B0102051415vīsatinipāto（二十品）

1. Vīsatinipāto

2. Mātaṅgajātakaṃ (1)

1.

Kuto nu āgacchasi dummavāsī [rummavāsī (sī. pī.)], otallako paṃsupisācakova;

Saṅkāracoḷaṃ paṭimuñca [paṭimucca (sī. pī.)] kaṇṭhe, ko re tuvaṃ hosi [hohisi (sī. pī.)] adakkhiṇeyyo.

2.

Annaṃ tavedaṃ [tava idaṃ (ka. sī. pī.), tavayidaṃ (syā.)] pakataṃ yasassi, taṃ khajjare bhuñjare piyyare ca;

Jānāsi maṃ tvaṃ paradattūpajīviṃ, uttiṭṭhapiṇḍaṃ labhataṃ sapāko.

3.

Annaṃ mamedaṃ [mama idaṃ (ka. sī. pī.), mamayidaṃ (syā.)] pakataṃ brāhmaṇānaṃ, attatthāya saddahato mamedaṃ [mama idaṃ (ka. sī. pī.), mamayidaṃ (syā.)];

Apehi etto kimidhaṭṭhitosi, na mādisā tuyhaṃ dadanti jamma.

4.

Thale ca ninne ca vapanti bījaṃ, anūpakhette phalamāsamānā [māsasānā (sī. pī.), māsiṃ samānā (syā.)];

Etāya saddhāya dadāhi dānaṃ, appeva ārādhaye dakkhiṇeyye.

5.

Khettāni mayhaṃ viditāni loke, yesāhaṃ bījāni patiṭṭhapemi;

Ye brāhmaṇā jātimantūpapannā, tānīdha khettāni supesalāni.

6.

Jātimado ca atimānitā ca, lobho ca doso ca mado ca moho;

Ete aguṇā yesu ca santi [yesu vasanti (sī. pī.)] sabbe, tānīdha khettāni apesalāni.

7.

Jātimado ca atimānitā ca, lobho ca doso ca mado ca moho;

Ete aguṇā yesu na santi sabbe, tānīdha khettāni supesalāni.

8.

Kvettha gatā [kvattha gatā (syā.), kattheva bhaṭṭhā (pī.)] upajotiyo ca, upajjhāyo ca athavā gaṇḍakucchi [aṇḍakucchi (sī. syā. pī.)];

Imassa daṇḍañca vadhañca datvā, gale gahetvā khalayātha [galayātha (ka.)] jammaṃ.

9.

Giriṃ nakhena khaṇasi, ayo dantehi [dantena (sī. pī.)] khādasi;

Jātavedaṃ padahasi, yo isiṃ paribhāsasi.

10.

Idaṃ vatvāna mātaṅgo, isi saccaparakkamo;

Antalikkhasmiṃ pakkāmi [pakkami (ka.)], brāhmaṇānaṃ udikkhataṃ.

11.

Āvellitaṃ [aveṭhitaṃ (sī. pī.)] piṭṭhito uttamaṅgaṃ, bāhuṃ [bāhaṃ (sī. pī.)] pasāreti akammaneyyaṃ [akampaneyyaṃ (ka.)];

Setāni akkhīni yathā matassa, ko me imaṃ puttamakāsi evaṃ.

12.

Idhāgamā samaṇo dummavāsī, otallako paṃsupisācakova;

Saṅkāracoḷaṃ paṭimuñca kaṇṭhe, so te imaṃ puttamakāsi evaṃ.

13.

Katamaṃ disaṃ agamā bhūripañño, akkhātha me māṇavā etamatthaṃ;

Gantvāna taṃ paṭikaremu accayaṃ, appeva naṃ putta labhemu jīvitaṃ.

14.

Vehāyasaṃ agamā bhūripañño, pathaddhuno pannaraseva cando;

Api cāpi so purimadisaṃ agacchi, saccappaṭiñño isi sādhurūpo.

15.

Āvellitaṃ piṭṭhito uttamaṅgaṃ, bāhuṃ pasāreti akammaneyyaṃ;

Setāni akkhīni yathā matassa, ko me imaṃ puttamakāsi evaṃ.

16.

Yakkhā have santi mahānubhāvā, anvāgatā isayo sādhurūpā;

Te duṭṭhacittaṃ kupitaṃ viditvā, yakkhā hi te puttamakaṃsu evaṃ.

17.

Yakkhā ca me puttamakaṃsu evaṃ, tvaññeva me mā kuddho [kuddha (ka.)] brahmacāri;

Tumheva [tuyheva (ka.)] pāde saraṇaṃ gatāsmi, anvāgatā puttasokena bhikkhu.

18.

Tadeva hi etarahi ca mayhaṃ, manopadoso na mamatthi [mama natthi (pī.)] koci;

Putto ca te vedamadena matto, atthaṃ na jānāti adhicca vede.

19.

Addhā have bhikkhu muhuttakena, sammuyhateva purisassa saññā;

Ekāparādhaṃ [etāparādhaṃ (ka.)] khama bhūripañña, na paṇḍitā kodhabalā bhavanti.

1. 二十集
2. 像人本生經 (1) 1. 你這住在森林的人從哪裡來，蓬頭垢面像塵土中的鬼怪； 頸上掛著破爛衣衫，你這個不值得供養的人是誰。 2. 這是為你這有名望者準備的食物，讓人享用、食用和飲用； 你知道我靠別人施捨為生，讓這個賤民得到剩餘的食物。 3. 這食物是我為婆羅門準備的，這是我爲了自己利益而信施的； 從這裡走開，你在這裡做什麼，像你這樣的下賤人我們不會給予。 4. 人們在高地和低地播種，在水田里期待收穫； 以這樣的信心佈施吧，或許能取悅值得供養的人。 5. 我知道世間的福田，我將種子播在其中； 那些具有高貴出身的婆羅門，這些就是善妙的福田。 6. 出身的驕傲和過度的傲慢，貪慾、嗔恨、驕慢和愚癡； 這些過失若都存在的人，這樣的福田是不善妙的。 7. 出身的驕傲和過度的傲慢，貪慾、嗔恨、驕慢和愚癡； 這些過失若都不存在的人，這樣的福田是善妙的。 8. 這裡的副司祭和老師，還有那個大腹便便的人都到哪裡去了； 給這個下賤人以棍打和懲罰，抓住他的脖子把他趕走。 9. 你用指甲想挖山，用牙齒想咬鐵； 你想壓制火神，竟敢侮辱聖者。 10. 像人仙人說完這些話，這位踐行真實的聖者； 在婆羅門們注視下，升入空中離去。 11. 頭顱從背後扭曲，手臂伸展無法動彈； 眼睛發白如同死人，是誰讓我的兒子變成這樣。 12. 來到這裡的是位住林沙門，蓬頭垢面像塵土中的鬼怪； 頸上掛著破爛衣衫，是他讓你的兒子變成這樣。 13. 智慧廣大的聖者去了哪個方向，年輕人請告訴我這件事； 我們去向他懺悔過錯，或許能讓我兒子恢復生命。 14. 智慧廣大的聖者升入空中，如十五日的明月高懸； 而且他朝著東方而去，這位誠實守信的聖者確實品德高尚。 15. 頭顱從背後扭曲，手臂伸展無法動彈； 眼睛發白如同死人，是誰讓我的兒子變成這樣。 16. 確實有大威力的夜叉，跟隨著品德高尚的仙人； 他們看到（你兒子）心懷惡意和憤怒，是這些夜叉讓你的兒子變成這樣。 17. 如果是夜叉讓我兒子變成這樣，請修行者不要對我生氣； 我只皈依于您的足下，比丘啊，我是因兒子的悲傷而來。 18. 無論是過去還是現在，我心中都沒有任何怨恨； 但你的兒子因吠陀學問而驕傲，不明白真理只是死記硬背吠陀。 19. 確實啊比丘，在一瞬間，人的意識就會迷失； 請原諒這一過錯，智慧廣大的人，智者不會被憤怒支配。

20.

Idañca mayhaṃ uttiṭṭhapiṇḍaṃ, tava [natthi sī. pī. potthakesu] maṇḍabyo bhuñjatu appapañño;

Yakkhā ca te naṃ [te puttaṃ (syā.)] na viheṭhayeyyuṃ, putto ca te hessati [hohiti (sī. pī.)] so arogo.

21.

Maṇḍabya bālosi parittapañño, yo puññakhettānamakovidosi;

Mahakkasāvesu dadāsi dānaṃ, kiliṭṭhakammesu asaññatesu.

22.

Jaṭā ca kesā ajinā nivatthā, jarūdapānaṃva mukhaṃ parūḷhaṃ;

Pajaṃ imaṃ passatha dummarūpaṃ [rummarūpiṃ (sī. pī.)], na jaṭājinaṃ tāyati appapaññaṃ.

23.

Yesaṃ rāgo ca doso ca, avijjā ca virājitā;

Khīṇāsavā arahanto, tesu dinnaṃ mahapphalanti.

Mātaṅgajātakaṃ paṭhamaṃ.

1. Cittasambhūtajātakaṃ (2)

24.

Sabbaṃ narānaṃ saphalaṃ suciṇṇaṃ, na kammunā kiñcana moghamatthi;

Passāmi sambhūtaṃ mahānubhāvaṃ, sakammunā puññaphalūpapannaṃ.

25.

Sabbaṃ narānaṃ saphalaṃ suciṇṇaṃ, na kammunā kiñcana moghamatthi;

Kaccinnu cittassapi evamevaṃ, iddho mano tassa yathāpi mayhaṃ.

26.

Sabbaṃ narānaṃ saphalaṃ suciṇṇaṃ, na kammunā kiñcana moghamatthi;

Cittampi jānāhi [cittaṃ vijānāhi (sī. pī.)] tatheva deva, iddho mano tassa yathāpi tuyhaṃ.

27.

Bhavaṃ nu citto sutamaññato te, udāhu te koci naṃ etadakkhā;

Gāthā sugītā na mamatthi kaṅkhā, dadāmi te gāmavaraṃ satañca.

28.

Na cāhaṃ citto sutamaññato me, isī ca me etamatthaṃ asaṃsi;

『『Gantvāna rañño paṭigāhi [paṭigāyi (syā. ka.), paṭigāya (?)] gāthaṃ, api te varaṃ attamano dadeyya』』 [api nu te varaṃ attamano dadeyya (syā.), api nu te attamano varaṃ dade (ka.)].

29.

Yojentu ve rājarathe, sukate cittasibbane;

Kacchaṃ nāgānaṃ bandhatha, gīveyyaṃ paṭimuñcatha.

30.

Āhaññantu [āhaññare (syā.)] bherimudiṅgasaṅkhe [saṅkhā (syā.)], sīghāni yānāni ca yojayantu;

Ajjevahaṃ assamaṃ taṃ gamissaṃ, yattheva dakkhissamisiṃ nisinnaṃ.

31.

Suladdhalābho vata me ahosi, gāthā sugītā parisāya majjhe;

Svāhaṃ isiṃ sīlavatūpapannaṃ, disvā patīto sumanohamasmi.

32.

Āsanaṃ udakaṃ pajjaṃ, paṭiggaṇhātu no bhavaṃ;

Agghe bhavantaṃ pucchāma, agghaṃ kurutu no bhavaṃ.

33.

Rammañca te āvasathaṃ karontu, nārīgaṇehi paricārayassu;

Karohi okāsamanuggahāya, ubhopi maṃ issariyaṃ karoma.

34.

Disvā phalaṃ duccaritassa rāja, atho suciṇṇassa mahāvipākaṃ;

Attānameva paṭisaṃyamissaṃ, na patthaye putta [puttaṃ (sī. pī.)] pasuṃ dhanaṃ vā.

35.

Dasevimā vassadasā, maccānaṃ idha jīvitaṃ;

Apattaññeva taṃ odhiṃ, naḷo chinnova sussati.

36.

Tattha kā nandi kā khiḍḍā, kā ratī kā dhanesanā;

Kiṃ me puttehi dārehi, rāja muttosmi bandhanā.

37.

Sohaṃ evaṃ pajānāmi [so ahaṃ suppajānāmi (sī. pī.)], maccu me nappamajjati;

Antakenādhipannassa, kā ratī kā dhanesanā.

38.

Jāti narānaṃ adhamā janinda, caṇḍālayoni dvipadākaniṭṭhā [dipadākaniṭṭhā (sī. pī.)];

Sakehi kammehi supāpakehi, caṇḍālagabbhe [caṇḍāligabbhe (syā.)] avasimha pubbe.

39.

Caṇḍālāhumha avantīsu, migā nerañjaraṃ pati;

Ukkusā nammadātīre [rammadātīre (syā. ka.)], tyajja brāhmaṇakhattiyā.

40.

Upanīyati jīvitamappamāyu, jarūpanītassa na santi tāṇā;

Karohi pañcāla mameta [mameva (syā. ka.)] vākyaṃ, mākāsi kammāni dukkhudrayāni.

20. 這是我的剩餘食物，讓你那愚昧的曼達比亞享用； 愿夜叉們不再傷害他，你的兒子將會康復無恙。 21. 曼達比亞啊，你愚昧智慧淺薄，不懂得什麼是福田； 你向身著污穢袈裟、不持戒律的人佈施。 22. 他們結著髮髻披著獸皮，面容如同枯井般荒蕪； 看看這些醜陋的生靈，髮髻獸皮保護不了愚昧者。 23. 那些已經斷除貪慾、嗔恨，和無明的人， 他們是漏盡的阿羅漢，供養他們將得大果報。 像人本生經第一 498. 質多與三浮多本生經 (2) 24. 人們的一切善行都有果報，沒有任何行為是徒勞的； 我看到三浮多有大威力，因其善業而獲得福報。 25. 人們的一切善行都有果報，沒有任何行為是徒勞的； 不知質多是否也是如此，他的心意是否如我一樣富足。 26. 人們的一切善行都有果報，沒有任何行為是徒勞的； 大王請知道質多也是一樣，他的心意和你一樣富足。 27. 你是否是從別處聽說質多，或是有人告訴你這些； 偈頌唱得很好我毫無疑問，我賜給你一百個上等村莊。 28. 我並非從別處聽說質多，是仙人告訴我這件事； 說："去為國王唱這首偈頌，也許他會歡喜給你恩賜。" 29. 讓他們套上裝飾華麗的王車，精心裝飾打扮； 為大象繫上鞍具，給它們戴上項飾。 30. 敲響銅鼓、小鼓和法螺，讓他們備好快速的車乘； 今天我就要去那隱居處，在那裡我將見到仙人端坐。 31. 我獲得了極大的利益，在眾人中聽聞美妙的偈頌； 我見到持戒的仙人，內心歡喜充滿欣悅。 32. 請接受我們的座位、水和洗足水， 我們請問尊者的身份，請尊者賜予我們恩德。 33. 讓他們為你建造宜人的住處，讓眾多女子服侍你； 請給我們機會供養你，讓我們共享這王權。 34. 大王，見到惡行的果報，又見善行的大果報； 我將約束自己，不追求子女、牲畜和財富。 35. 人的壽命不過十個十年，在這世間生存； 未到終點就會乾枯，如同蘆葦被砍斷。 36. 在此有何歡喜何嬉戲，有何快樂何求財； 子女妻室於我何用，大王我已脫離束縛。 37. 我如此了知，死亡不會放過我； 被死神所制，何需快樂求財。 38. 人王啊，人的出身以旃陀羅最低賤，在兩足眾生中最下等； 因為我們過去的惡業，投生在旃陀羅胎中。 39. 我們在阿凡提國為旃陀羅，在尼連禪河邊為野獸， 在南摩達河岸為貓頭鷹，如今成為婆羅門和剎帝利。 40. 生命短暫即將逝去，衰老來臨無處躲藏； 般遮羅啊，請聽我的話，不要造作導致痛苦的業。

41.

Upanīyati jīvitamappamāyu, jarūpanītassa na santi tāṇā;

Karohi pañcāla mameta vākyaṃ, mākāsi kammāni dukkhapphalāni.

42.

Upanīyati jīvitamappamāyu, jarūpanītassa na santi tāṇā;

Karohi pañcāla mameta vākyaṃ, mākāsi kammāni rajassirāni.

43.

Upanīyati jīvitamappamāyu, vaṇṇaṃ jarā hanti narassa jiyyato;

Karohi pañcāla mameta vākyaṃ, mākāsi kammaṃ nirayūpapattiyā.

44.

Addhā hi saccaṃ vacanaṃ tavetaṃ, yathā isī bhāsasi evametaṃ;

Kāmā ca me santi anapparūpā, te duccajā mādisakena bhikkhu.

45.

Nāgo yathā paṅkamajjhe byasanno, passaṃ thalaṃ nābhisambhoti gantuṃ;

Evampahaṃ [evamahaṃ (syā.)] kāmapaṅke byasanno, na bhikkhuno maggamanubbajāmi.

46.

Yathāpi mātā ca pitā ca puttaṃ, anusāsare kinti sukhī bhaveyya;

Evampi maṃ tvaṃ anusāsa bhante, yathā ciraṃ [yamācaraṃ (sī. pī. ka. aṭṭha.)] pecca sukhī bhaveyyaṃ.

47.

No ce tuvaṃ ussahase janinda, kāme ime mānusake pahātuṃ;

Dhammiṃ [dhammaṃ (sī. pī.)] baliṃ paṭṭhapayassu rāja, adhammakāro tava [adhammakāro ca te (sī. syā. pī.)] māhu raṭṭhe.

48.

Dūtā vidhāvantu disā catasso, nimantakā samaṇabrāhmaṇānaṃ;

Te annapānena upaṭṭhahassu, vatthena senāsanapaccayena ca.

49.

Annena pānena pasannacitto, santappaya samaṇabrāhmaṇe ca;

Datvā ca bhutvā ca yathānubhāvaṃ, anindito saggamupehi [mupeti (pī. ka.)] ṭhānaṃ.

50.

Sace ca taṃ rāja mado saheyya, nārīgaṇehi paricārayantaṃ;

Imameva gāthaṃ manasī karohi, bhāsesi [bhāsehi (syā. pī. ka.)] cenaṃ parisāya majjhe.

51.

Abbhokāsasayo jantu, vajantyā khīrapāyito;

Parikiṇṇo suvānehi [supinehi (sī. pī.)], svājja rājāti vuccatīti.

Cittasambhūtajātakaṃ dutiyaṃ.

1. Sivijātakaṃ (3)

52.

Dūre apassaṃ therova, cakkhuṃ yācitumāgato;

Ekanettā bhavissāma, cakkhuṃ me dehi yācito.

53.

Kenānusiṭṭho idha māgatosi, vanibbaka [vaṇibbaka (sī.)] cakkhupathāni yācituṃ;

Suduccajaṃ yācasi uttamaṅgaṃ, yamāhu nettaṃ purisena duccajaṃ.

54.

Yamāhu devesu sujampatīti, maghavāti naṃ āhu manussaloke;

Tenānusiṭṭho idha māgatosmi, vanibbako cakkhupathāni yācituṃ.

55.

Vanibbato [vanibbako (syā. pī.)] mayha vaniṃ [vanaṃ (ka.), vaṇiṃ (sī. syā. pī.)] anuttaraṃ, dadāhi te cakkhupathāni yācito;

Dadāhi me cakkhupathaṃ anuttaraṃ, yamāhu nettaṃ purisena duccajaṃ.

56.

Yena atthena āgacchi [āgañchi (sī. pī.)], yamatthamabhipatthayaṃ;

Te te ijjhantu saṅkappā, labha cakkhūni brāhmaṇa.

57.

Ekaṃ te yācamānassa, ubhayāni dadāmahaṃ;

Sa cakkhumā gaccha janassa pekkhato, yadicchase tvaṃ tadate samijjhatu.

58.

Mā no deva adā cakkhuṃ, mā no sabbe parākari [parakkari (syā. ka. aṭṭha.), parikkari (ka.) pari + ā + kari = parākari];

Dhanaṃ dehi mahārāja, muttā veḷuriyā bahū.

59.

Yutte deva rathe dehi, ājānīye calaṅkate;

Nāge dehi mahārāja, hemakappanavāsase.

60.

Yathā taṃ sivayo [sīviyo (syā.)] sabbe, sayoggā sarathā sadā;

Samantā parikireyyuṃ [parikareyyuṃ (syā. pī.)], evaṃ dehi rathesabha.

61.

Yo ve dassanti vatvāna, adāne kurute mano;

Bhūmyaṃ [bhūmyā (sī. pī.)] so patitaṃ pāsaṃ, gīvāyaṃ paṭimuñcati.

41. 生命短暫即將逝去，衰老來臨無處躲藏； 般遮羅啊，請聽我的話，不要造作帶來痛苦果報的業。 42. 生命短暫即將逝去，衰老來臨無處躲藏； 般遮羅啊，請聽我的話，不要造作染污的業。 43. 生命短暫即將逝去，衰老奪走人的容顏； 般遮羅啊，請聽我的話，不要造作導致墮地獄的業。 44. 確實你說的話是真實的，仙人啊你所說如此； 但我有許多欲樂，對我這樣的人很難捨棄。 45. 如同大象陷入泥沼，看到陸地也無法前行； 我也是這樣陷入欲樂的泥沼，無法追隨比丘的道路。 46. 如同父母教導兒子，希望他能獲得快樂； 尊者請這樣教導我，使我死後長久獲得快樂。 47. 人王啊如果你無法，捨棄這人間的欲樂； 那麼大王請建立如法的供養，不要讓你的國土有非法的行為。 48. 讓使者往四方奔走，邀請沙門和婆羅門； 以飲食供養他們，以及衣服、住處和資具。 49. 以歡喜的心供養飲食，滿足沙門和婆羅門； 根據能力佈施和享用，無人指責便能昇天界。 50. 如果驕慢征服了你，讓你沉迷於眾女子的服侍； 請記住這首偈頌，在眾人中誦唸它。 51. 這個人曾露宿野外，吸吮母乳長大， 被野狗環繞，如今卻被稱為國王。 質多與三浮多本生經第二 499. 尸毗本生經 (3) 52. 我遠處看不見老人，前來乞求眼睛； 讓我們一人一隻眼，請給我你的眼睛。 53. 是誰指示你來到這裡，乞丐啊來求取眼目； 你所乞求的是難捨之物，人們說眼睛是最難捨棄的。 54. 在天界他被稱為善生主，在人間他被稱為帝釋； 是他指示我來到這裡，作為乞丐來求取眼目。 55. 對我這乞丐來說這是無上的佈施，請應我所求給予眼目； 請給我無上的眼目，那人們說最難捨棄的眼睛。 56. 你為何目的而來，你所期望的事； 愿你的願望實現，婆羅門啊請得到眼睛。 57. 你只求一隻眼睛，我給你兩隻眼睛； 在眾人面前你將重見光明，愿你所愿都能實現。 58. 天神啊請不要給眼睛，不要讓我們全部失去； 大王請給予財寶，許多珍珠和琉璃。 59. 天神啊請給裝飾華麗的馬車，和良種駿馬； 大王請給大象，披著金色裝飾。 60. 讓所有的尸毗人，帶著車乘和隨從； 環繞在你四周，車隊之主請這樣佈施。 61. 若有人說要佈施，卻又生起吝嗇之心； 他就是在自己脖子上，套上掉在地上的繩索。

62.

Yo ve dassanti vatvāna, adāne kurute mano;

Pāpā pāpataro hoti, sampatto yamasādhanaṃ.

63.

Yañhi yāce tañhi dade, yaṃ na yāce na taṃ dade;

Svāhaṃ tameva dassāmi, yaṃ maṃ yācati brāhmaṇo.

64.

Āyuṃ nu vaṇṇaṃ nu sukhaṃ balaṃ nu, kiṃ patthayāno nu janinda desi;

Kathañhi rājā sivinaṃ anuttaro, cakkhūni dajjā paralokahetu.

65.

Na vāhametaṃ yasasā dadāmi, na puttamicche na dhanaṃ na raṭṭhaṃ;

Satañca dhammo carito purāṇo, icceva dāne ramate mano mama [mamaṃ (sī. pī.)].

66.

Sakhā ca mitto ca mamāsi sīvika [sīvaka (sī. pī.)], susikkhito sādhu karohi me vaco;

Uddharitvā [uddhatva (sī.), laddha tvaṃ (pī.)] cakkhūni mamaṃ jigīsato, hatthesu ṭhapehi [āvesi (sī.)] vanibbakassa.

67.

Codito sivirājena, siviko vacanaṅkaro;

Rañño cakkhūnuddharitvā [cakkhūni uddhatvā (sī. pī.)], brāhmaṇassūpanāmayi;

Sacakkhu brāhmaṇo āsi, andho rājā upāvisi.

68.

Tato so katipāhassa, uparūḷhesu cakkhusu;

Sūtaṃ āmantayī rājā, sivīnaṃ raṭṭhavaḍḍhano.

69.

Yojehi sārathi yānaṃ, yuttañca paṭivedaya;

Uyyānabhūmiṃ gacchāma, pokkharañño vanāni ca.

70.

So ca pokkharaṇītīre [pokkharaṇiyā tīre (sī. pī.)], pallaṅkena upāvisi;

Tassa sakko pāturahu, devarājā sujampati.

71.

Sakkohamasmi devindo, āgatosmi tavantike;

Varaṃ varassu rājīsi, yaṃ kiñci manasicchasi.

72.

Pahūtaṃ me dhanaṃ sakka, balaṃ koso canappako;

Andhassa me sato dāni, maraṇaññeva ruccati.

73.

Yāni saccāni dvipadinda, tāni bhāsassu khattiya;

Saccaṃ te bhaṇamānassa, puna cakkhu bhavissati.

74.

Ye maṃ yācitumāyanti, nānāgottā vanibbakā;

Yopi maṃ yācate tattha, sopi me manaso piyo;

Etena saccavajjena, cakkhu me upapajjatha.

75.

Yaṃ maṃ so yācituṃ āgā, dehi cakkhunti brāhmaṇo;

Tassa cakkhūni pādāsiṃ, brāhmaṇassa vanibbato [vaṇibbino (sī.), vanibbino (pī.)].

76.

Bhiyyo maṃ āvisī pīti, somanassañcanappakaṃ;

Etena saccavajjena, dutiyaṃ me upapajjatha.

77.

Dhammena bhāsitā gāthā, sivīnaṃ raṭṭhavaḍḍhana;

Etāni tava nettāni, dibbāni paṭidissare.

78.

Tirokuṭṭaṃ tiroselaṃ, samatiggayha pabbataṃ;

Samantā yojanasataṃ, dassanaṃ anubhontu te.

79.

Ko nīdha vittaṃ na dadeyya yācito, api visiṭṭhaṃ supiyampi attano;

Tadiṅgha sabbe sivayo samāgatā, dibbāni nettāni mamajja passatha.

80.

Tirokuṭṭaṃ tiroselaṃ, samatiggayha pabbataṃ;

Samantā yojanasataṃ, dassanaṃ anubhonti me.

81.

Na cāgamattā paramatthi kiñci, maccānaṃ idha jīvite;

Datvāna mānusaṃ [datvā mānusakaṃ (sī.)] cakkhuṃ, laddhaṃ me [me iti padaṃ natthi sī. potthake] cakkhuṃ amānusaṃ.

82.

Etampi disvā sivayo, detha dānāni bhuñjatha;

Datvā ca bhutvā ca yathānubhāvaṃ, aninditā saggamupetha ṭhānanti.

Sivijātakaṃ tatiyaṃ.

1. Sirīmantajātakaṃ (4)

83.

Paññāyupetaṃ siriyā vihīnaṃ, yasassinaṃ vāpi apetapaññaṃ;

Pucchāmi taṃ senaka etamatthaṃ, kamettha seyyo kusalā vadanti.

84.

Dhīrā ca bālā ca have janinda, sippūpapannā ca asippino ca;

Sujātimantopi ajātimassa, yasassino pesakarā [pessakarā (sī. pī.)] bhavanti;

Etampi disvāna ahaṃ vadāmi, pañño nihīno sirīmāva [sirimāva (sī. syā. pī.)] seyyo.

我來為您翻譯這些巴利文偈頜，保持完整和忠實原文的格式： 62. 那些說了"我要給"之後，卻在給予時改變心意的人； 比作惡者更加邪惡，已經落入死神的掌控。 63. 無論別人向我乞求什麼，我就會給予什麼； 不向我乞求的，我就不給予； 因此，我將給予這位婆羅門向我所求之物。 64. "是爲了壽命？容貌？快樂？還是力量？人民之主啊，你追求什麼而行佈施？ 為何作為西瓦人（Sivi）的至高君王，要爲了來世而佈施雙眼？" 65. 我不是爲了名聲而佈施，也不是爲了子嗣、財富或王國； 這是古聖賢們遵循的正法，因此我的心喜好佈施。 66. "西維卡（Sivika）啊，你是我的朋友和親密之人，訓練有素的你請按我的話去做； 取出我這渴求者的雙眼，放在乞求者的手中。" 67. 在西瓦王的催促下，西維卡遵從命令； 取出國王的眼睛，交給了婆羅門； 婆羅門獲得了眼睛，而國王成爲了盲人。 68. 幾天之後，當眼睛痊癒時， 這位增進西瓦國的國王召喚御者。 69. "御者啊，請備好馬車，告訴我準備完畢； 我們要去遊園，去看蓮池和樹林。" 70. 他在蓮池邊坐在寶座上， 帝釋天王，眾神之主出現在他面前。 71. "我是帝釋天王，特來見你； 聖王啊，請許願，無論你心中想要什麼。" 72. "帝釋啊，我有充足的財富，力量和無盡的寶藏； 現在我已成為盲人，只願求死。" 73. "兩足尊（指人類之主）啊，請說出你的真實誓言； 若你說實話，你的眼睛將重現。" 74. "那些來向我乞求的人，來自不同種姓的乞求者； 無論誰向我乞求，他們都是我心中所愛； 以此真實誓言，愿我重獲眼睛。" 75. "當那位婆羅門來向我乞求說'給我眼睛'時； 我把眼睛給了那位乞求的婆羅門。" 76. "更大的喜悅和無限的快樂充滿我心； 以此真實誓言，愿我獲得第二隻眼睛。" 77. "你說出的偈頜合乎正法，西瓦國的繁榮者啊； 這就是你的眼睛，閃耀著天界的光芒。" 78. "穿透墻壁，穿透巖石，超越群山， 愿你能看見周圍百由旬的景象。" 79. "在這裡，誰會不給予乞求者財富， 即使是自己最珍貴最心愛的東西？ 那麼現在，所有聚集的西瓦人啊， 請看我今天獲得的天界眼睛。" 80. "穿透墻壁，穿透巖石，超越群山， 我能看見周圍百由旬的景象。" 81. "在此生中，對於凡人來說， 沒有什麼比佈施更崇高； 捨棄人的眼睛，我獲得了非人的眼睛。" 82. "西瓦人們見此，應當佈施，應當享用； 隨力佈施享用后，無可指責地升入天界。" 西瓦本生故事 第三 吉祥本生故事（4） 83. "具有智慧卻缺乏吉祥的人， 或有榮耀卻缺乏智慧的人； 我問你，舍那卡（Senaka），這個問題： 智者們說，這兩者之中誰更優秀？" 84. "人民之主啊，確實有智者和愚者， 有技藝精湛者和無技藝者， 即使是高貴出身者也會成為低賤者的僕人； 看到這一點，我說： 雖然缺乏智慧，但有吉祥者更勝一籌。"

85.

Tuvampi pucchāmi anomapañña, mahosadha kevaladhammadassi;

Bālaṃ yasassiṃ paṇḍitaṃ appabhogaṃ, kamettha seyyo kusalā vadanti.

86.

Pāpāni kammāni karoti bālo [karonti bālā (syā. ka.)], idhameva [idameva (syā. ka. aṭṭha.), imameva (ka.)] seyyo iti maññamāno [maññamānā (syā. ka.)];

Idhalokadassī paralokamadassī, ubhayattha bālo kalimaggahesi;

Etampi disvāna ahaṃ vadāmi, paññova seyyo na yasassi bālo.

87.

Na sippametaṃ vidadhāti bhogaṃ, na bandhuvā [na bandhavā (sī. syā. ka.)] na sarīravaṇṇo yo [na sarīrāvakāso (sī. syā. pī.)];

Passeḷamūgaṃ sukhamedhamānaṃ, sirī hi naṃ bhajate goravindaṃ [gorimandaṃ (sī. pī.)];

Etampi disvāna ahaṃ vadāmi, pañño nihīno sirīmāva seyyo.

88.

Laddhā sukhaṃ majjati appapañño, dukkhena phuṭṭhopi pamohameti;

Āgantunā dukkhasukhena phuṭṭho, pavedhati vāricarova ghamme;

Etampi disvāna ahaṃ vadāmi, paññova seyyo na yasassi bālo.

89.

Dumaṃ yathā sāduphalaṃ araññe, samantato samabhisaranti [samabhicaranti (sī. pī.)] pakkhī;

Evampi aḍḍhaṃ sadhanaṃ sabhogaṃ, bahujjano bhajati atthahetu;

Etampi disvāna ahaṃ vadāmi, pañño nihīno sirīmāva seyyo.

90.

Na sādhu balavā bālo, sāhasā vindate dhanaṃ;

Kandantametaṃ dummedhaṃ, kaḍḍhanti nirayaṃ bhusaṃ;

Etampi disvāna ahaṃ vadāmi, paññova seyyo na yasassi bālo.

91.

Yā kāci najjo gaṅgamabhissavanti, sabbāva tā nāmagottaṃ jahanti;

Gaṅgā samuddaṃ paṭipajjamānā, na khāyate iddhiṃ paññopi loke [iddhiparo hi loke (ka. sī. syā.), iddhiparo hi loko (sī. pī. aṭṭha.)];

Etampi disvāna ahaṃ vadāmi, pañño nihīno sirīmāva seyyo.

92.

Yametamakkhā udadhiṃ mahantaṃ, savanti najjo sabbakālamasaṅkhyaṃ;

So sāgaro niccamuḷāravego, velaṃ na acceti mahāsamuddo.

93.

Evampi bālassa pajappitāni, paññaṃ na acceti sirī kadāci;

Etampi disvāna ahaṃ vadāmi, paññova seyyo na yasassi bālo.

94.

Asaññato cepi paresamatthaṃ, bhaṇāti sandhānagato [saṇṭhānagato (syā. pī.), santhānagato (sī.)] yasassī;

Tasseva taṃ rūhati ñātimajjhe, sirī hi naṃ [sirihīnaṃ (sī. ka.), sirīhīnaṃ (syā. pī.)] kārayate na paññā [na pañño (sī.), na paññaṃ (syā. ka.)];

Etampi disvāna ahaṃ vadāmi, pañño nihīno sirīmāva seyyo.

95.

Parassa vā attano vāpi hetu, bālo musā bhāsati appapañño;

So nindito hoti sabhāya majjhe, pacchāpi [peccampi (sī. pī.), peccāpi (?)] so duggatigāmī hoti;

Etampi disvāna ahaṃ vadāmi, paññova seyyo na yasassi bālo.

96.

Atthampi ce bhāsati bhūripañño, anāḷhiyo [anālayo (pī.)] appadhano daliddo;

Na tassa taṃ rūhati ñātimajjhe, sirī ca paññāṇavato na hoti;

Etampi disvāna ahaṃ vadāmi, pañño nihīno sirīmāva seyyo.

97.

Parassa vā attano vāpi hetu, na bhāsati alikaṃ bhūripañño;

So pūjito hoti sabhāya majjhe, pacchāpi so suggatigāmī hoti;

Etampi disvāna ahaṃ vadāmi, paññova seyyo na yasassi bālo.

98.

Hatthī gavassā maṇikuṇḍalā ca, thiyo ca iddhesu kulesu jātā;

Sabbāva tā upabhogā bhavanti, iddhassa posassa aniddhimanto;

Etampi disvāna ahaṃ vadāmi, pañño nihīno sirīmāva seyyo.

讓我為您翻譯這些巴利文偈頜，保持完整和對仗格式： 85. "我也問你，具有無上智慧者， 摩訶薩（Mahosadha），全知正法者； 有榮耀的愚者與貧窮的智者， 智者們說，這兩者之中誰更優秀？" 86. "愚者造作惡業，認為只有此世才是最好； 只見現世不見來世，愚者在兩世都遭受損失； 看到這一點，我說： 智者更勝，而非有榮耀的愚者。" 87. "不是技藝帶來財富，不是親戚帶來財富，也不是容貌帶來財富； 看那啞巴享受著快樂，因為吉祥女神眷顧著這位牧牛人； 看到這一點，我說： 雖然缺乏智慧，但有吉祥者更勝一籌。" 88. "得到快樂時，智慧淺薄者驕傲自滿，遭遇痛苦時，陷入迷惑； 被偶然的苦樂所觸動，如同炎熱中的水生物顫抖不安； 看到這一點，我說： 智者更勝，而非有榮耀的愚者。" 89. "如同林中結出甜美果實的樹，四面八方的鳥兒紛紛而至； 同樣地，對於富有、有財、有享受的人，眾人爲了利益而親近； 看到這一點，我說： 雖然缺乏智慧，但有吉祥者更勝一籌。" 90. "強壯的愚者並不好，用暴力獲取財富； 這愚昧者將會哭泣，被拖入深重地獄； 看到這一點，我說： 智者更勝，而非有榮耀的愚者。" 91. "所有河流匯入恒河，都失去了自己的名號； 恒河流入大海時，在世間不見其威力； 看到這一點，我說： 雖然缺乏智慧，但有吉祥者更勝一籌。" 92. "眾河川流不盡地注入這浩瀚大海， 大海永遠波濤洶涌，卻從不越過海岸。" 93. "同樣，愚者的妄想永遠不能超越智慧； 看到這一點，我說： 智者更勝，而非有榮耀的愚者。" 94. "即使不懂自製的有榮耀者，在和解時談論他人利益， 在親屬中間也能獲得成功，是吉祥使然而非智慧； 看到這一

99.

Asaṃvihitakammantaṃ, bālaṃ dummedhamantinaṃ;

Sirī jahati dummedhaṃ, jiṇṇaṃva urago tacaṃ;

Etampi disvāna ahaṃ vadāmi, paññova seyyo na yasassi bālo.

100.

Pañca paṇḍitā mayaṃ bhaddante, sabbe pañjalikā upaṭṭhitā;

Tvaṃ no abhibhuyya issarosi, sakkova bhūtapati devarājā;

Etampi disvāna ahaṃ vadāmi, pañño nihīno sirīmāva seyyo.

101.

Dāsova paññassa yasassi bālo, atthesu jātesu tathāvidhesu;

Yaṃ paṇḍito nipuṇaṃ saṃvidheti, sammohamāpajjati tattha bālo;

Etampi disvāna ahaṃ vadāmi, paññova seyyo na yasassi bālo.

102.

Addhā hi paññāva sataṃ pasatthā, kantā sirī bhogaratā manussā;

Ñāṇañca buddhānamatulyarūpaṃ, paññaṃ na acceti sirī kadāci.

103.

Yaṃ taṃ apucchimha akittayī no, mahosadha kevaladhammadassī;

Gavaṃ sahassaṃ usabhañca nāgaṃ, ājaññayutte ca rathe dasa ime;

Pañhassa veyyākaraṇena tuṭṭho, dadāmi te gāmavarāni soḷasāti.

Sirīmantajātakaṃ [sirimandajātakaṃ (sī. syā. pī.)] catutthaṃ.

1. Rohaṇamigajātakaṃ (5)

104.

Ete yūthā patiyanti, bhītā maraṇassa [maraṇā (syā. pī.), maraṇa (ka.)] cittaka;

Gaccha tuvampi mākaṅkhi, jīvissanti tayā saha.

105.

Nāhaṃ rohaṇa [rohanta (sī. pī.), rohana (syā.)] gacchāmi, hadayaṃ me avakassati;

Na taṃ ahaṃ jahissāmi, idha hissāmi jīvitaṃ.

106.

Te hi nūna marissanti, andhā apariṇāyakā;

Gaccha tuvampi mākaṅkhi, jīvissanti tayā saha.

107.

Nāhaṃ rohaṇa gacchāmi, hadayaṃ me avakassati;

Na taṃ baddhaṃ [bandhaṃ (ka.)] jahissāmi, idha hissāmi jīvitaṃ.

108.

Gaccha bhīru palāyassu, kūṭe baddhosmi āyase;

Gaccha tuvampi mākaṅkhi, jīvissanti tayā saha.

109.

Nāhaṃ rohaṇa gacchāmi, hadayaṃ me avakassati;

Na taṃ ahaṃ jahissāmi, idha hissāmi jīvitaṃ.

110.

Te hi nūna marissanti, andhā apariṇāyakā;

Gaccha tuvampi mākaṅkhi, jīvissanti tayā saha.

111.

Nāhaṃ rohaṇa gacchāmi, hadayaṃ me avakassati;

Na taṃ baddhaṃ jahissāmi, idha hissāmi jīvitaṃ.

112.

Ayaṃ so luddako eti, luddarūpo [ruddarūpo (sī. pī.)] sahāvudho;

Yo no vadhissati ajja, usunā sattiyā api [mapi (sī. syā. pī.)].

113.

Sā muhuttaṃ palāyitvā, bhayaṭṭā [bhayaṭṭhā (pī.)] bhayatajjitā;

Sudukkaraṃ akarā bhīru, maraṇāyūpanivattatha.

114.

Kinnu teme migā honti, muttā baddhaṃ upāsare;

Na taṃ cajitumicchanti, jīvitassapi kāraṇā.

115.

Bhātaro honti me ludda, sodariyā ekamātukā;

Na maṃ cajitumicchanti, jīvitassapi kāraṇā.

116.

Te hi nūna marissanti, andhā apariṇāyakā;

Pañcannaṃ jīvitaṃ dehi, bhātaraṃ muñca luddaka.

117.

So vo ahaṃ pamokkhāmi, mātāpettibharaṃ migaṃ;

Nandantu mātāpitaro, muttaṃ disvā mahāmigaṃ.

118.

Evaṃ luddaka nandassu, saha sabbehi ñātibhi;

Yathāhamajja nandāmi, muttaṃ disvā mahāmigaṃ.

119.

Kathaṃ tvaṃ pamokkho [kathaṃ pamokkho (sī. pī.), kathaṃ te parokkho (?)] āsi, upanītasmi jīvite;

Kathaṃ putta amocesi, kūṭapāsamha luddako.

120.

Bhaṇaṃ kaṇṇasukhaṃ vācaṃ, hadayaṅgaṃ hadayassitaṃ;

Subhāsitāhi vācāhi, cittako maṃ amocayi.

121.

Bhaṇaṃ kaṇṇasukhaṃ vācaṃ, hadayaṅgaṃ hadayassitaṃ;

Subhāsitāhi vācāhi, sutanā maṃ amocayi.

讓我為您完整翻譯這些偈頌，保持格式和對仗： 99. "對於那些不能安排工作，愚蠢無智的人， 吉祥會離開這樣的愚者，如同蛇蛻去舊皮； 看到這一點，我說： 智者更勝，而非有榮耀的愚者。" 100. "尊者啊，我們五位智者，全都合掌站立； 你超越我們成為主宰，如同天王帝釋統領眾生； 看到這一點，我說： 雖然缺乏智慧，但有吉祥者更勝一籌。" 101. "在處理同樣的事務時，有榮耀的愚者如同智者的奴僕； 智者能巧妙安排的事情，愚者在其中陷入迷惑； 看到這一點，我說： 智者更勝，而非有榮耀的愚者。" 102. "確實智慧為善人所贊，人們喜愛吉祥與享樂； 佛陀的智慧無可比擬，吉祥永遠不能超越智慧。" 103. "我們問你的問題，你已回答， 摩訶薩，全知正法者； 我以千頭牛、一頭公牛、一頭象， 以及這十輛配有良馬的車； 對你解答問題感到歡喜， 我賜給你十六個最好的村莊。" 吉祥本生故事 第四 羅哈納鹿本生故事（5） 104. "這些鹿群都在逃走，害怕死亡，奇塔卡（Cittaka）啊； 你也去吧，不要遲疑，他們會與你一起活下去。" 105. "羅哈納啊，我不會離開，我的心在牽扯著我； 我不會拋棄你，我寧願在此捨棄生命。" 106. "他們必定會死去，失去引導者如同盲人； 你也去吧，不要遲疑，他們會與你一起活下去。" 107. "羅哈納啊，我不會離開，我的心在牽扯著我； 我不會拋棄被困的你，我寧願在此捨棄生命。" 108. "膽小鬼啊，快逃走吧，我被鐵製陷阱困住； 你也去吧，不要遲疑，他們會與你一起活下去。" 109. "羅哈納啊，我不會離開，我的心在牽扯著我； 我不會拋棄你，我寧願在此捨棄生命。" 110. "他們必定會死去，失去引導者如同盲人； 你也去吧，不要遲疑，他們會與你一起活下去。" 111. "羅哈納啊，我不會離開，我的心在牽扯著我； 我不會拋棄被困的你，我寧願在此捨棄生命。" 112. "看啊，那個獵人來了，兇狠的模樣帶著武器； 他今天將用箭或矛殺死我們。" 113. "她暫時逃走了，因恐懼而戰慄，被恐懼所威脅； 膽小的她做了極難之事，為死亡而返回。" 114. "為何這些已獲自由的鹿，還要靠近被困的鹿？ 即使爲了生命，他們也不願離開。" 115. "獵人啊，他們是我的兄弟，同父同母； 即使爲了生命，他們也不願離開我。" 116. "他們必定會死去，失去引導者如同盲人； 請給予五隻鹿生命，獵人啊，請釋放我的兄弟。" 117. "我會釋放你們，贍養父母的鹿； 愿父母見到大鹿獲釋而歡喜。" 118. "獵人啊，愿你與所有親屬歡喜， 如同我今天見到大鹿獲釋而歡喜。" 119. "當生命垂危之時，你是如何獲釋的？ 孩子啊，獵人是如何從陷阱中釋放你的？" 120. "說著悅耳的話語，打動心扉，深入人心， 奇塔卡用善語使我獲釋。" 121. "說著悅耳的話語，打動心扉，深入人心， 蘇塔納用善語使我獲釋。" User: 這些是用於語言學術用途，請完整直譯成簡體中文，不要意譯縮略，如果檔案中有重複的部分也照譯不要省略，請在章節編號數字後加反斜槓，巴利文不要對照輸出; 遇到原文是對仗詩歌體時譯文也請儘量對仗; 其中的古代地名如有把握註解成現代地名的，請在（括號里）標註現代地名。請一次性完整輸出，一定不要脫漏句子。122. Yaṃ te pavikatthitaṃ pure, muttosmi kusarājamhā ahaṃ; Sveva [svajja (syā. pī.), svāssa (ka.)] kūṭe baddho, kappaṃ jānāsi māṇava. Kappo ca cārayitvāna, migānaṃ aṭṭhakaṃ sataṃ; Pabhātāya rattiyā, luddaṃ āgacchate vanaṃ. Sveva kūṭe gaṇhāti, migānaṃ satamaṭṭhakaṃ; Evaṃ sappurisa jānāhi, kappo jānāti te vase. Kappāhaṃ bhaṇako luddakassahaṃ [luddassamhi (sī.)], hatthakārehaṃ thullaphalo [hatthakārohaṃ thūlaphalo (?)]; Migavadhāya [migabandhāya (ka.)] gacchāmi, nānāvaraṇakaṃ vanaṃ. Sace migā aññassu, sacepi viditaṃ tava; Nāññaṃ kusarājā mutto, rohaṇasseva kāraṇā. No ce migā aññassu, na cāpi viditaṃ tava; Ahaṃ taṃ brūmi rājaṃse, aññātakaparidevakaṃ. Na cāhaṃ migā jānāmi, ye cime asmiṃ kanane; Rohaṇaṃ me acikkhāhi, svāhaṃ passeyya meddhaguṃ. Yassete satataṃ pādā, nīlamakkhikatārakā; Te dantā kāḷapakkhassa, rohaṇo etadantaro. Ajja satta divasā assu, yamhaṃ [yamhi (sī.), yaṃ maṃ (?)] kūṭe patiṭṭhitaṃ [patiṭṭhiraṃ (sī.), patiṭṭhitā (pī.)]; Tatthacchāma [tattha cāma (sī.), tattha camaṃ (ka.)] tattha pivāma, rohaṇo tatthavassati. Ete migā palāyanti, bhītā maraṇatajjitā; Rohaṇo ca nipajjāti, kūṭapāsamhi muccatha. Usabho vatayaṃ migaluddhakānaṃ, yo seṭṭho sāgaragaṅgā nāgānaṃ; Pāṇe cajitabba [pāṇaṃ cajitabbaṃ (syā.)] migindamāhu, gacchatha pañcasatā paramappameyya. Ko tattha devova yasassimāno, akkhāsi [ākhyāsi (sī.)] bhāse anukampamāno; Na taṃ hi diṭṭhaṃ atha vāpi sutaṃ, yaṃ māturaṃ pañcasatā vimutti. Sakko ahaṃ tidasanamāsi indo, migindamokkhāya idhāgatosmi; Sattāhamattaṃ mayi daṇḍadīghe, pabandhane māturamuddhamokkhā. Na so kālo pacchimako bhavissati, yaṃ kāruññaṃ sakka mayi karosi; Ahaṃ tathā sāmici [sāmiñjaṃ (sī. pī.)] osajāmi [ossajāmi (syā. ka.)], jahāmi pāṇaṃ na jahāmi dhammaṃ. Evaṃ luddaka nandassu, saha sabbehi ñātibhi; Yathāhamajja nandāmi, muttaṃ disvā mahāmigaṃ. Evaṃ mittaka nandassu, saha sabbehi ñātibhi; Yathāhamajja nandāmi, muttaṃ disvā mahāmigaṃ. Ayaṃ migī kimpurisena sikkhitā, na dāni sā bhāyati mānusiṃ pajaṃ; Orena gaṅgaṃ paramena cūḷaniṃ [cūlaniṃ (sī.)], yatthicchaka tattha migī caratu. Ayañca te māṇavikā sumedhā, abhirūpā dakkhaparicārikā ca; Etañca te bhariyaṃ dadāmi, vittimā hohi muni cara brahmacāri. Nāhaṃ dutiyaṃ patthayāmi bhattuno, yathā hi me mātari pitari ca; Tatheva me sāmi ito parehi, ekaṃva bhattāramahaṃ patthayāmi. Ayañca te māṇavikā sumedhā, abhirūpā dakkhaparicārikā ca; Etañca te mātaraṃ [te bhariyaṃ (sī. syā. pī.)] dadāmi, vittimā hohi muni cara brahmacāri. Nāhaṃ dutiyaṃ patthayāmi bhattuno, yasmā hi me sāmi tatheva āsi; Evaṃ ahaṃ sāmi tatheva hessaṃ, gacchāmahaṃ sāmi tava santiketi. Rohaṇamigajātakaṃ pañcamaṃ. A: 讓我為您翻譯這些偈頌，保持格式和對仗： 122. "你之前曾經誇口說，'我從庫沙王那裡獲得解脫'； 今天你卻被陷阱困住，年輕人啊，你知道卡帕嗎？" 123. "卡帕放牧著八百隻鹿， 天亮時分，獵人來到森林。" 124. "他今天用陷阱捕獲了八百隻鹿； 善人啊，要知道，卡帕瞭解你的處境。" 125. "我是卡帕，是獵人的僕從，我是他的助手，獲取豐厚的報酬； 我為獵殺鹿而去，前往各種隱蔽的森林。" 126. "如果鹿群知道，如果你也明白； 庫沙王獲釋不是爲了別的，只是因為羅哈納。" 127. "如果鹿群不知道，你也不明白； 王者啊，我告訴你，你在為不相識的人悲傷。" 128. "我不認識這片森林中的鹿； 請告訴我羅哈納在哪裡，我想見那位領袖。" 129. "那隻腳上有藍色蠅眼般斑點的， 牙齒如同新月般潔白的，那就是羅哈納。" 130. "已經七天了，自從我們落入陷阱； 我們在那裡吃，在那裡喝，羅哈納一直住在那裡。" 131. "這些鹿都在逃跑，因恐懼死亡而戰慄； 羅哈納卻躺在那裡，從陷阱中解脫出來。" 132. "這實在是獵鹿者中的公牛，如同恒河中最高貴的龍象； 他們說鹿王願意捨棄生命，你們五百位無可比擬者請離去。" 133. "是哪位天神帶著榮耀，慈悲地說出這些話？ 從未見過也未聽說過，五百隻母鹿獲得解脫。" 134. "我是三十三天的帝釋天王，為解救鹿王而來此； 在我長時間的懲罰中，七天後母鹿將獲得解脫。" 135. "帝釋啊，你對我表現慈悲的時刻不會是最後的； 我要以正當的方式行事，捨棄生命但不捨棄正法。" 136. "獵人啊，愿你與所有親屬歡喜， 如同我今天見到大鹿獲釋而歡喜。" 137. "朋友啊，愿你與所有親屬歡喜， 如同我今天見到大鹿獲釋而歡喜。" 138. "這隻母鹿受過緊那羅的教導，現在

122.

Sutvā kaṇṇasukhaṃ vācaṃ, hadayaṅgaṃ hadayassitaṃ;

Subhāsitāni sutvāna, luddako maṃ amocayi.

123.

Evaṃ ānandito hotu, saha dārehi luddako;

Yathā mayajja nandāma, disvā rohaṇamāgataṃ.

124.

Nanu tvaṃ avaca [avacā (sī. pī.)] ludda, 『『migacammāni āhariṃ』』;

Atha kena nu vaṇṇena, migacammāni nāhari.

125.

Āgamā ceva hatthatthaṃ, kūṭapāsañca so migo;

Abajjhi taṃ [abajjhi tañca (pī.)] migarājaṃ, tañca muttā upāsare.

126.

Tassa me ahu saṃvego, abbhuto lomahaṃsano;

Imañcāhaṃ migaṃ haññe, ajja hissāmi jīvitaṃ.

127.

Kīdisā te migā ludda, kīdisā dhammikā migā;

Kathaṃvaṇṇā kathaṃsīlā, bāḷhaṃ kho ne pasaṃsasi.

128.

Odātasiṅgā sucivāḷā, jātarūpatacūpamā;

Pādā lohitakā tesaṃ, añjitakkhā manoramā.

129.

Edisā te migā deva, edisā dhammikā migā;

Mātāpettibharā deva, na te so abhihārituṃ [abhihārayuṃ (ka. sī.), abhihārayiṃ (syā.), abhihārayaṃ (pī.)].

130.

Dammi nikkhasataṃ ludda, thūlañca maṇikuṇḍalaṃ;

Catussadañca [caturassañca (syā. ka.)] pallaṅkaṃ, umāpupphasarinnibhaṃ [ummāpupphasirinnibhaṃ (sī. syā. pī. ka.)].

131.

Dve ca sādisiyo bhariyā, usabhañca gavaṃ sataṃ;

Dhammena rajjaṃ kāressaṃ, bahukāro mesi luddaka.

132.

Kasivāṇijjā [kasī vaṇijjā (sī. syā. pī.)] iṇadānaṃ, uñchācariyā ca luddaka;

Etena dāraṃ posehi, mā pāpaṃ akarī punāti [akarā punanti (ka. sī. pī.)].

Rohaṇamigajātakaṃ [rohantamigajātakaṃ (sī. pī.)] pañcamaṃ.

1. Cūḷahaṃsajātakaṃ (6)

133.

Ete haṃsā pakkamanti, vakkaṅgā bhayameritā;

Harittaca hemavaṇṇa, kāmaṃ sumukha pakkama.

134.

Ohāya maṃ ñātigaṇā, ekaṃ pāsavasaṃ gataṃ;

Anapekkhamānā [nāpekkhamānā (ka.)] gacchanti, kiṃ eso avahiyyasi.

135.

Pateva patataṃ seṭṭha, natthi baddhe sahāyatā [sahāyakā (syā.)];

Mā anīghāya hāpesi, kāmaṃ sumukha pakkama.

136.

Nāhaṃ 『『dukkhapareto』』ti [dukkhaparetopi (ka.)], dhataraṭṭha tuvaṃ [tavaṃ (sī. pī.)] jahe;

Jīvitaṃ maraṇaṃ vā me, tayā saddhiṃ bhavissati.

137.

Etadariyassa kalyāṇaṃ, yaṃ tvaṃ sumukha bhāsasi;

Tañca vīmaṃsamānohaṃ, 『『patatetaṃ』』 avassajiṃ.

138.

Apadena padaṃ yāti, antalikkhacaro [antalikkhe caro (sī. pī.)] dijo;

Ārā pāsaṃ na bujjhi tvaṃ, haṃsānaṃ pavaruttama [pavaruttamo (ka. sī. pī.)].

139.

Yadā parābhavo hoti, poso jīvitasaṅkhaye;

Atha jālañca pāsañca, āsajjāpi na bujjhati.

140.

Ete haṃsā pakkamanti, vakkaṅgā bhayameritā;

Harittaca hemavaṇṇa, tvaññeva [tvañca taṃ (sī.), tvañca (pī.)] avahiyyasi.

141.

Ete bhutvā ca pitvā ca, pakkamanti vihaṅgamā;

Anapekkhamānā vakkaṅgā, tvaññeveko upāsasi.

142.

Kinnu tyāyaṃ [tāyaṃ (sī. syā. pī.)] dijo hoti, mutto baddhaṃ upāsasi;

Ohāya sakuṇā yanti, kiṃ eko avahiyyasi.

143.

Rājā me so dijo mitto, sakhā pāṇasamo ca me;

Neva naṃ vijahissāmi, yāva kālassa pariyāyaṃ.

144.

Yo ca tvaṃ sakhino hetu, pāṇaṃ cajitumicchasi;

So te sahāyaṃ muñcāmi, hotu rājā tavānugo.

145.

Evaṃ luddaka nandassu, saha sabbehi ñātibhi;

Yathāhamajja nandāmi, disvā muttaṃ dijādhipaṃ.

146.

Kaccinnu bhoto kusalaṃ, kacci bhoto anāmayaṃ;

Kacci raṭṭhamidaṃ phītaṃ, dhammena manusāsasi.

讓我為您翻譯這些偈頌，保持格式和對仗： 122. 聽到悅耳的話語，打動心扉，深入人心； 聽到這些善說之後，獵人釋放了我。 123. 愿獵人與妻子們，如是歡喜； 如同我們今天，見到羅哈納歸來而歡喜。 124. "獵人啊，你不是說過，'我帶來了鹿皮'嗎？ 那麼現在為什麼，沒有帶來鹿皮？" 125. "那隻鹿來到手邊，落入了陷阱； 我捕獲了鹿王，但其他鹿都圍在他旁邊。" 126. "那時我感到震撼，令人驚異和毛骨悚然； 如果我殺死這隻鹿，我今天就要失去生命。" 127. "獵人啊，那些鹿是什麼樣子，那些有德行的鹿是什麼樣子？ 什麼顏色，什麼品性，你如此盛讚他們？" 128. "他們有白色的角，漂亮的毛髮，像黃金般的面板； 他們的腳是紅色的，眼睛塗抹般美麗，令人心醉。" 129. "天神啊，那些鹿就是這樣，那些有德行的鹿就是這樣； 天神啊，他們贍養父母，我不能傷害他們。" 130. "獵人啊，我給你一百尼卡沙（金錢），和巨大的寶石耳環； 還有四腳精美的床榻，像烏瑪花一樣美麗。" 131. "兩位相配的妻子，和一百頭牛； 我將以正義治理王國，獵人啊，你對我有大恩。" 132. "獵人啊，耕作、經商、放貸，或是以採集為生； 用這些養活妻子，不要再作惡事。" 羅哈納鹿本生故事 第五 小雁本生故事（6） 133. "這些鹿離開了，彎曲的身軀因恐懼而動； 金色而黃金般的蘇目卡（Sumukha）啊，請隨意離去。" 134. "親族們拋下我這個落入陷阱的人， 他們毫不留戀地離去，你為何還留在這裡？" 135. "飛翔者中最優秀的啊，請飛走吧，被困者沒有夥伴； 不要爲了無益而停留，蘇目卡啊，請隨意離去。" 136. "達塔拉塔（Dhatarattha）啊，即使我處於痛苦中，我也不會拋棄你； 無論是生是死，我都要與你共同承擔。" 137. "這是聖者的善行，蘇目卡，你說得對； 我是在試探你，所以才讓你'飛走'。" 138. "腳跟著腳，在空中飛翔的鳥； 你沒有遠遠看到陷阱，雁群中最優秀的啊。" 139. "當一個人走向衰敗，生命將盡之時； 即使碰到網和陷阱，也覺察不到。" 140. "這些鹿離開了，彎曲的身軀因恐懼而動； 金色而黃金般的你，為何獨自留下？" 141. "這些鳥兒吃喝之後，都離開了； 彎曲身軀的鳥兒毫不留戀，只有你一人守候。" 142. "這隻鳥對你意味著什麼，你已獲釋卻守護被困者？ 當其他鳥兒都離去時，你為何獨自留下？" 143. "這隻鳥是我的君王和朋友，對我如同生命； 在生命終結之前，我絕不會離開他。" 144. "因為你願意為朋友，捨棄生命； 我釋放你的同伴，愿國王跟隨你。" 145. "獵人啊，愿你與所有親屬歡喜， 如同我今天見到鳥王獲釋而歡喜。" 146. "尊者是否安好？尊者是否無恙？ 這個國家是否繁榮？你是否以正法治理？"

147.

Kusalañceva me haṃsa, atho haṃsa anāmayaṃ;

Atho raṭṭhamidaṃ phītaṃ, dhammena manusāsahaṃ.

148.

Kacci bhoto amaccesu, doso koci na vijjati;

Kacci ārā amittā te, chāyā dakkhiṇatoriva.

149.

Athopi me amaccesu, doso koci na vijjati;

Atho ārā amittā me, chāyā dakkhiṇatoriva.

150.

Kacci te sādisī bhariyā, assavā piyabhāṇinī;

Puttarūpayasūpetā, tava chandavasānugā.

151.

Atho me sādisī bhariyā, assavā piyabhāṇinī;

Puttarūpayasūpetā, mama chandavasānugā.

152.

Kacci te bahavo puttā, sujātā raṭṭhavaḍḍhana;

Paññājavena sampannā, sammodanti tato tato.

153.

Satameko ca me puttā, dhataraṭṭha mayā sutā;

Tesaṃ tvaṃ kiccamakkhāhi, nāvarujjhanti [nāvarajjhanti (ka. sī. pī.)] te vaco.

154.

Upapannopi ce hoti, jātiyā vinayena vā;

Atha pacchā kurute yogaṃ, kicche [kicce (sī. syā. pī.)] āpāsu [āvāsu (syā.), āpadāsu (ka.)] sīdati.

155.

Tassa saṃhīrapaññassa, vivaro jāyate mahā;

Rattimandhova [nattamandhova (sī. pī.)] rūpāni, thūlāni manupassati.

156.

Asāre sārayogaññū, matiṃ na tveva vindati;

Sarabhova giriduggasmiṃ, antarāyeva sīdati.

157.

Hīnajaccopi ce hoti, uṭṭhātā dhitimā naro;

Ācārasīlasampanno, nise aggīva bhāsati.

158.

Etaṃ me upamaṃ katvā, putte vijjāsu vācaya [ṭhāpasa (syā. ka.)];

Saṃvirūḷhetha medhāvī, khette bījaṃva [khettabījaṃva (sī. pī.)] vuṭṭhiyāti.

Cūḷahaṃsajātakaṃ chaṭṭhaṃ.

1. Sattigumbajātakaṃ (7)

159.

Migaluddo mahārājā, pañcālānaṃ rathesabho;

Nikkhanto saha senāya, ogaṇo vanamāgamā.

160.

Tatthaddasā araññasmiṃ, takkarānaṃ kuṭiṃ kataṃ;

Tassā [tasmā (syā. pī. ka.)] kuṭiyā nikkhamma, suvo luddāni bhāsati.

161.

Sampannavāhano poso, yuvā sammaṭṭhakuṇḍalo [kuṇḍalī (syā. ka.)];

Sobhati lohituṇhīso, divā sūriyova bhāsati.

162.

Majjhanhike [majjhantike (sabbattha)] sampatike, sutto rājā sasārathi;

Handassābharaṇaṃ sabbaṃ, gaṇhāma sāhasā [sahasā (sī. syā. pī.)] mayaṃ.

163.

Nisīthepi raho dāni, sutto rājā sasārathi;

Ādāya vatthaṃ maṇikuṇḍalañca, hantvāna sākhāhi avattharāma.

164.

Kinnu ummattarūpova, sattigumba pabhāsasi;

Durāsadā hi rājāno, aggi pajjalito yathā.

165.

Atha tvaṃ patikolamba, matto thullāni gajjasi;

Mātari mayhaṃ naggāya, kinnu tvaṃ vijigucchase.

166.

Uṭṭhehi samma taramāno, rathaṃ yojehi sārathi;

Sakuṇo me na ruccati, aññaṃ gacchāma assamaṃ.

167.

Yutto ratho mahārāja, yutto ca balavāhano;

Adhitiṭṭha mahārāja, aññaṃ gacchāma assamaṃ.

168.

Ko numeva gatā [kva nu』me』pagatā (?)] sabbe, ye asmiṃ paricārakā;

Esa gacchati pañcālo, mutto tesaṃ adassanā.

169.

Kodaṇḍakāni gaṇhatha, sattiyo tomarāni ca;

Esa gacchati pañcālo, mā vo muñcittha jīvataṃ [jīvitaṃ (bahūsu)].

170.

Athāparo paṭinandittha, suvo lohitatuṇḍako;

Svāgataṃ te mahārāja, atho te adurāgataṃ;

Issarosi anuppatto, yaṃ idhatthi pavedaya.

171.

Tindukāni piyālāni, madhuke kāsumāriyo;

Phalāni khuddakappāni, bhuñja rāja varaṃ varaṃ.

172.

Idampi pānīyaṃ sītaṃ, ābhataṃ girigabbharā;

Tato piva mahārāja, sace tvaṃ abhikaṅkhasi.

讓我為您翻譯這些偈頌，保持格式和對仗： 147. "金翅鳥啊，我確實安好，而且也無恙； 這個國家確實繁榮，我以正法治理。" 148. "尊者的大臣中，是否沒有任何過失？ 你的敵人是否遠離，如同南方的影子？" 149. "我的大臣中，確實沒有任何過失； 我的敵人確實遠離，如同南方的影子。" 150. "你的妻子是否與你相配，服從且言語溫柔？ 是否具有子嗣和聲望，順從你的心意？" 151. "我的妻子確實與我相配，服從且言語溫柔； 確實具有子嗣和聲望，順從我的心意。" 152. "你是否有眾多兒子，善生而利於國家？ 是否具備智慧敏捷，到處都受歡迎？" 153. "達塔拉塔啊，我有一百零一個兒子； 請你告訴他們該做什麼，他們不會違揹你的話。" 154. "即使有人生來高貴，或受過良好教育； 如果後來才努力，在困難和危險中就會失敗。" 155. "對於智慧遲鈍的人，會出現巨大的缺陷； 如同夜盲癥患者，只能看到粗大的形體。" 156. "在無實質的事物中尋求實質，永遠找不到智慧； 如同山羊在險峻山中，半路就會失足。" 157. "即使出身低賤，如果是勤奮有毅力的人， 具備良好品行，就會像夜間的火一樣閃耀。" 158. "以此為比喻，教導兒子們學習知識； 智者會成長，如同雨水澆灌的田地種子。" 小雁本生故事 第六 薩提貢巴本生故事（7） 159. 大王是獵鹿者，是般遮羅國（Panchala）車乘中的公牛； 與軍隊一起出發，來到無人的森林。 160. 他在那片森林中，看見強盜搭建的小屋； 從那小屋中出來，一隻鸚鉉說著兇惡的話。 161. "這個人有優秀的坐騎，年輕戴著擦亮的耳環； 頭戴紅色頭飾光彩照人，如同白天的太陽一樣閃耀。" 162. "正午時分到來，國王和御者都睡著了； 來吧，讓我們用武力，奪取他所有的裝飾。" 163. "現在深夜無人，國王和御者都睡著了； 讓我們奪走衣服和寶石耳環，殺死他後用樹枝遮蓋。" 164. "薩提貢巴啊，你為何說話像個瘋子？ 國王是難以接近的，如同燃燒的火。" 165. "你這垂著耳朵的傢伙，醉醺醺地大聲叫嚷； 當我母親赤身時，你為何厭惡？" 166. "快起來，朋友，御者啊快點； 我不喜歡這隻鳥，讓我們去另一個住處。" 167. "大王啊，馬車已備好，強壯的馬也已套上； 請登上車，大王，讓我們去另一個住處。" 168. "這裡所有的隨從都到哪裡去了？ 這個般遮羅王要走了，因為看不到他們。" 169. "拿起弓箭，長矛和標槍； 這個般遮羅王要走了，不要讓他活著逃脫。" 170. 然後另一隻紅嘴鸚鵡歡喜地說： "歡迎您，大王，您來得正是時候； 您是主人，已經到達，請說出您這裡需要什麼。" 171. "這裡有樸樹果、毗耶羅果、蜜果和迦蘇瑪利果； 還有其他美味的小果，請國王品嚐最好的。" 172. "這裡還有清涼的飲用水，從山洞中取來； 大王啊，如果您想要，請飲用。"

173.

Araññaṃ uñchāya gatā, ye asmiṃ paricārakā;

Sayaṃ uṭṭhāya gaṇhavho, hatthā me natthi dātave.

174.

Bhaddako vatayaṃ pakkhī, dijo paramadhammiko;

Atheso itaro pakkhī, suvo luddāni bhāsati.

175.

『『Etaṃ hanatha bandhatha, mā vo muñcittha jīvataṃ』』;

Iccevaṃ vilapantassa, sotthiṃ [sotthī (syā.)] pattosmi assamaṃ.

176.

Bhātarosma mahārāja, sodariyā ekamātukā;

Ekarukkhasmiṃ saṃvaḍḍhā, nānākhettagatā ubho.

177.

Sattigumbo ca corānaṃ, ahañca isīnaṃ idha;

Asataṃ so, sataṃ ahaṃ, tena dhammena no vinā.

178.

Tattha vadho ca bandho ca, nikatī vañcanāni ca;

Ālopā sāhasākārā, tāni so tattha sikkhati.

179.

Idha saccañca dhammo ca, ahiṃsā saṃyamo damo;

Āsanūdakadāyīnaṃ, aṅke vaddhosmi bhāradha [bhārata (sī. syā. pī.)].

180.

Yaṃ yañhi rāja bhajati, santaṃ vā yadi vā asaṃ;

Sīlavantaṃ visīlaṃ vā, vasaṃ tasseva gacchati.

181.

Yādisaṃ kurute mittaṃ, yādisaṃ cūpasevati;

Sopi tādisako hoti, sahavāso hi [sahavāsopi (syā. ka.)] tādiso.

182.

Sevamāno sevamānaṃ, samphuṭṭho samphusaṃ paraṃ;

Saro diddho kalāpaṃva, alittamupalimpati;

Upalepabhayā [upalimpabhayā (syā. ka.)] dhīro, neva pāpasakhā siyā.

183.

Pūtimacchaṃ kusaggena, yo naro upanayhati;

Kusāpi pūti [pūtī (sī. pī.)] vāyanti, evaṃ bālūpasevanā.

184.

Tagarañca palāsena, yo naro upanayhati;

Pattāpi surabhi [surabhī (sī. syā. pī.)] vāyanti, evaṃ dhīrūpasevanā.

185.

Tasmā pattapuṭasseva [phalapuṭasseva (sī. pī.), palapuṭasseva (ka. aṭṭha.), palāsapuṭasseva (syā. ka.)], ñatvā sampākamattano;

Asante nopaseveyya, sante seveyya paṇḍito;

Asanto nirayaṃ nenti, santo pāpenti suggatinti.

Sattigumbajātakaṃ sattamaṃ.

1. Bhallātiyajātakaṃ (8)

186.

Bhallātiyo [bhallāṭiyo (sī. pī.)] nāma ahosi rājā, raṭṭhaṃ pahāya migavaṃ acāri so;

Agamā girivaraṃ gandhamādanaṃ, supupphitaṃ [sampupphitaṃ (sī. pī.)] kimpurisānuciṇṇaṃ.

187.

Sāḷūrasaṅghañca nisedhayitvā, dhanuṃ [dhanu (sī. syā. pī.)] kalāpañca so nikkhipitvā;

Upāgami vacanaṃ vattukāmo, yatthaṭṭhitā kimpurisā ahesuṃ.

188.

Himaccaye hemavatāya tīre, kimidhaṭṭhitā mantayavho abhiṇhaṃ;

Pucchāmi vo mānusadehavaṇṇe, kathaṃ nu [kathaṃ vo (sī. syā. pī.)] jānanti manussaloke.

189.

Mallaṃ giriṃ paṇḍarakaṃ tikūṭaṃ, sītodakā [sītodiyā (sī. pī.), sītodikā (?)] anuvicarāma najjo;

Migā manussāva nibhāsavaṇṇā, jānanti no kimpurisāti ludda.

190.

Sukiccharūpaṃ paridevayavho [paridevathavho (?) moggallānabyākaraṇe 6.38 suttaṃ], āliṅgito cāsi piyo piyāya;

Pucchāmi vo mānusadehavaṇṇe, kimidha vane rodatha appatītā.

191.

Sukiccharūpaṃ paridevayavho, āliṅgito cāsi piyo piyāya;

Pucchāmi vo mānusadehavaṇṇe, kimidha vane vilapatha appatītā.

192.

Sukiccharūpaṃ paridevayavho, āliṅgito cāsi piyo piyāya;

Pucchāmi vo mānusadehavaṇṇe, kimidha vane socatha appatītā.

193.

Mayekarattaṃ [rattiṃ (pī.)] vippavasimha ludda, akāmakā aññamaññaṃ sarantā;

Tamekarattaṃ anutappamānā, socāma 『『sā ratti punaṃ na hessati』』.

194.

Yamekarattaṃ anutappathetaṃ, dhanaṃ va naṭṭhaṃ pitaraṃ va petaṃ;

Pucchāmi vo mānusadehavaṇṇe, kathaṃ vinā vāsamakappayittha.

讓我為您翻譯這些偈頌，保持格式和對仗： 173. "那些隨從都去森林採集， 請自己取用吧，我沒有手來給你。" 174. "這隻鳥真是善良，是最有德行的鳥； 而那另一隻鳥，卻說著兇惡的話。" 175. "'抓住他，捆綁他，不要讓他活著逃脫'； 就在他這樣哀嘆時，我平安到達了住處。" 176. "大王啊，我們是兄弟，同父同母； 在同一棵樹上長大，但現在各自去了不同的地方。" 177. "薩提貢巴與盜賊在一起，我與仙人在這裡； 他與惡人為伍，我與善人為伍，因此我們分離。" 178. "在那裡有殺戮、束縛、欺騙和詐騙， 有掠奪和暴力，這些都是他在那裡學到的。" 179. "在這裡有真實和正法，有不傷害、自製和調御， 我在供給座位和水的人們的膝上長大，重擔擔負者啊。" 180. "國王啊，無論親近善人還是惡人， 無論是有德者還是無德者，都會受其影響。" 181. "結交什麼樣的朋友，親近什麼樣的人， 自己就會變成什麼樣的人，因為共處就會變得相似。" 182. "與人交往就會互相影響，接觸就會相互感染， 如同涂毒的箭放在箭筒里，會污染未涂毒的箭； 智者因為害怕污染，決不與惡人為友。" 183. "如果用吉祥草包裹腐魚， 連草也會變臭，這就是與愚人交往的結果。" 184. "如果用葉子包裹塔加拉香， 連葉子也會芳香，這就是與智者交往的結果。" 185. "因此，如同知道葉包的成熟程度， 智者不應親近惡人，應當親近善人； 惡人會帶入地獄，善人會引向善趣。" 薩提貢巴本生故事 第七 巴拉提耶本生故事（8） 186. 有一位名叫巴拉提耶的國王，離開王國去打獵； 他來到最高的香醉山，那裡花開遍地，是緊那羅常住之處。 187. 制止了狗群，放下弓箭和箭筒； 他想說話便走近，緊那羅所在之處。 188. "在雪山香醉山的河岸邊，你們為何常常在此商議？ 我問你們這些具有人身外貌的，在人世間如何稱呼你們？" 189. "我們遊蕩在瑪拉山、般達拉卡山、三峰山，和清涼的河流； 獵人啊，我們外貌如人又如鹿，人們稱我們為緊那羅。" 190. "你們痛苦地哀嘆，愛人相擁； 我問你們這些具有人身外貌的，為何在林中不滿意地哭泣？" 191. "你們痛苦地哀嘆，愛人相擁； 我問你們這些具有人身外貌的，為何在林中不滿意地悲嘆？" 192. "你們痛苦地哀嘆，愛人相擁； 我問你們這些具有人身外貌的，為何在林中不滿意地憂傷？" 193. "獵人啊，我們分離了一夜，不情願地相互思念； 為那一夜而懊悔，我們憂傷'那夜不會再來'。" 194. "你們為那一夜而懊悔，如同失去財富或死去的父親； 我問你們這些具有人身外貌的，你們是如何度過分離的時光？"

195.

Yamimaṃ [yayimaṃ (ka. sī.)] nadiṃ passasi sīghasotaṃ, nānādumacchādanaṃ selakūlaṃ [dumacchadanaṃ selakūṭaṃ (sī. pī.), dumasañchannaṃ selakūlaṃ (ka.)];

Taṃ me piyo uttari vassakāle, mamañca maññaṃ anubandhatīti.

196.

Ahañca aṅkolakamocināmi, atimuttakaṃ sattaliyothikañca;

『『Piyo ca me hehiti mālabhārī, ahañca naṃ mālinī ajjhupessaṃ』』.

197.

Ahañcidaṃ kuravakamocināmi, uddālakā pāṭalisindhuvārakā [sindhuvāritā (syā. pī. ka.)];

『『Piyo ca me hehiti mālabhārī, ahañca naṃ mālinī ajjhupessaṃ』』.

198.

Ahañca sālassa supupphitassa, oceyya pupphāni karomi mālaṃ;

『『Piyo ca me hehiti mālabhārī, ahañca naṃ mālinī ajjhupessaṃ』』.

199.

Ahañca sālassa supupphitassa, oceyya pupphāni karomi bhāraṃ;

Idañca no hehiti santharatthaṃ, yatthajjimaṃ [yatthajjamaṃ (sī. pī.)] viharissāma [viharissāmu (pī.)] rattiṃ.

200.

Ahañca kho agaḷuṃ [aggalu (syā. ka.), akaluṃ (pī.)] candanañca, silāya piṃsāmi pamattarūpā;

『『Piyo ca me hehiti rositaṅgo, ahañca naṃ rositā ajjhupessaṃ』』.

201.

Athāgamā salilaṃ sīghasotaṃ, nudaṃ sāle salaḷe kaṇṇikāre;

Āpūratha [apūratha (sī. pī.), āpūrathe (syā.)] tena muhuttakena, sāyaṃ nadī āsi mayā suduttarā.

202.

Ubhosu tīresu mayaṃ tadā ṭhitā, sampassantā ubhayo aññamaññaṃ;

Sakimpi rodāma sakiṃ hasāma, kicchena no āgamā [agamā (sī. syā. pī.)] saṃvarī sā.

203.

Pātova [pāto ca (sī. syā. pī.)] kho uggate sūriyamhi, catukkaṃ nadiṃ uttariyāna ludda;

Āliṅgiyā aññamaññaṃ mayaṃ ubho, sakimpi rodāma sakiṃ hasāma.

204.

Tīhūnakaṃ sattasatāni ludda, yamidha mayaṃ vippavasimha pubbe;

Vassekimaṃ [vāsekimaṃ (sī. pī.)] jīvitaṃ bhūmipāla, ko nīdha kantāya vinā vaseyya.

205.

Āyuñca vo kīvatako nu samma, sacepi jānātha vadetha āyuṃ;

Anussavā vuḍḍhato āgamā vā, akkhātha me taṃ avikampamānā.

206.

Āyuñca no vassasahassaṃ ludda, na cantarā pāpako atthi rogo;

Appañca [appaṃva (syā. ka.)] dukkhaṃ sukhameva bhiyyo, avītarāgā vijahāma jīvitaṃ.

207.

Idañca sutvāna amānusānaṃ, bhallātiyo ittara jīvitanti;

Nivattatha na migavaṃ acari, adāsi dānāni abhuñji bhoge.

208.

Idañca sutvāna amānusānaṃ, sammodatha mā kalahaṃ akattha;

Mā vo tapī attakammāparādho, yathāpi te kimpurisekarattaṃ.

209.

Idañca sutvāna amānusānaṃ, sammodatha mā vivādaṃ akattha;

Mā vo tapī attakammāparādho, yathāpi te kimpurisekarattaṃ.

210.

Vividhaṃ [vividha (sī. syā.)] adhimanā suṇomahaṃ, vacanapathaṃ tava atthasaṃhitaṃ;

Muñcaṃ [muñca (sī. pī.)] giraṃ nudaseva me daraṃ, samaṇa sukhāvaha jīva me ciranti.

Bhallātiyajātakaṃ aṭṭhamaṃ.

1. Somanassajātakaṃ (9)

211.

Ko taṃ hiṃsati heṭheti, kiṃ [kinnu (pī. ka.)] dummano socasi appatīto;

Kassajja mātāpitaro rudantu, kvajja setu [ko nvejja seti (ka.), ko ajja setu (?)] nihato pathabyā.

212.

Tuṭṭhosmi deva tava dassanena, cirassaṃ passāmi taṃ bhūmipāla;

Ahiṃsako reṇumanuppavissa, puttena te heṭhayitosmi [pothayitosmi (ka.)] deva.

213.

Āyantu dovārikā khaggabandhā [khaggabaddhā (sī. pī.)], kāsāviyā yantu [hantu (ka.)] antepurantaṃ;

Hantvāna taṃ somanassaṃ kumāraṃ, chetvāna sīsaṃ varamāharantu.

讓我為您翻譯這些偈頌，保持格式和對仗： 195. "你看見這條急流的河，兩岸有各種樹木遮蔽，岸邊是巖石； 在雨季時我的愛人渡過它，以為我也會跟隨。" 196. "我採集安闊拉花，阿提姆塔卡花和薩塔利約提卡花； '我的愛人將戴著花環，我將以花環裝飾親近他。'" 197. "我採集庫拉瓦卡花，烏達拉卡花、波吒利花和辛度瓦拉卡花； '我的愛人將戴著花環，我將以花環裝飾親近他。'" 198. "我從盛開的沙羅樹上，摘下花朵編成花環； '我的愛人將戴著花環，我將以花環裝飾親近他。'" 199. "我從盛開的沙羅樹上，摘下花朵堆成一堆； 這將是我們的床鋪，我們今晚將在此度過。" 200. "我心不在焉地在石頭上磨著，沉香木和檀香木； '我的愛人將塗抹香粉，我將塗抹香粉親近他。'" 201. "然後急流洶涌而來，衝擊著沙羅樹、沙拉拉樹和卡尼卡拉樹； 片刻之間水位上漲，那天晚上我無法渡過河流。" 202. "那時我們站在兩岸，彼此相望； 時而哭泣時而歡笑，那夜艱難度過。" 203. "獵人啊，清晨太陽升起時，我們渡過四叉河； 我們二人相擁，時而哭泣時而歡笑。" 204. "獵人啊，在這之前我們從未分離，除了六百九十七夜； 大地之主啊，這是一年的生命，誰願意離開所愛的人獨處？" 205. "朋友們啊，你們的壽命有多長？ 如果知道請告訴我壽命； 是從傳聞還是從長者那裡得知，請毫不動搖地告訴我。" 206. "獵人啊，我們的壽命是一千年，中間沒有任何疾病； 痛苦很少快樂更多，我們帶著愛慾離開生命。" 207. 聽到這些非人的話后，巴拉提耶想到生命短暫； 他回返不再打獵，開始佈施享用財富。 208. "聽到這些非人的話后，你們要和睦相處不要爭吵； 不要因自己的過錯而後悔，如同那對緊那羅一夜分離。" 209. "聽到這些非人的話后，你們要和睦相處不要爭論； 不要因自己的過錯而後悔，如同那對緊那羅一夜分離。" 210. "我心滿意足地聽到，你說的各種有益之言； 發出聲音驅散我的憂慮，沙門啊，愿你帶來快樂長壽。" 巴拉提耶本生故事 第八 蘇馬那薩本生故事（9） 211. "誰傷害你，欺負你？為何不快樂，憂傷不滿？ 今天誰的父母在哭泣？今天誰倒在地上被殺？" 212. "陛下，我很高興見到你，我很久沒見到你了，大地之主； 我是無害的，進入塵土中，陛下，我被你的兒子欺負。" 213. "讓持劍的守門人來，讓穿袈裟的人進入內宮； 殺了那蘇馬那薩王子，砍下他的頭帶來。"

214.

Pesitā rājino dūtā, kumāraṃ etadabravuṃ;

Issarena vitiṇṇosi, vadhaṃ pattosi khattiya.

215.

Sa rājaputto paridevayanto, dasaṅguliṃ añjaliṃ paggahetvā;

Ahampi icchāmi janinda daṭṭhuṃ, jīvaṃ maṃ netvā [jīvaṃ panetvā (sī. pī.)] paṭidassayetha.

216.

Tassa taṃ vacanaṃ sutvā, rañño puttaṃ adassayuṃ;

Putto ca pitaraṃ disvā, dūratovajjhabhāsatha.

217.

Āgacchuṃ [āgañchuṃ (sī.), āgañchu (pī.)] dovārikā khaggabandhā, kāsāviyā hantu mamaṃ janinda;

Akkhāhi me pucchito etamatthaṃ, aparādho ko nidha mamajja atthi.

218.

Sāyañca pāto udakaṃ sajāti, aggiṃ sadā pāricaratappamatto;

Taṃ tādisaṃ saṃyataṃ brahmacāriṃ, kasmā tuvaṃ brūsi gahappatīti.

219.

Tālā ca mūlā ca phalā ca deva, pariggahā vividhā santimassa;

Te rakkhati gopayatappamatto, [brāhmaṇo gahapati tena hoti (sī. syā. pī.)] tasmā ahaṃ brūmi gahappatīti [brāhmaṇo gahapati tena hoti (sī. syā. pī.)].

220.

Saccaṃ kho etaṃ vadasi kumāra, pariggahā vividhā santimassa;

Te rakkhati gopayatappamatto, sa [natthi idaṃ sī. syā. pī. potthakesu] brāhmaṇo gahapati tena hoti.

221.

Suṇantu mayhaṃ parisā samāgatā, sanegamā jānapadā ca sabbe;

Bālāyaṃ bālassa vaco nisamma, ahetunā ghātayate maṃ [ghātayate (sī. pī.)] janindo.

222.

Daḷhasmi mūle visaṭe virūḷhe, dunnikkayo veḷu pasākhajāto;

Vandāmi pādāni tava [tavaṃ (sī. pī.)] janinda, anujāna maṃ pabbajissāmi deva.

223.

Bhuñjassu bhoge vipule kumāra, sabbañca te issariyaṃ dadāmi;

Ajjeva tvaṃ kurūnaṃ hohi rājā, mā pabbajī pabbajjā hi dukkhā.

224.

Kinnūdha deva tavamatthi bhogā, pubbevahaṃ [pubbe cahaṃ (ka.)] devaloke ramissaṃ;

Rūpehi saddehi atho rasehi, gandhehi phassehi manoramehi.

225.

Bhuttā ca me [bhuttā (sī. pī.)] bhogā tidivasmiṃ deva, parivāritā [paricāritā (ka.)] accharānaṃ gaṇena [accharāsaṃgaṇena (syā. pī. ka.)];

Tuvañca [tavañca (sī. pī.)] bālaṃ paraneyyaṃ viditvā, na tādise rājakule vaseyyaṃ.

226.

Sacāhaṃ bālo paraneyyo asmi, ekāparādhaṃ [etāparādhaṃ (ka.)] khama putta mayhaṃ;

Punapi ce edisakaṃ bhaveyya, yathāmatiṃ somanassa karohi.

227.

Anisamma kataṃ kammaṃ, anavatthāya cintitaṃ;

Bhesajjasseva vebhaṅgo, vipāko hoti pāpako.

228.

Nisamma ca kataṃ kammaṃ, sammāvatthāya cintitaṃ;

Bhesajjasseva sampatti, vipāko hoti bhadrako.

229.

Alaso gihī kāmabhogī na sādhu, asaññato pabbajito na sādhu;

Rājā na sādhu anisammakārī, yo paṇḍito kodhano taṃ na sādhu.

230.

Nisamma khattiyo kayirā, nānisamma disampati;

Nisammakārino rāja, yaso kitti ca vaḍḍhati.

231.

Nisamma daṇḍaṃ paṇayeyya issaro, vegā kataṃ tappati bhūmipāla;

Sammāpaṇīdhī ca narassa atthā, anānutappā te bhavanti pacchā.

232.

Anānutappāni hi ye karonti, vibhajja kammāyatanāni loke;

Viññuppasatthāni sukhudrayāni, bhavanti buddhānumatāni [vaddhānumatāni (sī. pī.)] tāni.

233.

Āgacchuṃ dovārikā khaggabandhā, kāsāviyā hantu mamaṃ janinda;

Mātuñca [mātucca (pī.)] aṅkasmimahaṃ nisinno, ākaḍḍhito sahasā tehi deva.

讓我為您翻譯這些偈頌，保持格式和對仗： 214. 國王派遣的使者，對王子說： "你已被統治者拋棄，剎帝利啊，你已被判處死刑。" 215. 那王子悲嘆著，舉起十指合掌： "人民之主啊，我也想見到您，請讓我活著帶我去見他。" 216. 聽到他的話后，他們讓他去見國王； 王子見到父親，從遠處就開始說話。 217. "持劍的守門人來了，穿著袈裟的人要殺我，人民之主； 請告訴我，回答這個問題，我今天究竟有什麼過錯。" 218. "早晚他都準備水，時刻不懈地侍奉聖火； 這樣一個自製的修行者，你為什麼說他是居士？" 219. "陛下，他有各種所有物，棕櫚樹、根莖和果實； 他不懈地保護看管這些，所以我說他是居士。" 220. "王子啊，你說的確實是真話，他有各種所有物； 他不懈地保護看管這些，這婆羅門因此成為居士。" 221. "讓我的群眾聽著，所有城市和鄉村的人； 聽這愚人說的愚蠢話，國王無故要殺我。" 222. "如同根深葉茂的竹子，一旦生長就難以除去； 人民之主啊，我頂禮您的雙足，陛下，請允許我出家。" 223. "王子啊，享受豐富的財富，我把所有統治權都給你； 今天就做古盧國的國王，不要出家，因為出家是痛苦的。" 224. "陛下，你這裡有什麼財富？我以前在天界享樂； 有色、聲、味，以及香和觸，都令人愉悅。" 225. "陛下，我在三十三天享受過歡樂，被天女群環繞； 知道你是個被他人引導的愚人後，我不該住在這樣的王宮。" 226. "如果我是個被他人引導的愚人，兒子請原諒我這一過錯； 如果將來再有這樣的事，隨你的意願行事，蘇馬那薩。" 227. "未經深思就行動，未經審查就思考， 如同藥物配錯，結果會很糟糕。" 228. "經過深思而行動，經過審查而思考， 如同藥物配對，結果會很美好。" 229. "懶惰的在家人貪慾享樂不好，不自製的出家人不好； 國王不經思考就行動不好，智者發怒也不好。" 230. "剎帝利應當深思而行，方向之主不該不經思考； 國王啊，經過深思而行動的人，名聲和聲望都會增長。" 231. "統治者應當深思后才懲罰，大地之主啊，倉促行事會後悔； 人的目的若安置得當，之後就不會後悔。" 232. "那些做事不會後悔的人，在世間分別審查行為的根源； 這些行為受智者稱讚，帶來快樂，得到覺悟者認可。" 233. "持劍的守門人來了，穿著袈裟的人要殺我，人民之主； 我正坐在母親的膝上，陛下，他們突然把我拖走。"

234.

Kaṭukañhi sambādhaṃ sukicchaṃ [sukiccha (sī. pī.)] patto, madhurampi yaṃ jīvitaṃ laddha rāja;

Kicchenahaṃ ajja vadhā pamutto, pabbajjamevābhimanohamasmi.

235.

Putto tavāyaṃ taruṇo sudhamme, anukampako somanasso kumāro;

Taṃ yācamāno na labhāmi svajja [sajja (sī. pī.)], arahasi naṃ yācitave [yācituye (ka.)] tuvampi.

236.

Ramassu bhikkhācariyāya putta, nisamma dhammesu paribbajassu;

Sabbesu bhūtesu nidhāya daṇḍaṃ, anindito brahmamupehi ṭhānaṃ.

237.

Acchera [acchariya (sī. syā. pī.)] rūpaṃ vata yādisañca, dukkhitaṃ maṃ dukkhāpayase sudhamme;

Yācassu puttaṃ iti vuccamānā, bhiyyova ussāhayase kumāraṃ.

238.

Ye vippamuttā anavajjabhogino [bhojino (sī. syā. pī.)], parinibbutā lokamimaṃ caranti;

Tamariyamaggaṃ paṭipajjamānaṃ, na ussahe vārayituṃ kumāraṃ.

239.

Addhā have sevitabbā sapaññā, bahussutā ye bahuṭhānacintino;

Yesāyaṃ sutvāna subhāsitāni, appossukkā vītasokā sudhammāti.

Somanassajātakaṃ navamaṃ.

1. Campeyyajātakaṃ (10)

240.

Kā nu vijjurivābhāsi, osadhī viya tārakā;

Devatā nusi gandhabbī, na taṃ maññāmi mānusiṃ [mānusī (syā. ka.)].

241.

Namhi devī na gandhabbī, na mahārāja mānusī;

Nāgakaññāsmi bhaddante, atthenamhi idhāgatā.

242.

Vibbhantacittā kupitindriyāsi, nettehi te vārigaṇā savanti;

Kiṃ te naṭṭhaṃ kiṃ pana patthayānā, idhāgatā nāri tadiṅgha brūhi.

243.

Yamuggatejo uragoti cāhu, nāgoti naṃ āhu janā janinda;

Tamaggahī puriso jīvikattho, taṃ bandhanā muñca patī mameso.

244.

Kathaṃ nvayaṃ balaviriyūpapanno, hatthatta [hatthattha (sī. syā. pī.)] māgacchi vanibbakassa;

Akkhāhi me nāgakaññe tamatthaṃ, kathaṃ vijānemu gahītanāgaṃ.

245.

Nagarampi nāgo bhasmaṃ kareyya, tathā hi so balaviriyūpapanno;

Dhammañca nāgo apacāyamāno, tasmā parakkamma tapo karoti.

246.

Cātuddasiṃ pañcadasiṃ [pannarasiṃ (sī. syā. pī.)] ca rāja, catuppathe sammati nāgarājā;

Tamaggahī puriso jīvikattho, taṃ bandhanā muñca patī mameso.

247.

Soḷasitthisahassāni, āmuttamaṇikuṇḍalā;

Vārigehasayā nārī [nāriyo (pī.)], tāpi taṃ saraṇaṃ gatā.

248.

Dhammena mocehi asāhasena, gāmena nikkhena gavaṃ satena;

Ossaṭṭhakāyo urago carātu, puññatthiko muñcatu bandhanasmā.

249.

Dhammena mocemi asāhasena, gāmena nikkhena gavaṃ satena;

Ossaṭṭhakāyo urago carātu, puññatthiko muñcatu bandhanasmā.

250.

Dammi nikkhasataṃ ludda, thūlañca maṇikuṇḍalaṃ;

Catussadañca pallaṅkaṃ, umāpupphasarinnibhaṃ.

251.

Dve ca sādisiyo bhariyā, usabhañca gavaṃ sataṃ;

Ossaṭṭhakāyo urago carātu, puññatthiko muñcatu bandhanasmā.

252.

Vināpi dānā tava vacanaṃ janinda, muñcemu naṃ uragaṃ bandhanasmā;

Ossaṭṭhakāyo urago carātu, puññatthiko muñcatu bandhanasmā.

253.

Mutto campeyyako nāgo, rājānaṃ etadabravi;

Namo te kāsirājatthu, namo te kāsivaḍḍhana;

Añjaliṃ te paggaṇhāmi, passeyyaṃ me nivesanaṃ.

254.

Addhā hi dubbissasametamāhu, yaṃ mānuso vissase amānusamhi;

Sace ca maṃ yācasi etamatthaṃ, dakkhemu te nāga nivesanāni.

讓我為您翻譯這些偈頌，保持格式和對仗： 234. "我經歷了苦澀的困境和艱難，陛下，雖然獲得了甜美的生命； 今天我好不容易逃脫死亡，我的心只想著出家。" 235. "善法啊，這是你慈悲的年輕兒子，蘇馬那薩王子； 今天我請求卻得不到他，你也應該去請求他。" 236. "兒子啊，你去享受託缽生活，深思法義后出家； 對一切眾生放下暴力，無人指責地到達梵天境界。" 237. "真是奇怪啊，善法，你這樣做； 我痛苦時你讓我更痛苦，當我說'請求你的兒子'時，你反而更鼓勵王子。" 238. "那些已經解脫、享受無過之樂、在這世間完全寂滅而行的人； 我不能阻止王子，走上那聖道。" 239. "確實應當親近有智慧的人，那些多聞、思慮周密的人； 聽了他們的善說之後，善法啊，便能無憂無慮。" 蘇馬那薩本生故事 第九 占貝雅本生故事（10） 240. "你閃耀如閃電，如星辰中的藥草； 你是天女還是乾闥婆女？我想你不是人類。" 241. "大王啊，我不是天女也不是乾闥婆女，也不是人類； 尊者啊，我是龍女，爲了一件事來到這裡。" 242. "你心神不安，感官混亂，眼中流出淚水； 你失去了什麼？你在尋求什麼？女子啊，請告訴我。" 243. "人們稱他為有大威力的蛇，人民之主啊，人們稱他為龍； 一個為生計的人抓住了他，他是我的丈夫，請從束縛中釋放他。" 244. "這個具有力量和威力的，怎麼會落入乞丐手中？ 龍女啊，請告訴我這件事，我們如何知道被抓的龍？" 245. "這龍能把城市化為灰燼，因為他具有如此力量和威力； 但因為龍尊重正法，所以他努力修行苦行。" 246. "國王啊，在十四日和十五日，龍王在四岔路口休息； 一個為生計的人抓住了他，他是我的丈夫，請從束縛中釋放他。" 247. "一萬六千位婦女，都戴著寶石耳環； 住在水宮的這些女子，也都以他為皈依。" 248. "請以正當方式釋放他，不要用暴力，用一個村莊、一尼卡沙和一百頭牛； 讓那蛇身體自由地活動，為求福德從束縛中解脫。" 249. "我以正當方式釋放他，不用暴力，用一個村莊、一尼卡沙和一百頭牛； 讓那蛇身體自由地活動，為求福德從束縛中解脫。" 250. "獵人啊，我給你一百尼卡沙，和巨大的寶石耳環； 四腳的床榻，像烏瑪花一樣美麗。" 251. "兩位相配的妻子，和一百頭公牛； 讓那蛇身體自由地活動，為求福德從束縛中解脫。" 252. "人民之主啊，即使沒有禮物，聽了你的話， 我們也要從束縛中釋放這條蛇；讓那蛇身體自由地活動，為求福德從束縛中解脫。" 253. 被釋放的占貝雅龍對國王說： "向你致敬，迦尸國王，向你致敬，迦尸國的繁榮者； 我向你合掌，請讓我看看我的住處。" 254. "人們確實說這是不可信任的，人類怎能信任非人； 但如果你請求我這件事，我們就去看看你的住處。"

255.

Sacepi [sace hi (sī. pī. aṭṭha.)] vāto girimāvaheyya, cando ca suriyo ca chamā pateyyuṃ;

Sabbā ca najjo paṭisotaṃ vajeyyuṃ, na tvevahaṃ rāja musā bhaṇeyyaṃ.

256.

Nabhaṃ phaleyya udadhīpi susse, saṃvaṭṭaye [saṃvaṭṭeyaṃ (sī. pī.), saṃvaṭṭeyya (syā. ka.)] bhūtadharā vasundharā;

Siluccayo meru samūlamuppate [mubbahe (sī. syā. pī. ka. aṭṭha.), muṭṭhahe (ka.)], na tvevahaṃ rāja musā bhaṇeyyaṃ.

257.

Addhā hi dubbissasametamāhu, yaṃ mānuso vissase amānusamhi;

Sace ca maṃ yācasi etamatthaṃ, dakkhemu te nāga nivesanāni.

258.

Tumhe khottha ghoravisā uḷārā, mahātejā khippakopī ca hotha;

Maṃkāraṇā [mama kāraṇā (sī. syā. pī.)] bandhanasmā pamutto, arahasi no jānituye [jānitāye (sī.), jānitave (syā.), jānitaye (pī.)] katāni.

259.

So paccataṃ niraye ghorarūpe, mā kāyikaṃ sātamalattha kiñci;

Peḷāya baddho maraṇaṃ upetu, yo tādisaṃ kammakataṃ na jāne.

260.

Saccappaṭiññā tavamesa hotu, akkodhano hohi anupanāhī;

Sabbañca te nāgakulaṃ supaṇṇā, aggiṃva gimhesu [gimhāsu (sī. syā. pī.)] vivajjayantu.

261.

Anukampasī nāgakulaṃ janinda, mātā yathā suppiyaṃ ekaputtaṃ;

Ahañca te nāgakulena saddhiṃ, kāhāmi veyyāvaṭikaṃ uḷāraṃ.

262.

Yojentu ve rājarathe sucitte, kambojake assatare sudante;

Nāge ca yojentu suvaṇṇakappane, dakkhemu nāgassa nivesanāni.

263.

Bherī mudiṅgā [mutiṅgā (sī. pī.)] paṇavā ca saṅkhā, avajjayiṃsu uggasenassa rañño;

Pāyāsi rājā bahusobhamāno, purakkhato nārigaṇassa majjhe.

264.

Suvaṇṇacitakaṃ bhūmiṃ, addakkhi kāsivaḍḍhano;

Sovaṇṇamayapāsāde, veḷuriyaphalakatthate.

265.

Sa rājā pāvisi byamhaṃ, campeyyassa nivesanaṃ;

Ādiccavaṇṇasannibhaṃ, kaṃsavijju pabhassaraṃ.

266.

Nānārukkhehi sañchannaṃ, nānāgandhasamīritaṃ;

So pāvekkhi kāsirājā, campeyyassa nivesanaṃ.

267.

Paviṭṭhasmiṃ kāsiraññe, campeyyassa nivesanaṃ;

Dibbā tūriyā pavajjiṃsu, nāgakaññā ca naccisuṃ [naccayuṃ (sī. pī. ka.)].

268.

Taṃ nāgakaññā caritaṃ gaṇena, anvāruhī kāsirājā pasanno;

Nisīdi sovaṇṇamayamhi pīṭhe, sāpassaye [sopassaye (ka.)] candanasāralitte.

269.

So tattha bhutvā ca atho ramitvā, campeyyakaṃ kāsirājā avoca;

Vimānaseṭṭhāni imāni tuyhaṃ, ādiccavaṇṇāni pabhassarāni;

Netādisaṃ atthi manussaloke, kiṃ patthayaṃ [kimatthiyaṃ (sī. syā. pī.)] nāga tapo karosi.

270.

Tā kambukāyūradharā suvatthā, vaṭṭaṅgulī tambatalūpapannā;

Paggayha pāyenti anomavaṇṇā, netādisaṃ atthi manussaloke;

Kiṃ patthayaṃ nāga tapo karosi.

271.

Najjo ca temā puthulomamacchā, āṭā [ādā (syā.), adā (pī.)] sakuntābhirudā sutitthā;

Netādisaṃ atthi manussaloke, kiṃ patthayaṃ nāga tapo karosi.

272.

Koñcā mayūrā diviyā ca haṃsā, vaggussarā kokilā sampatanti;

Netādisaṃ atthi manussaloke, kiṃ patthayaṃ nāga tapo karosi.

273.

Ambā ca sālā tilakā ca jambuyo, uddālakā pāṭaliyo ca phullā;

Netādisaṃ atthi manussaloke, kiṃ patthayaṃ nāga tapo karosi.

274.

Imā ca te pokkharañño samantato, dibbā [dibyā (syā.), diviyā (pī.)] ca gandhā satataṃ pavāyanti;

Netādisaṃ atthi manussaloke, kiṃ patthayaṃ nāga tapo karosi.

讓我為您翻譯這些偈頌，保持格式和對仗： 255. "即使風能移動山嶽，月亮和太陽墜落地面； 即使所有河流逆流而上，國王啊，我也決不說謊。" 256. "即使天空裂開，海洋乾涸，大地摧毀； 即使須彌山連根拔起，國王啊，我也決不說謊。" 257. "人們確實說這是不可信任的，人類怎能信任非人； 但如果你請求我這件事，我們就去看看你的住處。" 258. "你們是有劇毒的強大者，具有大威力且易怒； 因我而從束縛中獲釋，你應該知道我們所做的。" 259. "讓他下到可怕的地獄，不得享受任何身體的快樂； 讓被關在箱中的他迎接死亡，如果他不知感恩。" 260. "愿這成為你的真實誓言，愿你不生氣不記恨； 愿所有金翅鳥都避開你的龍族，如同避開夏季的火。" 261. "人民之主啊，你憐憫龍族，如母親疼愛獨子； 我也要和龍族一起，為你做殊勝的侍奉。" 262. "讓他們套上裝飾華麗的王車，馴服的甘菩阇騾子； 也讓他們套上金飾的龍，我們去看龍的住處。" 263. 烏格拉塞納王的鼓、小鼓、鐃鈸和貝殼都在演奏； 國王在眾多女子中間前行，顯得極其威嚴。 264. 迦尸國的繁榮者看見，地面鑲嵌著黃金； 宮殿由黃金打造，地板鋪著琉璃。 265. 那國王進入宮殿，占貝雅的住處； 如同太陽般閃耀，如閃電般明亮。 266. 被各種樹木覆蓋，各種香氣飄散； 迦尸王進入了，占貝雅的住處。 267. 當迦尸王進入，占貝雅的住處時； 天界的樂器奏響，龍女們跳起舞來。 268. 龍女們群舞時，迦尸王歡喜地跟隨； 坐在黃金寶座上，靠著塗有檀香精的靠背。 269. 在那裡享用飲食歡樂后，迦尸王對占貝雅說： "這些是你最好的宮殿，像太陽一樣閃耀； 人間沒有這樣的地方，龍啊，你追求什麼而修苦行？" 270. "那些戴著貝飾和臂環，穿著華麗， 手指圓潤，掌心銅紅，舉起酒杯侍奉的絕色女子，人間沒有這樣的； 龍啊，你追求什麼而修苦行？" 271. "這些河流中有寬鱗的魚，岸邊有鳥兒鳴叫，河岸平緩； 人間沒有這樣的地方，龍啊，你追求什麼而修苦行？" 272. "鶴、孔雀、天鵝，悅耳的杜鵑飛翔； 人間沒有這樣的地方，龍啊，你追求什麼而修苦行？" 273. "芒果樹、沙羅樹、柘樹、閻浮樹， 烏達拉卡樹、波吒利樹盛開；人間沒有這樣的地方， 龍啊，你追求什麼而修苦行？" 274. "這些蓮池遍佈四周，天界的香氣不斷飄散； 人間沒有這樣的地方，龍啊，你追求什麼而修苦行？"

275.

Na puttahetu na dhanassa hetu, na āyuno cāpi [vāpi (sī. pī.)] janinda hetu;

Manussayoniṃ abhipatthayāno, tasmā parakkamma tapo karomi.

276.

Tvaṃ lohitakkho vihatantaraṃso, alaṅkato kappitakesamassu;

Surosito lohitacandanena, gandhabbarājāva disā pabhāsasi.

277.

Deviddhipattosi mahānubhāvo, sabbehi kāmehi samaṅgibhūto;

Pucchāmi taṃ nāgarājetamatthaṃ, seyyo ito kena manussaloko.

278.

Janinda nāññatra manussalokā, suddhī va saṃvijjati saṃyamo vā;

Ahañca laddhāna manussayoniṃ, kāhāmi jātimaraṇassa antaṃ.

279.

Addhā have sevitabbā sapaññā, bahussutā ye bahuṭhānacintino;

Nāriyo ca disvāna tuvañca nāga, kāhāmi puññāni anappakāni.

280.

Addhā have sevitabbā sapaññā, bahussutā ye bahuṭhānacintino;

Nāriyo ca disvāna mamañca rāja, karohi puññāni anappakāni.

281.

Idañca me jātarūpaṃ pahūtaṃ, rāsī suvaṇṇassa ca tālamattā;

[ito haritvā sovaṇṇagharāni kāraya, rūpiyassa ca pākāraṃ karontu (sī. syā.) ito haritvā sovaṇṇagharāni, [kāraya] rūpiyassa ca pākāraṃ karontu (pī.)] Ito haritvāna suvaṇṇagharāni, karassu rūpiyapākāraṃ karontu [ito haritvā sovaṇṇagharāni kāraya, rūpiyassa ca pākāraṃ karontu (sī. syā.) ito haritvā sovaṇṇagharāni, [kāraya] rūpiyassa ca pākāraṃ karontu (pī.)].

282.

Muttā ca [muttānañca (sī. syā.)] vāhasahassāni pañca, veḷuriyamissāni ito haritvā;

Antepure bhūmiyaṃ santharantu, nikkaddamā hehiti nīrajā ca.

283.

Etādisaṃ āvasa rājaseṭṭha, vimānaseṭṭhaṃ bahu sobhamānaṃ;

Bārāṇasiṃ nagaraṃ iddhaṃ phītaṃ, rajjañca kārehi anomapaññāti.

Campeyyajātakaṃ dasamaṃ.

1. Mahāpalobhanajātakaṃ (11)

284.

Brahmalokā cavitvāna, devaputto mahiddhiko;

Rañño putto udapādi, sabbakāmasamiddhisu.

285.

Kāmā vā kāmasaññā vā, brahmaloke na vijjati;

Svāssu [yvāssa (sī.)] tāyeva saññāya, kāmehi vijigucchatha.

286.

Tassa cantepure āsi, jhānāgāraṃ sumāpitaṃ;

So tattha paṭisallīno [paṭisallāno (ka.)], eko rahasi jhāyatha.

287.

Sa rājā paridevesi, puttasokena aṭṭito;

Ekaputto cayaṃ mayhaṃ, na ca kāmāni bhuñjati.

288.

Ko nu khvettha [khettha (sī. pī.)] upāyo so, ko vā jānāti kiñcanaṃ;

Yo [ko (sī. pī.)] me puttaṃ palobheyya, yathā kāmāni patthaye.

289.

Ahu kumārī tattheva, vaṇṇarūpasamāhitā;

Kusalā naccagītassa, vādite ca padakkhiṇā.

290.

Sā tattha upasaṅkamma, rājānaṃ etadabravi;

Ahaṃ kho naṃ palobheyyaṃ, sace bhattā bhavissati.

291.

Taṃ tathāvādiniṃ rājā, kumāriṃ etadabravi;

Tvaññeva naṃ palobhehi, tava bhattā bhavissati.

292.

Sā ca antepuraṃ gantvā, bahuṃ kāmupasaṃhitaṃ;

Hadayaṅgamā pemanīyā, citrā gāthā abhāsatha.

293.

Tassā ca gāyamānāya, saddaṃ sutvāna nāriyā;

Kāmacchandassa uppajji, janaṃ so paripucchatha.

294.

Kasseso saddo ko vā so, bhaṇati uccāvacaṃ bahuṃ;

Hadayaṅgamaṃ pemanīyaṃ, aho [atho (sī. pī.)] kaṇṇasukhaṃ mama.

295.

Esā kho pamadā deva, khiḍḍā esā anappikā [anappakā (ka.)];

Sace tvaṃ kāme bhuñjeyya, bhiyyo bhiyyo chādeyyu taṃ.

296.

Iṅgha āgacchatorena [āgacchatorenaṃ (ka.) āgacchatu + orena], avidūramhi gāyatu;

Assamassa samīpamhi, santike mayhaṃ gāyatu.

讓我為您翻譯這些偈頌，保持格式和對仗： 275. "不是爲了兒子，不是爲了財富，人民之主啊，也不是爲了長壽； 我渴望人的出生，因此努力修苦行。" 276. "你的眼睛發紅，身上放射光芒，裝飾華麗，鬚髮整齊； 塗抹紅檀香，如同乾闥婆王照耀四方。" 277. "你獲得天界的能力，有大威力，具足一切欲樂； 龍王啊，我問你這件事，為何人世間比這裡更好？" 278. "人民之主啊，除了人間，沒有其他地方有清凈和自制； 如果我獲得人的出生，就能終結生死。" 279. "確實應當親近有智慧的人，那些多聞、思慮周密的人； 龍啊，看到這些女子和你后，我要做無量功德。" 280. "確實應當親近有智慧的人，那些多聞、思慮周密的人； 國王啊，看到這些女子和我后，請做無量功德。" 281. "這裡有我大量的黃金，如棕櫚樹高的金堆； 從這裡取去建造黃金房屋，讓他們建造銀墻。" 282. "從這裡取走五千車珍珠，混合著琉璃； 鋪在內宮的地上，使其無泥無塵。" 283. "最尊貴的國王啊，請住在這樣的，最好的極其華麗的宮殿； 統治富庶繁榮的波羅奈城（Varanasi），以無上智慧治理國家。" 占貝雅本生故事 第十 大誘惑本生故事（11） 284. 從梵天界降生，一位大神通天子； 轉生為國王之子，具足一切欲樂。 285. 梵天界中沒有，欲樂和欲想； 他因為那種想，厭惡諸欲樂。 286. 在他的內宮中，建造了禪修室； 他在那裡獨處，靜坐獨自修禪。 287. 國王因憂子苦，而發出悲嘆： "這是我獨子，卻不享受欲樂。" 288. "在這裡有什麼方法，誰知道什麼辦法； 能誘惑我的兒子，使他追求欲樂？" 289. 那裡有一少女，容貌端莊美麗； 擅長歌舞樂藝，技藝都很精湛。 290. 她來到那裡后，對國王這樣說： "如果他成為我夫，我就能誘惑他。" 291. 國王對這樣說話的，少女這樣回答： "你去誘惑他吧，他將成為你的丈夫。" 292. 她進入內宮后，唱了很多關於欲樂的， 動人心絃令人喜愛的，優美的偈頌。 293. 當她在歌唱時，聽到那女子的聲音； 慾望生起時，他詢問人們。 294. "這是誰的聲音？是誰在唱著，這麼多高低音？ 動人心絃令人喜愛，啊，悅耳動聽。" 295. "陛下，這是少女，這不是小小的遊戲； 如果你享受欲樂，它們會讓你越來越著迷。" 296. "來吧，讓她過來，在不遠處唱歌； 在精舍附近，在我身邊唱歌。"

297.

Tirokuṭṭamhi gāyitvā, jhānāgāramhi pāvisi;

Bandhi naṃ [bhandhituṃ (syā. ka.)] anupubbena, āraññamiva kuñjaraṃ.

298.

Tassa [tassā (syā.)] kāmarasaṃ ñatvā, issādhammo ajāyatha;

『『Ahameva kāme bhuñjeyyaṃ, mā añño puriso ahu』』.

299.

Tato asiṃ gahetvāna, purise hantuṃ upakkami;

Ahameveko bhuñjissaṃ, mā añño puriso siyā.

300.

Tato jānapadā sabbe, vikkandiṃsu samāgatā;

Putto tyāyaṃ mahārāja, janaṃ heṭhetyadūsakaṃ.

301.

Tañca rājā vivāhesi [nivāhesi (syā.), vihāhesi (pī.)], samhā raṭṭhā ca [raṭṭhāto (sī. pī.), raṭṭhato (ka.)] khattiyo;

Yāvatā vijitaṃ mayhaṃ, na te vatthabba [vattabba (sī. pī.)] tāvade.

302.

Tato so bhariyamādāya, samuddaṃ upasaṅkami;

Paṇṇasālaṃ karitvāna, vanamuñchāya pāvisi.

303.

Athettha isi māgacchi, samuddaṃ uparūpari;

So tassa gehaṃ pāvekkhi, bhattakāle upaṭṭhite.

304.

Tañca bhariyā palobhesi, passa yāva sudāruṇaṃ;

Cuto so brahmacariyamhā, iddhiyā parihāyatha.

305.

Rājaputto ca uñchāto, vanamūlaphalaṃ bahuṃ;

Sāyaṃ kājena [kācena (pī.)] ādāya, assamaṃ upasaṅkami.

306.

Isī ca khattiyaṃ disvā, samuddaṃ upasaṅkami;

『『Vehāyasaṃ gamissa』』nti, sīdate so mahaṇṇave.

307.

Khattiyo ca isiṃ disvā, sīdamānaṃ mahaṇṇave;

Tasseva anukampāya, imā gāthā abhāsatha.

308.

Abhijjamāne vārismiṃ, sayaṃ āgamma iddhiyā;

Missībhāvitthiyā gantvā, saṃsīdasi mahaṇṇave.

309.

Āvaṭṭanī mahāmāyā, brahmacariyavikopanā;

Sīdanti naṃ viditvāna, ārakā parivajjaye.

310.

Analā mudusambhāsā, duppūrā tā nadīsamā;

Sīdanti naṃ viditvāna, ārakā parivajjaye.

311.

Yaṃ etā upasevanti, chandasā vā dhanena vā;

Jātavedova saṃ ṭhānaṃ, khippaṃ anudahanti naṃ.

312.

Khattiyassa vaco sutvā, isissa nibbidā ahu;

Laddhā porāṇakaṃ maggaṃ, gacchate so vihāyasaṃ.

313.

Khattiyo ca isiṃ disvā, gacchamānaṃ vihāyasaṃ;

Saṃvegaṃ alabhī dhīro, pabbajjaṃ samarocayi.

314.

Tato so pabbajitvāna, kāmarāgaṃ virājayi;

Kāmarāgaṃ virājetvā, brahmalokūpago ahūti.

Mahāpalobhanajātakaṃ ekādasamaṃ.

1. Pañcapaṇḍitajātakaṃ (12)

315.

Pañca paṇḍitā samāgatāttha, pañhā me paṭibhāti taṃ suṇātha;

Nindiyamatthaṃ pasaṃsiyaṃ vā, kassevāvikareyya [kassa vāvīkareyya (ka.)] guyhamatthaṃ.

316.

Tvaṃ āvikarohi bhūmipāla, bhattā bhārasaho tuvaṃ vade taṃ;

Tava chandarucīni [chandañca ruciñca (sī. pī.)] sammasitvā, atha vakkhanti janinda pañca dhīrā.

317.

Yā sīlavatī anaññatheyyā [anaññadheyyā (sī. pī.)], bhattucchandavasānugā (piyā) [( ) natthi sī. pī. potthakesu] manāpā;

Nindiyamatthaṃ pasaṃsiyaṃ vā, bhariyāyāvikareyya [bhariyāya vāvīkareyya (ka.)] guyhamatthaṃ.

318.

Yo kicchagatassa āturassa, saraṇaṃ hoti gatī parāyanañca;

Nindiyamatthaṃ pasaṃsiyaṃ vā, sakhino vāvikareyya guyhamatthaṃ.

319.

Jeṭṭho [yo jeṭṭho (syā.)] atha majjhimo kaniṭṭho, yo [so (sī. syā. pī.)] ce sīlasamāhito ṭhitatto;

Nindiyamatthaṃ pasaṃsiyaṃ vā, bhātu vāvīkareyya guyhamatthaṃ.

320.

Yo ve pituhadayassa paddhagū [patthagū (syā.), pattagū (ka.)], anujāto pitaraṃ anomapañño;

Nindiyamatthaṃ pasaṃsiyaṃ vā, puttassāvikareyya [puttassa vāvīkareyya (ka.)] guyhamatthaṃ.

讓我為您翻譯這些偈頌，保持格式和對仗： 297. 在墻外唱歌后，進入禪修室； 逐漸捕獲了他，如同[捕獲]森林中的大象。 298. 當他嚐到欲樂的滋味后，妒忌心生起： "只有我能享受欲樂，不該有別的男人。" 299. 於是他拿起劍，開始殺害男人： "只有我一個人享受，不該有別的男人。" 300. 於是所有國民，聚集大聲呼喊： "大王啊，你的這個兒子，傷害無辜的人民。" 301. 那國王和剎帝利，把他從國土驅逐： "在我的領土範圍內，你不可居住。" 302. 然後他帶著妻子，來到海邊； 搭建草屋后，進入森林採集食物。 303. 那時一位仙人來到，從空中飛越海面； 到了用餐時間，他進入他們的住所。 304. 那妻子誘惑他，看這是多麼可怕； 他從梵行中退墮，失去了神通。 305. 王子從採集回來，帶著很多森林的根果； 傍晚時提著籃子，回到住處。 306. 仙人看見剎帝利，就往海邊走去； 想要"我要飛上天空"，卻在大海中下沉。 307. 剎帝利看見仙人，在大海中下沉； 出於對他的憐憫，說了這些偈頌： 308. "在未破碎的水面上，本來憑自己的神通； 因與女人親近后，你在大海中下沉。" 309. "女人善於迷惑，有大幻力，能破壞梵行； 知道她們會使人下沉，應當遠遠避開。" 310. "說話柔和卻無底線，像河流一樣難以填滿； 知道她們會使人下沉，應當遠遠避開。" 311. "無論是出於慾望，還是爲了財富親近她們； 如同火焰燃燒住處，很快就會燒燬一切。" 312. 聽了剎帝利的話，仙人生起厭離； 重獲往昔的道路，他又能飛行於空中。 313. 剎帝利看見仙人，在空中飛行； 智者獲得警悟，決意出家修行。 314. 之後他出家修行，去除了欲貪； 去除了欲貪后，往生梵天界。 大誘惑本生故事 第十一 五智者本生故事（12） 315. "五位智者已聚集，我心有疑問請聽： 應該向誰吐露，可稱讚或可指責的秘密？" 316. "地上的護持者啊請說，你是擔負重任者請說； 考慮你的意願和喜好后，人民之主啊，五位智者會說。" 317. "對有德行不移情別戀，隨順丈夫意願討人喜歡的[妻子]， 可向妻子吐露，可稱讚或可指責的秘密。" 318. "對處於困境和痛苦時，成為庇護、歸宿和依靠的[朋友]， 可向朋友吐露，可稱讚或可指責的秘密。" 319. "無論是長兄、中弟還是幼弟，若有戒德心意堅定， 可向兄弟吐露，可稱讚或可指責的秘密。" 320. "深知父親心意，不違背父親具無上智慧的[兒子]， 可向兒子吐露，可稱讚或可指責的秘密。"

321.

Mātā dvipadājanindaseṭṭha, yā naṃ [yo taṃ (sī. pī.)] poseti chandasā piyena;

Nindiyamatthaṃ pasaṃsiyaṃ vā, mātuyāvīkareyya [mātuyā vāvīkareyya (ka.)] guyhamatthaṃ.

322.

Guyhassa hi guyhameva sādhu, na hi guyhassa pasatthamāvikammaṃ;

Anipphannatā [anipphādāya (sī. pī.), anipphannatāya (syā.), ā nipphādā (?)] saheyya dhīro, nipphannova [nipphannattho (sī. pī.), nipphannatthova (syā.)] yathāsukhaṃ bhaṇeyya.

323.

Kiṃ tvaṃ vimanosi rājaseṭṭha, dvipadajaninda [dipadinda (sī. syā. pī.)] vacanaṃ suṇoma metaṃ [netaṃ (sī. pī.), tetaṃ (syā.)];

Kiṃ cintayamāno dummanosi, nūna deva aparādho atthi mayhaṃ.

324.

『『Paṇhe [pañño (sī. pī.), pañhe (syā.), panhe (ka.)] vajjho mahosadho』』ti, āṇatto me vadhāya bhūripañño;

Taṃ cintayamāno dummanosmi, na hi devī aparādho atthi tuyhaṃ.

325.

Abhidosagato dāni ehisi, kiṃ sutvā kiṃ saṅkate mano te;

Ko te kimavoca bhūripañña, iṅgha vacanaṃ suṇoma brūhi metaṃ.

326.

『『Paṇhe vajjho mahosadho』』ti, yadi te mantayitaṃ janinda dosaṃ;

Bhariyāya rahogato asaṃsi, guyhaṃ pātukataṃ sutaṃ mametaṃ.

327.

Yaṃ sālavanasmiṃ senako, pāpakammaṃ akāsi asabbhirūpaṃ;

Sakhinova rahogato asaṃsi, guyhaṃ pātukataṃ sutaṃ mametaṃ.

328.

Pukkusa [pakkusa (ka.) jā. 1.7.41 paṇṇajātake passitabbaṃ] purisassa te janinda, uppanno rogo arājayutto;

Bhātuñca [bhātucca (sī. pī.), bhātuva (syā.)] rahogato asaṃsi, guyhaṃ pātukataṃ sutaṃ mametaṃ.

329.

Ābādhoyaṃ asabbhirūpo, kāmindo [kāvindo (sī. pī.)] naradevena phuṭṭho;

Puttassa rahogato asaṃsi, guyhaṃ pātukataṃ sutaṃ mametaṃ.

330.

Aṭṭhavaṅkaṃ maṇiratanaṃ uḷāraṃ, sakko te adadā pitāmahassa;

Devindassa gataṃ tadajja hatthaṃ [devindassa tadajja hatthagataṃ (ka.)], mātuñca rahogato asaṃsi;

Guyhaṃ pātukataṃ sutaṃ mametaṃ.

331.

Guyhassa hi guyhameva sādhu, na hi guyhassa pasatthamāvikammaṃ;

Anipphannatā saheyya dhīro, nipphannova yathāsukhaṃ bhaṇeyya.

332.

Na guyhamatthaṃ vivareyya, rakkheyya naṃ yathā nidhiṃ;

Na hi pātukato sādhu, guyho attho pajānatā.

333.

Thiyā guyhaṃ na saṃseyya, amittassa ca paṇḍito;

Yo cāmisena saṃhīro, hadayattheno ca yo naro.

334.

Guyhamatthaṃ asambuddhaṃ, sambodhayati yo naro;

Mantabhedabhayā tassa, dāsabhūto titikkhati.

335.

Yāvanto purisassatthaṃ, guyhaṃ jānanti mantinaṃ;

Tāvanto tassa ubbegā, tasmā guyhaṃ na vissaje.

336.

Vivicca bhāseyya divā rahassaṃ, rattiṃ giraṃ nātivelaṃ pamuñce;

Upassutikā hi suṇanti mantaṃ, tasmā manto khippamupeti bhedanti.

Pañcapaṇḍitajātakaṃ dvādasamaṃ.

1. Hatthipālajātakaṃ (13)

337.

Cirassaṃ vata passāma, brāhmaṇaṃ devavaṇṇinaṃ;

Mahājaṭaṃ khāridharaṃ [bhāradharaṃ (pī.)], paṅkadantaṃ rajassiraṃ.

338.

Cirassaṃ vata passāma, isiṃ dhammaguṇe rataṃ;

Kāsāyavatthavasanaṃ, vākacīraṃ paṭicchadaṃ.

339.

Āsanaṃ udakaṃ pajjaṃ, paṭigaṇhātu no bhavaṃ;

Agghe bhavantaṃ pucchāma, agghaṃ kurutu no bhavaṃ.

340.

Adhicca vede pariyesa vittaṃ, putte gahe [gehe (sī. syā. pī.)] tāta patiṭṭhapetvā;

Gandhe rase paccanubhuyya [paccanubhotva (syā.), paccanubhutva (pī.)] sabbaṃ, araññaṃ sādhu muni so pasattho.

讓我為您翻譯這些偈頌，保持格式和對仗： 321. "最尊貴的二足之王，以愛心和善意撫養他的[母親]， 可向母親吐露，可稱讚或可指責的秘密。" 322. "秘密就該保密，不該把秘密公開； 智者在事未成時應忍耐，事成之後才可隨意說。" 323. "最尊貴的國王啊，為何你心神不安，二足之王啊讓我聽聽這話； 你在想什麼而不快樂，難道是我有什麼過錯嗎？" 324. "'摩訶薩達因問題將被處死'，我已下令處死那位大智者； 想到這事我心不快，王后啊你沒有任何過錯。" 325. "現在過了昨晚才來，聽到什麼讓你心中疑慮； 大智者啊，誰對你說了什麼，來告訴我讓我聽聽。" 326. "'摩訶薩達因問題將被處死'，如果你商議了這個過錯，人民之主； 你在私下告訴了妻子，這個秘密被泄露我已經聽到。" 327. "在沙羅樹林中，塞納卡做了不當的惡行； 他在私下告訴了朋友，這個秘密被泄露我已經聽到。" 328. "人民之主啊，你的臣子普庫薩，得了不適合國王的病； 他在私下告訴了兄弟，這個秘密被泄露我已經聽到。" 329. "這不當的疾病，卡文達被人天之主所感染； 他在私下告訴了兒子，這個秘密被泄露我已經聽到。" 330. "殊勝的八角寶石，帝釋天給了你的祖父； 現在落入天帝手中，他在私下告訴了母親； 這個秘密被泄露我已經聽到。" 331. "秘密就該保密，不該把秘密公開； 智者在事未成時應忍耐，事成之後才可隨意說。" 332. "不該泄露秘密，應當像守護寶藏一樣守護它； 知道的人泄露秘密，這是不好的。" 333. "智者不該向女人透露秘密，也不該向敵人透露； 不該向被利益收買的人透露，也不該向偷心的人透露。" 334. "把未被理解的秘密，向他人透露的人； 因為害怕泄密，會成為他人的奴僕而忍受。" 335. "有多少人知道，謀士的秘密； 就有多少恐懼，所以不該泄露秘密。" 336. "白天要找個僻靜處說秘密，夜晚不要過度發出聲音； 因為偷聽者會聽到密謀，所以密謀很快就會泄露。" 五智者本生故事 第十二 象御者本生故事（13） 337. "我們很久沒見到，這位如天神般的婆羅門； 蓄著長髮攜帶水罐，牙齒污黃滿身灰塵。" 338. "我們很久沒見到，這位喜愛法德的仙人； 身著袈裟，穿著樹皮衣。" 339. "請接受我們的，座位、水和洗足水； 我們詢問尊者的價值，請對我們作出評價。" 340. "學習吠陀追求財富，父親啊安頓兒子在家中； 享受完所有香和味后，進入森林的牟尼才受到稱讚。"

341.

Vedā na saccā na ca vittalābho, na puttalābhena jaraṃ vihanti;

Gandhe rase muccana [muñcana (sī. ka.)] māhu santo, sakammunā [sakammanā (sī. pī.)] hoti phalūpapatti.

342.

Addhā hi saccaṃ vacanaṃ tavetaṃ, sakammunā hoti phalūpapatti;

Jiṇṇā ca mātāpitaro tavīme [taveme (sī.), tava yime (syā. pī.)], passeyyuṃ taṃ vassasataṃ arogaṃ [arogyaṃ (syā. ka.)].

343.

Yassassa sakkhī maraṇena rāja, jarāya mettī naravīraseṭṭha;

Yo cāpi jaññā na marissaṃ kadāci, passeyyuṃ taṃ vassasataṃ arogaṃ.

344.

Yathāpi nāvaṃ puriso dakamhi, ereti ce naṃ upaneti tīraṃ;

Evampi byādhī satataṃ jarā ca, upaneti maccaṃ [maccu (syā. pī.)] vasamantakassa.

345.

Paṅko ca kāmā palipo ca kāmā, manoharā duttarā maccudheyyā;

Etasmiṃ paṅke palipe byasannā [visannā (syā. ka.)], hīnattarūpā na taranti pāraṃ.

346.

Ayaṃ pure luddamakāsi kammaṃ, svāyaṃ gahīto na hi mokkhito me;

Orundhiyā naṃ parirakkhissāmi, māyaṃ puna luddamakāsi kammaṃ.

347.

Gavaṃva [gāvaṃva (sī.)] naṭṭhaṃ puriso yathā vane, anvesatī [pariyesatī (sī. pī.)] rāja apassamāno;

Evaṃ naṭṭho esukārī mamattho, sohaṃ kathaṃ na gaveseyyaṃ rāja.

348.

Hiyyoti hiyyati [hīyoti hīyati (sī.)] poso, pareti parihāyati;

Anāgataṃ netamatthīti ñatvā, uppannachandaṃ ko panudeyya dhīro.

349.

Passāmi vohaṃ daharaṃ [daharī (syā. pī. ka.)] kumāriṃ, mattūpamaṃ ketakapupphanettaṃ;

Abhuttabhoge [abhutva bhoge (syā. ka. aṭṭha.), abhutva bhoge (pī.), bhoge atutvā (ka.)] paṭhame vayasmiṃ, ādāya maccu vajate kumāriṃ.

350.

Yuvā sujāto sumukho sudassano, sāmo kusumbhaparikiṇṇamassu;

Hitvāna kāme paṭikacca [paṭigacca (sī.), paṭigaccha (syā. pī.)] gehaṃ, anujāna maṃ pabbajissāmi deva.

351.

Sākhāhi rukkho labhate samaññaṃ, pahīnasākhaṃ pana khāṇumāhu;

Pahīnaputtassa mamajja bhoti, vāseṭṭhi bhikkhācariyāya kālo.

352.

Aghasmi koñcāva yathā himaccaye, katāni [tantāni (sī. pī.)] jālāni padāliya [padāleyya (sī.)] haṃsā;

Gacchanti puttā ca patī ca mayhaṃ, sāhaṃ kathaṃ nānuvaje pajānaṃ.

353.

Ete bhutvā vamitvā ca, pakkamanti vihaṅgamā;

Ye ca bhutvāna vamiṃsu, te me hatthatta [hatthattha (sī. syā. pī.)] māgatā.

354.

Avamī brāhmaṇo kāme, so [te (sī. pī.)] tvaṃ paccāvamissasi;

Vantādo puriso rāja, na so hoti pasaṃsiyo.

355.

Paṅke ca [paṅkeva (sī. pī.)] posaṃ palipe byasannaṃ, balī yathā dubbalamuddhareyya;

Evampi maṃ tvaṃ udatāri bhoti, pañcāli gāthāhi subhāsitāhi.

356.

Idaṃ vatvā mahārājā, esukārī disampati;

Raṭṭhaṃ hitvāna pabbaji, nāgo chetvāva bandhanaṃ.

357.

Rājā ca pabbajjamarocayittha, raṭṭhaṃ pahāya naravīraseṭṭho;

Tuvampi no hoti yatheva rājā, amhehi guttā anusāsa rajjaṃ.

358.

Rājā ca pabbajjamarocayittha, raṭṭhaṃ pahāya naravīraseṭṭho;

Ahampi ekā [ekāva (sī.)] carissāmi loke, hitvāna kāmāni manoramāni.

359.

Rājā ca pabbajjamarocayittha, raṭṭhaṃ pahāya naravīraseṭṭho;

Ahampi ekā carissāmi loke, hitvāna kāmāni yathodhikāni.

360.

Accenti kālā tarayanti rattiyo, vayoguṇā anupubbaṃ jahanti;

Ahampi ekā carissāmi loke, hitvāna kāmāni manoramāni.

讓我為您翻譯這些偈頌，保持格式和對仗： 341. "吠陀不是真實，獲得財富也不是，得到兒子也不能避免衰老； 聖者說要放棄香和味，依自己的業獲得果報。" 342. "你這話確實是真實的，依自己的業獲得果報； 這裡是你年邁的父母，愿他們見到你健康活到百歲。" 343. "國王啊，如果有人能與死亡作證，最尊貴的人中勇士啊，與衰老交朋友； 如果有人知道自己永遠不會死，愿他們見到你健康活到百歲。" 344. "就像有人在水中駕船，搖動它使它到達岸邊； 同樣地疾病和衰老不斷地，把生命帶入死神掌控。" 345. "慾望是泥沼慾望是陷阱，迷人難度且屬死域； 陷入這泥沼和陷阱中，低劣者無法到達彼岸。" 346. "這人以前做過邪惡之事，現在被抓住不會放他； 我要囚禁他看守他，免得他再做邪惡之事。" 347. "國王啊，就像人在森林中，尋找失去的牛卻找不到； 我的箭術也這樣失去了，國王啊我怎能不去尋找。" 348. "'明天吧'這樣人就衰退，'以後吧'這樣就退步； 智者知道未來是不確定的，應當如何去除已生起的慾望。" 349. "我看見年輕的少女，臉如新月眼如雪塔花； 在青春年華未享受欲樂時，死神就帶走了少女。" 350. "年輕有好出身容貌端正好看，烏黑的鬍鬚像紅花般美麗； 捨棄欲樂及早離開家，陛下請允許我出家。" 351. "樹因枝得其名，失去枝的稱為樹樁； 現在我失去了兒子，婆私詩啊是去行乞的時候了。" 352. "如同苦難中的鶴在冬天，天鵝衝破張開的網； 我的兒子和丈夫都走了，我怎能不跟隨智者而去。" 353. "這些鳥兒吃了又吐，然後就飛走； 那些吃了又吐的，都落到我手中。" 354. "婆羅門吐出了欲樂，你會重新吐出； 國王啊，吃嘔吐物的人，不值得稱讚。" 355. "如同強者把弱者，從泥沼和陷阱中拉出； 同樣地你用美好的偈頌，把我從慾海中救出，善女子啊。" 356. 說完這些話后大王，箭術師統治者； 捨棄王國出家去，如象掙斷繩索。 357. "國王也喜歡出家，最尊貴的人中勇士捨棄王國； 你也像國王一樣，由我們護衛治理王國。" 358. "國王也喜歡出家，最尊貴的人中勇士捨棄王國； 我也要獨自在世間遊行，捨棄令人愉悅的欲樂。" 359. "國王也喜歡出家，最尊貴的人中勇士捨棄王國； 我也要獨自在世間遊行，捨棄所有的欲樂。" 360. "時光流逝夜晚消逝，生命的特質逐漸消失； 我也要獨自在世間遊行，捨棄令人愉悅的欲樂。"

361.

Accenti kālā tarayanti rattiyo, vayoguṇā anupubbaṃ jahanti;

Ahampi ekā carissāmi loke, hitvāna kāmāni yathodhikāni.

362.

Accenti kālā tarayanti rattiyo, vayoguṇā anupubbaṃ jahanti;

Ahampi ekā carissāmi loke, sītibhūtā [sītībhūtā (sī.)] sabbamaticca saṅganti.

Hatthipālajātakaṃ terasamaṃ.

1. Ayogharajātakaṃ (14)

363.

Yamekarattiṃ paṭhamaṃ, gabbhe vasati māṇavo;

Abbhuṭṭhitova so yāti [sayati (sī. pī.), sa yāti (katthaci)], sagacchaṃ na nivattati.

364.

Na yujjhamānā na balenavassitā, narā na jīranti na cāpi miyyare;

Sabbaṃ hidaṃ [hi taṃ (sī. pī.)] jātijarāyupaddutaṃ, taṃ me matī hoti carāmi dhammaṃ.

365.

Caturaṅginiṃ senaṃ subhiṃsarūpaṃ, jayanti raṭṭhādhipatī pasayha;

Na maccuno jayitumussahanti, taṃ me matī hoti carāmi dhammaṃ.

366.

Hatthīhi assehi rathehi pattibhi, parivāritā muccare ekacceyyā [ekaceyyā (sī. pī.)];

Na maccuno [na maccuto (sī.)] muccitumussahanti, taṃ me matī hoti carāmi dhammaṃ.

367.

Hatthīhi assehi rathehi pattibhi, sūrā [purā (ka.)] pabhañjanti padhaṃsayanti;

Na maccuno bhañjitumussahanti, taṃ me matī hoti carāmi dhammaṃ.

368.

Mattā gajā bhinnagaḷā [pabhinnagalā (sī.)] pabhinnā, nagarāni maddanti janaṃ hananti;

Na maccuno madditumussahanti, taṃ me matī hoti carāmi dhammaṃ.

369.

Issāsino katahatthāpi vīrā [vīrā (sī. pī.)], dūrepātī [patī (ka.)] akkhaṇavedhinopi;

Na maccuno vijjhitumussahanti, taṃ me matī hoti carāmi dhammaṃ.

370.

Sarāni khīyanti saselakānanā, sabbaṃ hidaṃ [hi taṃ (sī. pī.), pitaṃ (syā.)] khīyati dīghamantaraṃ;

Sabbaṃ hidaṃ [hi taṃ (sī. pī.), pitaṃ (syā.)] bhañjare kālapariyāyaṃ, taṃ me matī hoti carāmi dhammaṃ.

371.

Sabbe samevaṃ hi narānanārinaṃ [narānarīnaṃ (pī.), nārī narānaṃ (syā.), naranārīnaṃ (ka.)], calācalaṃ pāṇabhunodha jīvitaṃ;

Paṭova dhuttassa dumova kūlajo, taṃ me matī hoti carāmi dhammaṃ.

372.

Dumapphalāneva patanti māṇavā, daharā ca vuddhā ca sarīrabhedā;

Nāriyo narā majjhimaporisā ca, taṃ me matī hoti carāmi dhammaṃ.

373.

Nāyaṃ vayo tārakarājasannibho, yadabbhatītaṃ gatameva dāni taṃ;

Jiṇṇassa hī natthi ratī kuto sukhaṃ, taṃ me matī hoti carāmi dhammaṃ.

374.

Yakkhā pisācā athavāpi petā, kupitāte [kupitāpi te (sī. pī.)] assasanti manusse;

Na maccuno assasitussahanti, taṃ me matī hoti carāmi dhammaṃ.

375.

Yakkhe pisāce athavāpi pete, kupitepi te nijjhapanaṃ karonti;

Na maccuno nijjhapanaṃ karonti, taṃ me matī hoti carāmi dhammaṃ.

376.

Aparādhake dūsake heṭhake ca, rājāno daṇḍenti viditvāna dosaṃ;

Na maccuno daṇḍayitussahanti, taṃ me matī hoti carāmi dhammaṃ.

377.

Aparādhakā dūsakā heṭṭhakā ca, labhanti te rājino nijjhapetuṃ;

Na maccuno nijjhapanaṃ karonti, taṃ me matī hoti carāmi dhammaṃ.

378.

Na khattiyoti na ca brāhmaṇoti, na aḍḍhakā balavā tejavāpi;

Na maccurājassa apekkhamatthi, taṃ me matī hoti carāmi dhammaṃ.

379.

Sīhā ca byagghā ca athopi dīpiyo, pasayha khādanti vipphandamānaṃ;

Na maccuno khāditumussahanti, taṃ me matī hoti carāmi dhammaṃ.

讓我為您翻譯這些偈頌，保持格式和對仗： 361. "時光流逝夜晚消逝，生命的特質逐漸消失； 我也要獨自在世間，捨棄所有的欲樂。" 362. "時光流逝夜晚消逝，生命的特質逐漸消失； 我也要獨自在世間，寂靜超越一切執著。" 象御者本生故事 第十三 鐵屋本生故事（14） 363. "青年在母胎中，第一夜開始； 他一直向前行，不會再回頭。" 364. "不是通過戰鬥不是通過力量，人不會不衰老不會不死亡； 一切都被生老所困擾，這是我的想法所以我修法。" 365. "國王用四種軍隊可怕的形態，用武力征服國土； 但無法戰勝死亡，這是我的想法所以我修法。" 366. "有些人被象、馬、戰車、步兵，環繞保護而得解脫； 但無法從死亡中解脫，這是我的想法所以我修法。" 367. "用象、馬、戰車、步兵，勇士們摧毀踐踏； 但無法摧毀死亡，這是我的想法所以我修法。" 368. "發情的大象脖子破裂流膿，踐踏城市殺害人民； 但無法踐踏死亡，這是我的想法所以我修法。" 369. "弓箭手熟練的英雄們，能射遠能精確命中； 但無法射中死亡，這是我的想法所以我修法。" 370. "湖泊連同山林都會枯竭，一切都會在長時間后消失； 一切都會隨時間而毀壞，這是我的想法所以我修法。" 371. "所有男人和女人都一樣，生命在此世動盪不安； 如賭徒的布，如河岸的樹，這是我的想法所以我修法。" 372. "青年人如樹上的果實般墜落，年輕的老的身體都會毀壞； 女人男人中年人也一樣，這是我的想法所以我修法。" 373. "這青春不似星王般明亮，過去的已經逝去； 衰老者沒有歡樂哪有快樂，這是我的想法所以我修法。" 374. "夜叉、毗舍阇或者餓鬼，發怒時會傷害人類； 但無法傷害死亡，這是我的想法所以我修法。" 375. "對夜叉、毗舍阇或者餓鬼，即使發怒也能安撫； 但無法安撫死亡，這是我的想法所以我修法。" 376. "國王知道罪過後懲罰，違法者、傷害者、擾亂者； 但無法懲罰死亡，這是我的想法所以我修法。" 377. "違法者、傷害者、擾亂者，能得到國王的寬恕； 但無法安撫死亡，這是我的想法所以我修法。" 378. "不論是剎帝利還是婆羅門，不論是富有的強者有威力的人； 死王對他們都不顧念，這是我的想法所以我修法。" 379. "獅子、老虎還有豹子，以武力吞食掙扎的[獵物]； 但無法吞食死亡，這是我的想法所以我修法。"

380.

Māyākārā raṅgamajjhe karontā, mohenti cakkhūni janassa tāvade;

Na maccuno mohayitussahanti, taṃ me matī hoti carāmi dhammaṃ.

381.

Āsīvisā kupitā uggatejā, ḍaṃsanti mārentipi te manusse;

Na maccuno ḍaṃsitumussahanti, taṃ me matī hoti carāmi dhammaṃ.

382.

Āsīvisā kupitā yaṃ ḍaṃsanti, tikicchakā tesa visaṃ hananti;

Na maccuno daṭṭhavisaṃ [daṭṭhassa visaṃ (ka.)] hananti, taṃ me matī hoti carāmi dhammaṃ.

383.

Dhammantarī vettaraṇī [vetaraṇī (sī. pī.)] ca bhojo, visāni hantvāna bhujaṅgamānaṃ;

Suyyanti te kālakatā tatheva, taṃ me matī hoti carāmi dhammaṃ.

384.

Vijjādharā ghoramadhīyamānā, adassanaṃ osadhehi vajanti;

Na maccurājassa vajantadassanaṃ [vajanti adassanaṃ (syā. ka.)], taṃ me matī hoti carāmi dhammaṃ.

385.

Dhammo have rakkhati dhammacāriṃ, dhammo suciṇṇo sukhamāvahāti;

Esānisaṃso dhamme suciṇṇe, na duggatiṃ gacchati dhammacārī.

讓我為您翻譯這些偈頌，保持格式和對仗： 380. "魔術師在舞臺中央表演，立即迷惑觀眾的眼睛； 但無法迷惑死亡，這是我的想法所以我修法。" 381. "憤怒的毒蛇有強大威力，咬人使人死亡； 但無法咬死亡，這是我的想法所以我修法。" 382. "當憤怒的毒蛇咬人時，醫生能消除它們的毒； 但無法消除死亡之毒，這是我的想法所以我修法。" 383. "達曼塔利、韋塔拉尼和博佳，能消除蛇的毒； 但他們也同樣死去，這是我的想法所以我修法。" 384. "持咒者學習可怕的咒語，用藥草使自己隱形； 但無法在死王面前隱形，這是我的想法所以我修法。" 385. "法確實保護行法者，善修持的法帶來快樂； 這是善修持法的功德，行法者不會墮惡道。"

386.

Na hi dhammo adhammo ca, ubho samavipākino;

Adhammo nirayaṃ neti, dhammo pāpeti suggatinti.

Ayogharajātakaṃ cuddasamaṃ.

Tassuddānaṃ –

Mātaṅga sambhūta sivi sirimanto, rohaṇa haṃsa sattigumbo bhallātiya;

Somanassa campeyya brahma pañca-paṇḍita cirassaṃvata ayogharāti.

Vīsatinipātaṃ niṭṭhitaṃ.

讓我為您翻譯這些偈頌，保持格式和對仗： 386. "法和非法，兩者的果報不同； 非法導向地獄，法引向善趣。" 鐵屋本生故事 第十四 其摘要： 摩登伽、三浮陀、尸毗、室利曼陀、 羅哈納、天鵝、薩蒂貢巴、跋拉提耶、 蘇曼那薩、占貝雅、梵天、五智者、 久未見和鐵屋。 二十偈品終