B0102051404catukkanipāto（四品）
-
Catukkanipāto
-
Kāliṅgavaggo
-
Cūḷakāliṅgajātakaṃ (4-1-1)
1.
Vivarathimāsaṃ [vivaratha imāsaṃ (sī. syā. pī.)] dvāraṃ, nagaraṃ pavisantu [pavisituṃ mayā; (ka.)] aruṇarājassa;
Sīhena susiṭṭhena, surakkhitaṃ [susatthena, surakkhitaṃ (sī. pī.), susiṭṭhena (ka.)] nandisenena.
2.
Jayo kaliṅgānamasayhasāhinaṃ, parājayo anayo [ajayo (syā.), anvito (ka.)] assakānaṃ;
Icceva te bhāsitaṃ brahmacāri, na ujjubhūtā vitathaṃ bhaṇanti.
3.
Devā musāvādamupātivattā, saccaṃ dhanaṃ paramaṃ tesu [tathaṃ pemakaraṃ nu (ka.), tathaṃ paramaṃ karaṃ nu (syā.)] sakka;
Taṃ te musā bhāsitaṃ devarāja, kiṃ vā paṭicca maghavā mahinda.
4.
Nanu te sutaṃ brāhmaṇa bhaññamāne, devā na issanti purisaparakkamassa;
Damo samādhi manaso abhejjo [adejjo (sī. pī.), abhijjo (ka.)], abyaggatā nikkamanañca [nikkhamanañca (sī.)] kāle;
Daḷhañca viriyaṃ purisaparakkamo ca, teneva āsi vijayo assakānanti.
Cūḷakāliṅgajātakaṃ paṭhamaṃ.
- Mahāassārohajātakaṃ (4-1-2)
5.
Adeyyesu dadaṃ dānaṃ, deyyesu nappavecchati;
Āpāsu byasanaṃ patto, sahāyaṃ nādhigacchati.
6.
Nādeyyesu dadaṃ dānaṃ, deyyesu yo pavecchati;
Āpāsu byasanaṃ patto, sahāyamadhigacchati.
7.
Saññogasambhogavisesadassanaṃ, anariyadhammesu saṭhesu nassati;
Katañca ariyesu ca ajjavesu, mahapphalaṃ hoti aṇumpi tādisu.
8.
Yo pubbe katakalyāṇo, akā loke sudukkaraṃ;
Pacchā kayirā na vā kayirā, accantaṃ pūjanārahoti.
Mahāassārohajātakaṃ dutiyaṃ.
- Ekarājajātakaṃ (4-1-3)
9.
Anuttare kāmaguṇe samiddhe, bhutvāna pubbe vasī ekarāja;
So dāni dugge narakamhi khitto, nappajjahe vaṇṇabalaṃ purāṇaṃ.
10.
Pubbeva khantī ca tapo ca mayhaṃ, sampatthitā dubbhisena [dabbasenā (sī. pī.)] ahosi;
Taṃ dāni laddhāna kathaṃ nu rāja, jahe ahaṃ vaṇṇabalaṃ purāṇaṃ.
11.
Sabbā kirevaṃ pariniṭṭhitāni, yasassinaṃ paññavantaṃ visayha;
Yaso ca laddhā purimaṃ uḷāraṃ, nappajjahe vaṇṇabalaṃ purāṇaṃ.
12.
Panujja dukkhena sukhaṃ janinda, sukhena vā dukkhamasayhasāhi;
Ubhayattha santo abhinibbutattā, sukhe ca dukkhe ca bhavanti tulyāti.
Ekarājajātakaṃ tatiyaṃ.
- Daddarajātakaṃ (4-1-4)
13.
Imāni maṃ daddara tāpayanti, vācāduruttāni manussaloke;
Maṇḍūkabhakkhā udakantasevī, āsīvisaṃ maṃ avisā sapanti.
14.
Sakā raṭṭhā pabbājito, aññaṃ janapadaṃ gato;
Mahantaṃ koṭṭhaṃ kayirātha, duruttānaṃ [duruttāni (ka.)] nidhetave.
15.
Yattha posaṃ na jānanti, jātiyā vinayena vā;
Na tattha mānaṃ kayirātha, vasamaññātake jane.
16.
Videsavāsaṃ vasato, jātavedasamenapi [jātavedabhayenapi (ka.)];
Khamitabbaṃ sapaññena, api dāsassa tajjitanti.
Daddarajātakaṃ catutthaṃ.
- Sīlavīmaṃsanajātakaṃ (4-1-5)
17.
Natthi loke raho nāma, pāpakammaṃ pakubbato;
Passanti vanabhūtāni, taṃ bālo maññatī raho.
18.
Ahaṃ raho na passāmi, suññaṃ vāpi na vijjati;
Yattha aññaṃ [suññaṃ (syā. ka.)] na passāmi, asuññaṃ hoti taṃ mayā.
19.
Dujjacco ca sujacco [ajacco (pī.)] ca, nando ca sukhavaḍḍhito [sukhavacchako (sī.), sukhavacchano (syā. pī.)];
Vejjo ca addhuvasīlo [atha sīlo (ka.)] ca, te dhammaṃ jahu matthikā.
- 四法集
- 迦陵迦品
- 小迦陵迦本生經 (4-1-1) 1. 打開城門，讓他們進入阿魯納王的城市； 由獅子精心守護，南迪塞納善加保護。 2. 勝利屬於不可戰勝的迦陵迦人，失敗與災難屬於阿薩迦人； 婆羅門修行者啊，你所說的這些話，正直的人不會說謊。 3. 天神們已超越虛妄，天帝啊，對他們來說真理是最高的財富； 天王啊，你說的是謊言，因陀羅啊，這是為什麼？ 4. 婆羅門啊，你難道沒有聽說過，天神們不會妒忌人的勇氣； 自製、心的定力不可破壞，適時的專注與出發； 堅定的精進與人的勇氣，正是這些使阿薩迦人獲勝。 小迦陵迦本生經 第一
- 大騎士本生經 (4-1-2) 5. 施與不當施之人，不施與應當施之人； 陷入困境災難時，找不到援助的朋友。 6. 不施與不當施之人，而施與應當施之人； 陷入困境災難時，就能找到援助的朋友。 7. 與奸詐非正人交往相處，其善果必定消失； 但對正直高尚者所行之善，即使微小也能結出大果。 8. 若人過去行善事，做了世間最難為； 後來或為或不為，永遠值得受供養。 大騎士本生經 第二
- 獨王本生經 (4-1-3) 9. 從前獨王享受至高無上的五欲之樂，自在安樂； 如今墮入痛苦地獄之中，卻仍未失其昔日容光。 10. 我從前就追求忍辱與苦行，遭受惡人欺凌； 如今既已獲得這些，大王啊，我怎能捨棄昔日的容光？ 11. 對於有智慧有名望的人來說，一切都如此最終完成； 既已獲得崇高的昔日名聲，就不會失去往日的容光。 12. 人王啊，或以苦除樂，或以樂除不可忍之苦； 聖者在兩種情況下都能平靜，在苦樂之中保持平等。 獨王本生經 第三
- 達達羅本生經 (4-1-4) 13. 達達羅啊，這些事情折磨著我，人世間的惡語傷人； 以青蛙為食、住水邊的人們，無毒卻如毒蛇般咬我。 14. 被逐出自己的國土，前往別的地方； 應當建造大倉庫，儲存惡言。 15. 在人們不知其出身，也不知其教養之處； 不要驕傲自滿，寄居他鄉之時。 16. 智者居住異國他鄉，即使面對如火般可怕的境遇； 也當忍耐容忍，即便是奴僕的威脅。 達達羅本生經 第四
- 戒德考驗本生經 (4-1-5) 17. 世上沒有隱秘之處，對作惡之人而言； 林中眾生都能看見，愚人卻以為隱秘。 18. 我看不到隱秘處，也找不到空無之處； 若處無人我不見，對我而言就不空無。 19. 生於卑賤與高貴者，難陀與安樂長者； 醫生與不定戒者，這些人為利益放棄正法。
20.
Brāhmaṇo ca kathaṃ jahe, sabbadhammāna pāragū;
Yo dhammamanupāleti, dhitimā saccanikkamoti.
Sīlavīmaṃsanajātakaṃ pañcamaṃ.
- Sujātajātakaṃ (4-1-6)
21.
Kimaṇḍakā ime deva, nikkhittā kaṃsamallake;
Upalohitakā vaggū, taṃ [te (pī.)] me akkhāhi pucchito.
22.
Yāni pure tuvaṃ devi, bhaṇḍu nantakavāsinī;
Ucchaṅgahatthā pacināsi, tassā te koliyaṃ phalaṃ.
23.
Uḍḍayhate na ramati, bhogā vippajahanti taṃ [vippajahanti』maṃ (?)];
Tatthevimaṃ paṭinetha, yattha kolaṃ pacissati.
24.
Honti hete mahārāja, iddhippattāya [iddhimattāya (ka.)] nāriyā;
Khama deva sujātāya, māssā [māsu (ka.)] kujjha rathesabhāti.
Sujātajātakaṃ chaṭṭhaṃ.
- Palāsajātakaṃ (4-1-7)
25.
Acetanaṃ brāhmaṇa assuṇantaṃ, jāno ajānantamimaṃ palāsaṃ;
Āraddhaviriyo dhuvaṃ appamatto, sukhaseyyaṃ pucchasi kissa hetu.
26.
Dūre suto ceva brahā ca rukkho, dese ṭhito bhūtanivāsarūpo;
Tasmā namassāmi imaṃ palāsaṃ, ye cettha bhūtā te [te ca (sī. pī.)] dhanassa hetu.
27.
So te karissāmi yathānubhāvaṃ, kataññutaṃ brāhmaṇa pekkhamāno;
Kathañhi āgamma sataṃ sakāse, moghāni te assu pariphanditāni.
28.
Yo tindukarukkhassa paro [puro (ka.)] pilakkho [pilakkhu (sī. pī.), milakkhu (ka.)], parivārito pubbayañño uḷāro;
Tassesa mūlasmiṃ nidhi nikhāto, adāyādo gaccha taṃ uddharāhīti.
Palāsajātakaṃ sattamaṃ.
- Sakuṇajātakaṃ (4-1-8)
29.
Akaramhasa te kiccaṃ, yaṃ balaṃ ahuvamhase;
Migarāja namo tyatthu, api kiñci labhāmase.
30.
Mama lohitabhakkhassa, niccaṃ luddāni kubbato;
Dantantaragato santo, taṃ bahuṃ yampi jīvasi.
31.
Akataññumakattāraṃ , katassa appaṭikārakaṃ;
Yasmiṃ kataññutā natthi, niratthā tassa sevanā.
32.
Yassa sammukhaciṇṇena, mittadhammo na labbhati;
Anusūya [anusuyya (sī. pī.)] manakkosaṃ, saṇikaṃ tamhā apakkameti.
Sakuṇajātakaṃ aṭṭhamaṃ.
- Chavakajātakaṃ (4-1-9)
33.
Sabbamidaṃ carimaṃ kataṃ [carimavataṃ (sī. pī.)], ubho dhammaṃ na passare;
Ubho pakatiyā cutā, yo cāyaṃ mantejjhāpeti [mantajjhāyati (sī.), sajjhāpayati (pī.)];
Yo ca mantaṃ adhīyati.
34.
Sālīnaṃ odanaṃ bhuñje, suciṃ maṃsūpasecanaṃ;
Tasmā etaṃ na sevāmi, dhammaṃ isīhi sevitaṃ.
35.
Paribbaja mahā loko [mahābrahme (ka.)], pacantaññepi pāṇino;
Mā taṃ adhammo ācarito, asmā kumbhamivābhidā.
36.
Dhiratthu taṃ yasalābhaṃ, dhanalābhañca brāhmaṇa;
Yā vutti vinipātena, adhammacaraṇena vāti.
Chavakajātakaṃ navamaṃ.
- Seyyajātakaṃ (4-1-10)
37.
Sasamuddapariyāyaṃ , mahiṃ sāgarakuṇḍalaṃ;
Na icche saha nindāya, evaṃ seyya [sayha (sī. syā. pī.)] vijānahi.
38.
Dhiratthu taṃ yasalābhaṃ, dhanalābhañca brāhmaṇa;
Yā vutti vinipātena, adhammacaraṇena vā.
39.
Api ce pattamādāya, anagāro paribbaje;
Sāyeva jīvikā seyyo, yā cādhammena esanā.
40.
Api ce pattamādāya, anagāro paribbaje;
Aññaṃ ahiṃsayaṃ loke, api rajjena taṃ varanti.
Seyyajātakaṃ [sayhajātakaṃ (sī. syā. pī.)] dasamaṃ.
Kāliṅgavaggo [vivaravaggo (sī. pī.)] paṭhamo.
Tassuddānaṃ –
Vivarañca adeyya samiddhavaraṃ, atha daddara pāpamahātiraho;
Atha koli palāsavarañca kara, carimaṃ sasamuddavarena dasāti.
20. 婆羅門怎能捨棄，一切法的究竟者； 他護持正法，堅定而真實精進。 戒德考驗本生經 第五 306. 善生本生經 (4-1-6) 21. 天王啊，這些是什麼物品，放在銅碗里； 鮮紅美麗，請告訴我所問。 22. 王后啊，你從前剃髮披麻衣， 手捧衣裙採集，這是你的棗果。 23. 她不快樂而焦慮，財富正在離她而去； 把她送回原處，讓她去採棗果。 24. 大王啊，這些事發生在，已得神通的女子身上； 請原諒善生，戰車勇士啊，不要對她生氣。 善生本生經 第六 307. 波羅沙樹本生經 (4-1-7) 25. 婆羅門啊，這波羅沙樹無知覺也聽不見，你知道它不能理解； 你為何精進不懈，持續不斷，向它詢問安眠之事？ 26. 這樹遠近聞名且高大，生長在此地如同鬼神居所； 因此我禮敬這波羅沙樹，爲了得到此處鬼神的財富。 27. 看到你這知恩之心，我將依我能力報答； 你來到善人面前，怎能讓你的努力成空？ 28. 在丁度迦樹前的毗羅叉樹，四周環繞著古老的祭場； 在它根部埋藏著寶藏，無人繼承，去把它挖出來。 波羅沙樹本生經 第七 308. 鳥本生經 (4-1-8) 29. 我們為你做了事，盡我們所能之力； 獸王啊向你致敬，不知能否得到些什麼。 30. 我以血為食，常作兇暴之事； 你在我牙縫中，能活到現在已是幸運。 31. 對不知感恩、不行善事、不報恩惠的人， 若其中沒有感恩之心，侍奉他毫無意義。 32. 若人面對面相處，也得不到友誼之道； 不要妒忌與譴責，要慢慢遠離此人。 鳥本生經 第八 309. 賤民本生經 (4-1-9) 33. 這一切都是最後所為，兩者都看不見正法； 兩者都違背本性，一個教授咒語； 另一個學習咒語。 34. 我食用精米飯，配以清凈肉湯； 因此我不從事，仙人所行之法。 35. 遊方去吧大聖者，其他生靈也在煮食； 不要讓非法行為，像打碎瓦罶般毀滅你。 36. 婆羅門啊，詛咒這名聲利益，詛咒這財富所得； 若以墮落方式，或以非法行為求生。 賤民本生經 第九 310. 勝妙本生經 (4-1-10) 37. 即使擁有大海環繞，以海洋為飾的大地； 我也不願與誹謗相伴，勝妙者啊要如此了知。 38. 婆羅門啊，詛咒這名聲利益，詛咒這財富所得； 若以墮落方式，或以非法行為求生。 39. 即使手持缽盂，成為無家遊方者； 這生計更為殊勝，勝過以非法求生。 40. 即使手持缽盂，成為無家遊方者； 在世不傷害他人，此勝過王位。 勝妙本生經 第十 迦陵迦品（開門品）第一 其摘要： 開門與不應施、最勝富足，以及達達羅與大罪隱秘， 還有棗果、波羅沙樹勝者，最後以海圍者為第十。
-
Pucimandavaggo
-
Pucimandajātakaṃ (4-2-1)
41.
Uṭṭhehi cora kiṃ sesi, ko attho supanena [supitena (sī.), supinena (pī. ka.)] te;
Mā taṃ gahesuṃ [gaṇheyyuṃ (ka.)] rājāno, gāme kibbisakārakaṃ.
42.
Yaṃ nu [nūna (syā.)] coraṃ gahessanti, gāme kibbisakārakaṃ;
Kiṃ tattha pucimandassa, vane jātassa tiṭṭhato.
43.
Na tvaṃ assattha jānāsi, mama corassa cantaraṃ;
Coraṃ gahetvā rājāno, gāme kibbisakārakaṃ;
Appenti [accenti (syā.)] nimbasūlasmiṃ, tasmiṃ me saṅkate mano.
44.
Saṅkeyya saṅkitabbāni, rakkheyyānāgataṃ bhayaṃ;
Anāgatabhayā dhīro, ubho loke avekkhatīti.
Pucimandajātakaṃ paṭhamaṃ.
- Kassapamandiyajātakaṃ (4-2-2)
45.
Api kassapa mandiyā, yuvā sapati hanti [sampaṭihanti (ka.)] vā;
Sabbaṃ taṃ khamate dhīro, paṇḍito taṃ titikkhati.
46.
Sacepi santo vivadanti, khippaṃ sandhīyare puna;
Bālā pattāva bhijjanti, na te samathamajjhagū.
47.
Ete bhiyyo samāyanti, sandhi tesaṃ na jīrati;
Yo cādhipannaṃ jānāti, yo ca jānāti desanaṃ.
48.
Eso hi uttaritaro, bhāravaho dhuraddharo;
Yo paresādhipannānaṃ , sayaṃ sandhātumarahatīti.
Kassapamandiyajātakaṃ dutiyaṃ.
- Khantīvādījātakaṃ (4-2-3)
49.
Yo te hatthe ca pāde ca, kaṇṇanāsañca chedayi;
Tassa kujjha mahāvīra, mā raṭṭhaṃ vinasā [vinassa (ka. sī. syā. ka.)] idaṃ.
50.
Yo me hatthe ca pāde ca, kaṇṇanāsañca chedayi;
Ciraṃ jīvatu so rājā, na hi kujjhanti mādisā.
51.
Ahū atītamaddhānaṃ [ahu atītamaddhāne (syā. pī. ka.)], samaṇo khantidīpano;
Taṃ khantiyāyeva ṭhitaṃ, kāsirājā achedayi.
52.
Tassa kamma [kammassa (sī. pī.)] pharusassa, vipāko kaṭuko ahu;
Yaṃ kāsirājā vedesi, nirayamhi samappitoti.
Khantīvādījātakaṃ tatiyaṃ.
- Lohakumbhijātakaṃ (4-2-4)
53.
Dujjīvitamajīvimha, ye sante [yesaṃ no (syā. ka.)] na dadamhase;
Vijjamānesu bhogesu, dīpaṃ nākamha attano.
54.
Saṭṭhi [saṭṭhiṃ (syā.)] vassasahassāni, paripuṇṇāni sabbaso;
Niraye paccamānānaṃ, kadā anto bhavissati.
55.
Natthi anto kuto anto, na anto paṭidissati;
Tadā hi pakataṃ pāpaṃ, mama tuyhañca mārisā [mārisa (sī. syā. pī.)].
56.
Sohaṃ nūna ito gantvā, yoniṃ laddhāna mānusiṃ;
Vadaññū sīlasampanno, kāhāmi kusalaṃ bahunti.
Lohakumbhijātakaṃ catutthaṃ.
- Sabbamaṃsalābhajātakaṃ (4-2-5)
57.
Pharusā vata te vācā, maṃsaṃ [samma (pī. ka.)] yācanako asi [casi (pī.)];
Kilomasadisī [kilomassa sadisā (pī.)] vācā, kilomaṃ samma dammi te.
58.
Aṅgametaṃ manussānaṃ, bhātā loke pavuccati;
Aṅgassa sadisī vācā [aṅgassadisī te vācā (ka.)], aṅgaṃ samma dadāmi te.
59.
Tātāti putto vadamāno, kampeti [sammeti (ka.)] hadayaṃ pitu;
Hadayassa sadisī [hadayassadisī (ka.)] vācā, hadayaṃ samma dammi te.
60.
Yassa gāme sakhā natthi, yathāraññaṃ tatheva taṃ;
Sabbassa sadisī vācā, sabbaṃ samma dadāmi teti.
Sabbamaṃsalābhajātakaṃ [maṃsajātakaṃ (sī. syā. pī.)] pañcamaṃ.
- Sasapaṇḍitajātakaṃ (4-2-6)
61.
Satta me rohitā macchā, udakā thalamubbhatā;
Idaṃ brāhmaṇa me atthi, etaṃ bhutvā vane vasa.
- 苦楝樹品
- 苦楝樹本生經 (4-2-1) 41. 起來吧盜賊為何睡，睡眠對你有何益； 莫讓國王抓住你，這村莊中的作惡者。 42. 若他們抓住盜賊，這村莊中的作惡者； 對林中生長的苦楝樹，有什麼關係呢？ 43. 菩提樹啊你不知，我與盜賊的關係； 國王抓住盜賊后，這村莊中的作惡者； 將他釘在楝木樁上，因此我心生憂慮。 44. 應當警惕可疑事，防護未來的危險； 智者因未來之危，觀察今世與後世。 苦楝樹本生經 第一
- 迦葉曼提耶本生經 (4-2-2) 45. 迦葉啊曼提耶，年輕人咒罵或攻擊； 智者都能容忍，賢者能忍耐一切。 46. 即使善人起爭執，很快就能和解； 愚人如陶器易碎，不能達到和平。 47. 這些人更加團結，他們的聯繫不會腐朽； 一個知道過錯，一個知道教導。 48. 這種人更為優秀，能擔重擔挑重責； 對於他人的過錯，自己能促成和解。 迦葉曼提耶本生經 第二
- 忍辱行者本生經 (4-2-3) 49. 有人砍斷你手腳，以及耳朵和鼻子； 大勇士啊莫生氣，莫使這國土滅亡。 50. 有人砍斷我手腳，以及耳朵和鼻子； 愿那國王長壽存，像我這樣的不會生氣。 51. 在過去的時候，有位宣揚忍辱的沙門； 他安住于忍辱中，卻被迦尸國王肢解。 52. 那殘暴行為的果報，帶來了痛苦的結果； 迦尸國王所經歷的，是墮入地獄的痛苦。 忍辱行者本生經 第三
- 鐵鍋地獄本生經 (4-2-4) 53. 我們過著糟糕的生活，對善人我們不佈施； 即使擁有諸多財富，也未為自己點亮明燈。 54. 整整六萬年，毫無減少； 在地獄中受煎熬，何時才能結束？ 55. 沒有盡頭從何說起，看不到何時結束； 那時所造的惡業，我和你啊賢者。 56. 我今從此處離去，若得人身之後； 將成為慷慨佈施者，具足戒德，多行善事。 鐵鍋地獄本生經 第四
- 得眾肉本生經 (4-2-5) 57. 你的話語真粗暴，你是在討要肉食； 你的話如肝臟般，朋友我給你肝臟。 58. 這是人們的肢體，世稱為兄弟； 你的話如肢體般，朋友我給你肢體。 59. 兒子稱呼父親時，能觸動父親心； 你的話如心臟般，朋友我給你心臟。 60. 村中若無朋友在，如同荒野一般； 你的話涵蓋一切，朋友我給你一切。 得眾肉本生經 第五
- 智兔本生經 (4-2-6) 61. 我有七條赤魚，從水中捕獲； 婆羅門啊這是我所有，吃了它在林中住。
62.
Dussa me khettapālassa, rattibhattaṃ apābhataṃ;
Maṃsasūlā ca dve godhā, ekañca dadhivārakaṃ;
Idaṃ brāhmaṇa me atthi, etaṃ bhutvā vane vasa.
63.
Ambapakkaṃ dakaṃ [ambapakkodakaṃ (sī. pī.)] sītaṃ, sītacchāyā manoramā [sītacchāyaṃ manoramaṃ (sī. syā. pī.)];
Idaṃ brāhmaṇa me atthi, etaṃ bhutvā vane vasa.
64.
Na sasassa tilā atthi, na muggā napi taṇḍulā;
Iminā agginā pakkaṃ, mamaṃ [maṃsaṃ (ka.)] bhutvā vane vasāti.
Sasapaṇḍitajātakaṃ chaṭṭhaṃ.
- Matarodanajātakaṃ (4-2-7)
65.
Mataṃ mataṃ eva [matamatameva (sī. syā. pī.)] rodatha, na hi taṃ rodatha yo marissati;
Sabbepi [sabbeva (sī. syā. pī.)] sarīradhārino, anupubbena jahanti jīvitaṃ.
66.
Devamanussā catuppadā, pakkhigaṇā uragā ca bhogino;
Samhi [yamhi (syā.), asmiṃ (pī. ka.)] sarīre anissarā, ramamānāva jahanti jīvitaṃ.
67.
Evaṃ calitaṃ asaṇṭhitaṃ, sukhadukkhaṃ manujesvapekkhiya;
Kanditaruditaṃ niratthakaṃ, kiṃ vo sokagaṇābhikīrare.
68.
Dhuttā ca soṇḍā [dhuttā soṇḍā (sī.), dhuttā soṇḍā ca (syā.)] akatā, bālā sūrā ayogino [bālā sūrā vīrā ayogino (pī.)];
Dhīraṃ maññanti bāloti, ye dhammassa akovidāti.
Matarodanajātakaṃ sattamaṃ.
- Kaṇaverajātakaṃ (4-2-8)
69.
Yaṃ taṃ vasantasamaye, kaṇaveresu bhāṇusu;
Sāmaṃ bāhāya pīḷesi, sā taṃ ārogyamabravi.
70.
Ambho na kira saddheyyaṃ, yaṃ vāto pabbataṃ vahe;
Pabbatañce vahe vāto, sabbampi pathaviṃ vahe;
Yattha sāmā kālakatā [kālaṅkatā (ka.)], sā maṃ ārogyamabravi.
71.
Na ceva sā kālakatā, na ca sā aññamicchati;
Ekabhattikinī [ekabhattā kira (sī. syā.), ekabhattakinī (pī.)] sāmā, tameva abhikaṅkhati.
72.
Asanthutaṃ maṃ cirasanthutena [asandhataṃ maṃ cirasandhatena (ka.)], nimīni sāmā adhuvaṃ dhuvena;
Mayāpi sāmā nimineyya aññaṃ, ito ahaṃ dūrataraṃ gamissanti.
Kaṇaverajātakaṃ aṭṭhamaṃ.
- Tittirajātakaṃ (4-2-9)
73.
Susukhaṃ vata jīvāmi, labhāmi ceva bhuñjituṃ;
Paripantheva tiṭṭhāmi, kā nu bhante gatī mama.
74.
Mano ce te nappaṇamati, pakkhi pāpassa kammuno;
Abyāvaṭassa bhadrassa, na pāpamupalimpati.
75.
Ñātako no nisinnoti, bahu āgacchate jano;
Paṭicca kammaṃ phusati, tasmiṃ me saṅkate mano.
76.
Na paṭicca kammaṃ phusati, mano ce nappadussati;
Appossukkassa bhadrassa, na pāpamupalimpatīti.
Tittirajātakaṃ navamaṃ.
- Succajajātakaṃ (4-2-10)
77.
Succajaṃ vata naccaji, vācāya adadaṃ giriṃ;
Kiṃ hitassa cajantassa, vācāya adada pabbataṃ.
78.
Yañhi kayirā tañhi vade, yaṃ na kayirā na taṃ vade;
Akarontaṃ bhāsamānaṃ, parijānanti paṇḍitā.
79.
Rājaputta namo tyatthu, sacce dhamme ṭhito casi;
Yassa te byasanaṃ patto, saccasmiṃ ramate mano.
80.
Yā daliddī daliddassa, aḍḍhā aḍḍhassa kittima [kittimā (sī. syā. pī.)];
Sā hissa paramā bhariyā, sahiraññassa itthiyoti.
Succajajātakaṃ dasamaṃ.
Pucimandavaggo dutiyo.
Tassuddānaṃ –
Atha cora sakassapa khantīvaro, dujjīvitatā ca varā pharusā;
Atha sasa matañca vasanta sukhaṃ, succajaṃvatanaccajinā ca dasāti.
-
Kuṭidūsakavaggo
-
Kuṭidūsakajātakaṃ (4-3-1)
62. 我有守田人的衣服，夜餐已準備； 兩串蜥蜴肉，一罐酸奶； 婆羅門啊這是我所有，吃了它在林中住。 63. 成熟芒果汁清涼，清涼樹蔭令人愉悅； 婆羅門啊這是我所有，吃了它在林中住。 64. 兔子沒有芝麻，沒有綠豆也無米； 但以此火烤熟，吃我的肉在林中住。 智兔本生經 第六 317. 哭死者本生經 (4-2-7) 65. 只該為已死者哭泣，不該為將死者哭泣； 一切具有色身者，終將逐漸捨棄生命。 66. 天神人類與四足，飛鳥群類與蛇類； 對自己身體無主權，正歡樂時捨棄生命。 67. 如此變動不安定，觀察人間苦與樂； 哭泣悲傷無意義，為何讓憂愁籠罩你？ 68. 賭徒酒徒未修行，愚人自稱為勇士； 不懂正法的人們，反說智者是愚人。 哭死者本生經 第七 318. 夾竹桃本生經 (4-2-8) 69. 在春季時節里，夾竹桃花盛開時； 你親手摘下花，她向你道平安。 70. 啊！確實不可信，風能吹動山峰； 若風能吹動山，也能吹動大地； 薩瑪已經死去，卻向我道平安。 71. 她既未死去，也不愛慕他人； 薩瑪只吃一餐，只渴慕著你。 72. 薩瑪用長久相識，換取不相識的我； 用堅定換取無常，薩瑪也會選擇他人； 我要離開此地，去往更遠的地方。 夾竹桃本生經 第八 319. 鷓鴣本生經 (4-2-9) 73. 我過著很快樂的生活，也能獲得食物； 但我站在危險之處，尊者啊我將何去何從？ 74. 如果你的心不傾向，飛鳥啊不向邪惡； 對無所執著的善者，惡業不會沾染。 75. 說是親戚在此坐，許多人便來此； 因緣和合則受報，因此我心憂慮。 76. 如果心不生惡念，因緣和合不受報； 對無所求的善者，惡業不會沾染。 鷓鴣本生經 第九 320. 善捨本生經 (4-2-10) 77. 他未捨棄易舍之物，只用言語給予山嶽； 對於有益而捨棄者，為何用言語給予山巒？ 78. 能做到的才該說，做不到的不該說； 智者能識別出，說而不做的人。 79. 王子啊向你致敬，你安住于真實正法； 當你遭遇不幸時，心仍喜樂於真實。 80. 貧女配貧男，富女配富男，名聲相匹配； 這才是最好的妻子，對於有財富的男人。 善捨本生經 第十 苦楝樹品第二 其摘要： 盜賊與迦葉、忍辱者，惡行與粗暴語； 兔子與死亡、春季安樂，善舍未舍為第十。 3. 草菴破壞品 321. 草菴破壞本生經 (4-3-1)
81.
Manussasseva te sīsaṃ, hatthapādā ca vānara;
Atha kena nu vaṇṇena, agāraṃ te na vijjati.
82.
Manussasseva me sīsaṃ, hatthapādā ca siṅgila [siṅgāla (ka.), piṅgala (ṭīkā)];
Yāhu seṭṭhā manussesu, sā me paññā na vijjati.
83.
Anavaṭṭhitacittassa , lahucittassa dubbhino [dūbhino (pī.)];
Niccaṃ addhuvasīlassa, sukhabhāvo [sucibhāvo (sī.), sukhabhāgo (?)] na vijjati.
84.
So karassu ānubhāvaṃ, vītivattassu sīliyaṃ;
Sītavātaparittāṇaṃ, karassu kuṭavaṃ [kuṭikaṃ (sī. syā.)] kapīti.
Kuṭidūsaka [siṅgālasakuṇa (ka.)] jātakaṃ paṭhamaṃ.
- Duddubhajātakaṃ (4-3-2)
85.
Duddubhāyati [daddabhāyati (sī. pī.)] bhaddante, yasmiṃ dese vasāmahaṃ;
Ahampetaṃ na jānāmi, kimetaṃ duddubhāyati.
86.
Beluvaṃ patitaṃ sutvā, duddubhanti [daddabhanti (sī.)] saso javi;
Sasassa vacanaṃ sutvā, santattā migavāhinī.
87.
Appatvā padaviññāṇaṃ, paraghosānusārino;
Panādaparamā bālā, te honti parapattiyā.
88.
Ye ca sīlena sampannā, paññāyūpasame ratā;
Ārakā viratā dhīrā, na honti parapattiyāti.
Duddubhajātakaṃ [daddabhajātakaṃ (sī. pī.)] dutiyaṃ.
- Brahmadattajātakaṃ (4-3-3)
89.
Dvayaṃ yācanako rāja, brahmadatta nigacchati;
Alābhaṃ dhanalābhaṃ vā, evaṃ dhammā hi yācanā.
90.
Yācanaṃ rodanaṃ āhu, pañcālānaṃ rathesabha;
Yo yācanaṃ paccakkhāti, tamāhu paṭirodanaṃ.
91.
Mā maddasaṃsu rodantaṃ, pañcālā susamāgatā;
Tuvaṃ vā paṭirodantaṃ, tasmā icchāmahaṃ raho.
92.
Dadāmi te brāhmaṇa rohiṇīnaṃ, gavaṃ sahassaṃ saha puṅgavena;
Ariyo hi ariyassa kathaṃ na dajjā [dajje (sī.), dajjaṃ (?)], sutvāna gāthā tava dhammayuttāti.
Brahmadattajātakaṃ tatiyaṃ.
- Cammasāṭakajātakaṃ (4-3-4)
93.
Kalyāṇarūpo vatayaṃ catuppado, subhaddako ceva supesalo ca;
Yo brāhmaṇaṃ jātimantūpapannaṃ, apacāyati meṇḍavaro yasassī.
94.
Mā brāhmaṇa ittaradassanena, vissāsamāpajji catuppadassa;
Daḷhappahāraṃ abhikaṅkhamāno [abhikattukāmo (syā.)], avasakkatī dassati suppahāraṃ.
95.
Ūruṭṭhi [ūraṭṭhi (sī.)] bhaggaṃ pavaṭṭito [patito (sī. syā.)] khāribhāro, sabbañca bhaṇḍaṃ brāhmaṇassa [brāhmaṇassīdha (ka. sī. pī.), brāhmaṇasseva (ka. sī. syā. ka.)] bhinnaṃ;
Ubhopi bāhā paggayha [paggayyeva (syā.), paggahīya (?)] kandati [bāhā paggayya kandati (pī. ka.)], abhidhāvatha haññate brahmacārī.
96.
Evaṃ so nihato seti, yo apūjaṃ pasaṃsati [namassati (pī.)];
Yathāhamajja pahato, hato meṇḍena dummatīti.
Cammasāṭakajātakaṃ catutthaṃ.
- Godharājajātakaṃ (4-3-5)
97.
Samaṇaṃ taṃ maññamāno, upagacchimasaññataṃ;
So maṃ daṇḍena pāhāsi, yathā assamaṇo tathā.
98.
Kiṃ te jaṭāhi dummedha, kiṃ te ajinasāṭiyā;
Abbhantaraṃ te gahanaṃ, bāhiraṃ parimajjasi.
99.
Ehi godha nivattassu, bhuñja sālīnamodanaṃ;
Telaṃ loṇañca me atthi, pahūtaṃ mayha pipphali.
100.
Esa bhiyyo pavekkhāmi, vammikaṃ sataporisaṃ;
Telaṃ loṇañca kittesi [kintesi (syā. pī.)], ahitaṃ mayha pipphalīti.
Godharājajātakaṃ pañcamaṃ.
- Kakkārujātakaṃ (4-3-6)
101.
Kāyena yo nāvahare, vācāya na musā bhaṇe;
Yaso laddhā na majjeyya, sa ve kakkārumarahati.
81. 猴子啊你有人的頭，也有人的手腳； 那麼為什麼，你卻沒有房屋？ 82. 辛伽拉鳥啊我有人的頭，也有人的手腳； 但人類最珍貴的，那智慧我卻沒有。 83. 心志不堅定，輕浮又背信； 品行常不定，快樂終難得。 84. 你要發揮能力，超越品行缺陷； 為避寒風侵襲，猴子要建造草菴。 草菴破壞[辛伽拉鳥]本生經 第一 322. 響聲本生經 (4-3-2) 85. 尊者啊發出響聲，在我們居住之處； 我也不知道這是，什麼發出的響聲。 86. 兔子聽見木瓜落地，以為是可怕的聲音； 其他動物聽了兔子的話，驚慌失措四處奔逃。 87. 不求自己理解，只隨他人聲音； 愚人以聲為最，盲從他人言語。 88. 具足戒德者，喜樂智慧寂靜； 遠離智者們，不會盲從他人。 響聲本生經 第二 323. 梵授本生經 (4-3-3) 89. 梵授王啊求乞者，必定遇到兩種結果； 或是得不到財物，或是得到所求財，這就是乞求的法則。 90. 般遮羅戰車勇士啊，人說乞求如哭泣； 拒絕他人乞求者，人說如同回哭。 91. 莫讓般遮羅眾人，看見我在哭泣； 也莫讓他們看你，在回哭，所以我要私下相見。 92. 婆羅門啊我贈你，千頭紅色母牛與公牛； 聖者怎能不施與聖者，聽了你這富有法義的偈頌。 梵授本生經 第三 324. 皮衣本生經 (4-3-4) 93. 這四足獸形貌端莊，善良又極其溫和； 這位有名聲的優秀公羊，恭敬有種姓的婆羅門。 94. 婆羅門啊不要因短暫所見，就信任這四足獸； 它正期待給你重重一擊，退後時會給你重擊。 95. 大腿被撞斷行李散落，婆羅門的所有物品都破碎； 他舉起雙臂大聲哭泣，梵行者被撞倒在地。 96. 如此他被擊倒躺在地上，因讚美不該讚美的； 如同今天我被擊打，被愚蠢的公羊所傷。 皮衣本生經 第四 325. 蜥蜴王本生經 (4-3-5) 97. 以為你是個自製的沙門，我走近你； 你卻用棒打我，如同非沙門一般。 98. 愚癡者啊你蓄髮有何用，披鹿皮衣有何益； 你內心充滿雜染，只是外表裝清凈。 99. 來吧蜥蜴回來，享用精米飯； 我這裡有油和鹽，還有很多胡椒。 100. 我要更深地鉆入，百人高的蟻垤； 你說什麼油和鹽，胡椒對我無益。 蜥蜴王本生經 第五 326. 瓜本生經 (4-3-6) 101. 身不作偷盜，口不說妄語； 得名聲不驕，此人堪食瓜。
102.
Dhammena vittameseyya, na nikatyā dhanaṃ hare;
Bhoge laddhā na majjeyya, sa ve kakkārumarahati.
103.
Yassa cittaṃ ahāliddaṃ, saddhā ca avirāginī;
Eko sāduṃ na bhuñjeyya, sa ve kakkārumarahati.
104.
Sammukhā vā tirokkhā vā [parokkhā vā (pī.), parammukhā (ka.)], yo sante na paribhāsati;
Yathāvādī tathākārī, sa ve kakkārumarahatīti.
Kakkārujātakaṃ chaṭṭhaṃ.
- Kākavatījātakaṃ (4-3-7)
105.
Vāti cāyaṃ [vāyaṃ (ka.)] tato gandho, yattha me vasatī piyā;
Dūre ito hi kākavatī [kākātī (sī.), kākāti (syā. pī.)], yattha me nirato mano.
106.
Kathaṃ samuddamatarī, kathaṃ atari kepukaṃ [kebukaṃ (sī. pī.)];
Kathaṃ satta samuddāni, kathaṃ simbalimāruhi.
107.
Tayā samuddamatariṃ, tayā atari kepukaṃ [kebukaṃ (sī. pī.)];
Tayā satta samuddāni, tayā simbalimāruhiṃ.
108.
Dhiratthumaṃ mahākāyaṃ, dhiratthumaṃ acetanaṃ;
Yattha jāyāyahaṃ jāraṃ, āvahāmi vahāmi cāti.
Kākavatījātakaṃ sattamaṃ.
- Ananusociyajātakaṃ (4-3-8)
109.
Bahūnaṃ vijjatī bhotī, tehi me kiṃ bhavissati;
Tasmā etaṃ na socāmi, piyaṃ sammillahāsiniṃ.
110.
Taṃ taṃ ce anusoceyya, yaṃ yaṃ tassa na vijjati;
Attānamanusoceyya, sadā maccuvasaṃ pataṃ.
111.
Na heva ṭhitaṃ nāsīnaṃ, na sayānaṃ na paddhaguṃ [patthaguṃ (syā.)];
Yāva byāti nimisati, tatrāpi rasatī [saratī (sī. syā. pī.)] vayo.
112.
Tatthattani vatappaddhe [vata panthe (syā.), vata bandhe (ka.) vata + pa-addhe = vatappaddhe], vinābhāve asaṃsaye;
Bhūtaṃ sesaṃ dayitabbaṃ, vītaṃ ananusociyanti [cavitaṃ nānusociyanti (syā.), matantaṃ nānusociyaṃ (ka.)].
Ananusociyajātakaṃ aṭṭhamaṃ.
- Kāḷabāhujātakaṃ (4-3-9)
113.
Yaṃ annapānassa pure labhāma, taṃ dāni sākhamigameva gacchati;
Gacchāma dāni vanameva rādha, asakkatā casma dhanañjayāya [dhanañcayāya (ka.)].
114.
Lābho alābho yaso ayaso ca, nindā pasaṃsā ca sukhañca dukkhaṃ;
Ete aniccā manujesu dhammā, mā soci kiṃ socasi poṭṭhapāda.
115.
Addhā tuvaṃ paṇḍitakosi rādha, jānāsi atthāni anāgatāni;
Kathaṃ nu sākhāmigaṃ dakkhisāma [dakkhiyāma (ka.), dakkhāma (syā.)], niddhāvitaṃ [niddhāpitaṃ (sī. syā.), nibbāpitaṃ (pī.), nicchadaṃ (ka.)] rājakulatova jammaṃ.
116.
Cāleti kaṇṇaṃ bhakuṭiṃ karoti, muhuṃ muhuṃ bhāyayate [bhāyate (syā.), bhāyāpate (ka.)] kumāre;
Sayameva taṃ kāhati kāḷabāhu, yenārakā ṭhassati annapānāti.
Kāḷabāhujātakaṃ navamaṃ.
- Sīlavīmaṃsajātakaṃ (4-3-10)
117.
Sīlaṃ kireva kalyāṇaṃ, sīlaṃ loke anuttaraṃ;
Passa ghoraviso nāgo, sīlavāti na haññati.
118.
Yāvadevassahū kiñci, tāvadeva akhādisuṃ;
Saṅgamma kulalā loke, na hiṃsanti akiñcanaṃ.
119.
Sukhaṃ nirāsā supati, āsā phalavatī sukhā;
Āsaṃ nirāsaṃ katvāna, sukhaṃ supati piṅgalā.
120.
Na samādhiparo atthi, asmiṃ loke paramhi ca;
Na paraṃ nāpi attānaṃ, vihiṃsati samāhitoti.
Sīlavīmaṃsajātakaṃ dasamaṃ.
Kuṭidūsakavaggo tatiyo.
Tassuddānaṃ –
Samanussa -saduddubha-yācanako, atha meṇḍavaruttama-godhavaro;
Atha kāyasakepuka bhotīvaro, atha rādhasusīlavarena dasāti.
-
Kokilavaggo
-
Kokilajātakaṃ (4-4-1)
102. 以正法求財富，不以欺詐取財； 得財富不驕傲，此人堪食瓜。 103. 心中無吝嗇，信心不退減； 獨得美味不獨享，此人堪食瓜。 104. 當面或背後，不誹謗聖者； 言行皆相符，此人堪食瓜。 瓜本生經 第六 327. 迦迦瓦蒂本生經 (4-3-7) 105. 從那裡飄來香氣，我所愛住在那裡； 迦迦瓦蒂離此遙遠，我的心繫于彼處。 106. 如何渡過海洋，如何越過枯木； 如何渡七海，如何登木棉樹。 107. 因你我渡海洋，因你越枯木； 因你渡七海，因你登木棉樹。 108. 詛咒我這大身軀，詛咒我無知覺； 竟然把妻子的情人，又載來又載去。 迦迦瓦蒂本生經 第七 328. 不應憂愁本生經 (4-3-8) 109. 她有許多所有物，這些於我何用； 因此我不為她憂愁，那位笑靨如花的愛人。 110. 若為所失去的一切憂愁，為一切不復存在而憂； 就該為自己憂愁，因永遠落入死亡掌控。 111. 無論站立或坐著，無論躺臥或行走； 生命隨每個瞬間，在眨眼間流逝。 112. 在此半途中斷時，必定會有別離； 應憐憫尚存的人，逝者不應憂愁。 不應憂愁本生經 第八 329. 黑臂本生經 (4-3-9) 113. 我們從前得到的飲食，如今都給了樹枝上的鹿； 羅陀啊我們現在該進林中，因為財主不再尊重我們。 114. 得失與榮辱，誹謗與稱讚，苦樂諸種事； 這些在人間無常，布塔巴達啊為何憂愁？ 115. 羅陀啊你確實是智者，能知曉未來之事； 但我們如何能見到樹枝上的鹿，如賤民被驅逐出王宮？ 116. 他搖耳朵皺眉頭，一再恐嚇王子們； 黑臂自會如此做，以致遠離飲食。 黑臂本生經 第九 330. 戒德考驗本生經 (4-3-10) 117. 戒德確實美好，戒德世間無上； 看那劇毒之蛇，因持戒而不殺。 118. 只要有些許財物，就會被他們吞食； 世間禿鷹聚集，不害無一物者。 119. 無慾望而安睡，有希望得果安樂； 平伽羅斷絕希望，安然入睡得安樂。 120. 此世與他世中，無勝過定力者； 具足禪定之人，不害他不害己。 戒德考驗本生經 第十 草菴破壞品第三 其摘要： 人頭與響聲、乞求者，以及優秀公羊與蜥蜴王； 身體與枯木主人，以及羅陀善戒為第十。 4. 杜鵑品 331. 杜鵑本生經 (4-4-1)
121.
Yo ve kāle asampatte, ativelaṃ pabhāsati;
Evaṃ so nihato seti, kokilāyiva atrajo.
122.
Na hi satthaṃ sunisitaṃ, visaṃ halāhalāmiva [halāhalaṃ iva (pī.)];
Evaṃ nikaṭṭhe [nikkaḍḍhe (syā.), nikaḍḍhe (ka.)] pāteti, vācā dubbhāsitā yathā.
123.
Tasmā kāle akāle vā [akāle ca (sī. syā.)], vācaṃ rakkheyya paṇḍito;
Nātivelaṃ pabhāseyya, api attasamamhi vā.
124.
Yo ca kāle mitaṃ bhāse, matipubbo vicakkhaṇo;
Sabbe amitte ādeti, supaṇṇo uragāmivāti.
Kokilajātakaṃ [kokālikajātakaṃ (sabbattha)] paṭhamaṃ.
- Rathalaṭṭhijātakaṃ (4-4-2)
125.
Api hantvā hato brūti, jetvā jitoti bhāsati;
Pubbavakkhāyino [pubbamakkhāyino (sī. syā.)] rāja, aññadatthu [ekadatthu (sī. pī.)] na saddahe.
126.
Tasmā paṇḍitajātiyo, suṇeyya itarassapi;
Ubhinnaṃ vacanaṃ sutvā, yathā dhammo tathā kare.
127.
Alaso gihī kāmabhogī na sādhu, asaññato pabbajito na sādhu;
Rājā na sādhu anisammakārī, yo paṇḍito kodhano taṃ na sādhu.
128.
Nisamma khattiyo kayirā, nānisamma disampati;
Nisammakārino rāja [rañño (sī. syā.)], yaso kitti ca vaḍḍhatīti.
Rathalaṭṭhijātakaṃ dutiyaṃ.
- Pakkagodhajātakaṃ (4-4-3)
129.
Tadeva me tvaṃ vidito, vanamajjhe rathesabha;
Yassa te khaggabaddhassa, sannaddhassa tirīṭino;
Assatthadumasākhāya, pakkā godhā palāyatha.
130.
Name namantassa bhaje bhajantaṃ, kiccānukubbassa kareyya kiccaṃ;
Nānatthakāmassa kareyya atthaṃ, asambhajantampi na sambhajeyya.
131.
Caje cajantaṃ vanathaṃ na kayirā, apetacittena na sambhajeyya;
Dijo dumaṃ khīṇaphalanti [phalaṃva (ka. sī. syā. ka.), dukanipāte puṭabhattajātakena saṃsandetabbaṃ] ñatvā, aññaṃ samekkheyya mahā hi loko.
132.
So te karissāmi yathānubhāvaṃ, kataññutaṃ khattiye [khattiyo (syā. ka.)] pekkhamāno;
Sabbañca te issariyaṃ dadāmi, yassicchasī tassa tuvaṃ dadāmīti.
Pakkagodhajātakaṃ [godhajātakaṃ (sī. syā. pī.)] tatiyaṃ.
- Rājovādajātakaṃ (4-4-4)
133.
Gavaṃ ce taramānānaṃ, jimhaṃ gacchati puṅgavo;
Sabbā tā jimhaṃ gacchanti [sabbā gāvī jimhaṃ yanti (sī. syā.)], nette jimhaṃ gate sati.
134.
Evameva manussesu, yo hoti seṭṭhasammato;
So ce adhammaṃ carati, pageva itarā pajā;
Sabbaṃ raṭṭhaṃ dukhaṃ seti, rājā ce hoti adhammiko.
135.
Gavaṃ ce taramānānaṃ, ujuṃ gacchati puṅgavo;
Sabbā gāvī ujuṃ yanti [sabbā tā ujuṃ gacchanti (pī. a. ni. 4.70)], nette ujuṃ gate sati.
136.
Evameva manussesu, yo hoti seṭṭhasammato;
So sace dhammaṃ carati, pageva itarā pajā;
Sabbaṃ raṭṭhaṃ sukhaṃ seti, rājā ce hoti dhammikoti.
Rājovādajātakaṃ catutthaṃ.
- Jambukajātakaṃ (4-4-5)
137.
Brahā pavaḍḍhakāyo so, dīghadāṭho ca jambuka;
Na tvaṃ tattha kule jāto, yattha gaṇhanti kuñjaraṃ.
138.
Asīho sīhamānena, yo attānaṃ vikubbati;
Kotthūva [kuṭṭhūva (sī.), kutthuva (syā. pī)] gajamāsajja, seti bhūmyā anutthunaṃ.
139.
Yasassino uttamapuggalassa, sañjātakhandhassa mahabbalassa;
Asamekkhiya thāmabalūpapattiṃ, sa seti nāgena hatoyaṃ jambuko.
121. 若人時機未到，過度多言說話； 必將被打倒，如杜鵑之子。 122. 不是鋒利的刀劍，不是致命的毒藥； 能如此擊倒人，而是說錯的話語。 123. 因此無論時機適宜與否，智者應護持言語； 不應過度多言，即便對同等者。 124. 若人適時適量說話，先思後言有智慧； 能制服一切敵人，如金翅鳥捕蛇。 杜鵑本生經 第一 332. 車鞭本生經 (4-4-2) 125. 被打敗卻說打敗人，失敗卻說獲勝； 國王啊對這種先說話的人，絕不可輕信。 126. 因此具有智慧者，也該聽另一方； 聽取雙方言論后，依據正法而行事。 127. 懶惰貪慾的在家人不好，不自製的出家人不好； 不思而為的國王不好，有智卻易怒者也不好。 128. 剎帝利應思而後行，統領者不可不思而為； 國王經思慮而行事，名聲與稱譽皆增長。 車鞭本生經 第二 333. 熟蜥蜴本生經 (4-4-3) 129. 戰車勇士啊我認得你，那時在森林中； 你佩劍持鎧甲，穿樹皮衣之時； 一隻熟蜥蜴從，菩提樹枝上逃走。 130. 應敬敬我者，應親近親近者； 應助助己者，助人應得助； 不應助無益者，不近不親者。 131. 應捨棄捨己者，不與無情者親近； 如鳥知樹果已盡，應另尋他樹世間廣大。 132. 我將依我能力報答你，看到剎帝利的知恩心； 我將賜予你一切王權，你想給誰就給誰。 熟蜥蜴本生經 第三 334. 王之教誡本生經 (4-4-4) 133. 當牛群渡河時，若公牛歪行； 領頭者歪行時，眾牛皆歪行。 134. 如是在人群中，若為眾人尊敬者； 若他行非法，更何況其他人； 若國王不如法，全國陷入痛苦。 135. 當牛群渡河時，若公牛直行； 領頭者直行時，眾牛皆直行。 136. 如是在人群中，若為眾人尊敬者； 若他行正法，更何況其他人； 若國王如法行，全國皆安樂。 王之教誡本生經 第四 335. 豺本生經 (4-4-5) 137. 豺啊你身體雖大，長著長牙； 你卻不是生在，能擒象的種族。 138. 非獅卻自稱獅子，把自己偽裝起來； 如野貓遇到大象，躺在地上呻吟。 139. 對有名聲的最上人，肩膀發達大力士； 不察其力量強弱，這豺被象擊殺而臥地。
140.
Yo cīdha kammaṃ kurute pamāya, thāmabbalaṃ attani saṃviditvā;
Jappena mantena subhāsitena, parikkhavā so vipulaṃ jinātīti.
Jambukajātakaṃ pañcamaṃ.
- Brahāchattajātakaṃ (4-4-6)
141.
Tiṇaṃ tiṇanti lapasi, ko nu te tiṇamāhari;
Kiṃ nu te tiṇakiccatthi, tiṇameva pabhāsasi.
142.
Idhāgamā brahmacārī, brahā chatto bahussuto;
So me [so ve (ka.)] sabbaṃ samādāya, tiṇaṃ nikkhippa gacchati.
143.
Evetaṃ hoti kattabbaṃ, appena bahumicchatā;
Sabbaṃ sakassa ādānaṃ, anādānaṃ tiṇassa ca. ( ) [(tiṇassa cāṭīsu gato, tattha kā paridevanā) (sī. syā.) (cāṭīsu pakkhipitvāna, tattha kā paridevanā) (ka.)]
144.
Sīlavanto na kubbanti, bālo sīlāni kubbati;
Aniccasīlaṃ dussīlyaṃ [dussīlaṃ (pī.)], kiṃ paṇḍiccaṃ karissatīti.
Brahāchattajātakaṃ chaṭṭhaṃ.
- Pīṭhajātakaṃ (4-4-7)
145.
Na te pīṭhamadāyimhā [madāsimha (pī. ka.)], na pānaṃ napi bhojanaṃ;
Brahmacāri khamassu me, etaṃ passāmi accayaṃ.
146.
Nevābhisajjāmi na cāpi kuppe, na cāpi me appiyamāsi kiñci;
Athopi me āsi manovitakko, etādiso nūna kulassa dhammo.
147.
Esasmākaṃ kule dhammo, pitupitāmaho sadā;
Āsanaṃ udakaṃ pajjaṃ, sabbetaṃ nipadāmase.
148.
Esasmākaṃ kule dhammo, pitupitāmaho sadā;
Sakkaccaṃ upatiṭṭhāma, uttamaṃ viya ñātakanti.
Pīṭhajātakaṃ sattamaṃ.
- Thusajātakaṃ (4-4-8)
149.
Viditaṃ thusaṃ undurānaṃ [undūrānaṃ (ka.)], viditaṃ pana taṇḍulaṃ;
Thusaṃ thusaṃ [thusaṃ thūlaṃ (sī.)] vivajjetvā, taṇḍulaṃ pana khādare.
150.
Yā mantanā araññasmiṃ, yā ca gāme nikaṇṇikā;
Yañcetaṃ iti cīti ca, etampi viditaṃ mayā.
151.
Dhammena kira jātassa, pitā puttassa makkaṭo;
Daharasseva santassa, dantehi phalamacchidā.
152.
Yametaṃ parisappasi [parisabbesi (ka.)], ajakāṇova sāsape;
Yopāyaṃ heṭṭhato seti [sesi (sī.)], etampi viditaṃ mayāti.
Thusajātakaṃ aṭṭhamaṃ.
- Bāverujātakaṃ (4-4-9)
153.
Adassanena morassa, sikhino mañjubhāṇino;
Kākaṃ tattha apūjesuṃ, maṃsena ca phalena ca.
154.
Yadā ca sarasampanno, moro bāverumāgamā;
Atha lābho ca sakkāro, vāyasassa ahāyatha.
155.
Yāva nuppajjatī buddho, dhammarājā pabhaṅkaro;
Tāva aññe apūjesuṃ, puthū samaṇabrāhmaṇe.
156.
Yadā ca sarasampanno, buddho dhammaṃ adesayi;
Atha lābho ca sakkāro, titthiyānaṃ ahāyathāti.
Bāverujātakaṃ navamaṃ.
- Visayhajātakaṃ (4-4-10)
157.
Adāsi dānāni pure visayha, dadato ca te khayadhammo ahosi;
Ito paraṃ ce na dadeyya dānaṃ, tiṭṭheyyuṃ te saṃyamantassa bhogā.
158.
Anariyamariyena sahassanetta, suduggatenāpi akiccamāhu;
Mā vo dhanaṃ taṃ ahu devarāja [ahuvā janinda (ka. sī. syā. pī.)], yaṃ bhogahetu vijahemu saddhaṃ.
159.
Yena eko ratho yāti, yāti tenāparo ratho;
Porāṇaṃ nihitaṃ vattaṃ, vattataññeva [vaddhaṃ, vaddhataññeva (ka. sī. pī.)] vāsava.
160.
Yadi hessati dassāma, asante kiṃ dadāmase;
Evaṃbhūtāpi dassāma, mā dānaṃ pamadamhaseti.
Visayhajātakaṃ dasamaṃ.
Kokilavaggo [kokālikavaggo (ka.)] catuttho.
Tassuddānaṃ –
Ativelapabhāsati jītavaro, vanamajjha rathesabha jimhagamo;
Atha jambu tiṇāsanapīṭhavaraṃ, atha taṇḍula mora visayha dasāti.
- Cūḷakuṇālavaggo
140. 若人量力而為事，了知自己力量強弱； 以智謀善言相助，慎重者能獲大勝。 豺本生經 第五 336. 大傘本生經 (4-4-6) 141. 你一直說草草草，是誰給你帶來草； 你需要草做什麼，為何總是說草字？ 142. 這裡來了位梵行者，大傘多聞者； 他拿走我的一切，只留下草便離去。 143. 想要獲得更多時，少許也該如此做； 拿走屬於自己的，卻不拿走草。 144. 有戒德者不會做，愚人才造作戒行； 不穩固的戒與惡行，智慧又有何用？ 大傘本生經 第六 337. 座位本生經 (4-4-7) 145. 我們沒給你座位，也沒給飲食； 梵行者請原諒我，我看到這過失。 146. 我不會執著也不惱，沒有什麼不喜歡； 但我心中有思慮，這大概是家族傳統。 147. 這是我們家族傳統，祖祖輩輩皆如此； 座位清水與洗足水，我們都不輕易施予。 148. 這是我們家族傳統，祖祖輩輩皆如此； 我們恭敬侍奉人，如同最尊貴親族。 座位本生經 第七 338. 糠本生經 (4-4-8) 149. 老鼠知道什麼是糠，也知道什麼是米； 它們避開所有糠，只吃其中的米。 150. 林中的密談，村中的耳語； 以及這些閒言碎語，我都已經知道。 151. 據說依法生下的，猴子父親對幼子； 在孩子年幼時，就用牙齒咬斷果實。 152. 你像瞎山羊在芥子中，四處潛行； 那躺在下面的，我也都知道。 糠本生經 第八 339. 婆吠盧本生經 (4-4-9) 153. 因為看不見孔雀，美麗發聲的冠羽者； 他們就在那裡供奉烏鴉，以肉食與果實。 154. 當聲音優美的孔雀，來到婆吠盧時； 烏鴉的供養與尊敬，就此消失殆盡。 155. 在佛陀未出現前，法王光明照耀者； 人們供養其他的，各種沙門婆羅門。 156. 當具美妙聲音的佛陀，開始說法之時； 外道們的供養與尊敬，就此消失殆盡。 婆吠盧本生經 第九 340. 毗沙耶本生經 (4-4-10) 157. 毗沙耶啊你過去常常佈施，你佈施時財富在減少； 如果從今以後不再佈施，你節制后財富會保持。 158. 千眼天王啊聖人說，即使貧困也不該做非聖行； 天王啊愿我們不要有那種財富，爲了財富而捨棄信心。 159. 一輛車走過的路，另一輛車也會走； 古老的傳統，婆娑婆啊會繼續延續。 160. 若有財富我們就施捨，沒有時我們能施什麼； 即使處境如此我們也施捨，不要疏忽佈施。 毗沙耶本生經 第十 杜鵑品第四 其摘要： 過度言說與勝者，林中戰車勇士與歪行； 還有豺與草與座位，以及米與孔雀毗沙耶為第十。 5. 小鳩那羅品
- Kaṇḍarījātakaṃ (4-5-1)
161.
Narānamārāmakarāsu nārisu, anekacittāsu aniggahāsu ca;
Sabbattha nāpītikarāpi [sabba』ttanā』pītikarāpi (sī. syā.)] ce siyā [siyuṃ (syā.)], na vissase titthasamā hi nāriyo.
162.
Yaṃ ve [yañca (syā. ka.)] disvā kaṇḍarīkinnarānaṃ [kinnarakinnarīnaṃ (syā.), kinnarīkinnarānaṃ (ka.)], sabbitthiyo na ramanti agāre;
Taṃ tādisaṃ maccaṃ cajitvā bhariyā, aññaṃ disvā purisaṃ pīṭhasappiṃ.
163.
Bakassa ca bāvarikassa [pāvārikassa (sī.)] rañño, accantakāmānugatassa bhariyā;
Avācarī [accācari (syā.), anācari (ka.)] paṭṭhavasānugassa [baddhavasānugassa (sī. syā.), pattavasānugatassa (ka.)], kaṃ vāpi itthī nāticare tadaññaṃ.
164.
Piṅgiyānī sabbalokissarassa, rañño piyā brahmadattassa bhariyā;
Avācarī paṭṭhavasānugassa, taṃ vāpi sā nājjhagā kāmakāminīti.
Kaṇḍarījātakaṃ [kinnarījātakaṃ (ka. sī. ka.), kuṇḍalikajātakaṃ (syā.)] paṭhamaṃ.
- Vānarajātakaṃ (4-5-2)
165.
Asakkhiṃ vata attānaṃ, uddhātuṃ udakā thalaṃ;
Na dānāhaṃ puna tuyhaṃ, vasaṃ gacchāmi vārija.
166.
Alametehi ambehi, jambūhi panasehi ca;
Yāni pāraṃ samuddassa, varaṃ mayhaṃ udumbaro.
167.
Yo ca uppatitaṃ atthaṃ, na khippamanubujjhati;
Amittavasamanveti , pacchā ca anutappati.
168.
Yo ca uppatitaṃ atthaṃ, khippameva nibodhati;
Muccate sattusambādhā, na ca pacchānutappatīti.
Vānarajātakaṃ dutiyaṃ.
- Kuntinījātakaṃ (4-5-3)
169.
Avasimha tavāgāre, niccaṃ sakkatapūjitā;
Tvameva dānimakari, handa rāja vajāmahaṃ.
170.
Yo ve kate paṭikate, kibbise paṭikibbise;
Evaṃ taṃ sammatī veraṃ, vasa kuntini māgamā.
171.
Na katassa ca kattā ca, metti [mettī (pī.), mittī (ka.)] sandhīyate puna;
Hadayaṃ nānujānāti, gacchaññeva rathesabha.
172.
Katassa ceva kattā ca, metti sandhīyate puna;
Dhīrānaṃ no ca bālānaṃ, vasa kuntini māgamāti.
Kuntinījātakaṃ tatiyaṃ.
- Ambajātakaṃ (4-5-4)
173.
Yo nīliyaṃ maṇḍayati, saṇḍāsena vihaññati;
Tassa sā vasamanvetu, yā te ambe avāhari.
174.
Vīsaṃ vā pañcavīsaṃ [paṇṇuvīsaṃ (ka. sī. pī.)] vā, ūnatiṃsaṃ va jātiyā;
Tādisā pati mā laddhā [patiṃ mā laddhā (pī.), pati mā』lattha (?)], yā te ambe avāhari.
175.
Dīghaṃ gacchatu addhānaṃ, ekikā abhisārikā;
Saṅkete pati mā adda [mā addasa (sī. pī.)], yā te ambe avāhari.
176.
Alaṅkatā suvasanā, mālinī candanussadā;
Ekikā sayane setu, yā te ambe avāharīti.
Ambajātakaṃ [ambacorajātakaṃ (ka. sī. pī.)] catutthaṃ.
- Gajakumbhajātakaṃ (4-5-5)
177.
Vanaṃ yadaggi dahati, pāvako kaṇhavattanī;
Kathaṃ karosi pacalaka, evaṃ dandhaparakkamo.
178.
Bahūni rukkhachiddāni, pathabyā vivarāni ca;
Tāni ce nābhisambhoma, hoti no kālapariyāyo.
179.
Yo dandhakāle tarati, taraṇīye ca dandhati;
Sukkhapaṇṇaṃva akkamma, atthaṃ bhañjati attano.
180.
Yo dandhakāle dandheti, taraṇīye ca tārayi;
Sasīva rattiṃ vibhajaṃ, tassattho paripūratīti.
Gajakumbhajātakaṃ pañcamaṃ.
- Kesavajātakaṃ (4-5-6)
181.
Manussindaṃ jahitvāna, sabbakāmasamiddhinaṃ;
Kathaṃ nu bhagavā kesī, kappassa ramati assame [ramatassame (ka.)].
- 肯達利本生經 (4-5-1) 161. 男人喜歡的女人們，心思多變不可制； 即使處處不能帶來喜悅，也不該信任她們如渡口。 162. 見到肯達利仙女與仙男，所有女人在家不快樂； 妻子拋棄如此的丈夫，看到另一個跛足的男人。 163. 婆卡和婆瓦利卡王，極度貪戀欲樂的妻子； 背叛了服從命令的人，女人還有誰不會背叛？ 164. 賓吉雅尼是全世界之主，梵授王所愛的妻子； 背叛了服從命令的人，貪慾的她卻得不到他。 肯達利本生經 第一
- 猴子本生經 (4-5-2) 165. 我終於成功了，從水中爬到陸地； 我再也不會，落入你的掌控水中生者。 166. 這些芒果夠了，以及蒲桃和麵包果； 在海的那一邊，無花果對我更好。 167. 遇到突發事件，不能迅速領悟； 就會落入敵手，之後徒留悔恨。 168. 遇到突發事件，能夠迅速領悟； 便能脫離敵困，不會後悔莫及。 猴子本生經 第二
- 鶴女本生經 (4-5-3) 169. 我們住在你的家中，常受尊重供養； 現在你卻這樣做，國王啊讓我離去。 170. 若以惡報惡，以傷害報傷害； 仇恨就這樣延續，鶴女啊請留下不要走。 171. 做過的事和行為者，友誼不能再重建； 內心不能原諒，戰車勇士啊我必須離去。 172. 做過的事和行為者，友誼能夠再重建； 這是智者非愚者所為，鶴女啊請留下不要走。 鶴女本生經 第三
- 芒果本生經 (4-5-4) 173. 用鑷子拔除青須，為此而受折磨； 愿偷你芒果的人，落入他的掌控。 174. 二十或二十五，或不到三十歲； 愿偷你芒果的人，得不到這樣的丈夫。 175. 愿偷你芒果的人，獨自長途跋涉； 在約會的地方，見不到心上人。 176. 愿偷你芒果的人，雖裝飾穿華服； 戴花涂檀香，卻要獨自入睡。 芒果本生經 第四
- 象額本生經 (4-5-5) 177. 當森林被火焚燒，黑煙滾滾的火焰； 打瞌睡的你怎麼辦，行動如此遲緩。 178. 樹上有許多洞穴，地上也有許多坑； 如果我們不能到達那裡，就會命歸黃泉。 179. 該慢時快進，該快時遲緩； 如踩干葉般，自毀其利益。 180. 該慢時行慢，該快時行快； 如月分配夜晚，其事必圓滿。 象額本生經 第五
- 迦舍婆本生經 (4-5-6) 181. 捨棄人中之王，具足一切欲樂； 尊者迦舍婆為何，喜歡住在迦葉寺院？
182.
Sādūnī [sādhūni (ka. sī. syā. ka.)] ramaṇīyāni, santi vakkhā manoramā;
Subhāsitāni kappassa, nārada ramayanti maṃ.
183.
Sālīnaṃ odanaṃ bhuñje, suciṃ maṃsūpasecanaṃ;
Kathaṃ sāmākanīvāraṃ, aloṇaṃ chādayanti taṃ.
184.
Sāduṃ vā [asāduṃ (pī.)] yadi vāsāduṃ, appaṃ vā yadi vā bahuṃ;
Vissattho yattha bhuñjeyya, vissāsaparamā rasāti.
Kesavajātakaṃ [kesījātakaṃ (ka.)] chaṭṭhaṃ.
- Ayakūṭajātakaṃ (4-5-7)
185.
Sabbāyasaṃ kūṭamatippamāṇaṃ, paggayha yo [so (pī.)] tiṭṭhasi antalikkhe;
Rakkhāya me [maṃ (sī.)] tvaṃ vihito nusajja, udāhu me cetayase [vāyamase (sī. syā.)] vadhāya.
186.
Dūto ahaṃ rājidha rakkhasānaṃ, vadhāya tuyhaṃ pahitohamasmi;
Indo ca taṃ rakkhati devarājā, tenuttamaṅgaṃ na te [na hi (ka. sī. pī.), te na (ka.)] phālayāmi.
187.
Sace ca maṃ rakkhati devarājā, devānamindo maghavā sujampati;
Kāmaṃ pisācā vinadantu sabbe, na santase rakkhasiyā pajāya.
188.
Kāmaṃ kandantu [kantantu (ka.), kaṇḍantu (syā.)] kumbhaṇḍā, sabbe paṃsupisācakā;
Nālaṃ pisācā yuddhāya, mahatī sā vibhiṃsikāti [vibhesikāti (syā.), vihesikāti (pī.)].
Ayakūṭajātakaṃ sattamaṃ.
- Araññajātakaṃ (4-5-8)
189.
Araññā gāmamāgamma, kiṃsīlaṃ kiṃvataṃ ahaṃ;
Purisaṃ tāta seveyyaṃ, taṃ me akkhāhi pucchito.
190.
Yo taṃ vissāsaye tāta, vissāsañca khameyya te;
Sussūsī ca titikkhī ca, taṃ bhajehi ito [taṃ bhajeyyāsito (ka.)] gato.
191.
Yassa kāyena vācāya, manasā natthi dukkaṭaṃ;
Urasīva patiṭṭhāya, taṃ bhajehi ito gato.
192.
Haliddirāgaṃ kapicittaṃ, purisaṃ rāgavirāginaṃ;
Tādisaṃ tāta mā sevi, nimmanussampi ce siyāti.
Araññajātakaṃ aṭṭhamaṃ.
- Sandhibhedajātakaṃ (4-5-9)
193.
Neva itthīsu sāmaññaṃ, nāpi bhakkhesu sārathi;
Athassa sandhibhedassa, passa yāva sucintitaṃ.
194.
Asi tikkhova maṃsamhi, pesuññaṃ parivattati;
Yatthūsabhañca sīhañca, bhakkhayanti migādhamā.
195.
Imaṃ so sayanaṃ seti, yamimaṃ [yayimaṃ (sī. pī.), yimaṃ (ka.)] passasi sārathi;
Yo vācaṃ sandhibhedassa, pisuṇassa nibodhati.
196.
Te janā sukhamedhanti, narā saggagatāriva;
Ye vācaṃ sandhibhedassa, nāvabodhanti sārathīti.
Sandhibhedajātakaṃ navamaṃ.
- Devatāpañhajātakaṃ (4-5-10)
197.
Hanti hatthehi pādehi, mukhañca parisumbhati;
Sa ve rāja piyo hoti, kaṃ tena tvābhipassasi [mabhipassasi (sī.)].
198.
Akkosati yathākāmaṃ, āgamañcassa icchati;
Sa ve rāja piyo hoti, kaṃ tena tvābhipassasi.
199.
Abbhakkhāti abhūtena, alikenābhisāraye;
Sa ve rāja piyo hoti, kaṃ tena tvābhipassasi.
182. 美好令人喜悅，有許多可愛的樹； 迦葉的善語，那羅陀啊令我歡喜。 183. 你過去吃精米飯，清凈配以肉汁； 現在如何能接受，無鹽的粗糧小米？ 184. 無論美味與否，無論多少多寡； 能安心享用之處，信任是最上味道。 迦舍婆本生經 第六 347. 鐵錘本生經 (4-5-7) 185. 全鐵製的過大鐵錘，你舉著站在空中； 你是來保護我的嗎，還是想要殺害我？ 186. 我是夜叉王的使者，被派來殺死你； 但因天王帝釋保護你，所以我不打碎你的頭。 187. 如果天王保護我，諸天之王帝釋護佑； 就讓所有鬼怪儘管嚎叫，我不怕夜叉的族類。 188. 讓所有矮鬼儘管嚎叫，所有塵土中的鬼怪； 鬼怪不足以戰鬥，那只是虛張聲勢。 鐵錘本生經 第七 348. 森林本生經 (4-5-8) 189. 從森林來到村莊，我該親近什麼樣， 什麼品行的人，請父親告訴我。 190. 孩子啊誰能讓你信任，也能接受你的信任； 願意傾聽又能忍耐，你離開這裡后要親近他。 191. 身口意三業，都沒有惡行； 如依靠胸膛，你離開后要親近他。 192. 像薑黃色般易變，心如猴子般不定； 時而貪慾時而厭離，這樣的人不要親近，即使他成為非人。 森林本生經 第八 349. 離間本生經 (4-5-9) 193. 御者啊女人間沒有共同點，食物間也沒有共同點； 但看這離間計謀，是如何精心設計。 194. 挑撥如利劍入肉，在其中轉動； 使得公牛與獅子，被卑劣獸所吞食。 195. 御者啊你看他躺在，這樣的床上； 因為他聽信了，離間者的挑撥之語。 196. 御者啊那些人得到快樂，如生天的人們； 因為他們不聽信，離間者的言語。 離間本生經 第九 350. 天神問本生經 (4-5-10) 197. 用手腳打擊，還打他的臉； 國王啊這人卻很受寵，你看出這是誰？ 198. 隨意辱罵他，還期待他回來； 國王啊這人卻很受寵，你看出這是誰？ 199. 用虛假不實，誣告陷害他； 國王啊這人卻很受寵，你看出這是誰？
200.
Haraṃ annañca pānañca, vatthasenāsanāni ca;
Aññadatthuharā santā, te ve rāja piyā honti;
Kaṃ tena tvābhipassasīti.
Devatāpañhajātakaṃ dasamaṃ.
Cūḷakuṇālavaggo pañcamo.
Tassuddānaṃ –
Narānaṃ asakkhivasimhavaro, nīliyamaggivarañca puna;
Puna rasāyasakūṭavaro, tathārañña sārathi hanti dasāti.
Atha vagguddānaṃ –
Kāliṅgaṃ [vivaraṃ (bahūsu)] pucimandañca, kuṭidūsaka kokilā [kuṭidūsaṃ bahubhāṇakaṃ (bahūsu)];
Cūḷakuṇālavaggo so, pañcamo suppakāsitoti.
Catukkanipātaṃ niṭṭhitaṃ.
200. 奪取他的飲食，衣服和住處； 雖然總是掠奪，他們卻很受寵； 國王啊你看出這是誰？ 天神問本生經 第十 小鳩那羅品第五 其摘要： 人們與成功住者為上，青須與最上火焰； 再有味道與鐵錘上首，以及森林御者打擊為第十。 品集摘要： 迦陵伽、尖端芒果、 草菴破壞、杜鵑、 小鳩那羅品，第五已宣說完畢。 四偈本生經完畢。