṃ ulloketabbaṃ, na adho oloketabbaṃ, yugamattapekkhinā bhavitabbaṃ. Idaṃ, mahārāja, hatthissa dutiyaṃ aṅgaṃ gahetabbaṃ.

『『Puna caparaṃ, mahārāja, hatthī anibaddhasayano gocarāyamanugantvā na tameva desaṃ vāsatthamupagacchati, na dhuvappatiṭṭhālayo, evameva kho, mahārāja, yoginā yogāvacarena anibaddhasayanena bhavitabbaṃ, nirālayena piṇḍāya gantabbaṃ, yadi passati vipassako manuññaṃ patirūpaṃ ruciradese bhavaṃ maṇḍapaṃ vā rukkhamūlaṃ vā guhaṃ vā pabbhāraṃ vā, tattheva vāsamupagantabbaṃ, dhuvappatiṭṭhālayo na kātabbo. Idaṃ, mahārāja, hatthissa tatiyaṃ aṅgaṃ gahetabbaṃ.

『『Puna caparaṃ, mahārāja, hatthī udakaṃ ogāhitvā sucivimalasītalasalilaparipuṇṇaṃ kumuduppalapadumapuṇḍarīkasañchannaṃ mahatimahantaṃ padumasaraṃ ogāhitvā kīḷati gajavarakīḷaṃ, evameva kho, mahārāja, yoginā yogāvacarena sucivimalavippasannamanāviladhammavaravāripuṇṇaṃ vimuttikusumasañchannaṃ mahāsatipaṭṭhānapokkharaṇiṃ ogāhitvā ñāṇena saṅkhārā odhunitabbā vidhunitabbā, yogāvacarakīḷā kīḷitabbā. Idaṃ, mahārāja, hatthissa catutthaṃ aṅgaṃ gahetabbaṃ.

『『Puna caparaṃ, mahārāja, hatthī sato pādaṃ uddharati, sato pādaṃ nikkhipati, evameva kho, mahārāja, yoginā yogāvacarena satena sampajānena pādaṃ uddharitabbaṃ, satena sampajānena pādaṃ nikkhipitabbaṃ, abhikkamapaṭikkame samiñjanapasāraṇe sabbattha satena sampajānena bhavitabbaṃ. Idaṃ, mahārāja, hatthissa pañcamaṃ aṅgaṃ gahetabbaṃ. Bhāsitampetaṃ, mahārāja, bhagavatā devātidevena saṃyuttanikāyavare –

『『『Kāyena saṃvaro sādhu, sādhu vācāya saṃvaro;

Manasā saṃvaro sādhu, sādhu sabbattha saṃvaro;

Sabbattha saṃvuto lajjī, rakkhitoti pavuccatī』』』ti.

Hatthiṅgapañho dasamo.Upacikāvaggo catuttho.

Tassuddānaṃ –

Upacikā biḷāro ca, undūro vicchikena ca;

Nakulo siṅgālo migo,

Gorūpo varāho hatthinā dasāti.

Sīhavaggo
Sīhaṅgapañho

「尊者那伽仙，『象的五個部件應當被把握』你所說的，哪五個部件應當被把握？」「如同，偉大的國王，像在行走時會用身體壓實土地，正是如此，偉大的國王，修行者在修行的過程中，應當以適當的方式壓實所有的煩惱。這是，偉大的國王，像的第一個部件應當被把握。「再者，偉大的國王，像用全身觀察，直視而不看四方，正是如此，偉大的國王，修行者在修行的過程中，應當用全身觀察，不應看四方，不應向上仰視，不應向下俯視，而應只關注目標。這是，偉大的國王，像的第二個部件應當被把握。

『『Bhante nāgasena, 『sīhassa satta aṅgāni gahetabbānī』ti yaṃ vadesi, katamāni tāni satta aṅgāni gahetabbānī』』ti? 『『Yathā, mahārāja, sīho nāma setavimalaparisuddhapaṇḍaro, evameva kho, mahārāja, yoginā yogāvacarena setavimalaparisuddhapaṇḍaracittena byapagatakukkuccena bhavitabbaṃ. Idaṃ, mahārāja, sīhassa paṭhamaṃ aṅgaṃ gahetabbaṃ.

『『Puna caparaṃ, mahārāja, sīho catucaraṇo vikkantacārī, evameva kho, mahārāja, yoginā yogāvacarena caturiddhipādacaraṇena bhavitabbaṃ. Idaṃ, mahārāja, sīhassa dutiyaṃ aṅgaṃ gahetabbaṃ.

『『Puna caparaṃ, mahārāja, sīho abhirūparucirakesarī, evameva kho, mahārāja, yoginā yogāvacarena abhirūparucirasīlakesarinā bhavitabbaṃ. Idaṃ, mahārāja, sīhassa tatiyaṃ aṅgaṃ gahetabbaṃ.

『『Puna caparaṃ, mahārāja, sīho jīvitapariyādānepi na kassaci onamati, evameva kho, mahārāja, yoginā yogāvacarena cīvarapiṇḍapātasenāsanagilānapaccayabhesajjaparikkhārapariyādānepi na kassaci onamitabbaṃ. Idaṃ, mahārāja, sīhassa catutthaṃ aṅgaṃ gahetabbaṃ.

『『Puna caparaṃ, mahārāja, sīho sapadānabhakkho yasmiṃ okāse nipatati, tattheva yāvadatthaṃ bhakkhayati, na varamaṃsaṃ vicināti, evameva kho, mahārāja, yoginā yogāvacarena sapadānabhakkhena bhavitabbaṃ, na kulāni vicinitabbāni, na pubbagehaṃ hitvā kulāni upasaṅkamitabbāni, na bhojanaṃ vicinitabbaṃ, yasmiṃ okāse kabaḷaṃ ādīyati, tasmiṃ yeva okāse bhuñjitabbaṃ sarīrayāpanatthaṃ [sarīrayāpanamattaṃ (sī. pī.)], na varabhojanaṃ vicinitabbaṃ. Idaṃ, mahārāja, sīhassa pañcamaṃ aṅgaṃ gahetabbaṃ.

『『Puna caparaṃ, mahārāja, sīho asannidhibhakkho, sakiṃ gocaraṃ bhakkhayitvā na puna taṃ upagacchati, evameva kho, mahārāja, yoginā yogāvacarena asannidhikāraparibhoginā bhavitabbaṃ. Idaṃ, mahārāja, sīhassa chaṭṭhaṃ aṅgaṃ gahetabbaṃ.

『『Puna caparaṃ , mahārāja, sīho bhojanaṃ aladdhā na paritassati, laddhāpi bhojanaṃ agadhito [agathito (sī.)] amucchito anajjhosanno paribhuñjati, evameva kho, mahārāja, yoginā yogāvacarena bhojanaṃ aladdhā na paritassitabbaṃ, laddhāpi bhojanaṃ agadhitena amucchitena anajjhosannena ādīnavadassāvinā nissaraṇapaññena paribhuñjitabbaṃ. Idaṃ, mahārāja, sīhassa sattamaṃ aṅgaṃ gahetabbaṃ. Bhāsitampetaṃ, mahārāja, bhagavatā devātidevena saṃyuttanikāyavare theraṃ mahākassapaṃ parikittayamānena –

『Santuṭṭhoyaṃ, bhikkhave, kassapo itarītarena piṇḍapātena, itarītarapiṇḍapātasantuṭṭhiyā ca vaṇṇavādī, na ca piṇḍapātahetu anesanaṃ appatirūpaṃ āpajjati, aladdhā ca piṇḍapātaṃ na paritassati, laddhā ca piṇḍapātaṃ agadhito amucchito anajjhosanno ādīnavadassāvī nissaraṇapañño paribhuñjatī』』』ti.

Sīhaṅgapañho paṭhamo.

Cakkavākaṅgapañho

"尊者那伽仙，'獅子的七個部件應當被把握'你所說的，哪七個部件應當被把握？" "如同，偉大的國王，獅子是潔白無瑕、純凈的，正是如此，偉大的國王，修行者在修行的過程中，應當保持潔白無瑕、純凈的心，遠離悔恨。這是，偉大的國王，獅子的第一個部件應當被把握。 "再者，偉大的國王，獅子四足行走，步伐有力，正是如此，偉大的國王，修行者在修行的過程中，應當以四神足為基礎行走。這是，偉大的國王，獅子的第二個部件應當被把握。 "再者，偉大的國王，獅子有美麗迷人的鬃毛，正是如此，偉大的國王，修行者在修行的過程中，應當以美麗迷人的戒律為鬃毛。這是，偉大的國王，獅子的第三個部件應當被把握。 "再者，偉大的國王，獅子即使生命垂危也不向任何人低頭，正是如此，偉大的國王，修行者在修行的過程中，即使衣食住行醫藥等生活必需品短缺，也不應向任何人低頭。這是，偉大的國王，獅子的第四個部件應當被把握。 "再者，偉大的國王，獅子按順序進食，在哪裡撲倒獵物就在哪裡盡情進食，不挑選上等的肉，正是如此，偉大的國王，修行者在修行的過程中，應當按順序乞食，不應挑選家庭，不應捨棄之前的住所而去其他家庭，不應挑選食物，在哪裡得到食物就在哪裡食用，僅為維持身體所需，不應挑選上等的食物。這是，偉大的國王，獅子的第五個部件應當被把握。 "再者，偉大的國王，獅子不儲存食物，一次進食后就不再回到那裡，正是如此，偉大的國王，修行者在修行的過程中，應當不儲存食物。這是，偉大的國王，獅子的第六個部件應當被把握。 "再者，偉大的國王，獅子沒有得到食物時不會焦慮，得到食物時也不貪戀、不迷戀、不執著地進食，正是如此，偉大的國王，修行者在修行的過程中，沒有得到食物時不應焦慮，得到食物時也應不貪戀、不迷戀、不執著，看到其過患，以出離的智慧來進食。這是，偉大的國王，獅子的第七個部件應當被把握。此乃，偉大的國王，世尊在相應部中讚歎長老摩訶迦葉時所說—— '比丘們，這個迦葉對任何托缽得到的食物都知足，他讚歎知足於任何托缽得到的食物，爲了托缽不做不適當的事，沒有得到食物時不焦慮，得到食物時不貪戀、不迷戀、不執著，看到其過患，以出離的智慧來進食。'" 獅子的部件問答第一。鴛鴦的部件問答

『『Bhante nāgasena, 『cakkavākassa tīṇi aṅgāni gahetabbānī』ti yaṃ vadesi, katamāni tāni tīṇi aṅgāni gahetabbānīti』』? 『『Yathā, mahārāja, cakkavāko yāva jīvitapariyādānā dutiyikaṃ na vijahati, evameva kho, mahārāja, yoginā yogāvacarena yāva jīvitapariyādānā yoniso manasikāro na vijahitabbo. Idaṃ, mahārāja, cakkavākassa paṭhamaṃ aṅgaṃ gahetabbaṃ.

『『Puna caparaṃ, mahārāja, cakkavāko sevālapaṇakabhakkho, tena ca santuṭṭhiṃ āpajjati, tāya ca santuṭṭhiyā balena ca vaṇṇena ca na parihāyati, evameva kho, mahārāja, yoginā yogāvacarena yathālābhasantoso karaṇīyo, yathālābhasantuṭṭho kho, mahārāja, yogī yogāvacaro na parihāyati sīlena, na parihāyati samādhinā, na parihāyati paññāya, na parihāyati vimuttiyā, na parihāyati vimuttiñāṇadassanena, na parihāyati sabbehi kusalehi dhammehi. Idaṃ, mahārāja, cakkavākassa dutiyaṃ aṅgaṃ gahetabbaṃ.

『『Puna caparaṃ, mahārāja, cakkavāko pāṇe na viheṭhayati, evameva kho, mahārāja, yoginā yogāvacarena nihitadaṇḍena nihitasatthena lajjinā dayāpannena sabbapāṇabhūtahitānukampinā bhavitabbaṃ. Idaṃ, mahārāja, cakkavākassa tatiyaṃ aṅgaṃ gahetabbaṃ. Bhāsatampetaṃ, mahārāja, bhagavatā devātidevena cakkavākajātake –

『『『Yo na hanti na ghāteti, na jināti na jāpaye;

Mettaṃso [ahiṃsā (sī. pī.)] sabbabhūtesu, veraṃ tassa na kenacī』』』ti.

Cakkavākaṅgapañho dutiyo.

Peṇāhikaṅgapañho
『『Bhante nāgasena, 『peṇāhikāya dve aṅgāni gahetabbānī』ti yaṃ vadesi, katamāni tāni dve aṅgāni gahetabbānī』』ti? 『『Yathā, mahārāja, peṇāhikā sakapatimhi usūyāya chāpake na posayati, evameva kho, mahārāja, yoginā yogāvacarena sakamane [sakamano (ka.)] kilese uppanne usūyāyitabbaṃ, satipaṭṭhānena sammāsaṃvarasusire pakkhipitvā manodvāre kāyagatāsati bhāvetabbā. Idaṃ, mahārāja, peṇāhikāya paṭhamaṃ aṅgaṃ gahetabbaṃ.

『『Puna caparaṃ, mahārāja, peṇāhikā pavane divasaṃ gocaraṃ caritvā sāyaṃ pakkhigaṇaṃ upeti attano guttiyā, evameva kho, mahārāja, yoginā yogāvacarena ekakena pavivekaṃ sevitabbaṃ saṃyojanaparimuttiyā, tatra ratiṃ alabhamānena upavādabhayaparirakkhaṇāya saṅghaṃ osaritvā saṅgharakkhitena vasitabbaṃ. Idaṃ, mahārāja, peṇāhikāya dutiyaṃ aṅgaṃ gahetabbaṃ. Bhāsitampetaṃ, mahārāja, brahmunā sahampatinā bhagavato santike –

『『『Sevetha pantāni senāsanāni, careyya saṃyojanavippamokkhā;

Sace ratiṃ nādhigaccheyya tattha, saṅghe vase rakkhitatto satīmā』』』ti.

Peṇāhikaṅgapañho tatiyo.

Gharakapotaṅgapañho

「尊者那伽仙，『鴛鴦的三個部件應當被把握』你所說的，哪三個部件應當被把握？」「如同，偉大的國王，鴛鴦在生命的盡頭不會放棄第二次機會，正是如此，偉大的國王，修行者在修行的過程中，應當在生命的盡頭不放棄正思維。這是，偉大的國王，鴛鴦的第一個部件應當被把握。「再者，偉大的國王，鴛鴦以水草為食，因而獲得滿足，因滿足而不減少體力和容貌，正是如此，偉大的國王，修行者在修行的過程中，應當在獲得應得之物時知足，知足的修行者不會減少其戒律，不會減少其定力，不會減少其智慧，不會減少其解脫，不會減少其解脫的知識與見解，不會減少所有的善法。這是，偉大的國王，鴛鴦的第二個部件應當被把握。「再者，偉大的國王，鴛鴦不會傷害生命，正是如此，偉大的國王，修行者在修行的過程中，應當以不傷害的態度、謙恭的心、慈悲的心，關心所有的生命。這是，偉大的國王，鴛鴦的第三個部件應當被把握。此乃，偉大的國王，世尊在鴛鴦經中所說—— 「『他不殺害、不傷害，不勝過、不壓迫；對所有生物懷有慈心，怨恨不應存在於他心中。』」鴛鴦的部件問答第二。「尊者那伽仙，『蜥蜴的兩個部件應當被把握』你所說的，哪兩個部件應當被把握？」「如同，偉大的國王，蜥蜴在與伴侶相處時不嫉妒，正是如此，偉大的國王，修行者在修行的過程中，面對內心的煩惱時應當不嫉妒，心中應當以正念、正思維來保持安寧。這是，偉大的國王，蜥蜴的第一個部件應當被把握。「再者，偉大的國王，蜥蜴在風中白天覓食，晚上回到自己的巢穴，正是如此，偉大的國王，修行者在修行的過程中，應當獨自一人修習，解脫所有的束縛，若未能獲得樂趣，應當保護自己免受惡言的傷害，安心地在僧團中生活。這是，偉大的國王，蜥蜴的第二個部件應當被把握。此乃，偉大的國王，梵天與與會者在世尊面前所說—— 「『應當走在道路上，居住在安穩的地方，解脫束縛；若未能獲得樂趣，應當在僧團中生活，保持警覺。』」蜥蜴的部件問答第三。「尊者那伽仙，『家鴿的部件應當被把握』你所說的，哪幾個部件應當被把握？」

『『Bhante nāgasena, 『gharakapotassa ekaṃ aṅgaṃ gahetabba』nti yaṃ vadesi, katamaṃ taṃ ekaṃ aṅgaṃ gahetabba』』nti? 『『Yathā, mahārāja, gharakapoto paragehe vasamāno na tesaṃ kiñci bhaṇḍassa nimittaṃ gaṇhāti, majjhatto vasati saññābahulo, evameva kho, mahārāja, yoginā yogāvacarena parakulaṃ upagatena tasmiṃ kule itthīnaṃ vā purisānaṃ vā mañce vā pīṭhe vā vatthe vā alaṅkāre vā upabhoge vā paribhoge vā bhojanavikatīsu vā na nimittaṃ gahetabbaṃ, majjhattena bhavitabbaṃ, samaṇasaññā paccupaṭṭhapetabbā. Idaṃ, mahārāja, gharakapotassa ekaṃ aṅgaṃ gahetabbaṃ. Bhāsitampetaṃ, mahārāja, bhagavatā devātidevena cūḷanāradajātake –

『『『Pavisitvā parakulaṃ, pānatthaṃ bhojanāya vā [pānesu bhojanesu vā (sī. pī.)];

Mitaṃ khāde mitaṃ bhuñje, na ca rūpe manaṃ kare』』』ti.

Gharakapotaṅgapañho catuttho.

Ulūkaṅgapañho
『『Bhante nāgasena, 『ulūkassa dve aṅgāni gahetabbānī』ti yaṃ vadesi, katamāni tāni dve aṅgāni gahetabbānī』』ti? 『『Yathā, mahārāja, ulūko kākehi paṭiviruddho, rattiṃ kākasaṅghaṃ gantvā bahūpi kāke hanati, evameva kho, mahārāja, yoginā yogāvacarena aññāṇena paṭiviruddho kātabbo, ekena raho nisīditvā aññāṇaṃ sampamadditabbaṃ, mūlato chinditabbaṃ. Idaṃ, mahārāja, ulūkassa paṭhamaṃ gahetabbaṃ.

『『Puna caparaṃ, mahārāja, ulūko suppaṭisallīno hoti, evameva kho, mahārāja, yoginā yogāvacarena paṭisallānārāmena bhavitabbaṃ paṭisallānaratena. Idaṃ, mahārāja, ulūkassa dutiyaṃ aṅgaṃ gahetabbaṃ. Bhāsitampetaṃ, mahārāja, bhagavatā devātidevena saṃyuttanikāyavare –

『『『Idha, bhikkhave, bhikkhu paṭisallānārāmo paṭisallānarato 『『idaṃ dukkha』』nti yathābhūtaṃ pajānāti, 『『ayaṃ dukkhasamudayo』』ti yathā bhūthaṃ pajānāti , 『『ayaṃ dukkhanirodho』』ti yathābhūtaṃ pajānāti, 『『ayaṃ dukkhanirodhagāminī paṭipadā』』ti yathābhūtaṃ pajānātī』』』ti.

Ulūkaṅgapañho pañcamo.

Satapattaṅgapañho
『『Bhante nāgasena, 『satapattassa ekaṃ aṅgaṃ gahetabba』nti yaṃ vadesi, katamaṃ taṃ ekaṃ aṅgaṃ gahetabba』』nti? 『『Yathā, mahārāja, satapatto ravitvā paresaṃ khemaṃ vā bhayaṃ vā ācikkhati, evameva kho, mahārāja, yoginā yogāvacarena paresaṃ dhammaṃ desayamānena vinipātaṃ bhayato dassayitabbaṃ, nibbānaṃ khemato dassayitabbaṃ. Idaṃ, mahārāja, satapattassa ekaṃ aṅgaṃ gahetabbaṃ. Bhāsitampetaṃ, mahārāja, therena piṇḍolabhāradvājena –

『『『Niraye bhayasantāsaṃ, nibbāne vipulaṃ sukhaṃ;

Ubhayānetānatthāni dassetabbāni yoginā』』』ti.

Satapattaṅgapañho chaṭṭho.

Vagguliṅgapañho

"尊者那伽仙，'家鴿的一個部件應當被把握'你所說的，哪一個部件應當被把握？" "如同，偉大的國王，家鴿住在別人的房子里時不會注意他們的任何財物，保持中立，充滿警惕，正是如此，偉大的國王，修行者在修行的過程中，進入他人家中時，不應注意那個家庭中的女人或男人，床或椅子，衣服或裝飾品，使用物或消耗品，或各種食物，應當保持中立，保持沙門的意識。這是，偉大的國王，家鴿的一個部件應當被把握。此乃，偉大的國王，世尊在小那羅陀本生經中所說—— "'進入他人家中，爲了飲食；應當適量飲食，不要注意外表。'" 家鴿的部件問答第四。 "尊者那伽仙，'貓頭鷹的兩個部件應當被把握'你所說的，哪兩個部件應當被把握？" "如同，偉大的國王，貓頭鷹與烏鴉為敵，晚上去烏鴉群中殺死許多烏鴉，正是如此，偉大的國王，修行者在修行的過程中，應當與無知為敵，獨自一人坐下來，應當徹底消滅無知，從根本上切斷。這是，偉大的國王，貓頭鷹的第一個部件應當被把握。 "再者，偉大的國王，貓頭鷹善於獨處，正是如此，偉大的國王，修行者在修行的過程中，應當喜愛獨處，樂於獨處。這是，偉大的國王，貓頭鷹的第二個部件應當被把握。此乃，偉大的國王，世尊在相應部中所說—— "'在這裡，比丘們，比丘喜愛獨處，樂於獨處，如實了知"這是苦"，如實了知"這是苦的起因"，如實了知"這是苦的止息"，如實了知"這是導向苦止息的道路"。'" 貓頭鷹的部件問答第五。 "尊者那伽仙，'百舌鳥的一個部件應當被把握'你所說的，哪一個部件應當被把握？" "如同，偉大的國王，百舌鳥鳴叫時會告訴他人安全或危險，正是如此，偉大的國王，修行者在修行的過程中，向他人說法時，應當指出墮落的危險，指出涅槃的安全。這是，偉大的國王，百舌鳥的一個部件應當被把握。此乃，偉大的國王，長老賓頭盧·婆羅豆婆遮所說—— "'地獄的恐懼和驚慌，涅槃的廣大快樂；這兩種意義都應當由修行者指出。'" 百舌鳥的部件問答第六。蝙蝠的部件問答

『『Bhante nāgasena, 『vaggulissa dve aṅgāni gahetabbānī』ti yaṃ vadesi, katamāni tāni dve aṅgāni gahetabbānī』』ti? 『『Yathā, mahārāja, vagguli gehaṃ pavisitvā vicaritvā nikkhamati, na tattha palibuddhati, evameva kho, mahārāja, yoginā yogāvacarena gāmaṃ piṇḍāya pavisitvā sapadānaṃ vicaritvā paṭiladdhalābhena khippameva nikkhamitabbaṃ, na tattha palibuddhena bhavitabbaṃ. Idaṃ, mahārāja, vaggulissa paṭhamaṃ aṅgaṃ gahetabbaṃ.

『『Puna caparaṃ, mahārāja, vagguli paragehe vasamāno na tesaṃ parihāniṃ karoti, evameva kho, mahārāja, yoginā yogāvacarena kulāni upasaṅkamitvā atiyācanāya vā viññattibahulatāya vā kāyadosabahulatāya vā atibhāṇitāya vā samānasukhadukkhatāya vā na tesaṃ koci vippaṭisāro karaṇīyo, napi tesaṃ mūlakammaṃ parihāpetabbaṃ, sabbathā vaḍḍhi yeva icchitabbā. Idaṃ, mahārāja, vaggulissa dutiyaṃ aṅgaṃ gahetabbaṃ. Bhāsitampetaṃ, mahārāja, bhagavatā devātidevena dīghanikāyavare lakkhaṇasuttante –

『『『Suddhāya sīlena sutena buddhiyā, cāgena dhammena bahūhi sādhuhi;

Dhanena dhaññena ca khettavatthunā, puttehi dārehi catuppadehi ca.

『『『Ñātīhi mittehi ca bandhavehi, balena vaṇṇena sukhena cūbhayaṃ;

Kathaṃ na hāyeyyuṃ pareti icchati, atthasamiddhiñca panābhikaṅkhatī』』』ti.

Vagguliṅgapañho sattamo.

Jalūkaṅgapañho
『『Bhante nāgasena, 『jalūkāya ekaṃ aṅgaṃ gahetabba』nti yaṃ vadesi, katamaṃ taṃ ekaṃ aṅgaṃ gahetabba』』nti? 『『Yathā, mahārāja, jalūkā yattha allīyati, tattheva daḷhaṃ allīyitvā ruhiraṃ pivati, evameva kho, mahārāja, yoginā yogāvacarena yasmiṃ ārammaṇe cittaṃ allīyati, taṃ ārammaṇaṃ vaṇṇato ca saṇṭhānato ca disato ca okāsato ca paricchedato ca liṅgato ca nimittato ca daḷhaṃ patiṭṭhāpetvā tenevārammaṇena vimuttirasamasecanakaṃ pātabbaṃ. Idaṃ, mahārāja, jalūkāya ekaṃ aṅgaṃ gahetabbaṃ. Bhāsitampetaṃ, mahārāja, therena anuruddhena –

『『『Parisuddhena cittena, ārammaṇe patiṭṭhāya;

Tena cittena pātabbaṃ, vimuttirasamasecana』』』nti.

Jalūkaṅgapañho aṭṭhamo.

Sappaṅgapañho

"尊者那伽仙，'蝙蝠的兩個部件應當被把握'你所說的，哪兩個部件應當被把握？" "如同，偉大的國王，蝙蝠進入房子後會四處飛行然後離開，不會在那裡停留，正是如此，偉大的國王，修行者在修行的過程中，進入村莊乞食后，應當按順序行走，得到食物后應當迅速離開，不應在那裡停留。這是，偉大的國王，蝙蝠的第一個部件應當被把握。 "再者，偉大的國王，蝙蝠住在別人的房子里時不會給他們帶來損失，正是如此，偉大的國王，修行者在修行的過程中，進入他人家中時，不應因過度乞求、過多要求、身體不當行為、過多言語或分享他們的苦樂而給他們帶來任何後悔，也不應減少他們的根本工作，應當在各方面都希望他們增長。這是，偉大的國王，蝙蝠的第二個部件應當被把握。此乃，偉大的國王，世尊在長部《相好經》中所說—— "'以清凈的戒行、多聞、智慧，以佈施、正法和諸多善行，以財富、穀物、田地和房產，以兒子、妻子和四足動物，以親戚、朋友和親屬，以力量、美貌和雙重快樂，他希望他們不會衰減，而且渴望他們繁榮昌盛。'" 蝙蝠的部件問答第七。 "尊者那伽仙，'水蛭的一個部件應當被把握'你所說的，哪一個部件應當被把握？" "如同，偉大的國王，水蛭附著在哪裡就牢牢地吸附在那裡吸血，正是如此，偉大的國王，修行者在修行的過程中，心附著在某個所緣上時，應當從顏色、形狀、方向、位置、界限、特徵和標誌等方面牢固地確立那個所緣，然後通過那個所緣品嚐解脫的滋味。這是，偉大的國王，水蛭的一個部件應當被把握。此乃，偉大的國王，長老阿那律所說—— "'以清凈的心，確立在所緣上；以那個心品嚐，解脫的滋味。'" 水蛭的部件問答第八。蛇的部件問答

『『Bhante nāgasena, 『sappassa tīṇi aṅgāni gahetabbānī』ti yaṃ vadesi, katamāni tāni tīṇi aṅgāni gahetabbānī』』ti? 『『Yathā, mahārāja, sappo urena gacchati, evameva kho, mahārāja, yoginā yogāvacarena paññāya caritabbaṃ, paññāya caramānassa kho, mahārāja, yogino cittaṃ ñāye carati, vilakkhaṇaṃ vivajjeti, salakkhaṇaṃ bhāveti. Idaṃ, mahārāja , sappassa paṭhamaṃ aṅgaṃ gahetabbaṃ.

『『Puna caparaṃ, mahārāja, sappo caramāno osadhaṃ parivajjento carati, evameva kho, mahārāja, yoginā yogāvacarena duccaritaṃ parivajjentena caritabbaṃ. Idaṃ, mahārāja, sappassa dutiyaṃ aṅgaṃ gahetabbaṃ.

『『Puna caparaṃ, mahārāja, sappo manusse disvā tappati [manussaṃ disvā kampati (ka.)] socati cintayati, evameva kho mahārāja yoginā yogāvacarena kuvitakke, vitakketvā aratiṃ uppādayitvā tappitabbaṃ socitabbaṃ cintayitabbaṃ 『pamādena me divaso vītināmito, na so puna sakkā laddhu』nti. Idaṃ, mahārāja, sappassa tatiyaṃ aṅgaṃ gahetabbaṃ. Bhāsitampetaṃ, mahārāja, bhagavatā bhallāṭiyajātake dvinnaṃ kinnarānaṃ –

『『『Mayekarattaṃ [yamekarattiṃ (sī. pī.)] vippavasimha ludda, akāmakā aññamaññaṃ sarantā;

Tamekarattaṃ [tamekarattiṃ (sī. pī.)] anutappamānā, socāma 『sā ratti puna nahessatī』』』ti.

Sappaṅgapañho navamo.

Ajagaraṅgapañho
『『Bhante nāgasena, 『ajagarassa ekaṃ aṅgaṃ gahetabba』nti yaṃ vadesi, katamaṃ taṃ ekaṃ aṅgaṃ gahetabba』』nti? 『『Yathā, mahārāja, ajagaro mahatimahākāyo bahūpi divase ūnūdaro dīnataro kucchipūraṃ āhāraṃ na labhati, aparipuṇṇo yeva yāvadeva sarīrayāpanamattakena yāpeti, evameva kho, mahārāja, yogino yogāvacarassa bhikkhācariyappasutassa parapiṇḍamupagatassa paradinnappāṭikaṅkhissa sayaṃgāhappaṭiviratassa dullabhaṃ udaraparipūraṃ āhāraṃ, api ca atthavasikena kulaputtena cattāro pañca ālope abhuñjitvā avasesaṃ udakena paripūretabbaṃ. Idaṃ, mahārāja, ajagarassa ekaṃ aṅgaṃ gahetabbaṃ. Bhāsitampetaṃ, mahārāja, therena sāriputtena dhammasenāpatinā –

『『『Allaṃ sukkhaṃ vā bhuñjanto, na bāḷhaṃ suhito siyā;

Ūnūdaro mitāhāro, sato bhikkhu paribbaje.

『『『Cattāro pañca ālope, abhutvā udakaṃ pive;

Alaṃ phāsu vihārāya, pahitattassa bhikkhuno』』』ti.

Ajagaraṅgapañho dasamo.

Sīhavaggo pañcamo.

Tassuddānaṃ –

Kesarī cakkavāko ca, peṇāhi gharakapotako;

Ulūko satapatto ca, vagguli ca jalūpikā;

Sappo ajagaro ceva, vaggo tena pavuccatīti.

Makkaṭakavaggo
Panthamakkaṭakaṅgapañho
『『Bhante nāgasena, 『panthamakkaṭakassa ekaṃ aṅgaṃ gahetabba』nti yaṃ vadesi, katamaṃ taṃ ekaṃ aṅgaṃ gahetabba』』nti? 『『Yathā, mahārāja, panthamakkaṭako panthe makkaṭajālavitānaṃ katvā yadi tattha jālake laggati kimi vā makkhikā vā paṭaṅgo vā, taṃ gahetvā bhakkhayati, evameva kho, mahārāja, yoginā yogāvacarena chasu dvāresu satipaṭṭhānajālavitānaṃ katvā yadi tattha kilesamakkhikā bajjhanti, tattheva ghātetabbā. Idaṃ, mahārāja, panthamakkaṭakassa ekaṃ aṅgaṃ gahetabbaṃ. Bhāsitampetaṃ, mahārāja, therena anuruddhena –

『『『Cittaṃ niyame chasu dvāresu, satipaṭṭhānavaruttame;

Kilesā tattha laggā ce, hantabbā te vipassinā』』』ti.

Panthamakkaṭakaṅgapañho paṭhamo.

Thanassitadārakaṅgapañho

"尊者那伽仙，'蛇的三個部件應當被把握'你所說的，哪三個部件應當被把握？" "如同，偉大的國王，蛇以尾巴滑行，正是如此，偉大的國王，修行者在修行的過程中，應當依靠智慧而行，智慧行者的心應當在智慧中執行，避免顯而易見的，培養微妙的。這是，偉大的國王，蛇的第一個部件應當被把握。 "再者，偉大的國王，蛇在移動時避免毒草，正是如此，偉大的國王，修行者在修行的過程中，應當避免惡行而行。這是，偉大的國王，蛇的第二個部件應當被把握。 "再者，偉大的國王，蛇見到人類時會顫抖、憂慮、思考，正是如此，偉大的國王，修行者在修行的過程中，應當對惡行感到不安，思考『我因疏忽而度過了這一天，無法再獲得』。這是，偉大的國王，蛇的第三個部件應當被把握。此乃，偉大的國王，世尊在蛇本生經中所說—— 「『我們在同一個夜晚中被分開，因慾望而互相思念；在同一個夜晚中感到懊悔，哀嘆『這一夜再也不會來了。』」蛇的部件問答第九。 "尊者那伽仙，'蟒蛇的一個部件應當被把握'你所說的，哪一個部件應當被把握？" "如同，偉大的國王，蟒蛇的身體巨大，許多天都無法吃到食物，直到肚子空得只剩下能維持身體的量，正是如此，偉大的國王，修行者在修行的過程中，應當在乞食中，懂得如何處理他人的食物，期待他人給予的食物，自己應當克制，以免因食物而過度飽脹。同時，出於利益的考慮，家中的兒子應當在四分之一的份額中獲得剩餘的食物，剩下的用水填滿。這是，偉大的國王，蟒蛇的一個部件應當被把握。此乃，偉大的國王，長老舍利弗在法軍指揮官面前所說—— 「『應當適量飲食，不要過度；飢腸轆轆的適度飲食，謹慎的比丘應當行走。「『在四分之一的份額中，飲用剩餘的水；適合舒適的修行，謹慎的比丘。』」蟒蛇的部件問答第十。獅子章節第五。其摘要—— 獅子、鴛鴦、蜥蜴、貓頭鷹、百舌鳥、蝙蝠、蛇、蟒蛇，因而稱為這一章節。獼猴章節 "尊者那伽仙，'獼猴的一個部件應當被把握'你所說的，哪一個部件應當被把握？" "如同，偉大的國王，獼猴在路上設立了猴網，若在那兒被抓住了，可能是蒼蠅或蚊子或蜻蜓，抓住后便會吃掉，正是如此，偉大的國王，修行者在修行的過程中，應當在六個門口設立正念的網，若在那兒被煩惱抓住，應當立即消滅它。這是，偉大的國王，獼猴的一個部件應當被把握。此乃，偉大的國王，長老阿那律所說—— 「『心應當在六個門口保持正念，最好的正念；若煩惱在那兒出現，應當由有智慧的人消滅它。』」獼猴的部件問答第一。 "尊者那伽仙，'獼猴的一個部件應當被把握'你所說的，哪一個部件應當被把握？"

『『Bhante nāgasena, 『thanassitadārakassa ekaṃ aṅgaṃ gahetabba』nti yaṃ vadesi, katamaṃ taṃ ekaṃ aṅgaṃ gahetabba』』nti ? 『『Yathā, mahārāja, thanassitadārako sadatthe laggati, khīratthiko rodati, evameva kho, mahārāja, yoginā yogāvacarena sadatthe laggitabbaṃ, sabbattha dhammañāṇena bhavitabbaṃ, uddese paripucchāya sammappayoge paviveke garusaṃvāse kalyāṇamittasevane. Idaṃ, mahārāja, thanassitadārakassa ekaṃ aṅgaṃ gahetabbaṃ. Bhāsitampetaṃ, mahārāja, bhagavatā devātidevena dīghanikāyavare parinibbānasuttante –

『『『Iṅghaṃ tumhe, ānanda, sāratthe [sadatthe (sī. pī.)] ghaṭatha, sāratthe anuyuñjatha;

Sāratthe appamattā ātāpino pahitattā viharathā』』』ti.

Thanassitadārakaṅgapañho dutiyo.

Cittakadharakummaṅgapañho
『『Bhante nāgasena, 『cittakadharakummassa [cittakathalakummassa (sī. pī.)] ekaṃ aṅgaṃ gahetabba』nti yaṃ vadesi, katamaṃ taṃ ekaṃ aṅgaṃ gahetabba』』nti? 『『Yathā, mahārāja, cittakadharakummo udakabhayā udakaṃ parivajjetvā vicarati, tāya ca pana udakaṃ parivajjanāya āyunā na parihāyati, evameva kho, mahārāja, yoginā yogāvacarena pamāde bhayadassāvinā bhavitabbaṃ, appamāde guṇavisesadassāvinā. Tāya ca pana bhayadassāvitāya na parihāyati sāmaññā, nibbānassa santike upeti [ṭhapeti (ka.)]. Idaṃ, mahārāja, cittakadharakummassa ekaṃ aṅgaṃ gahetabbaṃ. Bhāsitampetaṃ, mahārāja, bhagavatā devātidevena dhammapade –

『『『Appamādarato bhikkhu, pamāde bhayadassi vā;

Abhabbo parihānāya, nibbānasseva santike』』』ti.

Cittakadharakummaṅgapañho catuttho.

Pavanaṅgapañho
『『Bhante nāgasena, 『pavanassa pañca aṅgāni gahetabbānī』ti yaṃ vadesi, katamāni tāni pañca aṅgāni gahetabbānī』』ti? 『『Yathā, mahārāja, pavanaṃ nāma asucijanaṃ paṭicchādeti, evameva kho, mahārāja, yoginā yogāvacarena paresaṃ aparaddhaṃ khalitaṃ paṭicchādetabbaṃ na vivaritabbaṃ. Idaṃ, mahārāja, pavanassa paṭhamaṃ aṅgaṃ gahetabbaṃ.

『『Puna caparaṃ, mahārāja, pavanaṃ suññaṃ pacurajanehi, evameva kho, mahārāja, yoginā yogāvacarena rāgadosamohamānadiṭṭhijālehi sabbehi ca kilesehi suññena bhavitabbaṃ. Idaṃ, mahārāja, pavanassa dutiyaṃ aṅgaṃ gahetabbaṃ.

『『Puna caparaṃ, mahārāja, pavanaṃ vivittaṃ janasambādharahitaṃ, evameva kho, mahārāja, yoginā yogāvacarena pāpakehi akusalehi dhammehi anariyehi pavivittena bhavitabbaṃ. Idaṃ, mahārāja, pavanassa tatiyaṃ aṅgaṃ gahetabbaṃ.

『『Puna caparaṃ, mahārāja, pavanaṃ santaṃ parisuddhaṃ, evameva kho, mahārāja, yoginā yogāvacarena santena parisuddhena bhavitabbaṃ, nibbutena pahīnamānena pahīnamakkhena bhavitabbaṃ. Idaṃ, mahārāja, pavanassa catutthaṃ aṅgaṃ gahetabbaṃ.

『『Puna caparaṃ, mahārāja, pavanaṃ ariyajanasaṃsevitaṃ, evameva kho, mahārāja, yoginā yogāvacarena ariyajanasaṃsevitena bhavitabbaṃ. Idaṃ, mahārāja, pavanassa pañcamaṃ aṅgaṃ gahetabbaṃ. Bhāsitampetaṃ, mahārāja, bhagavatā devātidevena saṃyuttanikāyavare –

『『『Pavivittehi ariyehi, pahitattehi jhāyibhi;

Niccaṃ āraddhavīriyehi, paṇḍitehi sahāvase』』』ti.

Pavanaṅgapañho catuttho.

Rukkhaṅgapañho

"尊者那伽仙，'善根少年的一個部件應當被把握'你所說的，哪一個部件應當被把握？" "如同，偉大的國王，善根少年在美好事物中生根，因而哭泣，正是如此，偉大的國王，修行者在修行的過程中，應當在美好事物中紮根，處處應當以法的智慧行事，藉助提問和正確的修習，保持深思熟慮和善友的陪伴。這是，偉大的國王，善根少年的一個部件應當被把握。此乃，偉大的國王，世尊在長部《涅槃經》中所說—— 「『確實，你們，阿難，應當在美好事物中紮根，依靠美好事物；在美好事物中，勤勉者應當保持精進和專注。』」善根少年的部件問答第二。 "尊者那伽仙，'心持龜的一個部件應當被把握'你所說的，哪一個部件應當被把握？" "如同，偉大的國王，心持龜因水的恐懼而避開水，然而爲了避免水而不放棄生命，正是如此，偉大的國王，修行者在修行的過程中，應當對疏忽感到恐懼，謹慎地保持專注。因而，害怕疏忽的修行者不應放棄對共性的追求，直至達到涅槃的境地。這是，偉大的國王，心持龜的一個部件應當被把握。此乃，偉大的國王，世尊在法句經中所說—— 「『不疏忽的比丘，看到疏忽的恐懼；不應被毀滅，直至達到涅槃的境地。』」心持龜的部件問答第四。 "尊者那伽仙，'風的五個部件應當被把握'你所說的，哪五個部件應當被把握？" "如同，偉大的國王，風遮蓋了污穢的人，正是如此，偉大的國王，修行者在修行的過程中，應當遮蓋他人的過失，不應公開揭露。這是，偉大的國王，風的第一個部件應當被把握。 "再者，偉大的國王，風是空的，充滿了許多人，正是如此，偉大的國王，修行者在修行的過程中，應當在貪、恚、癡、驕、見等煩惱的網中保持空靈。這是，偉大的國王，風的第二個部件應當被把握。 "再者，偉大的國王，風是寂靜的，沒有人群的干擾，正是如此，偉大的國王，修行者在修行的過程中，應當與惡法、不善法、非正法保持距離。這是，偉大的國王，風的第三個部件應當被把握。 "再者，偉大的國王，風是寧靜的、純凈的，正是如此，偉大的國王，修行者在修行的過程中，應當保持寧靜和純凈，保持解脫和放棄的心態。這是，偉大的國王，風的第四個部件應當被把握。 "再者，偉大的國王，風是受到聖者的讚美，正是如此，偉大的國王，修行者在修行的過程中，應當保持與聖者的親近。這是，偉大的國王，風的第五個部件應當被把握。此乃，偉大的國王，世尊在相應部中所說—— 「『與聖者相處，專注于修行者；永遠努力不懈，明智者應與之同住。』」風的部件問答第四。 "尊者那伽仙，'樹的部件應當被把握'你所說的，哪一個部件應當被把握？"

『『Bhante nāgasena, 『rukkhassa tīṇi aṅgāni gahetabbānī』ti yaṃ vadesi, katamāni tāni tīṇi aṅgāni gahetabbānī』』ti? 『『Yathā, mahārāja, rukkho nāma pupphaphaladharo, evameva kho, mahārāja, yoginā yogāvacarena vimuttipupphasāmaññaphaladhārinā bhavitabbaṃ. Idaṃ, mahārāja, rukkhassa paṭhamaṃ aṅgaṃ gahetabbaṃ.

『『Puna caparaṃ, mahārāja, rukkho upagatānamanuppaviṭṭhānaṃ janānaṃ chāyaṃ deti, evameva kho , mahārāja, yoginā yogāvacarena upagatānamanuppaviṭṭhānaṃ puggalānaṃ āmisappaṭisandhārena vā dhammappaṭisanthārena vā paṭisantharitabbaṃ. Idaṃ, mahārāja, rukkhassa dutiyaṃ aṅgaṃ gahetabbaṃ.

『『Puna caparaṃ, mahārāja, rukkho chāyāvemattaṃ na karoti, evameva kho, mahārāja, yoginā yogāvacarena sabbasattesu vemattatā na kātabbā, coravadhakapaccatthikesupi attanipi samasamā mettābhāvanā kātabbā, 『kinti ime sattā averā abyāpajjā [abyāpajjhā (sī.)] anīghā sukhī attānaṃ parihareyyu』nti. Idaṃ, mahārāja, rukkhassa tatiyaṃ aṅgaṃ gahetabbaṃ. Bhāsitampetaṃ, mahārāja, therena sāriputtena dhammasenāpatinā –

『『『Vadhake devadattamhi, core aṅgulimālake;

Dhanapāle rāhule ca, sabbattha samako munī』』』ti.

Rukkhaṅgapañho pañcamo.

Meghaṅgapañho
『『Bhante nāgasena, 『meghassa pañca aṅgāni gahetabbānī』ti yaṃ vadesi, katamāni tāni pañca aṅgāni gahetabbānī』』ti? 『『Yathā, mahārāja, megho uppannaṃ rajojallaṃ vūpasameti, evameva kho, mahārāja, yoginā yogāvacarena uppannaṃ kilesarajojallaṃ vūpasametabbaṃ. Idaṃ, mahārāja, meghassa paṭhamaṃ aṅgaṃ gahetabbaṃ.

『『Puna caparaṃ, mahārāja, megho pathaviyā uṇhaṃ nibbāpeti, evameva kho, mahārāja, yoginā yogāvacarena mettābhāvanāya sadevako loko nibbāpetabbo. Idaṃ, mahārāja, meghassa dutiyaṃ aṅgaṃ gahetabbaṃ.

『『Puna caparaṃ, mahārāja, megho sabbabījāni viruhāpeti, evameva kho, mahārāja, yoginā yogāvacarena sabbasattānaṃ saddhaṃ uppādetvā taṃ saddhābījaṃ tīsu sampattīsu ropetabbaṃ, dibbamānusikāsu sukhasampattīsu yāvaparamatthanibbānasukhasampatti. Idaṃ, mahārāja, meghassa tatiyaṃ aṅgaṃ gahetabbaṃ.

『『Puna caparaṃ, mahārāja, megho ututo samuṭṭhahitvā dharaṇitalaruhe tiṇarukkhalatāgumbaosadhivanappatayo parirakkhati, evameva kho, mahārāja, yoginā yogāvacarena yoniso manasikāraṃ nibbattetvā tena yoniso manasikārena samaṇadhammo parirakkhitabbo, yoniso manasikāramūlakā sabbe kusalā dhammā. Idaṃ, mahārāja, meghassa catutthaṃ aṅgaṃ gahetabbaṃ.

『『Puna caparaṃ , mahārāja, megho vassamāno naditaḷākapokkharaṇiyo kandarapadarasarasobbhaudapānāni ca paripūreti udakadhārāhi, evameva kho, mahārāja, yoginā yogāvacarena āgamapariyattiyā dhammameghamabhivassayitvā adhigamakāmānaṃ mānasaṃ paripūrayitabbaṃ. Idaṃ, mahārāja, meghassa pañcamaṃ aṅgaṃ gahetabbaṃ. Bhāsitampetaṃ, mahārāja, therena sāriputtena dhammasenāpatinā –

『『『Bodhaneyyaṃ janaṃ disvā, satasahassepi yojane;

Khaṇena upagantvāna, bodheti taṃ mahāmunī』』』ti.

Meghaṅgapañho chaṭṭho.

Maṇiratanaṅgapañho

"尊者那伽仙，'樹的三個部件應當被把握'你所說的，哪三個部件應當被把握？" "如同，偉大的國王，樹是果實和花的承載者，正是如此，偉大的國王，修行者在修行的過程中，應當成為解脫的花果的承載者。這是，偉大的國王，樹的第一個部件應當被把握。 "再者，偉大的國王，樹給予來者的廕庇，正是如此，偉大的國王，修行者在修行的過程中，應當為來者提供廕庇，無論是通過物質的給予，還是通過法的連線。這是，偉大的國王，樹的第二個部件應當被把握。 "再者，偉大的國王，樹並不只提供廕庇，正是如此，偉大的國王，修行者在修行的過程中，應當對所有眾生保持無差別的慈悲，即使是對殺人者和盜賊，也應當以同樣的慈悲心思，『這些眾生應無怨恨、無敵意、幸福地照顧自己』。這是，偉大的國王，樹的第三個部件應當被把握。此乃，偉大的國王，長老舍利弗在法軍指揮官面前所說—— 「『在殺人者德達中，在盜賊阿阇黎中；在所有地方，修行者應當平等對待。』」樹的部件問答第五。 "尊者那伽仙，'云的五個部件應當被把握'你所說的，哪五個部件應當被把握？" "如同，偉大的國王，云消散了塵埃，正是如此，偉大的國王，修行者在修行的過程中，應當消散內心的塵埃。這是，偉大的國王，云的第一個部件應當被把握。 "再者，偉大的國王，云使大地變涼，正是如此，偉大的國王，修行者在修行的過程中，應當以慈悲心使有情眾生得到安寧。這是，偉大的國王，云的第二個部件應當被把握。 "再者，偉大的國王，云使所有種子生長，正是如此，偉大的國王，修行者在修行的過程中，應當在所有眾生的信心中播種，直至三種成就：天的、人間的、直至究竟的涅槃的幸福。這是，偉大的國王，云的第三個部件應當被把握。 "再者，偉大的國王，云在高處聚集，保護大地上的草木、樹木、草藥和植物，正是如此，偉大的國王，修行者在修行的過程中，應當以正念保護正法，正法的根本是所有善法。這是，偉大的國王，云的第四個部件應當被把握。 "再者，偉大的國王，云在降雨時滋潤河流、湖泊、泉水和水池，正是如此，偉大的國王，修行者在修行的過程中，應當以法雨滋潤那些渴望獲得解脫的人們的心靈。這是，偉大的國王，云的第五個部件應當被把握。此乃，偉大的國王，長老舍利弗在法軍指揮官面前所說—— 「『看到眾生，猶如千百里之遙；瞬間靠近，教化他們的偉大聖者。』」云的部件問答第六。 "尊者那伽仙，'寶石的部件應當被把握'你所說的，哪一個部件應當被把握？"

『『Bhante nāgasena, 『maṇiratanassa tīṇi aṅgāni gahetabbānī』ti yaṃ vadesi, katamāni tāni tīṇi aṅgāni gahetabbānī』』ti? 『『Yathā, mahārāja, maṇiratanaṃ ekantaparisuddhaṃ, evameva kho, mahārāja, yoginā yogāvacarena ekantaparisuddhājīvena bhavitabbaṃ. Idaṃ, mahārāja, maṇiratanassa paṭhamaṃ aṅgaṃ gahetabbaṃ.

『『Puna caparaṃ, mahārāja, maṇiratanaṃ na kenaci saddhiṃ missīyati, evameva kho, mahārāja, yoginā yogāvacarena pāpehi pāpasahāyehi saddhiṃ na missitabbaṃ. Idaṃ, mahārāja, maṇiratanassa dutiyaṃ aṅgaṃ gahetabbaṃ.

『『Puna caparaṃ, mahārāja, maṇiratanaṃ jātiratanehi yojīyati, evameva kho, mahārāja, yoginā yogāvacarena uttamavarajātimantehi saddhiṃ saṃvasitabbaṃ, paṭipannakaphalaṭṭhasekkhaphalasamaṅgīhi sotāpannasakadāgāmianāgāmiarahantatevijjachaḷabhiññasamaṇamaṇiratanehi saddhiṃ saṃvasitabbaṃ. Idaṃ, mahārāja, maṇiratanassa tatiyaṃ aṅgaṃ gahetabbaṃ. Bhāsitampetaṃ, mahārāja, bhagavatā devātidevena suttanipāte –

『『『Suddhā suddhehi saṃvāsaṃ, kappayavho patissatā;

Tato samaggā nipakā, dukkhassantaṃ karissathā』』』ti.

Maṇiratanapañho sattamo.

Māgavikaṅgapañho
『『Bhante nāgasena, 『māgavikassa cattāri aṅgāni gahetabbānī』ti yaṃ vadesi, katamāni tāni cattāri aṅgāni gahetabbānī』』ti? 『『Yathā, mahārāja, māgaviko appamiddho hoti, evameva kho, mahārāja, yoginā yogāvacarena appamiddhena bhavitabbaṃ. Idaṃ, mahārāja, māgavikassa paṭhamaṃ aṅgaṃ gahetabbaṃ.

『『Puna caparaṃ, mahārāja, māgaviko migesu yeva cittaṃ upanibandhati, evameva kho, mahārāja, yoginā yogāvacarena ārammaṇesu yeva cittaṃ upanibandhitabbaṃ. Idaṃ, mahārāja, māgavikassa dutiyaṃ aṅgaṃ gahetabbaṃ.

『『Puna caparaṃ, mahārāja, māgaviko kālaṃ kammassa jānāti, evameva kho, mahārāja, yoginā yogāvacarena paṭisallānassa kālo jānitabbo 『ayaṃ kālo paṭisallānassa, ayaṃ kālo nikkhamanāyā』ti. Idaṃ, mahārāja, māgavikassa tatiyaṃ aṅgaṃ gahetabbaṃ.

『『Puna caparaṃ, mahārāja, māgaviko migaṃ disvā hāsamabhijaneti 『imaṃ lacchāmī』ti, evameva kho, mahārāja, yoginā yogāvacarena ārammaṇe abhiramitabbaṃ, hāsamabhijanetabbaṃ 『uttariṃ visesamadhigacchissāmī』ti. Idaṃ, mahārāja, māgavikassa catutthaṃ aṅgaṃ gahetabbaṃ. Bhāsitampetaṃ mahārāja therena mogharājena –

『『『Ārammaṇe labhitvāna, pahitattena bhikkhunā;

Bhiyyo hāso janetabbo, adhigacchissāmi uttari』』』nti.

Māgavikaṅgapañho aṭṭhamo.

Bāḷisikaṅgapañho

"尊者那伽仙，'寶石的三個部件應當被把握'你所說的，哪三個部件應當被把握？" "如同，偉大的國王，寶石是極其純凈的，正是如此，偉大的國王，修行者在修行的過程中，應當以極其純凈的生命而行。這是，偉大的國王，寶石的第一個部件應當被把握。 "再者，偉大的國王，寶石不與任何東西混合，正是如此，偉大的國王，修行者在修行的過程中，不應與惡行及惡行的同伴混合。這是，偉大的國王，寶石的第二個部件應當被把握。 "再者，偉大的國王，寶石與珍貴的寶石相結合，正是如此，偉大的國王，修行者在修行的過程中，應當與優秀的眾生共處，和有修行果位的聲聞、緣覺、菩薩及具足六通的聖者共處。這是，偉大的國王，寶石的第三個部件應當被把握。此乃，偉大的國王，世尊在經集中的所說—— 「『與純凈者共處，善於相處的應當保持；然後和諧相處，消除痛苦的根源。』」寶石的部件問答第七。 "尊者那伽仙，'獵人的四個部件應當被把握'你所說的，哪四個部件應當被把握？" "如同，偉大的國王，獵人是警覺的，正是如此，偉大的國王，修行者在修行的過程中，應當保持警覺。這是，偉大的國王，獵人的第一個部件應當被把握。 "再者，偉大的國王，獵人只關注獵物，正是如此，偉大的國王，修行者在修行的過程中，應當只關注所緣。這是，偉大的國王，獵人的第二個部件應當被把握。 "再者，偉大的國王，獵人知道時機，正是如此，偉大的國王，修行者在修行的過程中，應當知道獨處的時機，『這是獨處的時機，這是出離的時機』。這是，偉大的國王，獵人的第三個部件應當被把握。 "再者，偉大的國王，獵人見到獵物時會微笑，正是如此，偉大的國王，修行者在修行的過程中，應當對所緣感到歡喜，微笑著說『我將獲得更高的成就』。這是，偉大的國王，獵人的第四個部件應當被把握。此乃，偉大的國王，長老摩訶王所說—— 「『在所緣中獲得，警覺的比丘；更多的歡笑應當產生，我將獲得更高的成就。』」獵人的部件問答第八。 "尊者那伽仙，'傻瓜的部件應當被把握'你所說的，哪一個部件應當被把握？"

『『Bhante nāgasena, 『bāḷisikassa dve aṅgāni gahetabbānī』ti yaṃ vadesi, katamāni tāni dve aṅgāni gahetabbānī』』ti? 『『Yathā, mahārāja, bāḷisiko baḷisena macche uddharati, evameva kho, mahārāja, yoginā yogāvacarena ñāṇena uttariṃ sāmaññaphalāni uddharitabbāni. Idaṃ, mahārāja, bāḷisikassa paṭhamaṃ aṅgaṃ gahetabbaṃ.

『『Puna caparaṃ, mahārāja, bāḷisiko parittakaṃ vadhitvā vipulaṃ lābhamadhigacchati, evameva kho, mahārāja, yoginā yogāvacarena parittalokāmisamattaṃ pariccajitabbaṃ. Lokāmisamattaṃ, mahārāja, pariccajitvā yogī yogāvacaro vipulaṃ sāmaññaphalaṃ adhigacchati. Idaṃ, mahārāja, bāḷisikassa dutiyaṃ aṅgaṃ gahetabbaṃ. Bhāsitampetaṃ, mahārāja, therena rāhulena –

『『『Suññatañcānimittañca, vimokkhañcāppaṇihitaṃ;

Caturo phale chaḷabhiññā, cajitvā lokāmisaṃ labhe』』』ti.

Bāḷisikaṅgapañho navamo.

Tacchakaṅgapañho
『『Bhante nāgasena, 『tacchakassa dve aṅgāni gahetabbānī』ti yaṃ vadesi, katamāni tāni dve aṅgāni gahetabbānī』』ti? 『『Yathā, mahārāja, tacchako kāḷasuttaṃ anulometvā rukkhaṃ tacchati, evameva kho, mahārāja, yoginā yogāvacarena jinasāsanamanulomayitvā sīlapathaviyaṃ patiṭṭhahitvā saddhāhatthena paññāvāsiṃ gahetvā kilesā tacchetabbā. Idaṃ, mahārāja, tacchakassa paṭhamaṃ aṅgaṃ gahetabbaṃ.

『『Puna caparaṃ, mahārāja, tacchako phegguṃ apaharitvā sāramādiyati, evameva kho, mahārāja, yoginā yogāvacarena sassataṃ ucchedaṃ taṃ jīvaṃ taṃ sarīraṃ aññaṃ jīvaṃ aññaṃ sarīraṃ taduttamaṃ aññaduttamaṃ akatamabhabbaṃ apurisakāraṃ abrahmacariyavāsaṃ sattavināsaṃ navasattapātubhāvaṃ saṅkhārasassatabhāvaṃ yo karoti, so paṭisaṃvedeti, añño karoti, añño paṭisaṃvedeti, kammaphaladassanā ca kiriyaphaladiṭṭhi ca iti evarūpāni ceva aññāni ca vivādapathāni apanetvā saṅkhārānaṃ sabhāvaṃ paramasuññataṃ nirīhanijjīvataṃ [nisattanijīvataṃ (ka.)] accantaṃ suññataṃ ādiyitabbaṃ. Idaṃ, mahārāja, tacchakassa dutiyaṃ aṅgaṃ gahetabbaṃ. Bhāsitampetaṃ, mahārāja, bhagavatā devātidevena suttanipāte –

『『『Kāraṇḍavaṃ niddhamatha, kasambuṃ apakassatha;

Tato palāpe vāhetha, assamaṇe samaṇamānine.

『『『Niddhamitvāna pāpicche, pāpaācāragocare;

Suddhā suddhehi saṃvāsaṃ, kappayavho patissatā;

Tato samaggā nipakā, dukkhassantaṃ karissathā』』』ti.

Tacchakaṅgapañho dasamo.

Makkaṭakavaggo chaṭṭho.

Tassuddānaṃ –

Makkaṭo dārako kummo, vanaṃ rukkho ca pañcamo;

Megho maṇi māgaviko, bāḷisī tacchakena cāti.

Kumbhavaggo
Kumbhaṅgapañho
『『Bhante nāgasena, 『kumbhassa ekaṃ aṅgaṃ gahetabba』nti yaṃ vadesi, katamaṃ taṃ ekaṃ aṅgaṃ gahetabba』』nti? 『『Yathā, mahārāja, kumbho sampuṇṇo na saṇati, evameva kho, mahārāja, yoginā yogāvacarena āgame adhigame pariyattiyaṃ sāmaññe pāramiṃ patvā na saṇitabbaṃ, na tena māno karaṇīyo, na dabbo [dappo (sī.)] dassetabbo, nihatamānena nihatadabbena bhavitabbaṃ, ujukena amukharena avikatthinā. Idaṃ, mahārāja, kumbhassa ekaṃ aṅgaṃ gahetabbaṃ. Bhāsitampetaṃ, mahārāja, bhagavatā devātidevena suttanipāte –

『『『Yadūnakaṃ taṃ saṇati, yaṃ pūraṃ santameva taṃ;

Aḍḍhakumbhūpamo [rittakumbhūpamo (sī.)] bālo, rahado pūrova paṇḍito』』』ti.

Kumbhaṅgapañho paṭhamo.

"尊者那伽仙，'漁夫的兩個部件應當被把握'你所說的，哪兩個部件應當被把握？" "如同，偉大的國王，漁夫用釣鉤釣魚，正是如此，偉大的國王，修行者在修行的過程中，應當用智慧釣取更高的沙門果。這是，偉大的國王，漁夫的第一個部件應當被把握。 "再者，偉大的國王，漁夫通過少量的付出獲得大量的收穫，正是如此，偉大的國王，修行者在修行的過程中，應當放棄少量的世俗利益。偉大的國王，放棄少量的世俗利益后，修行者將獲得豐富的沙門果。這是，偉大的國王，漁夫的第二個部件應當被把握。此乃，偉大的國王，長老羅睺羅所說—— "'空性、無相、解脫和無愿；四果六通，放棄世俗利益而獲得。'" 漁夫的部件問答第九。 "尊者那伽仙，'木匠的兩個部件應當被把握'你所說的，哪兩個部件應當被把握？" "如同，偉大的國王，木匠沿著墨線切割木頭，正是如此，偉大的國王，修行者在修行的過程中，應當遵循佛陀的教導，立足於戒律的基礎上，以信心為手，以智慧為斧，切斷煩惱。這是，偉大的國王，木匠的第一個部件應當被把握。 "再者，偉大的國王，木匠去除無用的部分，保留精華，正是如此，偉大的國王，修行者在修行的過程中，應當去除常見、斷見、靈魂即身體、靈魂異於身體等諸多爭論之道，保留諸行的本質、究竟空性、無我無生命的絕對空性。這是，偉大的國王，木匠的第二個部件應當被把握。此乃，偉大的國王，世尊在經集中所說—— "'除去無用之物，拋棄污穢；然後驅除糟粕，假冒沙門者。 "'驅逐惡欲者，惡行者；純凈者與純凈者共處，謹慎地相處；然後和諧相處，消除痛苦的根源。'" 木匠的部件問答第十。蜘蛛品第六。其摘要如下：蜘蛛、少年、烏龜、森林、樹木第五；云、寶石、獵人、漁夫、木匠。水罐品 "尊者那伽仙，'水罐的一個部件應當被把握'你所說的，哪一個部件應當被把握？" "如同，偉大的國王，水罐裝滿時不會發出聲音，正是如此，偉大的國王，修行者在修行的過程中，在學習、證悟、教理、沙門行為上達到完美時，不應發出聲音，不應因此而驕傲，不應顯示自己的能力，應當保持謙遜，不驕傲，誠實，不自誇。這是，偉大的國王，水罐的一個部件應當被把握。此乃，偉大的國王，世尊在經集中所說—— "'不滿的發出聲音，滿的則保持沉默；愚者如半滿的罐子，智者如滿的池塘。'" 水罐的部件問答第一。

Kāḷāyasaṅgapañho
『『Bhante nāgasena, 『kāḷāyasassa [kāḷahaṃsassa (ka.)] dve aṅgāni gahetabbānī』ti yaṃ vadesi, katamāni tāni dve aṅgāni gahetabbānī』』ti ? 『『Yathā, mahārāja, kāḷāyaso supīto [suthito (ka.)] vamati [vahati (syā. ka.)], evameva kho, mahārāja, yogino yogāvacarassa mānasaṃ yoniso manasikārena [yoniso manasikāre (sī. syā. ka.)] apītaṃ vamati. Idaṃ, mahārāja, kāḷāyasassa paṭhamaṃ aṅgaṃ gahetabbaṃ.

『『Puna caparaṃ, mahārāja, kāḷāyaso sakiṃ pītaṃ udakaṃ na vamati, evameva kho, mahārāja , yoginā yogāvacarena yo sakiṃ uppanno pasādo, na puna so vamitabbo 『uḷāro so bhagavā sammāsambuddho, svākkhāto dhammo, suppaṭipanno saṅgho』ti. 『Rūpaṃ aniccaṃ, vedanā aniccā, saññā aniccā, saṅkhārā aniccā, viññāṇaṃ aniccanti yaṃ sakiṃ uppannaṃ ñāṇaṃ, na puna taṃ vamitabbaṃ. Idaṃ , mahārāja, kāḷāyasassa dutiyaṃ aṅgaṃ gahetabbaṃ. Bhāsitampetaṃ, mahārāja, bhagavatā devātidevena –

『『『Dassanamhi parisodhito [parisodhike (sī. ka.)] naro, ariyadhamme niyato visesagū;

Nappavedhati anekabhāgaso, sabbaso ca mukhabhāvameva so』』』ti.

Kāḷāyasaṅgapañho dutiyo.

Chattaṅgapañho
『『Bhante nāgasena, 『chattassa tīṇi aṅgāni gahetabbānī』ti yaṃ vadesi, katamāni tāni tīṇi aṅgāni gahetabbānī』』ti? 『『Yathā, mahārāja, chattaṃ upari muddhani carati, evameva kho, mahārāja, yoginā yogāvacarena kilesānaṃ upari muddhani carena bhavitabbaṃ. Idaṃ, mahārāja, chattassa paṭhamaṃ aṅgaṃ gahetabbaṃ.

『『Puna caparaṃ, mahārāja, chattaṃ muddhanupatthambhaṃ hoti, evameva kho, mahārāja, yoginā yogāvacarena yoniso manasikārupatthambhena bhavitabbaṃ. Idaṃ, mahārāja, chattassa dutiyaṃ aṅgaṃ gahetabbaṃ.

『『Puna caparaṃ, mahārāja, chattaṃ vātātapameghavuṭṭhiyo paṭihanati, evameva kho, mahārāja, yoginā yogāvacarena nānāvidhadiṭṭhiputhusamaṇabrāhmaṇānaṃ [mahāvāta (ka.)] matavātatividhaggisantāpakilesavuṭṭhiyo paṭihantabbā . Idaṃ, mahārāja, chattassa tatiyaṃ aṅgaṃ gahetabbaṃ. Bhāsitampetaṃ, mahārāja, therena sāriputtena dhammasenāpatinā –

『『『Yathāpi chattaṃ vipulaṃ, acchiddaṃ thirasaṃhitaṃ;

Vātātapaṃ nivāreti, mahatī meghavuṭṭhiyo.

『『『Tatheva buddhaputtopi, sīlachattadharo suci;

Kilesavuṭṭhiṃ vāreti, santāpatividhaggayo』』』ti.

Chattaṅgapañho tatiyo.

Khettaṅgapañho

"尊者那伽仙，'黑天鵝的兩個部件應當被把握'你所說的，哪兩個部件應當被把握？" "如同，偉大的國王，黑天鵝飽滿時不會嘔吐，正是如此，偉大的國王，修行者在修行的過程中，心中應當以正念為基礎而不嘔吐。這是，偉大的國王，黑天鵝的第一個部件應當被把握。 "再者，偉大的國王，黑天鵝不會嘔吐自己所飲的水，正是如此，偉大的國王，修行者在修行的過程中，若自己生起了歡喜，不應再嘔吐出『那位尊者是正等覺者，所說的法是善，僧團是善的』。『色是無常的，感受是無常的，識別是無常的，行是無常的，意識是無常的』這些自己生起的智慧，也不應再嘔吐。這是，偉大的國王，黑天鵝的第二個部件應當被把握。此乃，偉大的國王，世尊在經文中所說—— 「『在觀察中清凈的人，專注于聖法的特質；不會因多種原因而動搖，唯有其口的存在。』」黑天鵝的部件問答第二。 "尊者那伽仙，'傘的三個部件應當被把握'你所說的，哪三個部件應當被把握？" "如同，偉大的國王，傘在頂部遮蓋，正是如此，偉大的國王，修行者在修行的過程中，應當高高地遮蓋煩惱。這是，偉大的國王，傘的第一個部件應當被把握。 "再者，偉大的國王，傘是支撐的，正是如此，偉大的國王，修行者在修行的過程中，應當以正念的支撐而存在。這是，偉大的國王，傘的第二個部件應當被把握。 "再者，偉大的國王，傘抵擋風、熱、雨等侵襲，正是如此，偉大的國王，修行者在修行的過程中，應當抵擋各種不同的見解、眾多的沙門和婆羅門的煩惱。這是，偉大的國王，傘的第三個部件應當被把握。此乃，偉大的國王，長老舍利弗在法軍指揮官面前所說—— 「『如同傘寬大、堅固而牢靠；抵擋風熱，抵擋大雨。「『同樣，佛子的修行者，持戒如傘清凈；抵擋煩惱的侵襲，消除痛苦的根源。』」傘的部件問答第三。 "尊者那伽仙，'田地的部件應當被把握'你所說的，哪一個部件應當被把握？"

『『Bhante nāgasena, 『khettassa tīṇi aṅgāni gahetabbānī』ti yaṃ vadesi, katamāni tāni tīṇi aṅgāni gahetabbānī』』ti? 『『Yathā, mahārāja, khettaṃ mātikāsampannaṃ hoti, evameva kho, mahārāja, yoginā yogāvacarena sucaritavattappaṭivattamātikāsampannena bhavitabbaṃ. Idaṃ, mahārāja, khettassa paṭhamaṃ aṅgaṃ gahetabbaṃ.

『『Puna caparaṃ, mahārāja, khettaṃ mariyādāsampannaṃ hoti, tāya ca mariyādāya udakaṃ rakkhitvā dhaññaṃ paripāceti, evameva kho, mahārāja, yoginā yogāvacarena sīlahirimariyādāsampannena bhavitabbaṃ, tāya ca sīlahirimariyādāya sāmaññaṃ rakkhitvā cattāri sāmaññaphalāni gahetabbāni. Idaṃ, mahārāja, khettassa dutiyaṃ aṅgaṃ gahetabbaṃ.

『『Puna caparaṃ, mahārāja, khettaṃ uṭṭhānasampannaṃ hoti, kassakassa hāsajanakaṃ appampi bījaṃ vuttaṃ bahu hoti, bahu vuttaṃ bahutaraṃ hoti, evameva kho, mahārāja, yoginā yogāvacarena uṭṭhānasampannena vipulaphaladāyinā bhavitabbaṃ, dāyakānaṃ hāsajanakena bhavitabbaṃ, yathā appaṃ dinnaṃ bahu hoti, bahu dinnaṃ bahutaraṃ hoti. Idaṃ, mahārāja, khettassa tatiyaṃ aṅgaṃ gahetabbaṃ. Bhāsitampetaṃ, mahārāja, therena upālinā vinayadharena –

『『『Khettūpamena bhavitabbaṃ, uṭṭhānavipuladāyinā;

Esa khettavaro nāma, yo dadāti vipulaṃ phala』』』nti.

Khettaṅgapañho catuttho.

Agadaṅgapañho
『『Bhante nāgasena, 『agadassa dve aṅgāni gahetabbānī』ti yaṃ vadesi, katamāni tāni dve aṅgāni gahetabbānī』』ti. 『『Yathā, mahārāja, agade kimī na saṇṭhahanti, evameva kho, mahārāja, yoginā yogāvacarena mānase kilesā na saṇṭhapetabbā. Idaṃ, mahārāja, agadassa paṭhamaṃ aṅgaṃ gahetabbaṃ.

『『Puna caparaṃ, mahārāja, agado daṭṭhaphuṭṭhadiṭṭhaasitapītakhāyitasāyitaṃ sabbaṃ visaṃ paṭihanati, evameva kho, mahārāja, yoginā yogāvacarena rāgadosamohamānadiṭṭhivisaṃ sabbaṃ paṭihanitabbaṃ. Idaṃ, mahārāja, agadassa dutiyaṃ aṅgaṃ gahetabbaṃ. Bhāsitampetaṃ, mahārāja, bhagavatā devātidevena –

『『『Saṅkhārānaṃ sabhāvatthaṃ, daṭṭhukāmena yoginā;

Agadeneva hotabbaṃ, kilesavisanāsane』』』ti.

Agadaṅgapañho pañcamo.

Bhojanaṅgapañho
『『Bhante nāgasena, 『bhojanassa tīṇi aṅgāni gahetabbānī』ti yaṃ vadesi, katamāni tāni tīṇi aṅgāni gahetabbānī』』ti? 『『Yathā, mahārāja, bhojanaṃ sabbasattānaṃ upatthambho, evameva kho, mahārāja, yoginā yogāvacarena sabbasattānaṃ maggupatthambhena bhavitabbaṃ. Idaṃ, mahārāja, bhojanassa paṭhamaṃ aṅgaṃ gahetabbaṃ.

『『Puna caparaṃ, mahārāja, bhojanaṃ sabbasattānaṃ balaṃ vaḍḍheti, evameva kho, mahārāja, yoginā yogāvacarena puññavaḍḍhiyā vaḍḍhitabbaṃ. Idaṃ, mahārāja, bhojanassa dutiyaṃ aṅgaṃ gahetabbaṃ.

『『Puna caparaṃ, mahārāja, bhojanaṃ sabbasattānaṃ abhipatthitaṃ, evameva kho, mahārāja, yoginā yogāvacarena sabbalokābhipatthitena bhavitabbaṃ. Idaṃ, mahārāja, bhojanassa tatiyaṃ aṅgaṃ gahetabbaṃ. Bhāsitampetaṃ, mahārāja, therena mahāmoggallānena –

『『『Saṃyamena niyamena, sīlena paṭipattiyā;

Patthitena bhavitabbaṃ, sabbalokassa yoginā』』』ti.

Bhojanaṅgapañho chaṭṭho.

Issāsaṅgapañho

"尊者那伽仙，'田地的三個部件應當被把握'你所說的，哪三個部件應當被把握？" "如同，偉大的國王，田地有良好的灌溉系統，正是如此，偉大的國王，修行者在修行的過程中，應當具備善行和規矩的灌溉系統。這是，偉大的國王，田地的第一個部件應當被把握。 "再者，偉大的國王，田地有良好的界限，通過這個界限保護水分使穀物成熟，正是如此，偉大的國王，修行者在修行的過程中，應當具備戒律和慚愧的界限，通過這個戒律和慚愧的界限保護沙門行，獲得四種沙門果。這是，偉大的國王，田地的第二個部件應當被把握。 "再者，偉大的國王，田地能產生豐收，使農夫歡喜，少量的種子也能產生大量收成，大量的種子能產生更多收成，正是如此，偉大的國王，修行者在修行的過程中，應當能產生豐富的果實，使施主歡喜，使少量的佈施產生大量的果報，大量的佈施產生更多的果報。這是，偉大的國王，田地的第三個部件應當被把握。此乃，偉大的國王，長老優波離持律者所說—— "'應當如田地一般，能產生豐富的果實；這就是最好的田地，能給予豐富的果實。'" 田地的部件問答第四。 "尊者那伽仙，'藥物的兩個部件應當被把握'你所說的，哪兩個部件應當被把握？" "如同，偉大的國王，藥物不讓蟲子滋生，正是如此，偉大的國王，修行者在修行的過程中，不應讓煩惱在心中滋生。這是，偉大的國王，藥物的第一個部件應當被把握。 "再者，偉大的國王，藥物能抵擋所有被咬、接觸、看見、食用、飲用、咀嚼、品嚐的毒素，正是如此，偉大的國王，修行者在修行的過程中，應當抵擋所有貪慾、嗔恨、愚癡、驕慢、邪見的毒素。這是，偉大的國王，藥物的第二個部件應當被把握。此乃，偉大的國王，世尊所說—— "'欲見諸行本質的修行者，應如藥物一般，消除煩惱之毒。'" 藥物的部件問答第五。 "尊者那伽仙，'食物的三個部件應當被把握'你所說的，哪三個部件應當被把握？" "如同，偉大的國王，食物是所有眾生的支撐，正是如此，偉大的國王，修行者在修行的過程中，應當成為所有眾生道路的支撐。這是，偉大的國王，食物的第一個部件應當被把握。 "再者，偉大的國王，食物增強所有眾生的力量，正是如此，偉大的國王，修行者在修行的過程中，應當增長功德。這是，偉大的國王，食物的第二個部件應當被把握。 "再者，偉大的國王，食物是所有眾生所渴望的，正是如此，偉大的國王，修行者在修行的過程中，應當成為所有世人所渴望的。這是，偉大的國王，食物的第三個部件應當被把握。此乃，偉大的國王，長老大目犍連所說—— "'通過自製和規矩，戒律和修行；修行者應成為，所有世人所渴望的。'" 食物的部件問答第六。 "尊者那伽仙，'射手的部件應當被把握'你所說的，哪一個部件應當被把握？"

『『Bhante nāgasena, 『issāsassa cattāri aṅgāni gahetabbānī』ti yaṃ vadesi, katamāni tāni cattāri aṅgāni gahetabbānī』』ti? 『『Yathā, mahārāja, issāso sare pātayanto ubho pāde pathaviyaṃ daḷhaṃ patiṭṭhāpeti, jaṇṇuavekallaṃ karoti, sarakalāpaṃ kaṭisandhimhi ṭhapeti, kāyaṃ upatthaddhaṃ karoti, dve hatthe sandhiṭṭhānaṃ āropeti, muṭṭhiṃ pīḷayati, aṅguliyo nirantaraṃ karoti, gīvaṃ paggaṇhāti, cakkhūni mukhañca pidahati, nimittaṃ ujuṃ karoti, hāsamuppādeti 『vijjhissāmī』ti, evameva kho, mahārāja, yoginā yogāvacarena sīlapathaviyaṃ vīriyapāde patiṭṭhāpetabbaṃ, khantisoraccaṃ avekallaṃ kātabbaṃ, saṃvare cittaṃ ṭhapetabbaṃ, saṃyamaniyame attā upanetabbo, icchā mucchā pīḷayitabbā, yoniso manasikāre cittaṃ nirantaraṃ kātabbaṃ, vīriyaṃ paggahetabbaṃ, cha dvārā pidahitabbā, sati upaṭṭhapetabbā, hāsamuppādetabbaṃ 『sabbakilese ñāṇanārācena vijjhissāmī』ti. Idaṃ, mahārāja, issāsassa paṭhamaṃ aṅgaṃ gahetabbaṃ.

『『Puna caparaṃ, mahārāja, issāso āḷakaṃ pariharati vaṅkajimhakuṭilanārācassa ujukaraṇāya. Evameva kho, mahārāja, yoginā yogāvacarena imasmiṃ kāye satipaṭṭhānaāḷakaṃ pariharitabbaṃ vaṅkajimhakuṭilacittassa ujukaraṇāya. Idaṃ, mahārāja, issāsassa dutiyaṃ aṅgaṃ gahetabbaṃ.

『『Puna caparaṃ, mahārāja, issāso lakkhe upāseti, evameva kho, mahārāja, yoginā yogāvacarena imasmiṃ kāye upāsitabbaṃ. Kathaṃ mahārāja yoginā yogāvacarena imasmiṃ kāye upāsitabbaṃ? Aniccato upāsitabbaṃ, dukkhato upāsitabbaṃ, anattato upāsitabbaṃ, rogato…pe… gaṇḍato…pe… sallato…pe… aghato…pe… ābādhato…pe… parato…pe… palokato…pe… ītito…pe… upaddavato…pe… bhayato…pe… upasaggato…pe… calato…pe… pabhaṅguto…pe… addhuvato…pe… atāṇato…pe… aleṇato…pe… asaraṇato…pe… rittato…pe… tucchato…pe… suññato…pe… ādīnavato…pe… vipariṇāmadhammato…pe… asārato …pe… aghamūlato…pe… vadhakato…pe… vibhavato…pe… sāsavato…pe… saṅkhatato…pe… mārāmisato…pe… jātidhammato…pe… jarādhammato…pe… byādhidhammato…pe… maraṇadhammato…pe… sokadhammato…pe… paridevadhammato…pe… upāyāsadhammato…pe… saṃkilesadhammato…pe… evaṃ kho, mahārāja, yoginā yogāvacarena imasmiṃ kāye upāsitabbaṃ. Idaṃ, mahārāja, issāsassa tatiyaṃ aṅgaṃ gahetabbaṃ.

『『Puna caparaṃ, mahārāja, issāso sāyaṃ pātaṃ upāsati. Evameva kho, mahārāja, yoginā yogāvacarena sāyaṃ pātaṃ ārammaṇe upāsitabbaṃ. Idaṃ, mahārāja, issāsassa catutthaṃ aṅgaṃ gahetabbaṃ. Bhāsitampetaṃ, mahārāja, therena sāriputtena dhammasenāpatinā –

『『『Yathā issāsako nāma, sāyaṃ pātaṃ upāsati;

Upāsanaṃ ariñcanto [na ricchanto (sī. ka.)], labhate bhattavetanaṃ.

『『『Tatheva buddhaputtopi, karoti kāyupāsanaṃ;

Kāyupāsanaṃ ariñcanto, arahattamadhigacchatī』』』ti.

Issāsaṅgapañho sattamo.

Kumbhavaggo sattamo [ito paraṃ rājaṅgapañhādikā aṭṭhatiṃsa pañhā vinaṭṭhā, yehi tā diṭṭhā,§tehi no ārocetabbā puna muddāpanakāle pakkhipanatthāyāti (na, bu, sa)].

Tassuddānaṃ –

Kumbho ca kāḷāyaso ca, chattaṃ khettañca agado;

Bhojanena ca issāso, vuttaṃ dāni vidūhīti.

Opammakathāpañho niṭṭhito.

"尊者那伽仙，'嫉妒的四個部件應當被把握'你所說的，哪四個部件應當被把握？" "如同，偉大的國王，嫉妒者在箭上施加力量，使兩腳在地上穩固，做出彎曲的姿勢，將箭矢穩固在肩膀上，身體保持緊張，雙手舉起，握緊拳頭，手指不停地動，脖子向前伸，眼睛和嘴巴閉合，目標對準，生起微笑，想著『我會射中』。正是如此，偉大的國王，修行者在修行的過程中，應當在戒律的基礎上，穩固地建立精進，保持耐心和慚愧，控制心念，約束自己，抑制慾望，保持正念，心念應當持續，精進應當被提升，六根應當被閉合，正念應當被培養，生起微笑，想著『我會用智慧射中所有煩惱』。這是，偉大的國王，嫉妒的第一個部件應當被把握。 "再者，偉大的國王，嫉妒者保持箭矢的直線，正是如此，偉大的國王，修行者在此身體中應當保持正念的箭矢。這是，偉大的國王，嫉妒的第二個部件應當被把握。 "再者，偉大的國王，嫉妒者關注目標，正是如此，偉大的國王，修行者在此身體中應當被關注。如何，偉大的國王，修行者在此身體中應當被關注？應當關注無常，應當關注痛苦，應當關注無我，應當關注疾病……等等……腫塊……等等……刺痛……等等……痛苦……等等……障礙……等等……動搖……等等……崩潰……等等……不牢靠……等等……無常……等等……無依……等等……空虛……等等……虛無……等等……空洞……等等……無所依靠……等等……無常……等等……痛苦的根源……等等……殺戮……等等……分裂……等等……有色……等等……生死……等等……老病……等等……憂傷……等等……悲傷……等等……痛苦的根源……等等……污垢……等等……正是如此，偉大的國王，修行者在此身體中應當被關注。這是，偉大的國王，嫉妒的第三個部件應當被把握。 "再者，偉大的國王，嫉妒者在黃昏時分進行關注。正是如此，偉大的國王，修行者在黃昏時分應當進行關注。這是，偉大的國王，嫉妒的第四個部件應當被把握。此乃，偉大的國王，長老舍利弗在法軍指揮官面前所說—— "'如同嫉妒者在黃昏時分進行關注；關注不讓敵人得逞，便能獲得飲食的供養。 "'同樣，佛子的修行者，也應進行身體的關注；關注不讓敵人得逞，便能獲得阿羅漢果。'" 嫉妒的部件問答第七。水罐品第七（接下來是王的部件問答等三十個問題，未被記錄）。其摘要如下：水罐、黑天鵝、傘、田地、藥物；食物與嫉妒，以上為已述。比喻的討論已結束。

Nigamanaṃ

Iti chasu kaṇḍesu bāvīsativaggapatimaṇḍitesu dvāsaṭṭhiadhikā dvesatā imasmiṃ potthake āgatā milindapañhā samattā, anāgatā ca pana dvācattālīsā honti, āgatā ca anāgatā ca sabbā samodhānetvā catūhi adhikā tisatapañhā honti, sabbāva milindapañhāti saṅkhaṃ gacchanti.

Rañño ca therassa ca pucchāvisajjanāvasāne caturāsītisatasahassayojanabahalā udakapariyantaṃ katvā ayaṃ mahāpathavī chadhā kampittha, vijjullatā nicchariṃsu, devatā dibbapupphavassaṃ pavassiṃsu, mahābrahmā sādhukāramadāsi, mahāsamuddakucchiyaṃ meghatthanitanigghoso viya mahāghoso ahosi, iti so milindo rājā ca orodhagaṇā ca sirasā añjaliṃ paṇāmetvā vandiṃsu.

Milindo rājā ativiya pamuditahadayo sumathitamānahadayo buddhasāsane sāramatino ratanattaye sunikkaṅkho niggumbo nitthaddho hutvā therassa guṇesu pabbajjāsu paṭipadāiriyāpathesu ca ativiya pasanno vissattho nirālayo nihatamānatthambho uddhaṭadāṭho viya bhujagindo evamāha 『『sādhu, bhante nāgasena, buddhavisayo pañho tayā visajjito, imasmiṃ buddhasāsane ṭhapetvā dhammasenāpatiṃ sāriputtattheraṃ añño tayā sadiso pañhavisajjane natthi, khamatha, bhante nāgasena, mama accayaṃ, upāsakaṃ maṃ, bhante nāgasena, dhāretha ajjatagge pāṇupetaṃ saraṇaṃ gata』』nti.

Tadā rājā saha balakāyehi nāgasenattheraṃ payirupāsitvā milindaṃ nāma vihāraṃ kāretvā therassa niyyātetvā catūhi paccayehi nāgasenaṃ koṭisatehi bhikkhūhi saddhiṃ paricari, punapi therassa paññāya pasīditvā puttassa rajjaṃ niyyātetvā agārasmā anagāriyaṃ pabbajitvā vipassanaṃ vaḍḍhetvā arahattaṃ pāpuṇi, tena vuttaṃ –

『『Paññā pasatthā lokasmiṃ, katā saddhammaṭṭhitiyā;

Paññāya vimatiṃ hantvā, santiṃ papponti paṇḍitā.

Yasmiṃ khandhe ṭhitā paññā, sati tattha anūnakā;

Pūjā visesassādhāro, aggo seṭṭho [so va (pī.)] anuttaro;

Tasmā hi paṇḍito poso, sampassaṃ hitamattano [atthamattano (pī.)];

Paññavantaṃbhipūjeyya, cetiyaṃ viya sādaro』』ti [pūjiyanti (pī.) ito paraṃ tisso gāthāyo sī. pī. potthakesu natthi].

Laṅkāyaṃ doṇinagare, vasatā doṇināminā;

Mahātherena lekhitvā, suṭṭhapitaṃ yathāsutaṃ;

Milindarājapañho ca, nāgasenavisajjanaṃ;

Milindo hi mahāpañño, nāgaseno supaṇḍito;

Iminā puññakammena, ito gacchāmi tussitaṃ;

Metteyyaṃnāgate passe, suṇeyyaṃ dhammamuttamanti.

結語這樣,在六個章節中,裝飾有二十二品,本書中所記載的彌蘭陀王問題共二百六十二個已經結束,還有四十二個未被記錄,把已記錄和未記錄的全部加起來共三百零四個問題,都被稱為彌蘭陀王問題。在國王和長老問答結束時,這個八萬四千由旬厚的大地以水為邊界震動了六次,閃電閃耀,天神降下天花雨,大梵天表示贊同,大海中發出如雷鳴般的巨響,彌蘭陀王和他的後宮群臣都舉手合掌頂禮。彌蘭陀王心中無比歡喜,驕慢之心被完全消除,對佛陀的教法心生信仰,對三寶毫無懷疑,變得溫和謙遜,對長老的功德、出家生活、修行和威儀深感敬佩,變得坦誠無畏,驕慢之心被完全消除,如同被拔去毒牙的蛇王,他說道:"善哉,尊者那伽仙,你已經解答了佛陀境界的問題,在這佛陀的教法中,除了法將舍利弗長老,沒有人能像你一樣解答問題。請原諒我的過失,尊者那伽仙,請接受我作為優婆塞,從今以後直到生命終結我皈依三寶。" 那時,國王與軍隊一起侍奉那伽仙長老,建造了名為彌蘭陀的寺院獻給長老,以四事供養那伽仙和數百萬比丘。之後,他再次對長老的智慧生起信心,把王位傳給兒子,從在家出家為僧,修習觀禪,證得阿羅漢果。因此有偈頌說: "智慧在世間受讚頌,為正法久住而創造; 智者以智慧斷疑惑,能獲得寂靜涅槃果。智慧所依止的蘊體,正念在其中不減少; 它是特殊供養的基礎,最高最勝無可比。因此有智之人,觀察自身利益; 應當恭敬供養,有智慧者如塔廟。" 在蘭卡島的多尼城,由名為多尼的大長老, 根據所聽聞的記錄下來,並很好地整理了; 彌蘭陀王的問題,和那伽仙的回答; 彌蘭陀王智慧廣大,那伽仙非常聰明; 以此功德之業,我從此往生兜率天; 將來能見彌勒佛,聽聞最勝妙法音。

Milindapañho niṭṭhito.

彌蘭陀王問經已結束。