B020103Mahāvagga-aṭṭhakathā（《大篇註釋》）c3.5s

Namo tassa bhagavato arahato sammāsambuddhassa

Vinayapiṭake

Mahāvagga-aṭṭhakathā

1. Mahākhandhakaṃ

Bodhikathā

Ubhinnaṃ pātimokkhānaṃ, saṅgītisamanantaraṃ;

Saṅgāyiṃsu mahātherā, khandhakaṃ khandhakovidā.

Yaṃ tassa dāni sampatto, yasmā saṃvaṇṇanākkamo;

Tasmā hoti ayaṃ tassa, anuttānatthavaṇṇanā.

Padabhājaniye atthā, yehi yesaṃ pakāsitā;

Te ce puna vadeyyāma, pariyosānaṃ kadā bhave.

Uttānā ceva ye atthā, tesaṃ saṃvaṇṇanāya kiṃ;

Adhippāyānusandhīhi, byañjanena ca ye pana.

Anuttānā na te yasmā, sakkā ñātuṃ avaṇṇitā;

Tesaṃyeva ayaṃ tasmā, hoti saṃvaṇṇanānayoti.

南無他佛陀 阿拉哈 佛陀 律藏 大部份註釋 大篇章 佛道論 兩者的戒律，正如合唱之後； 大長老們聚集，講解篇章的精要。 如今所到之處，因何而有闡述； 因此這是他的，最無上的意義闡述。 逐字分解的意義，已為他們所顯明； 若再繼續說，究竟何時才能完成。 那些顯明的意義，究竟有什麼闡述； 依于意圖的追尋，及其所用的詞句。 不顯明的意義，因無法知曉而被忽略； 因此這正是他的，闡述的意義所在。

1.Tena samayena buddho bhagavā uruvelāyaṃ viharati najjā nerañjarāya tīre bodhirukkhamūle paṭhamābhisambuddhoti ettha kiñcāpi 『『tena samayena buddho bhagavā verañjāya』』ntiādīsu viya karaṇavacane visesakāraṇaṃ natthi, vinayaṃ patvā pana karaṇavacaneneva ayamabhilāpo āropitoti ādito paṭṭhāya āruḷhābhilāpavasenevetaṃ vuttanti veditabbaṃ. Esa nayo aññesupi ito paresu evarūpesu.

Kiṃ panetassa vacane payojananti? Pabbajjādīnaṃ vinayakammānaṃ ādito paṭṭhāya nidānadassanaṃ. Yā hi bhagavatā 『『anujānāmi, bhikkhave, imehi tīhi saraṇagamanehi pabbajjaṃ upasampada』』nti (mahāva. 34) evaṃ pabbajjā ceva upasampadā ca anuññātā, yāni ca rājagahādīsu upajjhāyaupajjhāyavattaācariyaācariyavattādīni anuññātāni, tāni abhisambodhiṃ patvā sattasattāhaṃ bodhimaṇḍe vītināmetvā bārāṇasiyaṃ dhammacakkaṃ pavattetvā iminā anukkamena idañcidañca ṭhānaṃ patvā imasmiñca imasmiñca vatthusmiṃ paññattānīti evametesaṃ pabbajjādīnaṃ vinayakammānaṃ ādito paṭṭhāya nidānadassanaṃ etassa vacane payojananti veditabbaṃ.

Tattha uruvelāyanti mahāvelāyaṃ; mahante vālikarāsimhīti attho. Atha vā 『『urū』』ti vālikā vuccati; 『『velā』』ti mariyādā; velātikkamanahetu āhaṭā uru uruvelāti evampettha attho daṭṭhabbo. Atīte kira anuppanne buddhe dasasahassakulaputtā tāpasapabbajjaṃ pabbajitvā tasmiṃ padese viharantā ekadivasaṃ sannipatitvā katikavattaṃ akaṃsu – 『『kāyakammavacīkammāni nāma paresampi pākaṭāni honti, manokammaṃ pana apākaṭaṃ; tasmā yo kāmavitakkaṃ vā byāpādavitakkaṃ vā vihiṃsāvitakkaṃ vā vitakketi, tassa añño codako nāma natthi, so attanāva attānaṃ codetvā pattapuṭena vālikaṃ āharitvā imasmiṃ ṭhāne ākiratu, idamassa daṇḍakamma』』nti. Tato paṭṭhāya yo tādisaṃ vitakkaṃ vitakketi, so tattha pattapuṭena vālikaṃ ākirati. Evaṃ tattha anukkamena mahāvālikarāsi jāto, tato naṃ pacchimā janatā parikkhipitvā cetiyaṭṭhānamakāsi. Taṃ sandhāya vuttaṃ – 『『uruvelāyanti mahāvelāyaṃ; mahante vālikarāsimhīti attho』』ti. Tameva sandhāya vuttaṃ – 『『atha vā urūti vālikā vuccati; velāti mariyādā; velātikkamanahetu āhaṭā uru uruvelāti evampettha attho daṭṭhabbo』』ti.

Bodhirukkhamūleti bodhi vuccati catūsu maggesu ñāṇaṃ; taṃ bodhiṃ bhagavā ettha pattoti rukkhopi 『『bodhirukkho』』tveva nāmaṃ labhi, tassa bodhirukkhassa mūle bodhirukkhamūle. Paṭhamābhisambuddhoti paṭhamaṃ abhisambuddho; abhisambuddho hutvā sabbapaṭhamaṃyevāti attho. Ekapallaṅkenāti sakimpi anuṭṭhahitvā yathāābhujitena ekeneva pallaṅkena. Vimuttisukhapaṭisaṃvedīti vimuttisukhaṃ phalasamāpattisukhaṃ paṭisaṃvedayamāno.

在那個時候，佛世尊住在烏魯維拉（大礫石地區），在尼蘭然河（Nerañjarā River）岸邊菩提樹根下。關於"在那個時候"這個說法，雖然像在其他場合中"佛世尊在韋蘭阇"等表述中沒有特別的語法原因，但在律藏中，這種表達是通過語法性質被新增的，應當從一開始就理解為已經建立的敘述方式。這種方式也適用於其他類似的情況。 這種說法有什麼目的呢？是爲了從一開始就展示出家和其他律法儀式的緣起。因為世尊曾說："諸比丘，我允許以這三歸依進行出家和受具足戒"，並且允許了出家和受具足戒，以及在王舍城等地的師徒禮儀等。這些都是在證得最高覺悟后，在菩提壇度過七七四十九天，在波羅奈斯轉法輪，按照這個順序到達各個地方，在各種情況下制定了這些規則。因此，這種說法的目的是爲了展示出家等律法儀式的緣起。 在這裡，"烏魯維拉"意味著大礫石地區；即大量礫石堆積的地方。或者，"烏魯"意為礫石，"維拉"意為界限；因為超越界限而帶來的礫石，所以稱為"烏魯維拉"。據說在過去佛未出現時，有一萬個家庭的兒子出家為苦行者，居住在那個地方。一天，他們聚集並制定了一個約定："身體和語言的行為對他人是顯而易見的，但心靈的行為是不可見的。因此，誰若起貪慾、瞠恚或加害的念頭，沒有外部的指責者，他應該自我譴責，用缽盛礫石撒在這個地方，這將是他的懲罰。"從那時起，誰起了這樣的念頭，就在那裡用缽撒礫石。這樣，那裡逐漸形成了大礫石堆，後來人們將其圍繞並將其作為聖地。這就是"烏魯維拉"意為大礫石地區的由來。 "菩提樹根"中，"菩提"意指四種道路上的智慧；世尊在此獲得了這種菩提，因此樹也獲得了"菩提樹"的名字，在這棵樹的根部。"最初覺悟"意指最初證得覺悟，即首先且唯一地覺悟。"一跏趺坐"意指不起身，以原來盤坐的姿勢。"體驗解脫之樂"意指體驗果定之樂。

Paṭiccasamuppādanti paccayākāraṃ. Paccayākāro hi aññamaññaṃ paṭicca sahite dhamme uppādetīti 『『paṭiccasamuppādo』』ti vuccati. Ayamettha saṅkhepo. Vitthāro pana sabbākārasampannaṃ vinicchayaṃ icchantena visuddhimaggato gahetabbo. Anulomapaṭilomanti anulomañca paṭilomañca. Tattha 『『avijjāpaccayā saṅkhārā』』tiādinā nayena vutto avijjādiko paccayākāro attanā kattabbakiccakaraṇato 『『anulomo』』ti vuccati. 『『Avijjāya tveva asesavirāganirodhā saṅkhāranirodho』』tiādinā nayena vutto sveva anuppādanirodhena nirujjhamāno taṃ kiccaṃ na karotīti tassa akaraṇato 『『paṭilomo』』ti vuccati. Purimanayena vā vutto pavattiyā anulomo, itaro tassā paṭilomoti evampettha attho daṭṭhabbo. Ādito pana paṭṭhāya yāva antaṃ, antato ca paṭṭhāya yāva ādiṃ pāpetvā avuttattā ito aññenatthena anulomapaṭilomatā na yujjati.

Manasākāsīti manasi akāsi. Tattha yathā anulomaṃ manasi akāsi, idaṃ tāva dassetuṃ 『『avijjāpaccayā saṅkhārā』』tiādi vuttaṃ. Tattha avijjā ca sā paccayo cāti avijjāpaccayo. Tasmā avijjāpaccayā saṅkhārā sambhavantīti iminā nayena sabbapadesu attho veditabbo. Ayamettha saṅkhepo. Vitthāro pana sabbākārasampannaṃ vinicchayaṃ icchantena visuddhimaggatova gahetabbo.

Yathā pana paṭilomaṃ manasi akāsi, idaṃ dassetuṃ avijjāya tveva asesavirāganirodhā saṅkhāranirodhotiādi vuttaṃ. Tattha avijjāya tvevāti avijjāya tu eva. Asesavirāganirodhāti virāgasaṅkhātena maggena asesanirodhā . Saṅkhāranirodhoti saṅkhārānaṃ anuppādanirodho hoti. Evaṃ niruddhānaṃ pana saṅkhārānaṃ nirodhā viññāṇaṃ niruddhaṃ, viññāṇādīnañca nirodhā nāmarūpādīni niruddhāniyeva hontīti dassetuṃ saṅkhāranirodhā viññāṇanirodhotiādīni vatvā evametassa kevalassa dukkhakkhandhassa nirodho hotīti vuttaṃ. Tattha kevalassāti sakalassa; suddhassa vā sattavirahitassāti attho. Dukkhakkhandhassāti dukkharāsissa. Nirodho hotīti anuppādo hoti.

Etamatthaṃviditvāti yvāyaṃ 『『avijjādivasena saṅkhārādikassa dukkhakkhandhassa samudayo ca avijjānirodhādivasena ca nirodho hotī』』ti vutto, sabbākārena etamatthaṃ viditvā. Tāyaṃ velāyanti tāyaṃ tassa atthassa viditavelāyaṃ. Imaṃ udānaṃ udānesīti imaṃ tasmiṃ vidite atthe hetuno ca hetusamuppannadhammassa ca pajānanāya ānubhāvadīpakaṃ 『『yadā have pātubhavantī』』tiādikaṃ somanassayuttañāṇasamuṭṭhānaṃ udānaṃ udānesi, attamanavācaṃ nicchāresīti vuttaṃ hoti.

緣起法是因緣的形態。因緣的形態，正是相互依賴的法所生起，因此稱為「緣起法」。這是其中的概括。若要詳細說明，應從完全具備的各個方面進行分析，理應遵循清凈道的原則。順緣與逆緣，順緣和逆緣。這裡「無明為因而生起的行」是以這種方式表述的，因無明而需自己去做的事情，所以稱為「順緣」。「因無明的完全消滅而生起的行的消滅」，是以這種方式表述的，因而不再做那件事情，因此稱為「逆緣」。根據前面的說法，順緣是指因緣的發生，另一方則是其逆緣，故此處的意思應如此理解。從開始到結束，從結束到開始，由於未被表述，因此在其他方面不適用順緣與逆緣的概念。 「心之所作」是指心中所作。這裡爲了說明順緣如何在心中所作，提到「無明為因而生起的行」等等。這裡無明和因是相互依存的，因此稱為無明因。所以無明為因而生起的行是存在的，因此在所有方面的意義應如此理解。這是其中的概括。若要詳細說明，應從完全具備的各個方面進行分析，理應遵循清凈道的原則。 而當逆緣在心中所作時，爲了說明這一點，提到「因無明的完全消滅而生起的行的消滅」等等。這裡「因無明的完全消滅」是指通過涅槃的道路而完全消滅。行的消滅是指行的生起被阻止。如此，因而被阻止的行，意識也被阻止，意識等的消滅，名色等也被阻止，因此說明行的消滅是意識的消滅等，因而說明了這個完全的苦集的消滅。這裡的「完全」是指整體的；或是指完全清凈，或是指無眾生的意思。苦集是指苦的聚集。消滅是指不再生起。 瞭解這個意思，即是說「因無明等而生起的行等的苦集是由無明的消滅等而消滅」，因此從各個方面瞭解這個意思。在那個時候，就是在瞭解這個意義的時刻。這個時刻，是在瞭解這個意義的時刻。此時所述的比喻，是在瞭解這個意義的因和因所生法的存在，因此稱為「當時確實顯現的」之類的，因而產生了與歡喜有關的智慧，表達了愉悅的言辭。

Tassattho – yadā haveti yasmiṃ bhave kāle. Pātubhavantīti uppajjanti. Dhammāti anulomapaccayākārapaṭivedhasādhakā bodhipakkhiyadhammā. Atha vā pātubhavantīti pakāsanti; abhisamayavasena byattā pākaṭā honti. Dhammāti catuariyasaccadhammā. Ātāpo vuccati kilesasantāpanaṭṭhena vīriyaṃ; ātāpinoti sammappadhānavīriyavato. Jhāyatoti ārammaṇūpanijjhānalakkhaṇena ca lakkhaṇūpanijjhānalakkhaṇena ca jhānena jhāyantassa. Brāhmaṇassāti bāhitapāpassa khīṇāsavassa. Athassa kaṅkhā vapayantīti athassa evaṃ pātubhūtadhammassa kaṅkhā vapayanti. Sabbāti yā etā 『『ko nu kho bhante phusatīti; no kallo pañhoti bhagavā avocā』』tiādinā, tathā 『『katamaṃ nu kho bhante jarāmaraṇaṃ; kassa ca panidaṃ jarāmaraṇanti ; no kallo pañhoti bhagavā avocā』』tiādinā ca nayena paccayākāre kaṅkhā vuttā, yā ca paccayākārasseva appaṭividdhattā 『『ahosiṃ nu kho ahaṃ atītamaddhāna』』ntiādikā soḷasa kaṅkhā āgatā, tā sabbā vapayanti apagacchanti nirujjhanti. Kasmā? Yato pajānāti sahetudhammanti yasmā avijjādikena hetunā sahetukaṃ imaṃ saṅkhārādiṃ kevalaṃ dukkhakkhandhadhammaṃ pajānāti aññāti paṭivijjhatīti.

1. Dutiyavāre – imaṃ udānaṃ udānesīti imaṃ tasmiṃ vidite atthe 『『avijjāya tveva asesavirāganirodhā saṅkhāranirodho』』ti evaṃ pakāsitassa nibbānasaṅkhātassa paccayakkhayassa avabodhānubhāvadīpakaṃ vuttappakāraṃ udānaṃ udānesīti attho. Tatrāyaṃ saṅkhepattho – yasmā paccayānaṃ khayasaṅkhātaṃ nibbānaṃ avedi aññāsi paṭivijjhi, tasmā yadāssa ātāpino jhāyato brāhmaṇassa vuttappakārā dhammā pātubhavanti, athassa yā nibbānassa aviditattā uppajjeyyuṃ, tā sabbāpi kaṅkhā vapayantīti.

其意是——當時發生於何處。顯現是指生起。法是順緣因緣的明瞭所依的菩提所需法。或者顯現是指顯明；因覺悟而顯現的法是顯著的。法是四聖諦的法。熱心稱為因煩惱的焚燒而生的精進；熱心者是指有正當努力的精進者。禪定者是指以所緣為對象的禪定特徵和特徵為對象的禪定者。婆羅門者是指已斷除惡行的清凈者。於是對他，懷疑生起；於是對這樣已顯現的法，懷疑生起。所有的，即是那些「誰呢，尊者，觸發了？」「沒有明確的問題，世尊曾說過」之類的，以及「哪個是衰老與死亡；這究竟是誰的衰老與死亡？」「沒有明確的問題，世尊曾說過」之類的，因緣的懷疑被提及，這些因緣的懷疑由於未被充分理解而產生了「我是否曾在過去存在過」等等的十六種懷疑，皆都生起、消失、被阻止。為什麼呢？因為他知道因緣法；因為以無明等為因，所生的這一切法，唯有苦集的法他知道，其他的他不知。 第二次——這個時刻的比喻是指在瞭解這個意義時，「因無明的完全消滅而生起的行的消滅」，這樣顯現的涅槃所指的因緣的消滅的明瞭。這裡的概括是——由於他了解因緣的消滅稱為涅槃，因此，當他熱心的禪定者，婆羅門所說的那種法顯現時，由於對涅槃的無知而生起的懷疑，所有的懷疑皆會生起。

1. Tatiyavāre – imaṃ udānaṃ udānesīti imaṃ yena maggena so dukkhakkhandhassa samudayanirodhasaṅkhāto attho kiccavasena ca ārammaṇakiriyāya ca vidito, tassa ariyamaggassa ānubhāvadīpakaṃ vuttappakāraṃ udānaṃ udānesīti attho. Tatrāpāyaṃ saṅkhepattho – yadā have pātubhavanti dhammā ātāpino jhāyato brāhmaṇassa, tadā so brāhmaṇo tehi vā uppannehi bodhipakkhiyadhammehi, yassa vā ariyamaggassa catusaccadhammā pātubhūtā, tena ariyamaggena vidhūpayaṃ tiṭṭhati mārasenaṃ 『『kāmā te paṭhamā senā』』tiādinā nayena vuttappakāraṃ mārasenaṃ vidhūpayanto vidhamento viddhaṃsento tiṭṭhati. Kathaṃ? Sūriyova obhāsayamantalikkhaṃ, yathā sūriyo abbhuggato attano pabhāya antalikkhaṃ obhāsentova andhakāraṃ vidhamento tiṭṭhati, evaṃ sopi brāhmaṇo tehi dhammehi tena vā maggena saccāni paṭivijjhantova mārasenaṃ vidhūpayanto tiṭṭhatīti.

Evamettha paṭhamaṃ udānaṃ paccayākārapaccavekkhaṇavasena, dutiyaṃ nibbānapaccavekkhaṇavasena , tatiyaṃ maggapaccavekkhaṇavasena uppannanti veditabbaṃ. Udāne pana 『『rattiyā paṭhamaṃ yāmaṃ paṭiccasamuppādaṃ anulomaṃ, dutiyaṃ yāmaṃ paṭilomaṃ, tatiyaṃ yāmaṃ anulomapaṭiloma』』nti vuttaṃ; taṃ sattāhassa accayena 『『sve āsanā vuṭṭhahissāmī』』ti rattiṃ uppāditamanasikāraṃ sandhāya vuttaṃ. Tadā hi bhagavā yassa paccayākārapajānanassa ca paccayakkhayādhigamassa ca ānubhāvadīpikā purimā dve udānagāthā, tassa vasena ekekameva koṭṭhāsaṃ paṭhamayāmañca majjhimayāmañca manasākāsi, idha pana pāṭipadarattiyā evaṃ manasākāsi. Bhagavā hi visākhapuṇṇamāya rattiyā paṭhamayāme pubbenivāsaṃ anussari, majjhimayāme dibbacakkhuṃ visodhesi, pacchimayāme paṭiccasamuppādaṃ anulomapaṭilomaṃ manasi katvā 『『idāni aruṇo uggamissatī』』ti sabbaññutaṃ pāpuṇi. Sabbaññutappattisamanantarameva ca aruṇo uggacchi. Tato taṃ divasaṃ teneva pallaṅkena vītināmetvā sampattāya pāṭipadarattiyā tīsu yāmesu evaṃ manasi katvā imāni udānāni udānesi. Iti pāṭipadarattiyā evaṃ manasi katvā taṃ 『『bodhirukkhamūle sattāhaṃ ekapallaṅkena nisīdī』』ti evaṃ vuttasattāhaṃ tattheva vītināmesi.

Bodhikathā niṭṭhitā.

Ajapālakathā

1. Tatiyavāre – imaṃ udānaṃ udānesīti imaṃ yena maggena so dukkhakkhandhassa samudayanirodhasaṅkhāto attho kiccavasena ca ārammaṇakiriyāya ca vidito, tassa ariyamaggassa ānubhāvadīpakaṃ vuttappakāraṃ udānaṃ udānesīti attho. Tatrāpāyaṃ saṅkhepattho – yadā have pātubhavanti dhammā ātāpino jhāyato brāhmaṇassa, tadā so brāhmaṇo tehi vā uppannehi bodhipakkhiyadhammehi, yassa vā ariyamaggassa catusaccadhammā pātubhūtā, tena ariyamaggena vidhūpayaṃ tiṭṭhati mārasenaṃ 『『kāmā te paṭhamā senā』』tiādinā nayena vuttappakāraṃ mārasenaṃ vidhūpayanto vidhamento viddhaṃsento tiṭṭhati. Kathaṃ? Sūriyova obhāsayamantalikkhaṃ, yathā sūriyo abbhuggato attano pabhāya antalikkhaṃ obhāsentova andhakāraṃ vidhamento tiṭṭhati, evaṃ sopi brāhmaṇo tehi dhammehi tena vā maggena saccāni paṭivijjhantova mārasenaṃ vidhūpayanto tiṭṭhatīti.

Evamettha paṭhamaṃ udānaṃ paccayākārapaccavekkhaṇavasena, dutiyaṃ nibbānapaccavekkhaṇavasena , tatiyaṃ maggapaccavekkhaṇavasena uppannanti veditabbaṃ. Udāne pana 『『rattiyā paṭhamaṃ yāmaṃ paṭiccasamuppādaṃ anulomaṃ, dutiyaṃ yāmaṃ paṭilomaṃ, tatiyaṃ yāmaṃ anulomapaṭiloma』』nti vuttaṃ; taṃ sattāhassa accayena 『『sve āsanā vuṭṭhahissāmī』』ti rattiṃ uppāditamanasikāraṃ sandhāya vuttaṃ. Tadā hi bhagavā yassa paccayākārapajānanassa ca paccayakkhayādhigamassa ca ānubhāvadīpikā purimā dve udānagāthā, tassa vasena ekekameva koṭṭhāsaṃ paṭhamayāmañca majjhimayāmañca manasākāsi, idha pana pāṭipadarattiyā evaṃ manasākāsi. Bhagavā hi visākhapuṇṇamāya rattiyā paṭhamayāme pubbenivāsaṃ anussari, majjhimayāme dibbacakkhuṃ visodhesi, pacchimayāme paṭiccasamuppādaṃ anulomapaṭilomaṃ manasi katvā 『『idāni aruṇo uggamissatī』』ti sabbaññutaṃ pāpuṇi. Sabbaññutappattisamanantarameva ca aruṇo uggacchi. Tato taṃ divasaṃ teneva pallaṅkena vītināmetvā sampattāya pāṭipadarattiyā tīsu yāmesu evaṃ manasi katvā imāni udānāni udānesi. Iti pāṭipadarattiyā evaṃ manasi katvā taṃ 『『bodhirukkhamūle sattāhaṃ ekapallaṅkena nisīdī』』ti evaṃ vuttasattāhaṃ tattheva vītināmesi.

Bodhikathā niṭṭhitā.

Ajapālakathā

1. Tatiyavāre – imaṃ udānaṃ udānesīti imaṃ yena maggena so dukkhakkhandhassa samudayanirodhasaṅkhāto attho kiccavasena ca ārammaṇakiriyāya ca vidito, tassa ariyamaggassa ānubhāvadīpakaṃ vuttappakāraṃ udānaṃ udānesīti attho. Tatrāpāyaṃ saṅkhepattho – yadā have pātubhavanti dhammā ātāpino jhāyato brāhmaṇassa, tadā so brāhmaṇo tehi vā uppannehi bodhipakkhiyadhammehi, yassa vā ariyamaggassa catusaccadhammā pātubhūtā, tena ariyamaggena vidhūpayaṃ tiṭṭhati mārasenaṃ 『『kāmā te paṭhamā senā』』tiādinā nayena vuttappakāraṃ mārasenaṃ vidhūpayanto vidhamento viddhaṃsento tiṭṭhati. Kathaṃ? Sūriyova obhāsayamantalikkhaṃ, yathā sūriyo abbhuggato attano pabhāya antalikkhaṃ obhāsentova andhakāraṃ vidhamento tiṭṭhati, evaṃ sopi brāhmaṇo tehi dhammehi tena vā maggena saccāni paṭivijjhantova mārasenaṃ vidhūpayanto tiṭṭhatīti.

Evamettha paṭhamaṃ udānaṃ paccayākārapaccavekkhaṇavasena, dutiyaṃ nibbānapaccavekkhaṇavasena , tatiyaṃ maggapaccavekkhaṇavasena uppannanti veditabbaṃ. Udāne pana 『『rattiyā paṭhamaṃ yāmaṃ paṭiccasamuppādaṃ anulomaṃ, dutiyaṃ yāmaṃ paṭilomaṃ, tatiyaṃ yāmaṃ anulomapaṭiloma』』nti vuttaṃ; taṃ sattāhassa accayena 『『sve āsanā vuṭṭhahissāmī』』ti rattiṃ uppāditamanasikāraṃ sandhāya vuttaṃ. Tadā hi bhagavā yassa paccayākārapajānanassa ca paccayakkhayādhigamassa ca ānubhāvadīpikā purimā dve udānagāthā, tassa vasena ekekameva koṭṭhāsaṃ paṭhamayāmañca majjhimayāmañca manasākāsi, idha pana pāṭipadarattiyā evaṃ manasākāsi. Bhagavā hi visākhapuṇṇamāya rattiyā paṭhamayāme pubbenivāsaṃ anussari, majjhimayāme dibbacakkhuṃ visodhesi, pacchimayāme paṭiccasamuppādaṃ anulomapaṭilomaṃ manasi katvā 『『idāni aruṇo uggamissatī』』ti sabbaññutaṃ pāpuṇi. Sabbaññutappattisamanantarameva ca aruṇo uggacchi. Tato taṃ divasaṃ teneva pallaṅkena vītināmetvā sampattāya pāṭipadarattiyā tīsu yāmesu evaṃ manasi katvā imāni udānāni udānesi. Iti pāṭipadarattiyā evaṃ manasi katvā taṃ 『『bodhirukkhamūle sattāhaṃ ekapallaṅkena nisīdī』』ti evaṃ vuttasattāhaṃ tattheva vītināmesi.

Bodhikathā niṭṭhitā.

Ajapālakathā

注意此處是斷點重試開始位置，可能需要清理此位置之前的一次翻譯

以下是完整的中文翻譯： 3. 第三\段 - 這個優陀那（即自發的感嘆詩）是這樣誦出的。通過他所走的道路，已經以作用和對象的方式被了知的苦蘊的集起和滅絕的意義，闡明了這個聖道的威力。其中要點是：當正在精進禪修的婆羅門處，諸法顯現出來時，無論是由於生起的菩提分法，還是由於已經顯現的四聖諦的聖道，他都站在那裡驅散魔軍，如同詩中所說："慾望是你們的第一支軍隊"等。他驅散、摧毀魔軍。怎麼做到的呢？就像太陽升起時以其光芒照亮虛空，驅散黑暗一樣，這位婆羅門也以這些法或這個道路穿透真諦，站在那裡驅散魔軍。 就這樣，第一個優陀那是以緣起的觀察方式，第二個是以涅槃的觀察方式，第三個是以道路的觀察方式而生起的，應當這樣理解。在優陀那中還說："夜晚第一更時順觀緣起，第二更時逆觀緣起，第三更時順逆觀緣起"；這是關於七天後說"明天早上我將起座"的夜間所生起的專注而說的。當時世尊以前兩首優陀那詩闡明了緣起的認知和緣的窮盡的威力，他在每一個時段（第一更和中更）專注。在這裡，在帕提帕達之夜，他這樣專注。世尊在毗沙卡滿月之夜的第一更回憶前世，在中更清凈天眼，在後更觀察緣起的順逆，並想"現在晨曦將升起"，獲得了一切智。恰在獲得一切智之後，晨曦升起。此後，他度過了那一天，在帕提帕達之夜的三個更次如此專注，誦出了這些優陀那。就這樣，他在菩提樹下連續坐了七天。 菩提故事結束。 阿阇梨故事開始。

4.Athakho bhagavā sattāhassa accayena tamhā samādhimhā vuṭṭhahitvā bodhirukkhamūlā yena ajapālanigrodho tenupasaṅkamīti ettha na bhagavā tamhā samādhimhā vuṭṭhahitvā anantarameva bodhirukkhamūlā yena ajapālanigrodho tenupasaṅkami. Yathā pana 『『bhutvā sayatī』』ti vutte na 『『hatthe adhovitvā mukhaṃ avikkhāletvā sayanasamīpaṃ agantvā aññaṃ kiñci ālāpasallāpaṃ akatvā sayati』』cceva vuttaṃ hoti, bhojanato pana pacchā sayati, na nasayatīti idamevattha dīpitaṃ hoti. Evamidhāpi 『『na tamhā samādhimhā vuṭṭhahitvā anantarameva pakkāmī』』ti vuttaṃ hoti, vuṭṭhānato ca pana pacchā pakkāmi, na napakkāmīti idamevettha dīpitaṃ hoti.

Anantaraṃ pana apakkamitvā bhagavā kiṃ akāsīti? Aparānipi tīṇi sattāhāni bodhisamīpeyeva vītināmesi. Tatrāyaṃ anupubbikathā – bhagavati kira buddhattaṃ patvā sattāhaṃ ekapallaṅkena nisinne 『『na bhagavā vuṭṭhāti; kiṃ nu kho aññepi buddhattakarā dhammā atthī』』ti ekaccānaṃ devatānaṃ kaṅkhā udapādi. Atha bhagavā aṭṭhame divase samāpattito vuṭṭhāya devatānaṃ kaṅkhaṃ ñatvā kaṅkhāvidhamanatthaṃ ākāse uppatitvā yamakapāṭihāriyaṃ dassetvā tāsaṃ kaṅkhaṃ vidhamitvā pallaṅkato īsakaṃ pācīnanissite uttaradisābhāge ṭhatvā cattāri asaṅkhyeyyāni kappasatasahassañca upacitānaṃ pāramīnaṃ balādhigamanaṭṭhānaṃ pallaṅkaṃ bodhirukkhañca animisehi akkhīhi olokayamāno sattāhaṃ vītināmesi, taṃ ṭhānaṃ animisacetiyaṃ nāma jātaṃ. Atha pallaṅkassa ca ṭhitaṭṭhānassa ca antarā puratthimato ca pacchimato ca āyate ratanacaṅkame caṅkamanto sattāhaṃ vītināmesi, taṃ ṭhānaṃ ratanacaṅkamacetiyaṃ nāma jātaṃ. Tato pacchimadisābhāge devatā ratanagharaṃ māpayiṃsu. Tattha pallaṅkena nisīditvā abhidhammapiṭakaṃ visesato cettha anantanayaṃ samantapaṭṭhānaṃ vicinanto sattāhaṃ vītināmesi, taṃ ṭhānaṃ ratanagharacetiyaṃ nāma jātaṃ.

Evaṃ bodhisamīpeyeva cattāri sattāhāni vītināmetvā pañcame sattāhe bodhirukkhamūlā yena ajapālanigrodho tenupasaṅkami. Tassa kira nigrodhassa chāyāya ajapālakā gantvā nisīdanti; tenassa ajapālanigrodhotveva nāmaṃ udapādi. Sattāhaṃ vimuttisukhapaṭisaṃvedīti tatrāpi dhammaṃ vicinantoyeva vimuttisukhaṃ paṭisaṃvedento nisīdi. Bodhito puratthimadisābhāge esa rukkho hoti. Evaṃ nisinne ca panettha bhagavati eko brāhmaṇo gantvā pañhaṃ pucchi. Tena vuttaṃ 『『atha kho aññataro』』tiādi. Tattha huṃhuṅkajātikoti so kira diṭṭhamaṅgaliko nāma , mānavasena kodhavasena ca 『『huṃhu』』nti karonto vicarati, tasmā 『『huṃhuṅkajātiko』』ti vuccati. 『『Huhukkajātiko』』tipi paṭhanti.

第四\段 - 然後，世尊在七天結束時，從那時的定中起身，走向菩提樹下的阿阇梨無憂榕。這裡並不是說世尊從那時的定中起身後，立刻就走向菩提樹下的阿阇梨無憂榕。就像說「生起后不動」，並不是說「手放在下面，面不轉向，走到坐臥的附近，不說任何話」，而是說在用餐后才會坐下，並不是說不坐下，這就是此處的說明。同樣地，這裡也說「並不是說從那時的定中起身後，立刻就離開」，而是說從起身後才離開，並不是說不離開，這就是此處的說明。 那麼，世尊在離開后做了什麼呢？接下來的三天，他仍然在菩提樹下度過。這裡有一個逐步的敘述——世尊在成佛后，坐在那裡七天，心中想「世尊不起來；難道還有其他成佛的法存在？」於是一些天神產生了疑慮。於是，世尊在第八天從定中起身，知道天神的疑慮，爲了消除疑慮，便在空中顯現出雙重神通，消除了他們的疑慮。在坐位的東南方，站著一個由無量劫所積聚的福德力量的座位，世尊注視著菩提樹，連續七天度過，這個地方因此被稱為無眨眼聖地。然後，世尊在座位的立足處，東面和西面，來回走動，連續七天度過，這個地方因此被稱為寶座聖地。之後，西方的天神們便不再遮蔽寶屋。 在那裡，世尊坐著，特別是研究《阿毗達摩》時，細緻地探求周圍的法，連續七天度過，這個地方因此被稱為寶屋聖地。 就這樣，世尊在菩提樹下連續度過了四個七天，到了第五個七天，走向菩提樹下的阿阇梨無憂榕。因為那棵無憂榕的陰影下，阿阇梨無憂榕下的生物們坐著；因此，得名為阿阇梨無憂榕。七天中，世尊體驗著解脫的快樂，坐在那裡探求法，體驗解脫的快樂。此樹位於東面。就在這樣坐著的時候，有一個婆羅門走來問了一個問題。於是說「然後有一個人」之類的話。那人名為呼呼鳥，因其發聲如「呼呼」而遊蕩，因此被稱為「呼呼鳥」。也有稱為「呼呼鳥」的。

Etamatthaṃ viditvāti etaṃ tena vuttassa vacanassa sikhāpattamatthaṃ viditvā tāyaṃ velāyaṃ imaṃ udānaṃ udānesi. Tassattho – yo bāhitapāpadhammatāya brāhmaṇo na diṭṭhamaṅgalikatāya, huṃhuṅkārakabhāvādipāpadhammayutto hutvā kevalaṃ jātimattakena brahmaññaṃ paṭijānāti, so brāhmaṇo bāhitapāpadhammattā huṃhuṅkārappahānena nihuṃhuṅko, rāgādikasāvābhāvena nikkasāvo, bhāvanānuyogayuttacittatāya yatatto, sīlasaṃvarena vā saññatacittatāya yatatto, catumaggañāṇasaṅkhātehi vedehi antaṃ, vedānaṃ vā antaṃ gatattā vedantagū, maggabrahmacariyassa vusitattā vusitabrahmacariyo. Dhammena brahmavādaṃ vadeyya, 『『brāhmaṇo, aha』』nti etaṃ vādaṃ dhammena vadeyya, yassa sakale lokasannivāse kuhiñci ekārammaṇepi rāgussado dosussado mohussado mānussado diṭṭhussadoti ime ussadā natthīti.

Ajapālakathā niṭṭhitā.

Mucalindakathā

5.Akālameghoti asampatte vassakāle uppannamegho. Ayaṃ pana gimhānaṃ pacchime māse udapādi. Sattāhavaddalikāti tasmiṃ uppanne sattāhaṃ avicchinnavuṭṭhikā ahosi. Sītavātaduddinīti sā ca pana sattāhavaddalikā udakaphusitasammissena sītavātena samantā paribbhamantena dūsitadivasattā sītavātaduddinī nāma ahosi. Atha kho mucalindo nāgarājāti tasseva mucalindarukkhassa samīpe pokkharaṇiyā nibbatto mahānubhāvo nāgarājā. Sattakkhattuṃ bhogehi parikkhipitvāti evaṃ bhogehi parikkhipitvā uparimuddhani mahantaṃ phaṇaṃ karitvāva ṭhite; tasmiṃ tassa parikkhepabbhantaraṃ lohapāsāde bhaṇḍāgāragabbhappamāṇaṃ ahosi, tasmā bhagavā nivāte pihitadvāravātapāne kūṭāgāre nisinno viya jāto. Mā bhagavantaṃ sītantiādi tassa tathā karitvā ṭhānakāraṇaparidīpanaṃ. So hi 『『mā bhagavantaṃ sītaṃ bādhayittha, mā uṇhaṃ, mā ḍaṃsādisamphasso bādhayitthā』』ti tathā karitvā aṭṭhāsi. Tattha kiñcāpi sattāhavaddalikāya uṇhameva natthi, sace pana antarantarā megho vigaccheyya uṇhaṃ bhaveyya , tampi naṃ mā bādhayitthāti evaṃ tassa cintetuṃ yuttaṃ. Viddhanti ubbiddhaṃ; meghavigamena dūrībhūtanti attho. Vigatavalāhakanti apagatameghaṃ. Devanti ākāsaṃ. Sakavaṇṇanti attano rūpaṃ.

Sukho vivekoti nibbānasaṅkhāto upadhiviveko sukho. Tuṭṭhassāti catumaggañāṇasantosena santuṭṭhassa. Sutadhammassāti pakāsitadhammassa. Passatoti taṃ vivekaṃ yaṃ vā kiñci passitabbaṃ nāma, taṃ sabbaṃ attano vīriyabalādhigatena ñāṇacakkhunā passantassa. Abyāpajjanti akuppanabhāvo; etena mettāpubbabhāgo dassito. Pāṇabhūtesu saṃyamoti sattesu ca saṃyamo; avihiṃsanabhāvo sukhoti attho. Etena karuṇāpubbabhāgo dassito. Sukhā virāgatā loketi vītarāgatāpi sukhāti dīpeti. Kāmānaṃ samatikkamoti yā 『『kāmānaṃ samatikkamo』』ti vuccati; sā virāgatāpi sukhāti attho. Etena anāgāmimaggo kathito. Asmimānassa yo vinayoti iminā pana arahattaṃ kathitaṃ; arahattañhi asmimānassa 『『passaddhivinayo』』ti vuccati. Ito parañca sukhaṃ nāma natthi, tenāha 『『etaṃ ve paramaṃ sukha』』nti.

Mucalindakathā niṭṭhitā.

Rājāyatanakathā

Etamatthaṃ viditvāti etaṃ tena vuttassa vacanassa sikhāpattamatthaṃ viditvā tāyaṃ velāyaṃ imaṃ udānaṃ udānesi. Tassattho – yo bāhitapāpadhammatāya brāhmaṇo na diṭṭhamaṅgalikatāya, huṃhuṅkārakabhāvādipāpadhammayutto hutvā kevalaṃ jātimattakena brahmaññaṃ paṭijānāti, so brāhmaṇo bāhitapāpadhammattā huṃhuṅkārappahānena nihuṃhuṅko, rāgādikasāvābhāvena nikkasāvo, bhāvanānuyogayuttacittatāya yatatto, sīlasaṃvarena vā saññatacittatāya yatatto, catumaggañāṇasaṅkhātehi vedehi antaṃ, vedānaṃ vā antaṃ gatattā vedantagū, maggabrahmacariyassa vusitattā vusitabrahmacariyo. Dhammena brahmavādaṃ vadeyya, 『『brāhmaṇo, aha』』nti etaṃ vādaṃ dhammena vadeyya, yassa sakale lokasannivāse kuhiñci ekārammaṇepi rāgussado dosussado mohussado mānussado diṭṭhussadoti ime ussadā natthīti. 阿阇梨故事結束。 穆差林故事 5. 阿卡拉梅戈是指在不適合降雨的季節升起的云。這云是在夏季最後一個月出現的。在這七天的時間裡，云的出現是不斷的。寒風凜冽的意思是，這七天的時間裡，因水流經過而變得寒冷的風在四周盤旋，稱為寒風凜冽。然後，穆差林王是那棵穆差林樹附近的池塘中出生的偉大王者。被七次寶物包圍，因此被寶物包圍著，展現出巨大的鱗片；在他的包圍之中，鐵製的倉庫的容量正好是那樣，因此，世尊就像坐在封閉的門窗的屋子裡一樣出現。不要讓世尊感到寒冷，等等，這是爲了說明他所處的狀態。因為他想「不要讓世尊感到寒冷，不要讓他感到熱，不要讓他受到叮咬等的干擾」，因此他就這樣站著。雖然在這七天的時間裡沒有熱，但如果雲層在中間消散，可能會變得熱，因此不應讓他感到熱，這樣的思考是合理的。被刺的意思是被刺穿；意為因云的消散而變得遙遠。消散的云是指云消失。天是指天空。自己的顏色是指自身的形象。 幸福的獨處是指涅槃的獨處的幸福。滿足是指因四聖道的智慧而感到滿足。明瞭的法是指被闡明的法。看到的意思是看到那種獨處，或者任何可見之物，所有這些都是憑藉自身的精力和智慧的眼睛所見。沒有怨恨是指沒有不動搖的狀態；通過此顯示了慈悲的前提。對有生命的生物的克制是指對眾生的克制；不傷害是指幸福的意思。通過此顯示了悲憫的前提。幸福的離世是指超越世俗的幸福；即使是超越世俗的幸福也是幸福。超越慾望是指所謂的「超越慾望」；它的意思是超越世俗的幸福。通過此說明了無漏道。以此而論，關於無我者的戒律是指阿羅漢；阿羅漢是指無我者的「安住戒律」。從此以後，沒有幸福，因此我說「這確實是最高的幸福」。 穆差林故事結束。 王宮故事開始。

6.Mucalindamūlāti mahābodhito pācīnakoṇe ṭhitamucalindarukkhamūlā. Rājāyatananti dakkhiṇadisābhāge ṭhitaṃ rājāyatanarukkhaṃ upasaṅkami . Tena kho pana samayenāti katarena samayena. Bhagavato kira rājāyatanamūle sattāhaṃ ekapallaṅkena nisinnassa samādhito vuṭṭhānadivase aruṇuggamanavelāyameva 『『bhojanakiccena bhavitabba』』nti ñatvā sakko devarājā osadhaharītakaṃ upanesi. Bhagavā taṃ paribhuñji, paribhuttamattasseva sarīrakiccaṃ ahosi. Sakko mukhodakaṃ adāsi. Bhagavā mukhaṃ dhovitvā tasmiṃyeva rukkhamūle nisīdi. Evaṃ uggate aruṇamhi nisinne bhagavati.

Tena kho pana samayena tapussabhallikā vāṇijāti tapusso ca bhalliko cāti dve bhātaro vāṇijā. Ukkalāti ukkalajanapadato. Taṃ desanti yasmiṃ dese bhagavā viharati. Katarasmiñca dese bhagavā viharati? Majjhimadese. Tasmā majjhimadesaṃ gantuṃ addhānamaggappaṭipannā hontīti ayamettha attho. Ñātisālohitā devatāti tesaṃ ñātibhūtapubbā devatā. Etadavocāti sā kira nesaṃ sabbasakaṭāni appavattīni akāsi. Tato te kiṃ idanti maggadevatānaṃ baliṃ akaṃsu. Tesaṃ balikammakāle sā devatā dissamāneneva kāyena etaṃ avoca. Manthena ca madhupiṇḍikāya cāti abaddhasattunā ca sappimadhuphāṇitādīhi yojetvā baddhasattunā ca. Patimānethāti upaṭṭhahatha. Taṃ voti taṃ patimānanaṃ tumhākaṃ bhavissati dīgharattaṃ hitāya sukhāya. Yaṃ amhākanti yaṃ paṭiggahaṇaṃ amhākaṃ assa dīgharattaṃ hitāya sukhāya. Bhagavato etadahosīti yo kirassa padhānānuyogakāle patto ahosi, so sujātāya pāyāsaṃ dātuṃ āgacchantiyā eva antaradhāyi. Tenassa etadahosi – 『『patto me natthi, purimakāpi ca na kho tathāgatā hatthesu paṭiggaṇhanti, kimhi nu kho ahaṃ paṭiggaṇheyyaṃ manthañca madhupiṇḍakañcā』』ti.

穆差林根是指位於大菩提樹東南角的穆差林樹根。王宮是指位於南方的王宮樹。那時，世尊在王宮樹下坐了七天，直到從定中起身的那一天，正好在晨曦升起的時候，知道「應該吃飯」。於是天王薩迦把藥草送來。世尊享用了這藥草，吃完后僅僅滿足於身體的需求。天王又給了他漱口水。世尊漱口后，便坐在那棵樹下。就在晨曦升起時，世尊坐在那裡。 那時，塔普薩和巴利基兄弟是商人。烏卡拉是指烏卡拉國。那是世尊所居住的地方。那麼世尊居住在什麼地方呢？在中部地區。因此，前往中部地區的路途必然是通達的，這就是此處的意思。親屬的紅色天神是指他們的親屬曾經是天神。她說的是她確實為他們的所有車隊做了小的安排。然後，他們問「這是什麼？」於是他們為路上的天神們獻上了供品。在他們獻供的時間，那位天神在場時，便用身體對他們說：「用磨製的蜜餅和蜜糖等來供養。」用這種方式來引導他們。請照顧好他，這將是你們長久的幸福。你們所接受的，將是你們長久的幸福。世尊對此說：「這確實是如此。」在他修行的過程中，蘇賈塔爲了給他提供米粥而來，便隱身不見。因此，他說：「我沒有得到，早先也沒有得到，至於如來是不會接受的，我該如何接受呢？」

Parivitakkamaññāyāti ito pubbeva bhagavato sujātāya dinnabhojanaṃyeva ojānuppabandhanavasena aṭṭhāsi, ettakaṃ kālaṃ neva jighacchā na pipāsā na kāyadubbalyaṃ ahosi. Idāni panassa āhāraṃ paṭiggahetukāmatāya 『『na kho tathāgatā』』tiādinā nayena parivitakko udapādi . Taṃ evaṃ uppannaṃ attano cetasā bhagavato cetoparivitakkamaññāya. Catuddisāti catūhi disāhi. Selamaye patteti muggavaṇṇaselamaye patte. Idaṃyeva bhagavā paṭiggahesi, teyeva sandhāya vuttaṃ. Cattāro pana mahārājāno paṭhamaṃ indanīlamaṇimaye patte upanāmesuṃ, na te bhagavā aggahesi. Tato ime cattāropi muggavaṇṇasilāmaye patte upanāmesuṃ, bhagavā cattāropi patte aggahesi tesaṃ pasādānurakkhaṇatthāya, no mahicchatāya. Gahetvā ca pana cattāropi yathā ekova patto hoti tathā adhiṭṭhahi, catunnampi ekasadiso puññavipāko ahosi. Evaṃ ekaṃ katvā adhiṭṭhite paṭiggahesi bhagavā paccagghe selamaye patte manthañca madhupiṇḍikañca. Paccaggheti paccagghasmiṃ; pāṭekkaṃ mahagghasminti attho. Atha vā paccaggheti abhinave abbhuṇhe; taṅkhaṇe nibbattasminti attho. Dve vācā etesaṃ ahesunti dvevācikā. Atha vā dvīhi vācāhi upāsakabhāvaṃ pattāti attho . Te evaṃ upāsakabhāvaṃ paṭivedetvā bhagavantaṃ āhaṃsu – 『『kassa dāni bhante amhehi ajja paṭṭhāya abhivādanapaccuṭṭhānaṃ kātabba』』nti? Atha bhagavā sīsaṃ parāmasi, kesā hatthe laggiṃsu. Te tesaṃ adāsi 『『ime tumhe pariharathā』』ti. Te kesadhātuyo labhitvā amateneva abhisittā haṭṭhatuṭṭhā bhagavantaṃ vanditvā pakkamiṃsu.

Rājāyatanakathā niṭṭhitā.

Brahmayācanakathā

以下是直譯： 關於思考的適當性，在佛陀從蘇佳塔（Sujātā）那裡得到食物之前，就已經因為營養的補充而站立，在那段時間既沒有飢餓，也沒有口渴，身體也沒有虛弱。現在，由於想要接受食物，他生起了"如來們並非……"等方式的思考。佛陀以自己的心意識知道了這個生起的思考。 四方向：四個方向。在石製碗中：在墨綠色石製的碗中。佛陀正是接受了這個，這正是所說的。四大王首先將靛藍寶石製的碗獻上，佛陀並未接受。然後他們四人獻上墨綠色石製的碗，佛陀接受了這四個碗，爲了維護他們的虔誠，而非出于貪婪。 接受后，他使四個碗如同一個碗一樣，四個碗的功德果報也是相同的。這樣使之成為一個后，佛陀接受了高貴的石製碗，其中盛有蜂蜜糕和蜂蜜。"高貴的"意指每個單獨都很昂貴；或者意指新鮮溫熱，即在那一刻產生。 他們有兩種說法，或者意指他們通過兩種言語達到了在家信徒的身份。他們這樣確認了在家信徒的身份后，對佛陀說："尊者，從今天開始，我們應該向誰致敬和問候？" 於是佛陀撫摸了頭，頭髮粘在了手上。他把頭髮給了他們說："你們照看這個。"他們得到了這些髮絲，被不死之液澆灌，欣喜若狂地頂禮佛陀后離去。 王舍城（Rājāyatana）故事結束。 梵天請求的故事

1. Atha kho bhagavā sattāhassa accayena tamhā samādhimhā vuṭṭhahitvā vuttappakārametaṃ sabbaṃ kiccaṃ niṭṭhāpetvā rājāyatanamūlā punapi yena ajapālanigrodho tenupasaṅkami. Parivitakko udapādīti tasmiṃ nisinnamattasseva sabbabuddhānaṃ āciṇṇasamāciṇṇo ayaṃ cetaso parivitakko udapādi. Kasmā panāyaṃ sabbabuddhānaṃ uppajjatīti? Dhammassa mahantabhāvaṃ garubhāvaṃ bhāriyabhāvaṃ paccavekkhaṇāya brahmunā yācite desetukāmatāya ca. Jānanti hi buddhā 『『evaṃ parivitakkite brahmā āgantvā dhammadesanaṃ yācissati, tato sattā dhamme gāravaṃ uppādessanti, brahmagaruko hi lokasannivāso』』ti. Iti imehi dvīhi kāraṇehi ayaṃ vitakko uppajjatīti.

Tattha adhigato kho myāyanti adhigato kho me ayaṃ. Ālayarāmāti sattā pañca kāmaguṇe allīyanti, tasmā te 『『ālayā』』ti vuccanti. Tehi ālayehi ramantīti ālayarāmā. Ālayesu ratāti ālayaratā. Ālayesu suṭṭhumuditāti ālayasammuditā. Yadidanti nipāto. Tassa ṭhānaṃ sandhāya 『『yaṃ ida』』nti paṭiccasamuppādaṃ sandhāya 『『yo aya』』nti evamattho daṭṭhabbo. Idappaccayatāpaṭiccasamuppādoti imesaṃ paccayā idappaccayā, idappaccayāva idappaccayatā, idappaccayatā ca sā paṭiccasamuppādo cāti idappaccayatāpaṭiccasamuppādo. So mamassa kilamathoti yā ajānantānaṃ desanā nāma, so mama kilamatho assa; sā mama vihesā assāti attho. Bhagavantanti bhagavato. Anacchariyāti anu acchariyā. Paṭibhaṃsūti paṭibhānasaṅkhātassa ñāṇassa gocarā ahesuṃ, parivitakkayitabbabhāvaṃ pāpuṇiṃsu.

Halanti ettha hakāro nipātamatto; alanti attho. Pakāsitunti desituṃ. Alaṃ dāni me imaṃ kicchena adhigataṃ dhammaṃ desetunti vuttaṃ hoti. Paṭisotagāminti paṭisotaṃ vuccati nibbānaṃ; nibbānagāminti attho. Rāgarattāti kāmarāgabhavarāgadiṭṭhirāgena rattā. Na dakkhantīti na passissanti. Tamokhandhena āvuṭāti avijjārāsinā ajjhotthaṭā. Appossukkatāyāti nirussukkabhāvena; adesetukāmatāyāti attho.

以下是直譯： 7. 然後，佛陀在七天之後，從那定中起座，完成了所有應做的事情，重新前往王舍城（Rājāyatana）根部，走向阿伽帕蘭尼格羅樹（Ajapālanigrodha）。思考生起了，這個思考是在他坐下時，所有佛陀的所知所覺中生起的。為什麼這個思考會在所有佛陀中生起呢？是爲了觀察法的偉大、沉重和重要性，因應梵天的請求而想要講述。因為佛陀們知道：「這樣思考後，梵天會前來請求法的講述，那麼眾生會對法生起敬重，梵天確實是世間的重者。」因此，由這兩個原因，這個思考生起了。 在這裡，"已獲得"意指「我已獲得」。"樂於安住"是指眾生沉迷於五欲，因此他們被稱為「安住者」。"安住于安樂中"是指樂於安住。 "安住于極樂中"是指極其快樂的安住。 "即是"是指副詞。關於那個地方，"這是"指的是因緣法，"誰是"則應這樣理解。 "因緣法的因緣法"是指因緣的因緣，這個因緣法就是因緣法的因緣，因緣法也可以說是因緣法的因緣。這個因緣法對於我來說是痛苦的，若是未了解的教導，稱為「這是我的痛苦」；這就是我的煩惱的意思。 "佛陀"是指佛陀。 "不奇怪"是指隨之而來的不奇怪。 "思維"是指思維所及的智慧的領域，達到了思考的狀態。 「哈」的意思在這裡是「哈」音的副詞；「不」的意思。 "被顯示"是指被講述。 "我現在已通過這個艱難的事情獲得的法，來講述"的意思。 "歸向涅槃"是指歸向涅槃；意為達到涅槃。 "被貪慾所染"是指被慾望、貪愛和見解的貪慾所染。 "不見"是指不見。 "被無明所覆蓋"是指被無明的黑暗所籠罩。 "因無所欲"是指沒有渴望；"因想要講述"是指這個意思。

8.Yatra hi nāmāti yasmiṃ nāma loke. Bhagavato purato pāturahosīti dhammadesanāyācanatthaṃ dasasu cakkavāḷasahassesu mahābrahmāno gahetvā āgamma bhagavato purato pāturahosi . Apparajakkhajātikāti paññāmaye akkhimhi appaṃ rāgadosamoharajaṃ etesaṃ evaṃsabhāvāti apparajakkhajātikā. Bhavissanti dhammassa aññātāroti paṭivijjhitāro.

Pāturahosīti pātubhavi. Samalehi cintitoti rāgādīhi malehi samalehi chahi satthārehi cintito. Apāpuretanti vivara etaṃ. Amatassa dvāranti amatassa nibbānassa dvārabhūtaṃ ariyamaggaṃ. Suṇantu dhammaṃ vimalenānubuddhanti ime sattā rāgādimalānaṃ abhāvato vimalena sammāsambuddhena anubuddhaṃ catusaccadhammaṃ suṇantu.

Sele yathā pabbatamuddhaniṭṭhitoti selamaye ekagghane pabbatamuddhani yathāṭhitova yathā cakkhumā puriso samantato janataṃ passeyya, tvampi sumedha sundarapañña sabbaññutaññāṇena samantacakkhu bhagavā dhammamayaṃ paññāmayaṃ pāsādamāruyha sayaṃ apetasoko sokāvatiṇṇaṃ jātijarābhibhūtañca janataṃ avekkhassu upadhāraya.

Uṭṭhehīti bhagavato dhammadesanatthaṃ cārikacaraṇaṃ yācanto bhaṇati. Vīrātiādīsu bhagavā vīriyavantatāya vīro. Devaputtamaccukilesābhisaṅkhāramārānaṃ vijitattā vijitasaṅgāmo. Jātikantārādinittharaṇasamatthatāya satthavāho. Kāmacchandaiṇassa abhāvato aṇaṇo.

9.Ajjhesananti yācanaṃ. Buddhacakkhunāti indriyaparopariyattañāṇena ca āsayānusayañāṇena ca. Imesañhi dvinnaṃ ñāṇānaṃ buddhacakkhūti nāmaṃ. Apparajakkhāti paññācakkhumhi rāgādirajaṃ appaṃ yesaṃ, te apparajakkhā. Yesaṃ taṃ mahantaṃ te mahārajakkhā. Yesaṃ saddhādīni indriyāni tikkhāni te tikkhindriyā. Yesaṃ tāni mudūni te mudindriyā. Yesaṃ teyeva saddhādayo ākārā sundarā te svākārā. Yesaṃ teyeva saddhādayo ākārā asundarā te dvākārā. Ye kathitakāraṇaṃ sallakkhenti, sukhena sakkā honti viññāpetuṃ te suviññāpayā. Ye paralokañca vajjañca bhayato passanti te paralokavajjabhayadassāvino. Uppaliniyanti uppalavane. Itaresupi eseva nayo. Antonimuggaposīnīti yāni udakassa anto nimuggāneva posayanti. Samodakaṃ ṭhitānīti udakena samaṃ ṭhitāni. Udakaṃ accuggamma ṭhitānīti udakaṃ atikkamitvā ṭhitāni.

Apārutāti vivaṭā. Amatassa dvārāti ariyamaggo. So hi amatasaṅkhātassa nibbānassa dvāraṃ. Pamuñcantu saddhanti sabbe attano saddhaṃ pamuñcantu. Pacchimapadadvaye ayamattho , ahañhi attano paguṇaṃ suppavattimpi imaṃ paṇītaṃ uttamaṃ dhammaṃ kāyavācākilamathasaññī hutvā manujesu devamanussesu na bhāsinti.

Brahmayācanakathā niṭṭhitā.

Pañcavaggiyakathā

在那裡，名為「何處」的地方。在佛陀面前，佛陀爲了講述法而顯現，十個輪中的萬千大梵天聚集而來，來到佛陀面前顯現。少量的天眼者是指在智慧的眼中，少量的貪、惱、無明的塵垢，因而稱為少量的天眼者。將會有對法的瞭解者，是指被理解者。 顯現是指顯現的狀態。被六種老師的貪、惱等污垢所思考。顯現的是指顯現的狀態。無死之門是指通往無死涅槃的聖道。聽聞法的眾生，由於沒有貪、惱的污垢，故能由無漏的正覺者聽聞四聖諦法。 如同山巔上的石頭一樣，穩固如山的石頭，正如有眼的人能四方觀察眾人，你也應當以無所障礙的全知智慧，登上法的智慧殿堂，自我觀察被生、老、病、死所困擾的眾生，保持覺知。 起立是指為佛陀講法而請求行走。勇者等是指佛陀因有勇氣而被稱為勇者。天子因戰勝了煩惱、魔障而被稱為勝利者。因具備解脫的能力而被稱為教導者。因無慾望而無所依附。 請求是指請求。佛眼是指具備對他人和自我內心的智慧。此二種智慧稱為佛眼。少量的天眼是指在智慧眼中，少量的貪等塵垢者，他們稱為少量的天眼。那些擁有大量的則稱為大天眼。那些信仰等根本的智慧者是敏銳的，他們是敏銳的智慧者。那些擁有柔和的信仰等者則是柔和的智慧者。那些信仰等的特徵美麗者是美麗的樣子。那些信仰等的特徵不美麗者是醜陋的樣子。那些能理解所說原因的人，能輕易被引導。那些能看到來世和因恐懼而避免的者，是能見到來世和因恐懼而避開的者。蓮花生長於蓮花園。其他的也是同樣的道理。水底的水草是指水中生長的草。與水平齊的狀態是指與水平齊的狀態。水面之上生長的則是指在水面以上生長的狀態。 開放是指開放。無死之門是指聖道。因為這是無死涅槃之門。讓所有人釋放自己的信仰。后兩句的意思是，我確實是自己的信仰，雖然修行良好，但在眾生中，神人中，不以身體和語言的苦惱而不說。 梵天請求的故事結束。 五比丘的故事

10.Paṇḍitoti paṇḍiccena samannāgato. Byattoti veyyattiyena samannāgato. Medhāvīti ṭhānuppattiyā paññāya samannāgato. Apparajakkhajātikoti samāpattiyā vikkhambhitattā nikkilesajātiko visuddhasatto. Ājānissatīti sallakkhessati paṭivijjhissati. Bhagavatopi kho ñāṇaṃ udapādīti sabbaññutaññāṇaṃ uppajji 『『ito sattamadivasamatthake kālaṃkatvā ākiñcaññāyatane nibbatto』』ti. Mahājāniyoti sattadivasabbhantare pattabbamaggaphalato parihīnattā mahatī jāni assāti mahājāniyo akkhaṇe nibbattattā. Abhidosakālaṃkatoti hiyyo kālaṃkato, sopi nevasaññānāsaññāyatane nibbattoti addasa. Bahūkārāti bahūpakārā. Padhānapahitattaṃ upaṭṭhahiṃsūti padhānatthāya pesitattabhāvaṃ mukhodakadānādinā upaṭṭhahiṃsu.

11.Antarā ca gayaṃ antarā ca bodhinti upako bodhimaṇḍassa ca gayāya ca antare bhagavantaṃ addasa. Addhānamaggappaṭipannanti addhānamaggaṃ paṭipannaṃ.

Sabbābhibhūti sabbaṃ tebhūmakadhammaṃ abhibhavitvā ṭhito. Sabbavidūti sabbaṃ catubhūmakadhammaṃ avediṃ aññāsiṃ. Sabbesu dhammesu anūpalittoti sabbesu tebhūmakadhammesu kilesalepena alitto. Sabbañjahoti sabbaṃ tebhūmakadhammaṃ jahitvā ṭhito. Taṇhakkhaye vimuttoti taṇhakkhaye nibbāne ārammaṇato vimutto. Sayaṃ abhiññāyāti sabbaṃ catubhūmakadhammaṃ attanāva jānitvā. Kamuddiseyyanti kaṃ aññaṃ 『『ayaṃ me ācariyo』』ti uddiseyyaṃ.

Na me ācariyo atthīti lokuttaradhamme mayhaṃ ācariyo nāma natthi. Natthi me paṭipuggaloti mayhaṃ paṭibhāgapuggalo nāma natthi. Sītibhūtoti sabbakilesagginibbāpanena sītibhūto. Kilesānaṃyeva nibbutattā nibbuto.

Kāsīnaṃpuranti kāsiraṭṭhe nagaraṃ. Āhañchaṃ amatadundubhinti dhammacakkappaṭilābhāya amatabheriṃ paharissāmīti gacchāmi.

Arahasi anantajinoti anantajino bhavituṃ yutto. Hupeyyapāvusoti āvuso evampi nāma bhaveyya. Sīsaṃ okampetvāti sīsaṃ cāletvā.

12.Saṇṭhapesunti katikaṃ akaṃsu. Bāhullikoti cīvarabāhullādīnaṃ atthāya paṭipanno. Padhānavibbhantoti padhānato vibbhanto bhaṭṭho parihīno. Āvatto bāhullāyāti cīvarādibahulabhāvatthāya āvatto. Odahatha bhikkhave sotanti upanetha bhikkhave sotaṃ; sotindriyaṃ dhammasavanatthaṃ abhimukhaṃ karothāti attho. Amatamadhigatanti amataṃ nibbānaṃ mayā adhigatanti dasseti. Iriyāyāti dukkarairiyāya. Paṭipadāyāti dukkarapaṭipadāya. Abhijānātha me noti abhijānātha nu me samanupassatha. Evarūpaṃ bhāsitametanti etaṃ evarūpaṃ vākyaṃ bhāsitanti attho. Asakkhi kho bhagavā pañcavaggiye bhikkhū saññāpetunti 『『ahaṃ buddho』』ti jānāpetuṃ asakkhi.

13.Cakkhukaraṇīti paññācakkhuṃ sandhāyāha. Ito paraṃ sabbaṃ padatthato uttānameva. Adhippāyānusandhiyojanādibhedato pana papañcasūdaniyā majjhimaṭṭhakathāyaṃ vuttanayena veditabbaṃ. Ito paṭṭhāya hi ativitthārabhīrukassa mahājanassa cittaṃ anurakkhantā suttantakathaṃ avaṇṇayitvā vinayakathaṃyeva vaṇṇayissāma.

18.Sāva tassa āyasmato upasampadā ahosīti āsāḷhīpuṇṇamāya aṭṭhārasahi devatākoṭīhi saddhiṃ sotāpattiphale patiṭṭhitassa 『『ehi bhikkhū』』ti bhagavato vacanena abhinipphannā sāva tassa āyasmato ehibhikkhūpasampadā ahosi.

智者是指具備智慧的人。勇者是指具備勇氣的人。聰慧者是指在適當的地方具備智慧的人。少量的天眼者是指因禪定而抑制的，清凈的存在。將會理解是指將會洞察到。佛陀的智慧生起了，生起了全知的智慧，"此時經過七天的時間，降生於無所有之處"。大智者是指在七天之間因獲得的道果而失落的，因而稱為大智者。因果的時間是指過去的時間，亦是未覺知的無所有之處。許多的因是指許多的幫助。因努力而獲得的狀態是指為努力而被送達的狀態，如同口中給予水的狀態。 在中間的伽耶和菩提之間，佛陀看見了他。確實是走在正道上的人。 所有的勝者是指在所有的五大法中站立。所有的智者是指所有的四大法中的智慧者。所有法中無所沾染是指在所有的五大法中沒有污垢的存在。完全放下是指完全放下所有的五大法。因貪慾的消滅而解脫是指因貪慾的消滅而解脫于涅槃的境界。自我知曉是指自我知曉所有的四大法。若他人問我「這是誰的老師」，我會回答「這不是我的老師」。 我的老師並不存在於世俗法中。我的個體也並不存在於個體之中。因消滅所有的污垢而冷靜下來。因污垢的滅除而得以解脫。 在迦毗羅衛國（Kāśī）之城。我要去敲響不死的鼓聲，以獲得法輪的轉動。 應當稱為無量勝者。朋友，這樣的名字也應當存在。頭部搖動是指頭部的移動。 他們安置了。廣泛是指爲了衣物的廣泛等而採取的措施。因努力而分散是指因努力而分散而無所依附。因衣物等的廣泛而安置。聽吧，僧人們，關注聽覺；使聽覺的根本朝向法的聆聽。已獲得無死是指我已獲得了無死的涅槃。行走是指艱難的行走。修行是指艱難的修行。請你們瞭解我，不要忽視我。這樣的說法是指這樣的說法。佛陀無法使五比丘明白「我已成佛」。 眼睛的作用是指智慧的眼。接下來所有的字義都是顯而易見的。至於意圖的追蹤和結合等，需根據《大乘中道論》的說法來理解。從此以後，我們將根據對大眾的心的保護，闡述經文的內容，詳細講述戒律的內容。 他確實得到了尊者的出家，正值阿薩麗普那（Āsāḷhī）滿月之際，和十八位天神一起，獲得了須陀洹的果位，佛陀說：「來吧，僧人們。」因此，他獲得了尊者的出家。

19.Atha kho āyasmato ca vappassāti ādimhi vappattherassa pāṭipadadivase dhammacakkhuṃ udapādi, bhaddiyattherassa dutiyadivase, mahānāmattherassa tatiyadivase, assajittherassa catutthiyanti. Imesañca pana bhikkhūnaṃ kammaṭṭhānesu uppannamalavisodhanatthaṃ bhagavā antovihāreyeva ahosi. Uppanne uppanne kammaṭṭhānamale ākāsena gantvā malaṃ vinodesi. Pakkhassa pana pañcamiyaṃ sabbe te ekato sannipātetvā anattasuttena ovadi. Tena vuttaṃ 『『atha kho bhagavā pañcavaggiye』』tiādi.

24.Tenakho pana samayena cha loke arahanto hontīti pañcamiyā pakkhassa lokasmiṃ cha manussā arahanto hontīti attho.

Pañcavaggiyakathā niṭṭhitā.

Pabbajjākathā

31.Pubbānupubbakānanti paveṇivasena porāṇānuporāṇānanti attho. Tena kho pana samayena ekasaṭṭhi loke arahanto hontīti purimā cha ime ca pañcapaññāsāti antovassamhiyeva ekasaṭṭhi manussā arahanto hontīti attho.

Tatra yasaādīnaṃ kulaputtānaṃ ayaṃ pubbayogo – atīte kira pañcapaññāsajanā sahāyakā vaggabandhena puññāni karontā anāthasarīrāni paṭijaggantā vicaranti, te ekadivasaṃ gabbhiniṃ itthiṃ kālaṃkataṃ disvā 『『jhāpessāmā』』ti susānaṃ nīhariṃsu. Tesu pañca jane 『『tumhe jhāpethā』』ti susāne ṭhapetvā sesā gāmaṃ paviṭṭhā. Yaso dārako taṃ sarīraṃ vijjhitvā parivattetvā ca jhāpayamāno asubhasaññaṃ paṭilabhi. So itaresampi catunnaṃ janānaṃ 『『passatha bho imaṃ asuciṃ paṭikūla』』nti dassesi. Tepi tattha asubhasaññaṃ paṭilabhiṃsu. Te pañcapi janā gāmaṃ gantvā sesasahāyakānaṃ kathayiṃsu. Yaso pana dārako gehampi gantvā mātāpitūnnañca bhariyāya ca kathesi. Te sabbepi asubhaṃ bhāvayiṃsu. Ayametesaṃ pubbayogo. Tenāyasmato yasassa nāṭakajanesu susānasaññāyeva uppajji, tāyeva ca upanissayasampattiyā sabbesaṃ visesādhigamo nibbattīti.

Atha kho bhagavā bhikkhū āmantesīti bhagavā yāva pacchimakattikapuṇṇamā, tāva bārāṇasiyaṃ viharanto ekadivasaṃ te khīṇāsave saṭṭhi bhikkhū āmantesi.

32.Dibbā nāma dibbesu visayesu lobhapāsā. Mānusā nāma mānusakesu visayesu lobhapāsā. Mā ekena dveti ekena maggena dve mā agamittha. Assavanatāti assavanatāya. Parihāyantīti anadhigataṃ nādhigacchantā visesādhigamato parihāyanti.

33.Antakāti lāmaka hīnasatta. Antalikkhacaroti rāgapāsaṃ sandhāyāha. Tañhi so 『『antalikkhacaro』』ti mantvā āha.

然後，在尊者瓦帕薩的修行日，佛陀的法眼生起了，在尊者巴德雅的第二日，尊者摩哈南的第三日，尊者阿薩吉的第四日。至於這些比丘，爲了清除在修行處出現的污垢，佛陀就在內院中。對於出現的污垢，佛陀通過空中前往修行處，清除污垢。至於第五日，佛陀將所有人聚集在一起，用無我法進行教導。因此說：「那時，佛陀對五比丘說。」 因此，在那時，六位世間的阿羅漢存在；在第五日的聚會上，六位人類的阿羅漢存在。 五比丘的故事結束。 出家故事 過去與未來的意思是，按照順序，古老的與新近的意思。因此在那時，世間有六十位阿羅漢；前面六位與這五十位共計六十位人類的阿羅漢存在。 在那時，名為耶索的貴族子弟們，過去似乎是五十位聖者，他們通過團結而行善，照顧無依無靠的眾生，他們在某一天見到一個懷孕的女人，看到時機已到，便將她帶入火葬場。他們對這五位聖者說：「你們來火葬吧。」於是其餘的進入村莊。耶索的孩子在毀滅那具屍體后，轉身火葬時，獲得了不凈的觀念。他向其他四人展示：「請看這不潔的東西。」他們也因此獲得了不凈的觀念。這五個人回到村莊后，向其餘的同伴們講述。耶索的孩子回到家中，向父母和妻子講述。他們都生起了不凈的觀念。這就是他們的過去因緣。因此，尊者耶索的名聲在火葬的觀念中生起，因而所有的特殊成就都因緣而生。 然後，佛陀對比丘們說道，佛陀在巴拉那西（Bārāṇasī）住到最後的中秋滿月那天，有一天，他對六十位已證得滅盡的比丘們說道。 天人是指在天界的貪慾。人類是指在人間的貪慾。不要通過一條路走向兩條路。聽聞是指通過聽聞。失去是指未獲得的，因而失去特殊成就。 末法是指低劣的眾生。空中行者是指與貪慾相關。因為他稱之為「空中行者」，所以說。

34.Nānādisā nānājanapadāti nānādisato ca nānājanapadato ca. Anujānāmi bhikkhave tumheva dāni tāsu tāsu disāsu tesu tesu janapadesupabbājethātiādimhi pabbajjāpekkhaṃ kulaputtaṃ pabbājentena ye parato 『『na bhikkhave pañcahi ābādhehi phuṭṭho pabbājetabbo』』tiādiṃ katvā yāva 『『na andhamūgabadhiro pabbājetabbo』』ti evaṃ paṭikkhittā puggalā, te vajjetvā pabbajjādosavirahito puggalo pabbājetabbo. Sopi ca mātāpitūhi anuññātoyeva. Tassa anujānanalakkhaṇaṃ 『『na bhikkhave ananuññāto mātāpitūhi putto pabbājetabbo, yo pabbājeyya, āpatti dukkaṭassā』』ti etasmiṃ sutte vaṇṇayissāma.

Evaṃ pabbajjādosavirahitaṃ mātāpitūhi anuññātaṃ pabbājentenāpi ca sace acchinnakeso hoti, ekasīmāya ca aññepi bhikkhū atthi, kesacchedanatthāya bhaṇḍukammaṃ āpucchitabbaṃ. Tassa āpucchanākāraṃ 『『anujānāmi, bhikkhave, saṅghaṃ apaloketuṃ bhaṇḍukammāyā』』ti ettha vaṇṇayissāma. Sace okāso hoti, sayaṃ pabbājetabbo. Sace uddesaparipucchādīhi byāvaṭo hoti, okāsaṃ na labhati, eko daharabhikkhu vattabbo 『『etaṃ pabbājehī』』ti. Avuttopi ce daharabhikkhu upajjhāyaṃ uddissa pabbājeti, vaṭṭati. Sace daharabhikkhu natthi, sāmaṇeropi vattabbo 『『etaṃ khaṇḍasīmaṃ netvā pabbājetvā kāsāyāni acchādetvā ehī』』ti. Saraṇāni pana sayaṃ dātabbāni. Evaṃ bhikkhunāva pabbajito hoti. Purisañhi bhikkhuto añño pabbājetuṃ na labhati, mātugāmaṃ bhikkhunito añño. Sāmaṇero pana sāmaṇerī vā āṇattiyā kāsāyāni dātuṃ labhati. Kesoropanaṃ yena kenaci kataṃ sukataṃ.

Sace pana bhabbarūpo hoti sahetuko ñāto yasassī kulaputto, okāsaṃ katvāpi sayameva pabbājetabbo. 『『Mattikāmuṭṭhiṃ gahetvā nhāyitvā kese temetvā āgacchāhī』』ti ca pana na vissajjetabbo. Pabbajitukāmānañhi paṭhamaṃ balavaussāho hoti, pacchā pana kāsāyāni ca kesaharaṇasatthakañca disvā utrasanti, ettoyeva palāyanti, tasmā sayameva nahānatitthaṃ netvā sace nātidaharo hoti, 『『nahāhī』』ti vattabbo. Kesā panassa sayameva mattikaṃ gahetvā dhovitabbā. Daharakumārako pana sayaṃ udakaṃ otaritvā gomayamattikāhi ghaṃsitvā nahāpetabbo. Sacepissa kacchu vā piḷakā vā honti, yathā mātā puttaṃ na jigucchati , evameva ajigucchantena sādhukaṃ hatthapādasīsāni ghaṃsitvā nahāpetabbo. Kasmā? Ettakena hi upakārena kulaputtā ācariyupajjhāyesu ca sāsane ca balavasinehā tibbagāravā anivattidhammā honti, uppannaṃ anabhiratiṃ vinodetvā therabhāvaṃ pāpuṇanti, kataññū katavedino honti.

各種不同的地方，眾多的國家。現在我允許你們，僧人們，你們現在可以在各個方向、各個國家出家。關於出家的條件，出家者應當在他人面前說：「不，僧人們，若被五種障礙所觸及，則不應出家。」直到說到「盲人、愚人和聾人不得出家」，這樣被拒絕的人，除非是沒有貪慾和出家障礙的人，才可以出家。並且他也必須得到父母的許可。對於他的許可的特徵，「不，僧人們，未經父母的允許，兒子不得出家；若出家，則犯下重罪。」在這部經文中將會闡述。 因此，出家者應當沒有出家障礙，並且得到父母的允許，若他是未剃髮的，若在同一地方還有其他比丘，關於剃髮的事務應當詢問。對於詢問的方式，「我允許你們，僧人們，去看僧團的剃髮事務。」在這裡將會說明。若有機會，應當自己出家。若因詢問而受阻，未能獲得機會，單個年輕比丘應當說：「你們應當出家。」若年輕比丘不在，則應當由小比丘或小比丘尼說：「請帶著這一塊剃髮的地方出家，遮蓋上衣。」而避難的地方應當自己給予。這樣，出家者就成為比丘。一個人不能使其他比丘出家，母親也不能使其他比丘出家。然而，小比丘或小比丘尼可以使其他比丘出家，給予剃髮的衣物。剃髮的事務則由任何人來做。 如果他是有能力的，具備條件的，有名聲的貴族子弟，即使獲得機會，也應當自己出家。「抓住泥土，洗澡，剃髮后再來。」這句話也不應被放棄。欲出家者首先應當有強烈的願望，之後看到衣物和剃髮的地方時，便會退縮，因此應當自己前往洗澡的地方，若不是過於熱，就應當說：「不，我不洗。」他的頭髮應當自己抓住並清洗。年輕的男孩應當自己下水，抓住泥土洗澡。如果他有肚子或面板病，就像母親不會厭惡自己的兒子一樣，亦應當好好地清洗手腳和頭部。為什麼呢？因為通過這樣的幫助，貴族子弟在老師和教導者的教導下，能夠對教法產生深厚的信任和尊重，能夠消除產生的無慾，達到長老的境界，成為知恩和有作為的人。

Evaṃ nahāpanakāle pana kesamassuṃ oropanakāle vā 『『tvaṃ ñāto yasassī, idāni mayaṃ taṃ nissāya paccayehi na kilamissāmā』』ti na vattabbo, aññāpi aniyyānikakathā na kathetabbā. Atha khvassa 『『āvuso, suṭṭhu upadhārehi satiṃ upaṭṭhāpehī』』ti vatvā tacapañcakakammaṭṭhānaṃ ācikkhitabbaṃ, ācikkhantena ca vaṇṇasaṇṭhānagandhāsayokāsavasena asucijegucchapaṭikūlabhāvaṃ nijjīvanissattabhāvaṃ vā pākaṭaṃ karontena ācikkhitabbaṃ. Sace hi so pubbe madditasaṅkhāro hoti bhāvitabhāvano, kaṇṭakavedhāpekkho viya paripakkagaṇḍo, sūriyuggamanāpekkhaṃ viya ca pariṇatapadumaṃ, athassa āraddhamatte kammaṭṭhānamanasikāre indāsani viya pabbate kilesapabbate cuṇṇayamānaṃyeva ñāṇaṃ pavattati, khuraggeyeva arahattaṃ pāpuṇāti. Ye hi keci khuragge arahattaṃ pattā, sabbe te evarūpaṃ savanaṃ labhitvā kalyāṇamittena ācariyena dinnanayaṃ nissāya no anissāya. Tasmāssa āditova evarūpī kathā kathetabbāti.

Kesesu pana oropitesu haliddicuṇṇena vā gandhacuṇṇena vā sīsañca sarīrañca ubbaṭṭetvā gihigandhaṃ apanetvā kāsāyāni tikkhattuṃ vā dvikkhattuṃ vā sakiṃ vā paṭiggāhetabbo. Athāpissa hatthe adatvā ācariyo vā upajjhāyo vā sayameva acchādeti, vaṭṭati. Sacepi aññaṃ daharaṃ vā sāmaṇeraṃ vā upāsakaṃ vā āṇāpeti 『『āvuso, etāni kāsāyāni gahetvā etaṃ acchādehī』』ti taṃyeva vā āṇāpeti 『『etāni gahetvā acchādehī』』ti sabbaṃ vaṭṭati. Sabbaṃ tena bhikkhunāva dinnaṃ hoti.

Yaṃ pana nivāsanaṃ vā pārupanaṃ vā anāṇattiyā nivāseti vā pārupati vā, taṃ apanetvā puna dātabbaṃ. Bhikkhunā hi sahatthena vā āṇattiyā vā dinnameva kāsāvaṃ vaṭṭati, adinnaṃ na vaṭṭati, sacepi tasseva santakaṃ hoti, ko pana vādo upajjhāyamūlake! Ayaṃ 『『paṭhamaṃ kesamassuṃ ohāretvā kāsāyāni vatthāni acchādāpetvā ekaṃsaṃ uttarāsaṅgaṃ kārāpetvā』』ti ettha vinicchayo.

Bhikkhūnaṃpāde vandāpetvāti ye tattha sannipatitā bhikkhū, tesaṃ pāde vandāpetvā; atha saraṇaggahaṇatthaṃ ukkuṭikaṃ nisīdāpetvā añjaliṃ paggaṇhāpetvā evaṃ vadehīti vattabbo. 『『Yamahaṃ vadāmi, taṃ vadehī』』ti vattabbo. Athassa upajjhāyena vā ācariyena vā 『『buddhaṃ saraṇaṃ gacchāmī』』tiādinā nayena saraṇāni dātabbāni yathāvuttapaṭipāṭiyāva na uppaṭipāṭiyā. Sace hi ekapadampi ekakkharampi uppaṭipāṭiyā deti, buddhaṃ saraṇaṃyeva vā tikkhattuṃ datvā puna itaresu ekekaṃ tikkhattuṃ deti, adinnāni honti saraṇāni.

Imañca pana saraṇagamanūpasampadaṃ paṭikkhipitvā anuññātaupasampadā ekato suddhiyā vaṭṭati. Sāmaṇerapabbajjā pana ubhatosuddhiyāva vaṭṭati, no ekato suddhiyā. Tasmā upasampadāya sace ācariyo ñattidosañceva kammavācādosañca vajjetvā kammaṃ karoti, sukataṃ hoti. Pabbajjāya pana imāni tīṇi saraṇāni bukāradhakārādīnaṃ byañjanānaṃ ṭhānakaraṇasampadaṃ ahāpenteneva ācariyenapi antevāsikenapi vattabbāni. Sace ācariyo vattuṃ sakkoti, antevāsiko na sakkoti; antevāsiko vā sakkoti, ācariyo na sakkoti; ubhopi vā na sakkonti, na vaṭṭati. Sace pana ubhopi sakkonti, vaṭṭati.

以下是完整的簡體中文直譯： 在剃髮沐浴時，或在剪髮時，不應說："你是知名的，有聲譽的，現在我們依靠你不會感到疲憊。"也不應談論其他無關的話題。然後應該對他說："尊敬的，請仔細思考，建立正念。"應該解釋觸身五處作意。在解釋時，應該通過面板、形狀、氣味、意向、位置等方面，使不凈、可厭、可憎、無生命的本質變得明顯。如果他之前已經被磨練過、已經修習過，就像已經準備穿刺荊棘的成熟膿腫，又如已經準備迎接日出的成熟蓮花，那麼一旦開始專注作意，智慧就會像在山上粉碎煩惱山一樣迅速生起，並會直接證得阿羅漢果。凡是在剃刀邊緣證得阿羅漢果的人，都是通過聽聞這樣的教導，依靠善知識和老師給予的方法。因此，從一開始就應該這樣談論。 在剃髮后，用薑黃粉或香粉塗抹頭部和身體，去除世俗氣息，應該接受袈裟三次或兩次，或一次。如果老師或授戒師不給他拿在手中，而是親自為他穿上，這是可以的。即使他吩咐另一個年輕比丘、沙彌或居士說："尊敬的，拿這些袈裟給他穿上"，或者直接吩咐"拿著這些穿上"，都是可以的。所有的一切都被認為是由那位比丘給予的。 如果穿著或披著衣服是未經允許的，就應該脫下並重新給予。比丘親自給予或通過他人給予的袈裟是允許的，未給予的不允許。即使是屬於他自己的，何況是從授戒師那裡得到的！這是關於"首先剃髮，穿上袈裟，單肩披上上衣"的判定。 令比丘們頂禮：讓在場的比丘們頂禮，然後令他跪坐以接受皈依，舉起合掌，這樣說："你要這樣說。"應該說："你說我所說的。"然後由授戒師或老師按照"我皈依佛"等方式給予皈依，按照之前說明的順序，不是反向。如果他以相反順序給予哪怕一個詞或一個音節，或者先三次給予佛皈依，然後在其他皈依中每次給予三次，那麼皈依就是未給予的。 拒絕這種皈依儀式后，被允許的具足戒儀式一起凈化是可以的。沙彌出家儀式則需要雙方凈化，而不是一起凈化。因此，在具足戒儀式中，如果老師避開了請求的缺陷和儀式宣告的缺陷而執行儀式，就是正確完成的。在出家儀式中，這三個皈依，無論是老師還是學生，只要能夠正確發音，就應該宣說。如果老師能說而學生不能，或學生能說而老師不能，或兩者都不能，都是不可以的。但如果兩者都能，則是可以的。

Imāni ca pana dadamānena 『『buddhaṃ saraṇaṃ gacchāmī』』ti evaṃ ekasambandhāni anunāsikantāni vā katvā dātabbāni, 『『buddhaṃ saraṇaṃ gacchāmī』』ti evaṃ vicchinditvā makārantāni vā katvā dātabbāni. Andhakaṭṭhakathāyaṃ nāmaṃ sāvetvā 『『ahaṃ bhante buddharakkhito yāvajīvaṃ buddhaṃ saraṇaṃ gacchāmī』』ti vuttaṃ, taṃ ekaaṭṭhakathāyampi natthi, pāḷiyampi na vuttaṃ, tesaṃ rucimattameva, tasmā na gahetabbaṃ. Na hi tathā avadantassa saraṇaṃ kuppatīti.

Anujānāmi bhikkhaveimehi tīhi saraṇagamanehi pabbajjaṃ upasampadanti imehi buddhaṃ saraṇaṃ gacchāmītiādīhi evaṃ tikkhattuṃ ubhatosuddhiyā vuttehi tīhi saraṇagamanehi pabbajjañceva upasampadañca anujānāmīti attho. Tattha yasmā upasampadā parato paṭikkhittā, tasmā sā etarahi saraṇamatteneva na ruhati. Pabbajjā pana yasmā parato 『『anujānāmi, bhikkhave, imehi tīhi saraṇagamanehi sāmaṇerapabbajja』』nti anuññātā eva, tasmā sā etarahipi saraṇamatteneva ruhati. Ettāvatā hi sāmaṇerabhūmiyaṃ patiṭṭhito hoti.

Sace panesa matimā hoti paṇḍitajātiko, athassa tasmiṃyeva ṭhāne sikkhāpadāni uddisitabbāni. Kathaṃ? Yathā bhagavatā uddiṭṭhāni. Vuttañhetaṃ –

『『Anujānāmi , bhikkhave, sāmaṇerānaṃ dasa sikkhāpadāni, tesu ca sāmaṇerehi sikkhituṃ. Pāṇātipātā veramaṇī, adinnādānā veramaṇī, abrahmacariyā veramaṇī, musāvādā veramaṇī, surāmerayamajjapamādaṭṭhānā veramaṇī, vikālabhojanā veramaṇī, naccagītavāditavisūkadassanā veramaṇī, mālāgandhavilepanadhāraṇamaṇḍanavibhūsanaṭṭhānā veramaṇī, uccāsayanamahāsayanā veramaṇī, jātarūparajatapaṭiggahaṇā veramaṇī』』ti (mahāva. 106).

Andhakaṭṭhakathāyaṃ pana 『『ahaṃ, bhante, itthannāmo yāvajīvaṃ pāṇātipātā veramaṇisikkhāpadaṃ

Samādiyāmī』』ti evaṃ saraṇadānaṃ viya sikkhāpadadānampi vuttaṃ, taṃ neva pāḷiyaṃ na aṭṭhakathāsu atthi, tasmā yathāpāḷiyāva uddisitabbāni. Pabbajjā hi saraṇagamaneheva siddhā, sikkhāpadāni pana kevalaṃ sikkhāparipūraṇatthaṃ jānitabbāni. Tasmā tāni pāḷiyaṃ āgatanayena uggahetuṃ asakkontassa yāya kāyaci bhāsāya atthavasenapi ācikkhituṃ vaṭṭati. Yāva pana attanā sikkhitabbasikkhāpadāni na jānāti, saṅghāṭipattacīvaradhāraṇaṭṭhānanisajjādīsu pānabhojanādividhimhi ca na kusalo hoti, tāva bhojanasālaṃ vā salākabhājanaṭṭhānaṃ vā aññaṃ vā tathārūpaṭṭhānaṃ na pesetabbo, santikāvacaroyeva kātabbo, bāladārako viya paṭijaggitabbo, sabbamassa kappiyākappiyaṃ ācikkhitabbaṃ, nivāsanapārupanādīsu ābhisamācārikesu vinetabbo. Tenāpi 『『anujānāmi, bhikkhave, dasahaṅgehi samannāgataṃ sāmaṇeraṃ nāsetu』』nti (mahāva. 108) evaṃ parato vuttāni dasa nāsanaṅgāni ārakā parivajjetvā ābhisamācārikaṃ paripūrentena dasavidhe sīle sādhukaṃ sikkhitabbanti.

Pabbajjākathā niṭṭhitā.

Dutiyamārakathā

35.Mayhaṃ kho bhikkhaveti mayā khoti attho. Atha vā yo mayhaṃ yoniso manasikāro, tena hetunāti attho. Puna anuppattāti ettha vibhattiṃ pariṇāmetvā mayāti vattabbaṃ.

Dutiyamārakathā niṭṭhitā.

Bhaddavaggiyakathā

以下是完整的簡體中文直譯： 這些應當通過「我皈依佛」這樣的單音節語句或通過鼻音發音來給予，或通過「我皈依佛」這樣的方式分開發音來給予。在《暗喻經》中提到：「我，尊敬的，受到佛的保護，終生皈依佛」，這在單一的經文中沒有提到，在巴利文中也沒有提到，因此僅僅是眾人的喜好，所以不應被採納。因為不應認為如此說的皈依是無效的。 我允許比丘們通過這三種皈依來獲得出家和具足戒，即通過「我皈依佛」等等，三次的雙重清凈的皈依。由於具足戒是他人所禁止的，因此現在僅僅通過皈依是不夠的。而出家則因為早已被允許「我允許，比丘們通過這三種皈依獲得沙彌出家」，所以它在這種情況下也僅僅通過皈依是足夠的。至此，沙彌的身份就確立了。 如果此人是有智慧的聰明人，那麼在他所處的位置應當指示戒律。如何指示？如同佛陀所指示的。這樣說： 「我允許，比丘們，沙彌們的十條戒律，由這些沙彌來學習。殺生戒，禁止殺生；盜戒，禁止偷盜；淫戒，禁止淫亂；妄言戒，禁止說謊；酒戒，禁止飲酒；不當飲食戒，禁止不當飲食；歌舞樂器和觀賞表演戒，禁止參與；花香塗抹和裝飾戒，禁止使用；高座和大床戒，禁止使用；金銀財寶戒，禁止接受。」（《大經》106） 在《暗喻經》中提到：「我，尊敬的，名為某某，終生皈依殺生戒」，這就如同皈依的給予一樣，戒律的給予也是如此，這在巴利文和註釋中都沒有提到，因此應當如巴利文中所述。出家是通過皈依而成就的，而戒律則僅僅是爲了完成學習而應當知道。因此應當以巴利文所來的方式來理解那些戒律。只要他自己不瞭解應當學習的戒律，他在持法衣、飲食等方面就不會熟練，因此不應送他去餐廳或盛器等地方，只有在附近的地方可以進行，應當如同小孩一般被看護，所有的適當與不適當都應當告知他，在衣物穿著等方面也應當被教導。因此，我也說：「我允許，比丘們，十個方面的沙彌不應被毀壞。」（《大經》108）因此，除了前面提到的十個毀滅的方面外，應當通過良好的行為來完善十種戒律。 出家論已結束。 第二個魔王論 35.我對比丘的意思是我自己。或者是，我的正念是如此，所以這就是原因。再者，未到達的意思是應當轉變為「我」的形式。 第二個魔王論已結束。 善良的章節

36.Bhaddavaggiyāti te kira rājakumārā rūpena ca cittena ca bhaddakā vaggabandhena ca vicaranti, tasmā 『『bhaddavaggiyā』』ti vuccanti. Tena hi voti ettha vokāro nipātamatto. Dhammacakkhuṃ udapādīti kesañci sotāpattimaggo, kesañci sakadāgāmimaggo, kesañci anāgāmimaggo udapādi. Tayopi hi ete maggā 『『dhammacakkhū』』ti vuccanti. Te kira tuṇḍilajātake tiṃsadhuttā ahesuṃ, atha tuṇḍilovādaṃ sutvā pañcasīlāni rakkhiṃsu; idaṃ nesaṃ pubbakammaṃ.

Bhaddavaggiyakathā niṭṭhitā.

Uruvelapāṭihāriyakathā

37.Pamukhoti pubbaṅgamo. Pāmokkhoti uttamo visuddhapañño.

38.Anupahaccāti avināsetvā. Tejasā tejanti attano tejena nāgassa tejaṃ. Pariyādiyeyyanti abhibhaveyyaṃ, vināseyyaṃ vāti. Makkhanti kodhaṃ. Natveva ca kho arahā yathā ahanti attānaṃ 『『arahā aha』』nti maññamāno vadati.

39.Nerañjarāyaṃ bhagavātiādikā gāthāyo pacchā pakkhittā.

44-9.Vissajjeyyanti sukkhāpanatthāya pasāretvā ṭhapeyyanti attho. 『『Bhante āhara hattha』』nti evaṃ vadanto viya oṇatoti āharahattho. Uyyojetvāti vissajjetvā. Mandāmukhiyoti aggibhājanāni vuccanti.

51.Cirapaṭikāti cirakālato paṭṭhāya.

52.Kesamissantiādīsu kesā eva kesamissaṃ. Esa nayo sabbattha. Khārikājanti khāribhāro.

Uruvelapāṭihāriyakathā niṭṭhitā.

Bimbisārasamāgamakathā

55.Laṭṭhivaneti tāluyyāne. Suppatiṭṭhe cetiyeti aññatarasmiṃ vaṭarukkhe; tassa kiretaṃ nāmaṃ. Dvādasanahutehīti ettha ekaṃ nahutaṃ dasasahassāni. Ajjhabhāsīti tesaṃ kaṅkhācchedanatthaṃ abhāsi.

Kisakovadānoti tāpasacariyāya kisasarīrattā 『『kisako』』ti laddhanāmānaṃ tāpasānaṃ ovādako anusāsako samānoti attho. Atha vā sayaṃ kisako tāpaso samāno vadāno ca aññe ovadanto anusāsantotipi attho. Kathaṃ pahīnanti kena kāraṇena pahīnaṃ. Idaṃ vuttaṃ hoti – 『『tvaṃ uruvelavāsiaggiparicārakānaṃ tāpasānaṃ sayaṃ ovādācariyo samāno kiṃ disvā pahāsi, pucchāmi taṃ etamatthaṃ kena kāraṇena tava aggihuttaṃ pahīna』』nti.

Dutiyagāthāya ayamattho – ete rūpādike kāme itthiyo ca yaññā abhivadanti, svāhaṃ etaṃ sabbampi rūpādikaṃ kāmappabhedaṃ khandhupadhīsu malanti ñatvā yasmā ime yiṭṭhahutappabhedā yaññā malameva vadanti, tasmā na yiṭṭhe na hute arañjiṃ; yiṭṭhe vā hute vā nābhiraminti attho.

Tatiyagāthāya – atha kocarahīti atha kvacarahi. Sesaṃ uttānameva.

Catutthagāthāya – padanti nibbānapadaṃ. Santasabhāvatāya santaṃ. Upadhīnaṃ abhāvena anupadhikaṃ. Rāgakiñcanādīnaṃ abhāvena akiñcanaṃ. Tīsu bhavesu alaggatāya yaṃ kāmabhavaṃ yaññā vadanti, tasmimpi kāmabhave asattaṃ. Jātijarāmaraṇānaṃ abhāvena anaññathābhāviṃ. Attanā bhāvitena maggeneva adhigantabbaṃ, na aññena kenaci adhigametabbanti anaññaneyyaṃ. Yasmā īdisaṃ padamaddasaṃ, tasmā na yiṭṭhe na hute arañjiṃ. Tena kiṃ dasseti? Yo ahaṃ devamanussalokasampattisādhake na yiṭṭhe na hute arañjiṃ, so kiṃ vakkhāmi 『『ettha nāma me devamanussaloke rato mano』』ti.

1. Evaṃ sabbaloke anabhiratibhāvaṃ pakāsetvā atha kho āyasmā uruvelakassapo 『『sāvakohamasmī』』ti evaṃ bhagavato sāvakabhāvaṃ pakāsesi. Tañca kho ākāse vividhāni pāṭihāriyāni dassetvā. Dhammacakkhunti sotāpattimaggañāṇaṃ.

以下是完整的簡體中文直譯： 36.所謂「善者」，是指那些王子們在外形和心智上都很美好，因而被稱為「善者」。因此，這裡「善者」是指稱謂的本質。法眼生起時，即是指某種程度的入道，某種程度的再來道，某種程度的無來道生起。這三條道路都被稱為「法眼」。他們在《舌頭鳥經》中是三十個善者，聽到舌頭鳥的教導后，守護五戒；這是他們的前世因緣。 善者的論述已結束。 烏魯韋拉的神通論 37. 「顯現」是指最初的出現。「超越」是指最卓越的清凈智慧。 38. 「不損害」是指不讓其消失。以自己的光明來照耀那條蛇的光明。「包圍」是指壓制與毀滅。憤怒是指憤恨。阿羅漢不會如同認為「我就是阿羅漢」那樣說。 39. 以「在內闡明」的方式，關於「佛陀在尼蘭佳河」的歌謠在後面被提到。 44-9. 「放下」是指爲了乾燥而展開並放置。「尊敬地拿來」是像這樣說的，手拿著像是拿來一樣。被放下是指被放棄。緩慢的面孔是指盛火的器皿。 51. 「長久以來」是指從很久以前開始。 52. 在「頭髮捆綁」等中，頭髮即是頭髮捆綁。這一規則適用於所有。砍伐者是指砍伐的重擔。 烏魯韋拉的神通論已結束。 賓比薩羅的會談論 55. 「長久的」是指樹上的果實。穩固的聖地是指某棵大樹；這是它的名字。十二個果實是指這裡一個果實有十千個。爲了消除他們的疑慮而說。 「瘦弱者」是指因修行而瘦弱的修行者，名為「瘦者」的修行者的教導者。或者說，自己是瘦弱的修行者，正在教導他人。如何被放棄是指什麼原因被放棄。這是說：「你看到居住在烏魯韋拉的火祭者，自己作為教導者，看到什麼而放棄，問你這是因為什麼原因你的火祭被放棄？」 第二首歌的意思是：這些色法和女眾所說的祭品，都是我所知的，所有色法中的慾望都是污垢，因此他們說「污垢」，所以不應在祭品中不受歡迎；在祭品中無論是受歡迎還是不受歡迎的意思。 第三首歌的意思是：即使是某個地方，或某個時間。其餘的都是直接的引述。 第四首歌的意思是：這是涅槃的道。因其安寧的性質而安靜。因為沒有上界而不受拘束。因為沒有貪慾和執著而無所有。在三界中不被束縛的，慾望界的祭品，因此在慾望界中不被執著。因沒有生、老、死而無異相。應當通過自身的修行而獲得，而不是通過他人而獲得，因此是無異的。因為看到了這樣的境界，所以不應在祭品中不受歡迎。因此有什麼可展示的呢？我在天人和人間的福報中不受歡迎，所以我怎麼能說「在這裡我在天人和人間的福報中愉悅」呢？ 56. 如此展示在所有世界中不被喜愛的狀態，然後尊者烏魯韋拉卡薩波說：「我是一名弟子」，如此展示了佛陀的弟子身份。並在空中展示各種神通。法眼是指入道的智慧。

57.Assāsakāti āsīsanā; patthanāti attho. Esāhaṃ bhanteti ettha pana kiñcāpi maggappaṭivedhenevassa siddhaṃ saraṇagamanaṃ, tattha pana nicchayagamanameva gato, idāni vācāya attasanniyyātanaṃ karoti. Maggavasenevāyaṃ niyatasaraṇataṃ patto, taṃ paresaṃ vācāya pākaṭaṃ karonto paṇipātagamanañca gacchanto evaṃ vadati.

58.Siṅgīnikkhasavaṇṇoti siṅgīsuvaṇṇanikkhena samānavaṇṇo. Dasavāsoti dasasu ariyavāsesu vutthavāso. Dasadhammavidūti dasakammapathavidū. Dasabhi cupetoti dasahi asekkhehi aṅgehi upeto. Sabbadhidantoti sabbesu danto; bhagavato hi cakkhuādīsu kiñci adantaṃ nāma natthi.

59.Bhagavantaṃ bhuttāviṃ onītapattapāṇiṃ ekamantaṃ nisīdīti bhagavantaṃ bhuttavantaṃ pattato ca apanītapāṇiṃ sallakkhetvā ekasmiṃ padese nisīdīti attho. Atthikānanti buddhābhivādanagamanena ca dhammasavanena ca atthikānaṃ. Abhikkamanīyanti abhigantuṃ sakkuṇeyyaṃ. Appākiṇṇanti anākiṇṇaṃ. Appasaddanti vacanasaddena appasaddaṃ. Appanigghosanti nagaranigghosasaddena appanigghosaṃ. Vijanavātanti anusañcaraṇajanassa sarīravātena virahitaṃ. 『『Vijanavāda』』ntipi pāṭho; anto janavādena rahitanti attho. 『『Vijanapāta』』ntipi pāṭho; janasañcāravirahitanti attho. Manussarāhaseyyakanti manussānaṃ rahassakiriyaṭṭhāniyaṃ. Paṭisallānasāruppanti vivekānurūpaṃ.

Sāriputtamoggallānapabbajjākathā

以下是完整的簡體中文直譯： 57. 「呼吸者」是指給予安慰；「期望」是其意思。我說：「尊敬的」，這裡雖然通過道的領悟而達成了皈依，但在這裡是走向確定的皈依，現在通過言語進行自我安頓。通過道路的方式，達到了確定的皈依，正因為如此，向他人通過言語顯現出這一點，正如在行走時所說的。 58. 「如同蜜蜂的顏色」是指在蜜蜂的顏色中相同的顏色。 「十住」是指在十個聖住中所住。 「十法知者」是指十種行道的知識。 「十者」是指具備十種不可動搖的特徵。 「無所不馴」是指在所有方面都被馴服；因為尊者的眼睛等中沒有任何不馴服的存在。 59. 「尊者吃過飯，放下了手中的碗，坐在一旁」是指尊者吃過飯後，手中放下碗，坐在一個地方。 「有意義的」是指通過禮佛和聽法而有意義的。 「可接近的」是指能夠前往的。 「少雜亂的」是指沒有雜亂。 「少聲音的」是指聲音很少。 「少吼叫的」是指城市中吼叫的聲音很少。 「無眾生的」是指沒有眾生的身體之風。 「無眾生的」也是一種說法；是指沒有內在眾生的說法。「無眾生的」也是一種說法；是指沒有眾生的遷徙。 「人類的隱秘之所」是指人類的秘密行為之地。 「適合獨處」是指適合獨處的狀態。 舍利弗和目犍連的出家論

60.Sāriputtamoggallānāti sāriputto ca moggallāno ca. Tehi katikā katā hoti『『yo paṭhamaṃ amataṃ adhigacchati, so ārocetū』』ti te kira ubhopi gihikāle upatisso kolitoti evaṃ paññāyamānanāmā aḍḍhateyyasatamāṇavakaparivārā giraggasamajjaṃ agamaṃsu. Tatra nesaṃ mahājanaṃ disvā etadahosi – 『『ayaṃ nāma evaṃ mahāsattanikāyo appatte vassasate maraṇamukhe patissatī』』ti. Atha ubhopi uṭṭhitāya parisāya aññamaññaṃ pucchitvā ekajjhāsayā paccupaṭṭhitamaraṇasaññā sammantayiṃsu 『『samma maraṇe sati amatenāpi bhavitabbaṃ, handa mayaṃ amataṃ pariyesāmā』』ti amatapariyesanatthaṃ sañcayassa channaparibbājakassa santike saparisā pabbajitvā katipāheneva tassa ñāṇavisaye pāraṃ gantvā amataṃ apassantā pucchiṃsu 『『kiṃ nu kho, ācariya, aññopettha sāro atthī』』ti? 『『Natthāvuso, ettakameva ida』』nti ca sutvā 『『tucchaṃ idaṃ āvuso nissāraṃ, yo dāni amhesu paṭhamaṃ amataṃ adhigacchati, so itarassa ārocetū』』ti katikaṃ akaṃsu. Tena vuttaṃ – 『『tehi katikā katā hotī』』tiādi.

Pāsādikena abhikkantenātiādīsu itthambhūtalakkhaṇe karaṇavacanaṃ veditabbaṃ. Atthikehi upaññātaṃ magganti etaṃ anubandhanassa kāraṇavacanaṃ; idañhi vuttaṃ hoti – 『『yaṃnūnāhaṃ imaṃ bhikkhuṃ piṭṭhito piṭṭhito anubandheyyaṃ, kasmā ? Yasmā idaṃ piṭṭhito piṭṭhito anubandhanaṃ nāma atthikehi upaññātaṃ maggaṃ ñāto ceva upagato ca maggo』』ti attho. Atha vā atthikehi amhehi 『『maraṇe sati amatenāpi bhavitabba』』nti evaṃ kevalaṃ atthīti upaññātaṃ nibbānaṃ nāma, taṃ magganto pariyesantoti evampettha attho daṭṭhabbo.

Piṇḍapātaṃ ādāya paṭikkamīti sudinnakaṇḍe vuttappakāraṃ aññataraṃ kuṭṭamūlaṃ upasaṅkamitvā nisīdi. Sāriputtopi kho 『『akālo kho tāva pañhaṃ pucchitu』』nti kālaṃ āgamayamāno ekamantaṃ ṭhatvā vattapaṭipattipūraṇatthaṃ katabhattakiccassa therassa attano kamaṇḍaluto udakaṃ datvā dhotahatthapādena therena saddhiṃ paṭisanthāraṃ katvā pañhaṃ pucchi. Tena vuttaṃ – 『『atha kho sāriputto paribbājako』』tiādi. Na tāhaṃ sakkomīti na te ahaṃ sakkomi. Ettha ca paṭisambhidāppatto thero na ettakaṃ na sakkoti. Atha kho imassa dhammagāravaṃ uppādessāmīti sabbākārena buddhavisaye avisayabhāvaṃ gahetvā evamāha.

Ye dhammā hetuppabhavāti hetuppabhavā nāma pañcakkhandhā; tenassa dukkhasaccaṃ dasseti. Tesaṃ hetuṃ tathāgato āhāti tesaṃ hetu nāma samudayasaccaṃ; tañca tathāgato āhāti dasseti. Tesañca yo nirodhoti tesaṃ ubhinnampi saccānaṃ yo appavattinirodho; tañca tathāgato āhāti attho. Tenassa nirodhasaccaṃ dasseti. Maggasaccaṃ panettha sarūpato adassitampi nayato dassitaṃ hoti, nirodhe hi vutte tassa sampāpako maggo vuttova hoti. Atha vā tesañca yo nirodhoti ettha tesaṃ yo nirodho ca nirodhupāyo cāti evaṃ dvepi saccāni dassitāni hontīti. Idāni tamevatthaṃ paṭipādento āha – 『『evaṃvādī mahāsamaṇo』』ti.

以下是完整的簡體中文直譯： 60. 「舍利弗與目犍連」是舍利弗與目犍連。由他們所做的那些，正如「誰首先獲得了不死，他就應當告知」那樣，他們兩人都在居士時期是名聲顯赫的，因而有一百五十個修行者隨行而來，前往山頂。看到那裡的大眾，他們心中想：「這真是一個偉大的眾生，豈能在七十歲時面臨死亡？」於是他們都站起身來，互相詢問，經過共同的死亡觀念，他們達成共識：「在死亡中，若有覺知，就應當有不死的存在。我們應該尋求不死。」爲了尋求不死，他們在隱士的指導下，帶著隨行的人出家，經過一段時間在知識的領域中達到彼岸，未見不死，他們問道：「老師，這裡還有其他的實質存在嗎？」「沒有，朋友，只有這一點。」聽到這樣的話，他們說：「這真是空洞的，朋友，沒有意義，誰若能首先獲得不死，就應當告知他。」因此說：「由他們所做的事情正如所述。」 在「通過房屋的入口」中，女性的特徵應當被理解為行為的表達。由有意義的眾生所指的道路是因緣的表達；這可以理解為：「我若能跟隨這個比丘，為什麼？因為這跟隨的道路是由有意義的眾生所知曉和接納的。」或者說，因有意義的眾生而「在死亡中，若有覺知，就應當有不死的存在」，這僅僅是有意義的，因此被稱為涅槃，這裡應當理解為尋求的道路。 帶著乞食回去，前往一個很難找到的地方，坐下來。舍利弗也因為「現在是提問的時機」而來到這裡，站在一旁，爲了完成說法的任務，向長者供水，洗凈手腳后，與長者交談，提出問題。因此說：「於是舍利弗問道，隱士……」。我不能這樣說，我無法做到。這裡的阿羅漢沒有能力做到這一點。於是他想要闡明這一法的莊嚴，全面地闡述佛法的無邊。 「諸法因緣生」是指五蘊；因此向他展示苦的真理。對此的因，正如如來所說的；對此的因即是生起的真理；如來也對此加以闡述。對於它們的滅，正是這兩個真理的滅；如來也對此加以闡述。因此，向他展示滅的真理。而道路的真理則是從本質上雖未見而從方法上顯現，因在滅的情況下，所說的成就的道路便是所說的。或者說，對於它們的滅，正是它們的滅和滅的方式；因此這兩個真理都被顯現出來。現在爲了闡明這一點，他說：「如此說的偉大修行者」。

Eseva dhammo yadi tāvadevāti sacepi ito uttari natthi, ettakameva idaṃ sotāpattiphalamattameva pattabbaṃ, tathāpi eso eva dhammoti attho. Paccabyattha padamasokanti yaṃ mayaṃ pariyesamānā vicarāma, taṃ padamasokaṃ paṭividdhāttha tumhe; pattaṃ taṃ tumhehīti attho. Adiṭṭhaṃ abbhatītaṃ bahukehi kappanahutehīti amhehi nāma idaṃ padaṃ bahukehi kappanahutehi adiṭṭhameva abbhatītaṃ; iti tassa padassa adiṭṭhabhāvena dīgharattaṃ attano mahājānibhāvaṃ dīpeti.

62.Gambhīre ñāṇavisayeti gambhīre ceva gambhīrassa ca ñāṇassa visayabhūte. Anuttare upadhisaṅkhayeti nibbāne. Vimutteti tadārammaṇāya vimuttiyā vimutte. Byākāsīti 『『etaṃ me sāvakayugaṃ bhavissati aggaṃ bhaddayuga』』nti vadanto sāvakapāramiññāṇe byākāsi. Sāva tesaṃ āyasmantānaṃ upasampadā ahosīti sā ehibhikkhūpasampadāyeva tesaṃ upasampadā ahosi. Evaṃ upasampannesu ca tesu mahāmoggallānatthero sattahi divasehi arahatte patiṭṭhito, sāriputtatthero aḍḍhamāsena.

Atīte kira anomadassī nāma buddho loke udapādi. Tassa sarado nāma tāpaso sake assame nānāpupphehi maṇḍapaṃ katvā pupphāsaneyeva bhagavantaṃ nisīdāpetvā bhikkhusaṅghassāpi tatheva maṇḍapaṃ katvā pupphāsanāni paññapetvā aggasāvakabhāvaṃ patthesi. Patthayitvā ca sirīvaḍḍhassa nāma seṭṭhino pesesi 『『mayā aggasāvakaṭṭhānaṃ patthitaṃ, tvampi āgantvā ekaṃ ṭhānaṃ patthehī』』ti. Seṭṭhi nīluppalamaṇḍapaṃ katvā buddhappamukhaṃ bhikkhusaṅghaṃ, tattha bhojetvā dutiyasāvakabhāvaṃ patthesi. Tesu saradatāpaso sāriputtatthero jāto, sirīvaḍḍho mahāmoggallānattheroti idaṃ nesaṃ pubbakammaṃ.

63.Aputtakatāyātiādīsu yesaṃ puttā pabbajanti, tesaṃ aputtakatāya. Yāsaṃ patī pabbajanti, tāsaṃ vedhabyāya vidhavābhāvāya. Ubhayenāpi kulupacchedāya. Sañcayānīti sañcayassa antevāsikāni. Magadhānaṃ giribbajanti magadhānaṃ janapadassa giribbajaṃ nagaraṃ. Mahāvīrāti mahāvīriyavanto. Nayamānānanti nayamānesu. Bhummatthe sāmivacanaṃ, upayogatthe vā. Kā usūyā vijānatanti dhammena nayantīti evaṃ vijānantānaṃ kā issā.

Sāriputtamoggallānapabbajjākathā niṭṭhitā.

Upajjhāyavattakathā

64-

以下是完整的簡體中文直譯： 61. 「如果這就是法」，如果沒有其他，只有這一點是須陀洹果，儘管如此，這就是法的意思。「所尋求的無憂之處」是我們所行走之處，這個無憂之處是爲了你們所獲得的；獲得的就是你們的意思。未見的、超越的，因多次的造作而未見的，這是我們所稱之為的，因多次的造作而未見的；因此，通過未見的狀態，長久以來展現了自身的偉大眾生的狀態。 62. 「深邃的知識領域」是指深邃且深邃的知識的領域。無上的、超越的，意指涅槃。解脫是指通過所緣的解脫而解脫。闡述是指「這將是我的弟子團，最優越的美好團體」，他在弟子圓滿的知識上進行了闡述。彼時他們的尊者們的受戒是通過「來吧，出家」的受戒而獲得的。如此，受戒后，偉大的目犍連尊者在七天內達到了阿羅漢果，舍利弗尊者則在八個月內達成。 在過去，名為阿難的佛陀在世上出現。他的弟子名為沙羅，設立了花環，令佛陀坐在花座上，同時也為僧團設立了相同的花座，渴望獲得最高的弟子地位。並且，他向名為大富翁的首富發送了資訊：「我已渴望獲得最高的弟子地位，你也應當來此獲得一個位置。」首富設立了藍寶石的花環，供養佛陀及僧團，在那裡供養后，渴望獲得第二個弟子地位。在他們中，沙羅尊者出生，名為大富翁的目犍連尊者，這就是他們的前世因緣。 63. 「無子之人」是指那些子女出家的人，因而稱之為無子。那些妻子出家的人，因而稱之為無妻。兩者皆可稱為破家者。 「聚集者」是指聚集的隨行者。 「摩揭陀」是指摩揭陀國的山地城市。 「大勇者」是指擁有大勇氣的人。 「引導者」是指正在引導的人。「地面」是指地面的稱謂，或是指使用的地方。「為何羨慕」是指通過法而引導，因此，羨慕是指通過法而獲得的。 舍利弗與目犍連的出家論已結束。 上師的教導論

5.Anupajjhāyakāti vajjāvajjaṃ upanijjhāyakena garunā virahitā. Anākappasampannāti na ākappena sampannā; samaṇasāruppācāravirahitāti attho . Uparibhojaneti bhojanassa upari. Uttiṭṭhapattanti piṇḍāya caraṇakapattaṃ. Tasmiñhi manussā ucchiṭṭhasaññino, tasmā uttiṭṭhapattanti vuttaṃ. Atha vā uṭṭhahitvā pattaṃ upanāmentīti evampettha attho daṭṭhabbo. Anujānāmi bhikkhave upajjhāyanti upajjhāyaṃ gahetuṃ anujānāmīti attho. Puttacittaṃ upaṭṭhapessatīti putto me ayanti evaṃ gehassitapemavasena cittaṃ upaṭṭhapessati. Esa nayo dutiyapadepi. Sagāravā sappatissāti garubhāvañceva jeṭṭhakabhāvañca upaṭṭhapetvā. Sabhāgavuttinoti sabhāgajīvikā. Sāhūti vātiādīni pañca padāni upajjhāyabhāvasampaṭicchanavevacanāni. Kāyena viññāpetīti evaṃ saddhivihārikena 『『upajjhāyo me bhante hohī』』ti tikkhattuṃ vutte sace upajjhāyo 『『sāhū』』tiādīsu pañcasu padesu yassa kassaci padassa vasena kāyena vā vācāya vā kāyavācāhi vā 『『gahito tayā upajjhāyo』』ti upajjhāyaggahaṇaṃ viññāpeti, gahito hoti upajjhāyo. Idameva hi ettha upajjhāyaggahaṇaṃ, yadidaṃ upajjhāyassa imesu pañcasu padesu yassa kassaci padassa vācāya vā sāvanaṃ kāyena vā atthaviññāpananti. Keci pana sādhūti sampaṭicchanaṃ sandhāya vadanti. Na taṃ pamāṇaṃ, āyācanadānamattena hi gahito hoti upajjhāyo, na ettha sampaṭicchanaṃ aṅgaṃ. Saddhivihārikenāpi na kevalaṃ iminā me padena upajjhāyo gahitoti ñātuṃ vaṭṭati. 『『Ajjatagge dāni thero mayhaṃ bhāro, ahampi therassa bhāro』』ti idampi ñātuṃ vaṭṭati.

以下是完整的簡體中文直譯： 5. 「上師」是指沒有任何過失的，因而沒有重擔。 「無所顧忌」是指沒有顧忌；「沒有修行者的相似行為」是其意思。 「在飲食之上」是指在飲食之上。 「舉起的碗」是指乞食時所用的碗。在這其中，人們有著被丟棄的印象，因此稱為「舉起的碗」。或者說，指的是「起身後將碗拿來」，這樣的意思應當被理解。 「我允許你們，尊敬的比丘，去拿上師」，是指允許拿取上師。 「孩子的心將被保持」是指「這孩子是我的」，這樣因家庭的情感而保持的心。這個說法在第二個句子中也是如此。 「有海的良好意圖」是指保持重擔和長者的身份。 「有善行的生計」是指有善行的生計。 「善者」是指「善良的」，等其他五個詞是指對上師身份的接受和認可。 「通過身體來表明」是指通過信士說：「上師，我尊敬您。」如果上師在說「善者」等這五個地方中，因某個詞而通過身體或言語或身體言語表明「您被我接受為上師」，則上師被接受。因為這就是上師的接受，正是上師在這五個地方中因某個詞而被認可的意義。有人說「善者」是指對接受的認可。那不是標準，因為僅僅通過請求施捨而被接受為上師，而不是在這裡接受的部分。通過信士也不能僅僅通過這個詞來認定上師被接受。 「現在，尊者對我而言是一個重擔，我也是尊者的重擔」，這也應當被理解。

66.Tatrāyaṃ sammāvattanāti yaṃ vuttaṃ sammā vattitabbanti, tatra ayaṃ sammāvattanā. Kālasseva uṭṭhāya upāhanā omuñcitvāti sacassa paccūsakāle caṅkamanatthāya vā dhotapādapariharaṇatthāya vā paṭimukkā upāhanā pādagatā honti, tā kālasseva uṭṭhāya apanetvā. Dantakaṭṭhaṃ dātabbanti mahantaṃ majjhimaṃ khuddakanti tīṇi dantakaṭṭhāni upanetvā tato yaṃ tīṇi divasāni gaṇhāti, catutthadivasato paṭṭhāya tādisameva dātabbaṃ. Sace aniyamaṃ katvā yaṃ vā taṃ vā gaṇhāti, atha yādisaṃ labhati tādisaṃ dātabbaṃ.

Mukhodakaṃ dātabbanti sītañca uṇhañca udakaṃ upanetvā tato yaṃ tīṇi divasāni vaḷañjeti, catutthadivasato paṭṭhāya tādisameva mukhadhovanodakaṃ dātabbaṃ. Sace aniyamaṃ katvā yaṃ vā taṃ vā gaṇhāti, atha yādisaṃ labhati tādisaṃ dātabbaṃ. Sace duvidhampi vaḷañjeti, duvidhampi upanetabbaṃ. Udakaṃ mukhadhovanaṭṭhāne ṭhapetvā vaccakuṭito paṭṭhāya sammajjitabbaṃ. There vaccakuṭiṃ gate pariveṇaṃ sammajjitabbaṃ; evaṃ pariveṇaṃ asuññaṃ hoti. There vaccakuṭito anikkhanteyeva āsanaṃ paññapetabbaṃ. Sarīrakiccaṃ katvā āgantvā tasmiṃ nisinnassa 『『sace yāgu hotī』』tiādinā nayena vuttavattaṃ kātabbaṃ. Uklāpoti kenaci kacavarena saṅkiṇṇo, sace pana añño kacavaro natthi, udakaphusitāneva honti, hatthenapi pamajjitabbo.

Saguṇaṃ katvāti dve cīvarāni ekato katvā, tā ekato katā dvepi saṅghāṭiyo dātabbā. Sabbañhi cīvaraṃ saṅghaṭitattā 『『saṅghāṭī』』ti vuccati. Tena vuttaṃ – 『『saṅghāṭiyo dātabbā』』ti. Nātidūre gantabbaṃ nāccāsanneti ettha sace upajjhāyaṃ nivattitvā olokentaṃ ekena vā dvīhi vā padavītihārehi sampāpuṇāti, ettāvatā nātidūre nāccāsanne gato hotīti veditabbaṃ. Pattapariyāpannaṃ paṭiggahetabbanti sace upajjhāyena bhikkhācāre yāguyā vā bhatte vā laddhe patto uṇho vā bhāriko vā hoti, attano pattaṃ tassa datvā so patto gahetabboti attho. Na upajjhāyassa bhaṇamānassa antarantarā kathā opātetabbāti antaraghare vā aññatra vā bhaṇamānassa aniṭṭhite tassa vacane aññā kathā na samuṭṭhāpetabbā. Ito paṭṭhāya ca pana yattha yattha nakārena paṭisedho kariyati, sabbattha dukkaṭāpatti veditabbā. Ayañhi khandhakadhammatā. Āpattisāmantā bhaṇamānoti padasodhammaduṭṭhullādivasena āpattiyā āsannavācaṃ bhaṇamāno. Nivāretabboti 『『kiṃ bhante īdisaṃ nāma vattuṃ vaṭṭati, āpatti na hotī』』ti evaṃ pucchantena viya vāretabbo. Vāressāmīti pana katvā 『『mahallaka, mā evaṃ bhaṇā』』ti na vattabbo.

「在這裡，正確的行為」是指所說的「應當正確地行事」，因此這是正確的行為。 「在時刻起身，放下托盤」是指在黎明時分，爲了走動或保持清潔，手中持有的托盤應當在此時起身放下。 「應當給予牙齒」是指應當提供大、中、小三種牙齒的數量，接著在這三天內，應該從第四天開始給予與之相同的。 如果不加限制地計算，得到了什麼，就應當給予相應的。 「應當給予口水」是指提供溫水與冷水，接著在這三天內應當給予與之相同的漱口水。從第四天開始，應當給予與之相同的。如果同時提供兩種水，也應當同時給予。 在漱口水的地方應當放置水，從洗漱處開始應當清理。 若長者在洗漱處，應當清理周圍；這樣一來，周圍便是清潔的。 若長者在洗漱處未離開，應當設定座位。 完成身體的工作后，來到這裡坐下時，應當以「如果有粥」的方式進行所說的行為。 「被打亂」是指被某種器具攪拌，如果沒有其他器具，僅僅是水觸碰的情況下，也應當用手清理。 「合併在一起」是指將兩件袈裟合併在一起，這兩件合併后應當給予兩條僧伽吒。 因為所有的袈裟都被合併在一起，所以稱為「僧伽吒」。因此說：「應當給予僧伽吒。」 「不應離得太遠，也不應太近」，在這裡如果上師回頭看，透過一個或兩個步驟接近，就應當理解為不離得太遠，也不應太近。 「應當接受裝滿的碗」是指如果在上師的乞食中，粥或飯的碗是熱的或重的，那麼應當將自己的碗給他，這樣他就可以接受這個碗。 不應在上師說話時，隨意提起其他話題；在室內或其他地方說話時，不應在此時提起其他話。 從這裡開始，凡是以任何方式被禁止的地方，所有地方都應當被視為有過失的。 這就是法的特性。 「在說話時，若有過失」是指由於說話不當而導致的過失。 「應當禁止」是指「尊者，是否可以說這樣的事情，是否會有過失」，應當這樣詢問以禁止。 「我會禁止」是指說：「長者，不要這樣說。」

Paṭhamataraṃ āgantvāti sace āsanne gāmo hoti, vihāre vā gilāno bhikkhu hoti, gāmato paṭhamataraṃ āgantabbaṃ. Sace dūre gāmo hoti, upajjhāyena saddhiṃ āgacchanto natthi, teneva saddhiṃ gāmato nikkhamitvā cīvarena pattaṃ veṭhetvā antarāmaggato paṭhamataraṃ āgantabbaṃ . Evaṃ nivattantena paṭhamataraṃ āgantvā āsanapaññāpanādi sabbaṃ kiccaṃ kātabbaṃ. Sinnaṃ hotīti tintaṃ sedaggahitaṃ. Caturaṅgulaṃ kaṇṇaṃ ussāretvāti kaṇṇaṃ caturaṅgulappamāṇaṃ atirekaṃ katvā evaṃ cīvaraṃ saṃharitabbaṃ. Kiṃ kāraṇā? Mā majjhe bhaṅgo ahosīti. Samaṃ katvā saṃharitassa hi majjhe bhaṅgo hoti, tato niccaṃ bhijjamānaṃ dubbalaṃ hoti taṃ nivāraṇatthametaṃ vuttaṃ. Tasmā yathā ajja bhaṅgaṭṭhāneyeva sve na bhijjati, tathā divase divase caturaṅgulaṃ ussāretvā saṃharitabbaṃ. Obhoge kāyabandhanaṃ kātabbanti kāyabandhanaṃ saṃharitvā cīvarabhoge pakkhipitvā ṭhapetabbaṃ.

Sacepiṇḍapāto hotīti ettha yo gāmeyeva vā antaraghare vā paṭikkamane vā bhuñjitvā āgacchati, piṇḍaṃ vā na labhati, tassa piṇḍapāto na hoti, gāme abhuttassa pana laddhabhikkhassa vā hoti; tasmā 『『sace piṇḍapāto hotī』』tiādi vuttaṃ. Sacepi tassa na hoti, bhuñjitukāmo ca hoti, udakaṃ datvā attanā laddhatopi piṇḍapāto upanetabbo. Pānīyena pucchitabboti bhuñjamāno tikkhattuṃ 『『pānīyaṃ bhante āhariyatū』』ti pānīyena pucchitabbo. Sace kālo atthi, upajjhāye bhutte sayaṃ bhuñjitabbaṃ. Sace upakaṭṭho kālo, pānīyaṃ upajjhāyassa santike ṭhapetvā sayampi bhuñjitabbaṃ.

Anantarahitāyāti taṭṭikadhammakhaṇḍādīsu yena kenaci anatthatāya paṃsusakkharamissāya bhūmiyā pattho na ṭhapetabboti attho. Sace pana kāḷavaṇṇakatā vā sudhābaddhā vā hoti nirajamattikā, tathārūpāya bhūmiyā ṭhapetuṃ vaṭṭati. Dhotavālikāyapi ṭhapetuṃ vaṭṭati. Paṃsurajasakkharādīsu na vaṭṭati. Tatra pana paṇṇaṃ vā ādhārakaṃ vā ṭhapetvā tatra nikkhipitabbo. Pārato antaṃ orato bhoganti idaṃ cīvaravaṃsādīnaṃ heṭṭhā hatthaṃ pavesetvā abhimukhena hatthena saṇikaṃ nikkhipanatthaṃ vuttaṃ. Ante pana gahetvā bhogena cīvaravaṃsādīnaṃ upari nikkhipantassa bhittiyaṃ bhogo paṭihaññati, tasmā tathā na kātabbaṃ.

Cuṇṇaṃ sannetabbanti nhānacuṇṇaṃ udakena temetvā piṇḍi kātabbā. Ekamantaṃ nikkhipitabbanti ekasmiṃ niddhūme ṭhāne ṭhapetabbaṃ. Jantāghare parikammaṃ nāma aṅgāramattikauṇhodakadānādikaṃ sabbaṃ kiccaṃ. Udakepi parikammanti aṅgapaccaṅgaghaṃsanādikaṃ sabbaṃ kiccaṃ. Pānīyena pucchitabboti jantāghare uṇhasantāpena pipāsā hoti, tasmā pucchitabbo.

「首先到達」是指如果附近有村莊，或者寺院有生病的比丘，則應當從村莊出發優先到達。如果村莊較遠，跟隨上師而來沒有這個條件，因此應當從村莊出發，帶著袈裟和碗，從中間的路優先到達。 以這種方式轉身後，應當優先到達，並完成所有的任務，如設座等。 「被丟棄」是指三種被收集的食物。 「四指高的耳朵」是指耳朵的高度超過四指，因此應當以這種方式收起袈裟。 「為什麼呢？」是因為「不要在中間破損」。 如果收起的方式保持平衡，破損就會在中間，因此不斷破損的會變得脆弱，這樣說是爲了防止它。因此，今天在破損的地方，明天就不會破損，因此每天都應當將其收起到四指高。 「在物品上應當設定身體的束縛」是指收起身體的束縛，將袈裟放入物品中並放置。 如果有乞食，這是指在村莊或室內或在逃避時吃過東西而來的人，如果沒有得到食物，則不算乞食；在村莊中未吃過的則算是獲得的乞食；因此說「如果有乞食」。 如果沒有乞食，但想要吃東西，則應當喝水，自己獲得的乞食也應當提供。 「應當詢問水」是指在吃東西時，應當三次詢問「請給我水，尊者」。 如果有時間，若上師吃過東西，應當自己吃。 如果時間來臨，應當將水放在上師面前，並自己吃。 「沒有任何限制」是指在某個地方，因某種原因不應放置任何東西。 如果是黑色的或清水的，或是泥土的，則應當放置在這樣的地方。 也應當放置在清洗的地方。 在灰塵、污垢等地方不應放置。 在那裡應當放置樹葉或支撐物。 「從另一邊放下」是指在袈裟的底部，向下放置物品，以便用手輕輕放置。 在底部抓住物品時，放置物品時應當小心，以免損壞。 「應當放置粉末」是指用水濕潤的洗滌粉末應當做成團。 「在一邊放置」是指應當放置在某個乾燥的地方。 「在動物的家中」是指與火、泥土、水等相關的所有工作。 在水中也應當進行相關的工作。 「應當詢問水」是指在動物的家中，由於溫暖而口渴，因此應當詢問。

Sace ussahatīti sace pahoti; na kenaci gelaññena abhibhūto hoti; agilānena hi saddhivihārikena saṭṭhivassenāpi sabbaṃ upajjhāyavattaṃ kātabbaṃ, anādarena akarontassa vattabhede dukkaṭaṃ. Nakārapaṭisaṃyuttesu pana padesu gilānassāpi paṭikkhittakiriyaṃ karontassa dukkaṭameva. Appaṭighaṃsantenāti bhūmiyaṃ appaṭighaṃsantena. Kavāṭapiṭṭhanti kavāṭañca piṭṭhasaṅghātañca acchupantena. Santānakanti yaṃkiñci kīṭakulāvakamakkaṭakasuttādi. Ullokā paṭhamaṃ ohāretabbanti ullokato paṭhamaṃ ullokaṃ ādiṃkatvā avaharitabbanti attho. Ālokasandhikaṇṇabhāgāti ālokasandhibhāgā ca kaṇṇabhāgā ca antarabāhiravātapānakavāṭakāni ca gabbhassa ca cattāro koṇā pamajjitabbāti attho.

Yathāpaññattaṃpaññapetabbanti yathā paṭhamaṃ paññattaṃ ahosi, tatheva paññapetabbaṃ. Etadatthameva hi yathāpaññattaṃ sallakkhetvā nīharitvā ekamantaṃ nikkhipitabbanti purimavattaṃ paññattaṃ. Sace pana paṭhamaṃ ajānantena kenaci paññattaṃ ahosi, samantato bhittiṃ dvaṅgulamattena vā tivaṅgulamattena vā mocetvā paññapetabbaṃ. Idañhi paññāpanavattaṃ. Sace kaṭasārako hoti atimahanto ca, chinditvā koṭiṃ nivattetvā bandhitvā paññapetabbo. Sace koṭiṃ nivattetvā bandhituṃ na jānāti, na chinditabbo. Puratthimā vātapānā thaketabbāti puratthimāya vātapānā thaketabbā. Evaṃ sesāpi vātapānā thaketabbā.

Vūpakāsetabboti aññattha netabbo. Vūpakāsāpetabboti añño bhikkhu vattabbo 『『theraṃ gahetvā aññattha gacchā』』ti vivecetabbanti vissajjāpetabbaṃ. Vivecāpetabbanti añño vattabbo 『『theraṃ diṭṭhigataṃ vissajjāpehī』』ti. Ussukkaṃ kātabbanti parivāsadānatthaṃ so so bhikkhu upasaṅkamitvā yācitabbo. Sace attanā paṭibalo hoti, attanāva dātabbo. No ce paṭibalo hoti, aññena dāpetabbo. Kinti nu khoti kena nu kho upāyena. Esa nayo sabbattha. Lahukāya vāpariṇāmeyyāti ukkhepanīyaṃ akatvā tajjanīyaṃ vā niyassaṃ vā kareyyāti attho. Tena hi 『『upajjhāyassa ukkhepanīyakammaṃ kattukāmo saṅgho』』ti ñatvā ekamekaṃ bhikkhuṃ upasaṅkamitvā 『『mā bhante amhākaṃ upajjhāyassa kammaṃ karitthā』』ti yācitabbā. Sace karontiyeva, 『『tajjanīyaṃ vā niyassaṃ vā karothā』』ti yācitabbā. Sace karontiyeva, atha upajjhāyo 『『sammā vattatha bhante』』ti yācitabbo. Iti taṃ sammā vattāpetvā 『『paṭippassambhetha bhante kamma』』nti bhikkhū yācitabbā.

Samparivattakaṃ samparivattakanti samparivattetvā samparivattetvā. Na ca acchinne theve pakkamitabbanti yadi appamattakampi rajanaṃ gaḷati, na tāva pakkamitabbaṃ. Na upajjhāyaṃ anāpucchā ekaccassa patto dātabbotiādi sabbaṃ upajjhāyassa visabhāgapuggalavasena kathitaṃ. Na upajjhāyaṃ anāpucchā gāmo pavisitabboti piṇḍāya vā aññena vā karaṇīyena pavisitukāmena āpucchitvāva pavisitabbo. Sace upajjhāyo kālasseva vuṭṭhāya dūraṃ bhikkhācāraṃ gantukāmo hoti, 『『daharā piṇḍāya pavisantū』』ti vatvā gantabbaṃ. Avatvā gate pariveṇaṃ gantvā upajjhāyaṃ apassantena gāmaṃ pavisituṃ vaṭṭati. Sace gāmaṃ pavisantopi passati, diṭṭhaṭṭhānato paṭṭhāya āpucchituṃyeva vaṭṭati.

以下是完整的簡體中文直譯： 如果能夠努力；沒有被任何疾病所征服；即使是年滿六十歲的同修，也應該完全履行對上座的義務，若不敬重地不履行，則犯輕罪。對於與"不"字相關的語詞，即使是生病者，若執行被禁止的行為，亦犯輕罪。"不觸碰"是指不在地上觸碰。"門框"是指門和門框的連線處。"網路"是指任何蟲窩、蜘蛛網等。"首先從光處移開"的意思是從光處首先移開光。"光的縫隙和耳部"是指光的縫隙部分、耳部部分，以及房間內外窗門的四個角落都應清潔。 按照最初制定的方式進行制定，即按照最初制定的方式進行。這正是按照最初制定的方式，仔細考慮后移除並放置一邊。如果最初由於不知情而被某人制定，應從四周墻壁解除兩指或三指寬。這就是制定的儀式。如果草蓆極大，應切斷並折回，然後綁好。如果不知道如何折回並綁好，則不應切斷。東面的窗戶應關閉，其他窗戶也同樣應關閉。 "應驅逐"是指應帶到別處。"應使驅逐"是指應告訴另一位比丘"帶上長老到別處去"，即應使其離開。"應使分開"是指應告訴另一位比丘"使長老放棄其見解"。"應生起熱忱"是指爲了給予暫住期，每位比丘應前去請求。如果自己有能力，應由自己給予。如果沒有能力，應由他人給予。"何以"是指用什麼方法。這一原則適用於所有情況。"可以輕易轉變"是指不施行中止儀式，或給予呵責，或施行驅逐。因此，知道"僧團想對上座施行中止儀式"后，應逐一接近每位比丘，請求"請勿對我們的上座施行儀式"。如果他們確實要這樣做，應請求"給予呵責或驅逐"。如果他們確實要這樣做，那麼上座應被請求"請正確行事"。如此使其正確行事後，應請求比丘們"請中止儀式"。 "輪流"是指反覆輪換。如果還未完全停止滴落，不應離開。不經上座允許不應給予任何人缽，等等，這些都是針對上座的特殊情況所說。未經上座允許不應進入村莊，即想為化緣或其他事務進入時，應先請示。如果上座早起並想遠行化緣，可以說"年輕比丘可以進入"然後離去。未看到上座而進入住處是可以的。即使在進入村莊時看到上座，也應從看到的地方開始請示。

Na susānaṃ gantabbanti vāsatthāya vā dassanatthāya vā na gantabbaṃ. Na disā pakkamitabbāti ettha pakkamitukāmena kammaṃ ācikkhitvā yāvatatiyaṃ yācitabbo. Sace anujānāti, sādhu; no ce anujānāti, taṃ nissāya vasato cassa uddeso vā paripucchā vā kammaṭṭhānaṃ vā na sampajjati, upajjhāyo bālo hoti abyatto, kevalaṃ attano santike vasāpetukāmatāya eva gantuṃ na deti, evarūpe nivārentepi gantuṃ vaṭṭati. Vuṭṭhānamassa āgametabbanti gelaññato vuṭṭhānaṃ assa āgametabbaṃ; na katthaci gantabbaṃ. Sace añño bhikkhu upaṭṭhāko atthi, bhesajjaṃ pariyesitvā tassa hatthe datvā 『『bhante ayaṃ upaṭṭhahissatī』』ti vatvā gantabbaṃ.

Upajjhāyavattakathā niṭṭhitā.

Saddhivihārikavattakathā

1. Upajjhāyena saddhivihārikamhi sammāvattanāyaṃ – saṅgahetabbo anuggahetabboti uddesādīhissa saṅgaho ca anuggaho ca kattabbo. Tattha uddesoti pāḷivācanaṃ. Paripucchāti pāḷiyā atthavaṇṇanā. Ovādoti anotiṇṇe vatthusmiṃ 『『idaṃ karohi, idaṃ mā karitthā』』ti vacanaṃ. Anusāsanīti otiṇṇe vatthusmiṃ. Api ca otiṇṇe vā anotiṇṇe vā paṭhamaṃ vacanaṃ ovādo; punappunaṃ vacanaṃ anusāsanīti. Sace upajjhāyassa patto hotīti sace atirekapatto hoti. Esa nayo sabbattha. Parikkhāroti aññopi samaṇaparikkhāro. Idha ussukkaṃ nāma dhammikena nayena uppajjamānaupāyapariyesanaṃ. Ito paraṃ dantakaṭṭhadānaṃ ādiṃ katvā ācamanakumbhiyā udakāsiñcanapariyosānaṃ vattaṃ gilānasseva saddhivihārikassa kātabbaṃ. Anabhirativūpakāsanādi pana agilānassāpi kattabbameva. Cīvaraṃ rajantenāti 『『evaṃ rajeyyāsī』』ti upajjhāyato upāyaṃ sutvā rajantena. Sesaṃ vuttanayeneva veditabbaṃ.

Saddhivihārikavattakathā niṭṭhitā.

Nasammāvattanādikathā

以下是完整的簡體中文直譯： 不得前往墓地，不論是爲了居住還是爲了觀看，不應前往。不得離開方向；在此為離開而敘述的行為，應請示三次。如果得到許可，則很好；若不被允許，則因其居住的地方與其行為或修行不相應，上座是愚昧的，不明智，僅僅因為想讓自己在其身邊而不讓其離開，這種情況也應當允許其離開。應當讓他起身；因疾病而應讓其起身；不應在任何地方前往。如果有其他比丘在旁，應尋求藥物，交給他並說：「尊者，他會照顧您的。」然後可以離開。 上座的義務討論已結束。 信士的義務討論 67. 在上座的信士中，正當的行為——應當聚集、應當接受的義務，包含在敘述等的聚合與接受中。這裡的「敘述」是指巴利語的表達。「請問」是巴利語的意義說明。「教導」是指在某個事物中「應如此做，不應如此做」的言辭。「訓誡」是指在某個事物中。並且，無論是在某個事物中還是不在某個事物中，第一次的言辭是教導；反覆的言辭是訓誡。如果上座的義務得以履行；如果是多餘的義務。這一原則適用於所有情況。「準備」是指其他的修行準備。在此，「努力」是指以正當的方式產生的努力尋求方法。從此之後，給予牙木、洗手水等的結束，應當為生病的信士履行。對於不生病者，給予的義務也是應當履行的。「衣服在染色」是指「應如此染色」，從上座那裡聽到染色的方法。其餘的應當按照所述的方式理解。 信士的義務討論已結束。 不正當行為的討論。

68.Na sammā vattantīti yathāpaññattaṃ upajjhāyavattaṃ na pūrenti. Yo na sammā vatteyyāti yo yathāpaññattaṃ vattaṃ na pūreyya; so dukkaṭaṃ āpajjatīti attho. Paṇāmetabboti apasādetabbo. Na adhimattaṃ pemaṃ hotīti upajjhāyamhi adhimattaṃ gehassitapemaṃ na hoti. Nādhimattābhāvanā hotīti adhimattā mettābhāvanā na hoti; vuttapaṭipakkhanayena sukkapakkho veditabbo. Alaṃ paṇāmetunti yutto paṇāmetuṃ.

Appaṇāmento upajjhāyo sātisāro hotīti sadoso hoti, āpattiṃ āpajjati; tasmā na sammā vattanto paṇāmetabbova. Na sammāvattanāya ca yāva cīvararajanaṃ tāva vatte akariyamāne upajjhāyassa parihāni hoti. Tasmā taṃ akarontassa nissayamuttakassāpi amuttakassāpi āpattiyeva. Ekaccassa pattadānato paṭṭhāya amuttakanissayasseva āpatti.

Saddhivihārikā sammā vattanti, upajjhāyo sammā na vattati, upajjhāyassa āpatti. Upajjhāyo sammā vattati, saddhivihārikā sammā na vattanti, tesaṃ āpatti. Upajjhāye vattaṃ sādiyante saddhivihārikā bahukāpi honti, sabbesaṃ āpatti. Sace upajjhāyo 『『mayhaṃ upaṭṭhāko atthi, tumhe attano sajjhāyamanasikārādīsu yogaṃ karothā』』ti vadati, saddhivihārikānaṃ anāpatti. Sace upajjhāyo sādiyanaṃ vā asādiyanaṃ vā na jānāti, bālo hoti, saddhivihārikā bahukā. Tesu eko vattasampanno bhikkhu 『『upajjhāyassa kiccaṃ ahaṃ karissāmi, tumhe appossukkā viharathā』』ti evañce attano bhāraṃ katvā itare vissajjeti, tassa bhārakaraṇato paṭṭhāya tesaṃ anāpatti.

Nasammāvattanādikathā niṭṭhitā.

Rādhabrāhmaṇavatthukathā

69.Rādhabrāhmaṇavatthusmiṃ – kiñcāpi āyasmā sāriputto bhagavatā bārāṇasiyaṃ tīhi saraṇagamanehi anuññātaṃ pabbajjañceva upasampadañca jānāti, bhagavā pana taṃ lahukaṃ upasampadaṃ paṭikkhipitvā ñatticatutthakammena garukaṃ katvā upasampadaṃ anuññātukāmo. Athassa thero ajjhāsayaṃ viditvā 『『kathāhaṃ bhante taṃ brāhmaṇaṃ pabbājemi upasampādemī』』ti āha. Buddhānañhi parisā ajjhāsayakusalā honti, ayañca buddhaparisāya aggo.

Byattena bhikkhunā paṭibalenāti ettha byatto nāma yassa sāṭṭhakathaṃ vinayapiṭakaṃ vācuggataṃ pavattati, tasmiṃ asati yassa antamaso idaṃ ñatticatutthakammavācāmattampi suggahitaṃ hoti, vācuggataṃ pavattati, ayampi imasmiṃ atthe byatto. Yo pana kāsasosasemhādinā vā gelaññena oṭṭhadantajivhādīnaṃ vā asampattiyā pariyattiyaṃ vā akataparicayattā na sakkoti parimaṇḍalehi padabyañjanehi kammavācaṃ sāvetuṃ, byañjanaṃ vā padaṃ vā hāpeti, aññathā vā vattabbaṃ aññathā vadati, ayaṃ appaṭibalo. Tabbiparīto imasmiṃ atthe 『『paṭibalo』』ti veditabbo. Saṅgho ñāpetabboti saṅgho jānāpetabbo. Tato paraṃ yaṃ saṅgho jānāpetabbo, taṃ dassetuṃ 『『suṇātu me bhante』』tiādimāha.

71.Upasampannasamanantarāti upasampanno hutvā samanantarā. Anācāraṃ ācaratīti paṇṇattivītikkamaṃ karoti. Ullumpatu manti uddharatu maṃ, akusalā vuṭṭhāpetvā kusale patiṭṭhapetu; sāmaṇerabhāvā vā uddharitvā bhikkhubhāve patiṭṭhāpetūti. Anukampaṃ upādāyāti anuddayaṃ paṭicca; mayi anukappaṃ katvāti attho.

以下是完整的簡體中文直譯： 68. 不正當的行為是指如同規定的上座義務未被履行。誰若不正當行為，即誰如同規定的行為未被履行；他就會犯輕罪。應當被勸告。不得過於親密的愛；在上座中，過於親密的家庭之愛並不存在。也不應有過於親密的慈愛；根據所說的相反的原則，乾燥的方面應當被理解。足夠的勸告是不合適的。 不適當的上座是有缺陷的，犯下輕罪；因此，不正當行為應當被勸告。關於正當行爲，直到衣物染色的行為尚未進行，上座將受到損害。因此，對於不進行該行為的人，無論是有義務還是沒有義務，都是犯了輕罪。從某些人的缽施開始，便是無義務的輕罪。 信士們正當行爲，上座未正當行爲，上座的輕罪。上座正當行爲，信士們未正當行爲，彼等的輕罪。在上座的行為被接受的情況下，信士們也可能有很多，所有人的輕罪。如果上座說：「我有一個隨侍，你們應當在自己的修行上努力」，則信士們沒有輕罪。如果上座不知如何正當或不正當地行事，則愚蠢，信士們也很多。在這些人中，有一位具備行為的比丘說：「我會為上座做事，你們應當安住于平靜中」，他在承擔自己的責任后，便將其他人放下，從他承擔責任的開始，便是他們的無輕罪。 不正當行為的討論已結束。 69. 在拉達婆羅門的事情上——雖然尊者舍利弗在佛陀的允許下，在瓦拉納西以三種歸依而獲得了出家及受戒，但佛陀卻希望將輕鬆的受戒拒絕，想要以通知的第四種行為使其變得重要。於是，長老看到他的意圖，便說：「我該如何讓那位婆羅門出家並受戒呢？」因為佛陀的弟子們善於理解意圖，而他是佛陀弟子中的佼佼者。 在此，具備行為的比丘是指，具備行為的比丘是以其言辭流暢的修行者，在此缺失的情況下，至少這一通知的第四種行為的言辭都應被善於理解。誰因疾病如咳嗽等，或因嘴唇、牙齒、舌頭等的缺陷而無法在範圍內以言辭表達行為，或丟失了言辭或詞語，或以其他方式應當說出，或以其他方式說出，這便是無能。關於這一點，應當理解為「有能力」。僧團應當被告知。因此，接下來，僧團應當被告知，應當說：「請聽我說，尊者」。 71. 受戒后立即。行為不當，即違反了規定。應當讓我被提拔，令我從不善中得到安住；或以沙彌的身份被提拔並安住于比丘的身份。以慈悲為依託；因我而施加慈悲的意思。

73.Aṭṭhitā hotīti niccappavattinī hoti. Cattāro nissayeti cattāro paccaye. Yasmā cattāro paccaye nissāya attabhāvo pavattati, tasmā te nissayāti vuccanti.

Rādhabrāhmaṇavatthukathā niṭṭhitā.

Ācariyavattakathā

75.Kintāyaṃ bhikkhu hotīti kiṃ te ayaṃ bhikkhu hoti. Aññehi ovadiyo anusāsiyoti aññehi ovaditabbo ceva anusāsitabbo ca. Bāhullāya āvatto yadidaṃ gaṇabandhikanti gaṇabandho etassa bāhullassa atthīti gaṇabandhikaṃ, bāhullaṃ. Yaṃ idaṃ gaṇabandhikaṃ nāma bāhullaṃ, tadatthāya atilahuṃ tvaṃ āpannoti vuttaṃ hoti.

76.Abyattāti paññāveyyattiyena virahitā. Aññattaropi aññatitthiyapubboti pasūro paribbājako. So kira 『『dhammaṃ thenessāmī』』ti udāyittherassa santike pabbajitvā tena sahadhammikaṃ vuccamāno tassa vādaṃ āropesi. Anujānāmi bhikkhave byattena bhikkhunātiādimhi byatto pubbe bhikkhunovādakavaṇṇanāyaṃ vuttalakkhaṇoyeva. Yo pana antevāsino vā saddhivihārikassa vā gilānassa sakkoti upaṭṭhānādīni kātuṃ, ayaṃ idha paṭibaloti adhippeto. Vuttampi cetaṃ –

『『Pañcahupāli , aṅgehi samannāgatena bhikkhunā upasampādetabbaṃ, nissayo dātabbo, sāmaṇero upaṭṭhāpetabbo. Katamehi pañcahi? Paṭibalo hoti antevāsiṃ vā saddhivihāriṃ vā gilānaṃ upaṭṭhātuṃ vā upaṭṭhāpetuṃ vā, anabhirataṃ vūpakāsetuṃ vā vūpakāsāpetuṃ vā, uppannaṃ kukkuccaṃ dhammato vinodetuṃ, abhidhamme vinetuṃ, abhivinaye vinetū』』nti (pari. 418).

77.Pakkhasaṅkantesūti titthiyapakkhasaṅkantesu. Anujānāmi bhikkhave ācariyanti ācārasamācārasikkhāpanakaṃ ācariyaṃ anujānāmi. Ācariyo bhikkhave antevāsikamhītiādi sabbaṃ 『『upajjhāyo bhikkhave saddhivihārikamhī』』tiādinā nayena vuttavaseneva veditabbaṃ. Nāmamattameva hi ettha nānaṃ.

Ācariyavattakathā niṭṭhitā.

Paṇāmanākhamanākathā

80.Antevāsikā ācariyesu na sammā vattantīti ettha pana yaṃ pubbe 『『nasammāvattanāya ca yāva cīvararajanaṃ, tāva vatte akariyamāne upajjhāyassa parihāni hoti, tasmā taṃ akarontassa nissayamuttakassāpi amuttakassāpi āpattiyevā』』ti ca, 『『ekaccassa pattadānato paṭṭhāya amuttakanissayasseva āpattī』』ti ca lakkhaṇaṃ vuttaṃ, na teneva lakkhaṇena nissayantevāsikassa āpatti veditabbā. Nissayantevāsikena hi yāva ācariyaṃ nissāya vasati, tāva sabbaṃ ācariyavattaṃ kātabbaṃ. Pabbajjāupasampadādhammantevāsikehi pana nissayamuttakehipi ādito paṭṭhāya yāva cīvararajanaṃ, tāva vattaṃ kātabbaṃ; anāpucchitvā pattadānādimhi pana etesaṃ anāpatti. Etesu ca pabbajjantevāsiko ca upasampadantevāsiko ca ācariyassa yāvajīvaṃ bhāro. Nissayantevāsiko ca dhammantevāsiko ca yāva samīpe vasanti, tāvadeva. Tasmā ācariyenāpi tesu sammā vattitabbaṃ. Ācariyantevāsikesu hi yo yo na sammā vattati, tassa tassa āpatti.

Paṇāmanākhamanākathā niṭṭhitā.

Nissayapaṭippassaddhikathā

以下是完整的簡體中文直譯： 73. 站立是指持續不斷的存在。四種依賴，即四種條件。由於四種條件依賴於自我存在，因此稱之為依賴。 拉達婆羅門的討論已結束。 教師的義務討論 75. 這位比丘是什麼？這位比丘對他人進行勸導和教導。關於眾多的聚集，這就是所謂的聚集的眾多，眾多的意思。所說的聚集是指眾多，因此說「你被召喚」。 76. 不具備的，是指無智慧的。或是某個非佛教徒的先行者。因為他在烏達雅長老的教導下出家，因而被稱為同法者，便將其觀點歸於他。對此我允許比丘們說「以不具備的比丘」為開頭，便是以不具備的比丘為基礎的教導。誰能夠為住持或信士、病人提供服務，這裡是指有能力的人。所說的就是—— 「應當由具備五種條件的比丘進行受戒，給予依賴，沙彌應當被照顧。哪五種條件？能夠為住持或信士、病人提供服務，能夠照顧，能夠不懈怠，能夠解決出現的疑慮，能夠在《阿毗達摩》中進行教導，能夠在教導中進行教導。」（《大藏經》418頁） 77. 關於外道的疑慮。我允許比丘們，老師是指教授行爲規範的老師。我允許老師在比丘和住持之間進行教導，所有的「上座比丘」都應當如此理解。這裡僅僅是名稱而已。 教師的義務討論已結束。 關於宣誓的討論 80. 在住持的教師中，若不正當行為；在這裡，之前所說的「在不正當行為和衣物染色的情況下，尚未進行的行為將使上座受到損害，因此對於不進行該行為的人，無論是有依賴還是沒有依賴，都是輕罪」，以及「從某些人的缽施開始，便是無依賴的輕罪」是指的特徵，並不意味著依賴住持的輕罪應當被理解。依賴住持的人，若依賴於教師而居住，所有的教師的義務都應當履行。關於出家和受戒的法則，住持也應當從一開始到衣物染色的過程中履行義務；而在未請示的情況下給予缽施等則沒有輕罪。在這些人中，出家者和受戒者的教師在其生存期間都是負擔。依賴住持的人和法者只要在附近居住，便是如此。因此，教師也應當在這些人中正當行事。在教師和住持之間，誰若不正當行事，便是他們的輕罪。 關於宣誓的討論已結束。 關於依賴的安寧討論。

1. Upajjhāyamhā nissayapaṭippassaddhīsu – upajjhāyo pakkanto vātiādīsu ayaṃ vinicchayo – pakkantoti tamhā āvāsā vippavasitukāmo pakkanto disaṃ gato. Evaṃ gate ca pana tasmiṃ sace vihāre nissayadāyako atthi, yassa santike aññadāpi nissayo vā gahitapubbo hoti, yo vā ekasambhogaparibhogo, tassa santike nissayo gahetabbo, ekadivasampi parihāro natthi. Sace tādiso natthi, añño lajjī pesalo atthi, tassa lajjīpesalabhāvaṃ jānantena tadaheva nissayo yācitabbo. Sace deti, iccetaṃ kusalaṃ. Atha pana 『『tumhākaṃ upajjhāyo lahuṃ āgamissatī』』ti pucchati, upajjhāyena ca tathā vuttaṃ, 『『āma, bhante』』ti vattabbaṃ. Sace vadati 『『tena hi upajjhāyassa āgamanaṃ āgamethā』』ti vaṭṭati. Atha panassa pakatiyā pesalabhāvaṃ na jānāti, cattāri pañca divasāni tassa bhikkhuno sabhāgataṃ oloketvā okāsaṃ kāretvā nissayo gahetabbo.

Sace pana vihāre nissayadāyako natthi, upajjhāyo ca 『『ahaṃ katipāhena āgamissāmi, mā ukkaṇṭhitthā』』ti vatvā gato, yāva āgamanā parihāro labbhati. Athāpi naṃ tattha manussā paricchinnakālato uttaripi pañca vā dasa vā divasāni vāsentiyeva, tena vihāraṃ pavatti pesetabbā 『『daharā mā ukkaṇṭhantu, ahaṃ asukadivasaṃ nāma āgamissāmī』』ti. Evampi parihāro labbhati. Atha āgacchato antarāmagge nadīpūrena vā corādīhi vā upaddavo hoti, thero udakosakkanaṃ vā āgameti, sahāye vā pariyesati, tañce pavattiṃ daharā suṇanti, yāva āgamanā parihāro labbhati. Sace pana so 『『idhevāhaṃ vasissāmī』』ti pahiṇati, parihāro natthi. Yattha nissayo labbhati, tattha gantabbaṃ.

Vibbhante pana kālaṅkate pakkhasaṅkante vā ekadivasampi parihāro natthi. Yattha nissayo labbhati, tattha gantabbaṃ. Āṇattīti pana nissayapaṇāmanā vuccati. Tasmā 『『paṇāmemi ta』』nti vā 『『mā idha paṭikkamī』』ti vā 『『nīhara te pattacīvara』』nti vā 『『nāhaṃ tayā upaṭṭhātabbo』』ti vāti iminā pāḷinayena 『『mā maṃ gāmappavesanaṃ āpucchī』』tiādinā pāḷimuttakanayena vā yo nissayapaṇāmanāya paṇāmito hoti, tena upajjhāyo khamāpetabbo.

Sace āditova na khamati, daṇḍakammaṃ āharitvā tikkhattuṃ tāva sayameva khamāpetabbo. No ce khamati, tasmiṃ vihāre mahāthere gahetvā khamāpetabbo. No ce khamati, sāmantavihāre bhikkhū gahetvā khamāpetabbo. Sace evampi na khamati, aññattha gantvā upajjhāyassa sabhāgānaṃ santike vasitabbaṃ 『『appeva nāma sabhāgānaṃ me santike vasatīti ñatvāpi khameyyā』』ti. Sace evampi na khamati, tatreva vasitabbaṃ. Tatra ce dubbhikkhādidosena na sakkā hoti vasituṃ, taṃyeva vihāraṃ āgantvā aññassa santike nissayaṃ gahetvā vasituṃ vaṭṭati. Ayamāṇattiyaṃ vinicchayo.

Ācariyamhā nissayapaṭippassaddhīsu ācariyo pakkanto vāhotīti ettha koci ācariyo āpucchitvā pakkamati, koci anāpucchitvā. Antevāsikopi evameva. Tatra sace antevāsiko ācariyaṃ āpucchati 『『asukaṃ nāma bhante ṭhānaṃ gantuṃ icchāmi kenacideva karaṇīyenā』』ti, ācariyena ca 『『kadā gamissasī』』ti vutto 『『sāyanhe vā rattiṃ vā uṭṭhahitvā gamissāmī』』ti vadati, ācariyopi 『『sādhū』』ti sampaṭicchati, taṅkhaṇaññeva nissayo paṭippassambhati.

以下是完整的簡體中文直譯： 83. 從上座的依賴安寧——上座已經到達，這一解釋是——「到達」指的是希望從那裡離開居住地，前往某個方向。如此離開時，如果在寺院中有依賴的給予者，且在他身邊有其他的依賴或之前已被接受的依賴，或者有一次性享用的情況，那麼應當在他身邊接受依賴，哪怕只有一天也不應缺乏照顧。如果沒有這樣的情況，若有其他害羞的給予者，知曉其害羞的性質，則應當立即請求依賴。如果給予，則這是善行。然後如果問：「你們的上座會很快到達嗎？」則應當如此回答：「是的，尊者。」如果他說：「那麼你們應當等上座的到來。」則這是應當的。然而如果他不知道其本性，觀察到那位比丘的狀態，應該在四到五天內為他開闢空間以接受依賴。 如果在寺院中沒有依賴的給予者，上座說：「我會在幾天後到達，請不要焦慮。」然後離開，直到他到達，便會獲得照顧。即使在那時，眾人也可能在有限的時間內居住五天或十天，因此應當在寺院中發送訊息：「年輕人們不要焦慮，我將在某天到達。」這樣也能獲得照顧。若在路上遇到河流或盜賊等危險，長老應當接受水，或尋找同伴，若有這樣的情況，年輕人應當聽到，直到他到達，便會獲得照顧。如果他說：「我將在這裡住下。」則沒有照顧。在哪裡能獲得依賴，便應前往那裡。 如果時間延誤或遇到困難，哪怕只有一天也不會有照顧。在哪裡能獲得依賴，便應前往那裡。被命令的則稱為依賴的請求。因此，「我請求你」或「請不要拒絕我」或「請拿走你的缽和衣物」或「我不應被你照顧」等等，通過這一巴利語的方式，或通過「請不要問我進入村莊」等等的方式，任何依賴的請求都應當被寬恕。 如果從一開始就不被寬恕，應當施加懲罰，至少應當寬恕三次。如果不寬恕，則應當在寺院中由大長老寬恕。如果不寬恕，則應當由僧團中的比丘寬恕。如果即使如此也不寬恕，則應當前往其他地方，在上座的同伴身邊居住，「即使知道我在上座的同伴身邊居住，也應寬恕。」如果即使如此也不寬恕，則應當在那兒居住。如果因乞食困難而無法居住，則應當前往那座寺院，接受他人的依賴而居住。這是關於依賴的具體解釋。 從教師的依賴安寧——教師已到達，若有教師詢問后離開，或未詢問而離開。住持也是如此。如果住持詢問教師：「我想去某個地方，尊者，請允許我以某種方式去。」教師則會問：「你何時去？」若他說：「我將在傍晚或夜間起身去。」教師則會說：「很好。」這樣依賴便會立即得到安寧。

Sace pana 『『bhante asukaṃ nāma ṭhānaṃ gantukāmomhī』』ti vutte ācariyo 『『asukasmiṃ nāma gāme piṇḍāya caritvā pacchā jānissasī』』ti vadati, so ca 『『sādhū』』ti sampaṭicchati, tato ce gato, sugato. Sace pana na gacchati, nissayo na paṭippassambhati. Athāpi 『『gacchāmī』』ti vutte ācariyena 『『mā tāva gaccha, rattiṃ mantetvā jānissāmā』』ti vutto mantetvā gacchati, sugato. No ce gacchati, nissayo na paṭippassambhati. Ācariyaṃ anāpucchā pakkamantassa pana upacārasīmātikkame nissayo paṭippassambhati. Antoupacārasīmato paṭinivattantassa na paṭippassambhati.

Sace pana ācariyo antevāsikaṃ āpucchati 『『āvuso asukaṃ nāma ṭhānaṃ gamissāmī』』ti, antevāsikena ca 『『kadā』』ti vutte 『『sāyanhe vā rattibhāge vā』』ti vadati, antevāsikopi 『『sādhū』』ti sampaṭicchati, taṅkhaṇaññeva nissayo paṭippassambhati.

Sace pana ācariyo 『『sve piṇḍāya caritvā gamissāmī』』ti vadati, itaro ca 『『sādhū』』ti sampaṭicchati, ekadivasaṃ tāva nissayo na paṭippassambhati, punadivase paṭippassaddho hoti. 『『Asukasmiṃ nāma gāme piṇḍāya caritvā jānissāmi mama gamanaṃ vā agamanaṃ vā』』ti vatvā sace na gacchati, nissayo na paṭippassambhati. Athāpi 『『gacchāmī』』ti vutte antevāsikena 『『mā tāva gacchatha, rattiṃ mantetvā jānissathā』』ti vutto mantetvāpi na gacchati, nissayo na paṭippassambhati.

Sace ubhopi ācariyantevāsikā kenaci karaṇīyena bahisīmaṃ gacchanti, tato ce ācariyo gamiyacitte uppanne anāpucchāva gantvā dvinnaṃ leḍḍupātānaṃ antoyeva nivattati, nissayo na paṭippassambhati. Sace dve leḍḍupāte atikkamitvā nivattati, paṭippassaddho hoti. Ācariyupajjhāyā dve leḍḍupāte atikkamma aññasmiṃ vihāre vasanti, nissayo paṭippassambhati.

Ācariye vibbhante kālaṅkate pakkhasaṅkante ca taṅkhaṇaññeva paṭippassambhati. Āṇattiyaṃ pana sacepi ācariyo muñcitukāmova hutvā nissayapaṇāmanāya paṇāmeti, antevāsiko ca 『『kiñcāpi maṃ ācariyo paṇāmeti, atha kho hadayena muduko』』ti sālayova hoti, nissayo na paṭippassambhatiyeva. Sacepi ācariyo sālayo, antevāsiko nirālayo, 『『na dāni imaṃ nissāya vasissāmī』』ti dhuraṃ nikkhipati, evampi na paṭippassambhati. Ubhinnaṃ sālayabhāve pana na paṭippassambhatiyeva. Ubhinnaṃ dhuranikkhepena paṭippassambhati. Paṇāmitena daṇḍakammaṃ āharitvā tikkhattuṃ khamāpetabbo. No ce khamati, upajjhāye vuttanayena paṭipajjitabbaṃ.

Upajjhāyena vā samodhānagatoti ettha dassanasavanavasena samodhānaṃ veditabbaṃ. Sace hi ācariyaṃ nissāya vasanto saddhivihāriko ekavihāre cetiyaṃ vā vandantaṃ ekagāme piṇḍāya vā carantaṃ upajjhāyaṃ passati, nissayo paṭippassambhati. Upajjhāyo passati, saddhivihāriko pana na passati, na paṭippassambhati. Maggappaṭipannaṃ vā ākāsena vā gacchantaṃ upajjhāyaṃ disvā dūrattā bhikkhūti jānāti, upajjhāyoti na jānāti, na paṭippassambhati. Sace jānāti, paṭippassambhati. Uparipāsāde upajjhāyo vasati, heṭṭhā saddhivihāriko, taṃ adisvāva yāguṃ pivitvā pakkamati, āsanasālāya vā nisinnaṃ adisvāva ekamante bhuñjitvā pakkamati, dhammassavanamaṇḍape vā nisinnampi taṃ adisvāva dhammaṃ sutvā pakkamati, nissayo na paṭippassambhati. Evaṃ tāva dassanavasena samodhānaṃ veditabbaṃ.

以下是完整的簡體中文直譯： 如果說：「尊者，我想去某個地方。」教師會說：「在那個村子裡乞食后，我會知道。」他會接受這樣的回答，然後離開，便是善行。如果他不去，依賴便不會安寧。即使他說「我會去」，教師會說：「不要去，晚上我會知道。」他在思考後去，便是善行。如果不去，依賴便不會安寧。若教師未詢問而離開，超越了依賴的界限，依賴便不會安寧。若在依賴的界限內返回，則不受影響。 如果教師詢問住持：「我想去某個地方。」住持問：「什麼時候去？」他說：「在傍晚或夜間。」住持也會接受，然後依賴便會立即安寧。 如果教師說：「明天我會乞食後去。」而他也接受，那麼在一天內依賴不會安寧，第二天則會安寧。如果他說：「我會在那個村子裡乞食後知道我的去與不去。」若不去，依賴便不會安寧。如果他說「我會去」，而住持勸他：「不要去，晚上請你們思考後再決定。」即使思考後不去，依賴也不會安寧。 如果兩位教師和住持因某種原因一起離開，若教師在考慮去向時未詢問便離開，依賴便不會安寧。如果超越了兩位教師的界限而返回，則會安寧。如果教師和上座超越了兩位教師的界限而在其他寺院居住，依賴便會安寧。 在教師超越時間延誤或遇到困難時，依賴便會立即安寧。如果教師想要放棄而請求依賴，住持則會說：「即使教師請求我，我的內心依然堅固。」依賴便不會安寧。如果教師內心堅固，而住持卻毫無依賴，若說：「我現在不想依賴這裡。」即使如此，依賴也不會安寧。若兩者都堅固，則不會安寧。若兩者都放下責任，則依賴便會安寧。若施加懲罰，至少應當寬恕三次。如果不寬恕，則應當根據上座所說的進行處理。 關於上座的寬恕，可以通過觀察和聽聞來理解。如果住持依賴教師而居住，信士在同一寺院中恭敬地行乞，看到上座，依賴便會安寧。若上座看到信士，而信士未看到上座，則依賴便不會安寧。若在路上行走，看到上座而不知是上座，依賴便不會安寧。如果知道，則依賴便會安寧。若上座在上層，信士在下層，若不看到便離開，或在坐禪室中未看到便用餐后離開，依賴便不會安寧。這樣便是通過觀察來理解寬恕的情況。

Savanavasena pana sace upajjhāyassa vihāre vā antaraghare vā dhammaṃ kathentassa anumodanaṃ vā karontassa saddaṃ sutvā 『『upajjhāyassa me saddo』』ti sañjānāti, nissayo paṭippassambhati. Asañjānantassa na paṭippassambhatīti ayaṃ samodhāne vinicchayo.

Nissayapaṭippassaddhikathā niṭṭhitā.

Upasampādetabbapañcakakathā

以下是完整的簡體中文直譯： 通過聽聞的方式，如果在上座的寺院或內室中，聽到上座講法或進行讚歎的聲音，若能意識到「這是我上座的聲音」，則依賴便會安寧。若未能意識到，則依賴便不會安寧。這是關於寬恕的具體解釋。 關於依賴的安寧討論已結束。 關於受戒的五種條件討論。 provided by EasyChat

1. Idāni yaṃ pubbe 『『anujānāmi bhikkhave byattena bhikkhunā paṭibalena dasavassena vā atirekadasavassena vā upasampādetuṃ, nissayaṃ dātu』』nti saṅkhepato upajjhāyācariyānaṃ lakkhaṇaṃ vuttaṃ, taṃ vitthārato dassetuṃ 『『pañcahi, bhikkhave, aṅgehi samannāgatenā』』tiādimāha. Tattha pañcahi aṅgehīti pañcahi aguṇaṅgehi. So hi sīlakkhandhādīhi asamannāgatattāva aguṇaṅgehi samannāgato hoti. Na upasampādetabbanti upajjhāyena hutvā na upasampādetabbaṃ. Na nissayo dātabboti ācariyena hutvā nissayo na dātabbo. Ettha ca na asekkhena sīlakkhandhenāti ca attanā na asekkhenāti ca assaddhoti ca ādīsu tīsu pañcakesu ayuttavasena paṭikkhepo kato, na āpattiaṅgavasena. Yo hi asekkhehi sīlakkhandhādīhi asamannāgato pare ca tattha samādapetuṃ asakkonto assaddhiyādidosayuttova hutvā parisaṃ pariharati, tassa parisā sīlādīhi parihāyatiyeva, na vaḍḍhati. Tasmā tena na upasampādetabbantiādi ayuttavasena vuttaṃ, na āpattiaṅgavasena. Na hi khīṇāsavasseva upajjhāyācariyabhāvo bhagavatā anuññāto. Yadi tasseva anuññāto abhavissa, 『『sace upajjhāyassa anabhirati uppannā hotī』』tiādiṃ na vadeyya. Yasmā pana khīṇāsavassa parisā sīlādīhi na parihāyati, tasmā 『『pañcahi bhikkhave aṅgehi samannāgatena bhikkhunā upasampādetabba』』ntiādi vuttaṃ.

Adhisīle sīlavipannotiādīsu pārājikañca saṅghādisesañca āpanno adhisīle sīlavipanno nāma. Itare pañcāpattikkhandhe āpanno ajjhācāre ācāravipanno nāma. Sammādiṭṭhiṃ pahāya antaggāhikāya diṭṭhiyā samannāgato atidiṭṭhiyā diṭṭhivipanno nāma. Yattakaṃ sutaṃ parisaṃ pariharantassa icchitabbaṃ, tena virahitattā appassuto. Yaṃ tena jānitabbaṃ āpattādi, tassa ajānanato duppañño. Imasmiṃ pañcake purimāni tīṇi padāni ayuttavasena vuttāni, pacchimāni dve āpattiaṅgavasena.

Āpattiṃna jānātīti 『『idaṃ nāma mayā kata』』nti vutte 『『imaṃ nāma āpattiṃ ayaṃ āpanno』』ti na jānāti. Vuṭṭhānaṃ na jānātīti vuṭṭhānagāminito vā desanāgāminito vā āpattito evaṃ nāma vuṭṭhānaṃ hotīti na jānāti. Imasmiṃ pañcake purimāni dve padāni ayuttavasena vuttāni, pacchimāni tīṇi āpattiaṅgavasena.

Ābhisamācārikāya sikkhāyāti khandhakavatte vinetuṃ na paṭibalo hotīti attho. Ādibrahmacariyakāyāti sekkhapaṇṇattiyaṃ vinetuṃ na paṭibaloti attho. Abhidhammeti nāmarūpaparicchede vinetuṃ na paṭibaloti attho. Abhivinayeti sakale vinayapiṭake vinetuṃ na paṭibaloti attho. Vinetuṃ na paṭibaloti ca sabbattha sikkhāpetuṃ na sakkotīti attho. Dhammato vivecetunti dhammena kāraṇena vissajjāpetuṃ. Imasmi pañcake sabbapadesu āpatti. Āpattiṃ na jānātītiādipañcakasmimpi sabbapadesu āpatti. Ūnadasavassapariyosānapañcakepi eseva nayo. Iti ādito tayo pañcakā, catutthe tīṇi padāni, pañcame dve padānīti sabbepi cattāro pañcakā ayuttavasena vuttā. Catutthapañcake dve padāni, pañcame tīṇi, chaṭṭhasattamaaṭṭhamā tayo pañcakāti sabbepi cattāro pañcakā āpattiaṅgavasena vuttā; sukkapakkhe aṭṭhasu anāpattiyevāti.

Upasampādetabbapañcakakathā niṭṭhitā.

Upasampādetabbachakkakathā

以下是完整的簡體中文直譯： 84. 現在之前所說的：「我允許比丘們由有能力的比丘在十年或超過十年內進行受戒，給予依賴。」這簡要地說明了上座和教師的特徵，現在爲了詳細說明，便說：「五個方面，諸比丘，具備的。」在這裡「五個方面」指的是五個無德之法。因為他在戒法等方面的缺乏，故稱為無德之法。並且不應當由上座進行受戒。並且作為教師的情況下，依賴也不應當給予。在這裡，關於不應當依賴的說法，是在於不應當依賴於戒法等三種情況，而不是在於受戒的方面。因為若在無德的戒法等方面缺乏，且無法使他人接受，便因缺乏信任而有種種過失，因此他的團體便會因戒法等而衰退，而不會增長。因此，不應當由他進行受戒等的說法，是在於適當的情況，而不是在於受戒的方面。因為不可能只有根除者被允許作為上座和教師。如果這被允許，則不應說：「如果對上座沒有歡喜。」因為根除者的團體不會因戒法而衰退，因此說：「由具備五個方面的比丘進行受戒。」 在有過失的情況下，因違反而被歸類為根本戒或僧團戒的，稱為有過失的有德者。其他五個過失的情況，稱為因行為而有過失的。若放棄正見，因錯誤的見解而具備的，稱為有過失的錯誤見解。對於所聽之團體的照顧，因缺乏而被稱為少聞。因不知道應當知道的過失而被稱為愚笨。在這五個方面，前面三個是適當的情況，後面兩個是受戒的方面。 對於過失的不瞭解，若說：「這確實是我所做的。」而不知「這是一種過失。」對於覺醒的不瞭解，若說：「覺醒是由覺醒者或講法者所做的。」而不知「這是一種覺醒。」在這五個方面，前面兩個是適當的情況，後面三個是受戒的方面。 關於應當具備的行為，若無法進行相應的教導，意指無法進行教導。關於初步修行者，意指無法進行教導。關於阿毗達摩，意指無法進行教導。關於全面的教導，意指無法進行教導。無法進行教導的情況，意味著無法進行全面的教導。因法的緣故進行區分，意味著因法的緣故進行放棄。在這五個方面，所有方面都是過失。對於過失的不瞭解等五個方面，所有方面都是過失。在十五年的結尾的五個方面也是如此。由此，初步的三組五個，第四組的三個，最後的兩個，即所有的四組五個都是適當的情況。第四組的兩個，第五組的三個，第六組的七個、八個，所有的四組五個都是過失；在乾燥的季節沒有過失。 關於應當受戒的五種情況的討論已結束。 關於應當受戒的六種情況的討論。

1. Chakkesu ūnadasavassapadaṃ viseso, taṃ sabbattha āpattikaraṃ. Sesaṃ vuttanayeneva veditabbaṃ. Tattha ubhayāni kho panassa pātimokkhāni vitthārena na svāgatāni hontīti ubhatovibhaṅgavasena na svāgatāni. Na suvibhattānīti mātikāvibhaṅgavasena. Na suppavattīnīti vācuggatavasena. Na suvinicchitāni suttaso anubyañjanasoti mātikāto ca vibhaṅgato ca na suṭṭhu vinicchitāni.

Upasampādetabbachakkakathā niṭṭhitā.

Aññatitthiyapubbavatthukathā

1. Aññatitthiyapubbavatthusmiṃ – yo tāva ayaṃ pasūro, so titthiyapakkantakattā na upasampādetabbo. Yo pana aññopi nayidha pabbajitapubbo āgacchati, tasmiṃ yaṃ kattabbaṃ taṃ dassetuṃ 『『yo so bhikkhave aññopī』』tiādimāha. Tattha tassa cattāro māse parivāso dātabboti ayaṃ titthiyaparivāso nāma; appaṭicchannaparivāsotipi vuccati. Ayaṃ pana naggaparibbājakasseva ājīvakassa vā acelakassa vā dātabbo . Sace sopi sāṭakaṃ vā vāḷakambalādīnaṃ aññataraṃ titthiyaddhajaṃ vā nivāsetvā āgacchati, nāssa parivāso dātabbo. Aññassa pana tāpasapaṇḍaraṅgādikassa na dātabbova.

Paṭhamaṃ kesamassuntiādinā tassa āditova sāmaṇerapabbajjaṃ dasseti. Evaṃ pabbājentehi pana tasmiṃ saṅghamajjhe nisinneyeva 『『tvaṃ pabbājehi, tvaṃ ācariyo hohi, tvaṃ upajjhāyo hohī』』ti therā bhikkhū na vattabbā. Evaṃ vuttā hi sace tassa ācariyupajjhāyabhāvena jigucchantā na sampaṭicchanti, atha so 『『nayime mayhaṃ saddahantī』』ti kujjhitvāpi gaccheyya. Tasmā taṃ ekamantaṃ netvā tassa ācariyupajjhāyā pariyesitabbā.

六十歲以下的特別情況，處處都是過失。其餘的應當按照所說的理解。在這裡，兩個戒律的詳細說明並不受歡迎，因此從兩方面的分析來看並不受歡迎。並且不善於分配，因此從清單的分析來看並不善於分配。並且不善於表述，因此從言辭的表達來看並不善於表述。並且不善於精確地闡述，因此從清單和分析來看並不善於精確地闡述。 關於應當受戒的六種情況的討論已結束。 關於其他宗教徒的前身討論。 關於其他宗教徒的前身——若此人是外道，由於外道的離去而不應當受戒。若是其他人曾在此出家而回來，便要說明「他確實是比丘。」在這裡，他的四個月的禁閉是應當給予的，這稱為外道的禁閉；也可稱為不被接受的禁閉。此禁閉應當給予給光頭的遊方僧、阿吉瓦卡（Ajivika）或無衣者。如果他也穿著外道的袍子或其他外道的標誌而來，則不應當給予禁閉。至於其他的修行者，如苦行者、白衣者等，則不應給予禁閉。 以「第一次剃髮」開始，說明了他的出家。如此出家的人在僧團中坐著時，長老比丘不應當說：「你要出家，你要成為教師，你要成為上座。」如這樣說，若因他作為教師和上座而感到厭惡，則不被接受，結果他會憤怒地說：「這些人不信任我。」因此，必須將他帶到一旁，尋找他的教師和上座。

87.Evaṃ kho bhikkhave aññatitthiyapubbo ārādhako hoti, evaṃ anārādhakoti ayamassa parivāsavattadassanatthaṃ mātikā. Kathañca bhikkhavetiādi tasseva vibhaṅgo. Tattha atikālena gāmaṃ pavisatīti bhikkhūnaṃ vattakaraṇavelāyameva gāmaṃ piṇḍāya pavisati. Atidivā paṭikkamatīti kulagharesu itthipurisadārakadārikādīhi saddhiṃ gehassitakathaṃ kathento tattheva bhuñjitvā bhikkhūsu pattacīvaraṃ paṭisāmetvā uddesaparipucchādīni vā karontesu paṭisallīnesu vā āgacchati; na upajjhāyavattaṃ nācariyavattaṃ karoti, aññadatthu vasanaṭṭhānaṃ pavisitvā niddāyati. Evampi bhikkhave aññatitthiyapubbo anārādhako hotīti evampi karonto parivāsavattassa sampādako pūrako na hoti.

Vesiyāgocaro vātiādīsu vesiyāti āmisakiñcikkhasampadānādinā sulabhajjhācārā rūpūpajīvikā itthiyo. Vidhavāti matapatikā vā pavutthapatikā vā itthiyo; tā yena kenaci saddhiṃ mittabhāvaṃ patthenti. Thullakumārikāti yobbannappattā yobbannātītā vā kumāriyo; tā purisādhippāyāva vicaranti, yena kenaci saddhiṃ mittabhāvaṃ patthenti. Paṇḍakāti ussannakilesā avūpasantapariḷāhā napuṃsakā; te pariḷāhavegābhibhūtā yena kenaci saddhiṃ mittabhāvaṃ patthenti . Bhikkhuniyoti samānapabbajjā itthiyo; tāhi saddhiṃ khippameva vissāso hoti, tato sīlaṃ bhijjati.

Tattha vesiyānaṃ kulesu kulupako hutvā piṇḍapātacariyādīhi vā apadisitvā sinehasanthavajātena hadayena abhiṇhadassanasallāpakāmatāya tāsaṃ santikaṃ upasaṅkamanto 『『vesiyāgocaro』』ti vuccati, so nacirasseva 『『asukavesiyā saddhiṃ gato』』ti vattabbataṃ pāpuṇāti. Esa nayo sabbattha. Sace pana vesiyādayo salākabhattādīni denti, bhikkhūhi saddhiṃ gantvā saddhiṃyeva bhuñjitvā vā gahetvā vā āgantuṃ vaṭṭati. Gilānā bhikkhuniyo ovadituṃ vā dhammaṃ vā desetuṃ uddesaparipucchādīni vā dātuṃ gacchantehi bhikkhūhi saddhiṃ gantuṃ vaṭṭati. Yo pana tathā āgantvā mittasanthavavasena gacchati, ayaṃ anārādhako hoti.

Uccāvacāni karaṇīyānīti mahantakhuddakāni kammāni. Tattha ghaṇṭiṃ paharitvā samaggena saṅghena sannipatitvā kattabbāni cetiyamahāpāsādapaṭisaṅkharaṇādīni kammāni uccāni nāma. Cīvaradhovanarajanādīni khandhakapariyāpannāni ca aggisālavattādīni ābhisamācārikāni avacāni nāma. Tattha na dakkho hotīti tesu kammesu cheko susikkhito na hoti. Na analasoti uṭṭhānavīriyasampanno na hoti; 『『bhikkhusaṅghassa kammaṃ atthī』』ti sutvā pageva bhattakiccaṃ katvā gabbhantaraṃ pavisitvā yāvadatthaṃ supitvā sāyaṃ nikkhamati. Tatrupāyāyāti tesu kammesu upāyabhūtāya. Vīmaṃsāyāti ṭhānuppattikavīmaṃsāya. 『『Idamevaṃ kattabbaṃ, idamevaṃ na kattabba』』nti tasmiṃyeva khaṇe uppannapaññāya samannāgato na hoti. Na alaṃ kātuṃ na alaṃ saṃvidhātunti sahatthāpi kātuṃ samattho na hoti; 『『gaṇhatha bhante, gaṇha dahara, gaṇha sāmaṇera, sace tumhe vā na karissatha, amhe vā na karissāma, ko dāni imaṃ karissatī』』ti evaṃ ussāhaṃ janetvā saṃvidhātuṃ aññamaññaṃ kāretumpi samattho na hoti. Bhikkhūhi 『『kammaṃ karissāmā』』ti vutte kiñci rogaṃ apadisati, bhikkhūnaṃ kammaṃ karontānaṃ samīpeneva vicarati, sīsameva dasseti, ayampi anārādhako hoti.

如此，諸比丘，其他宗教的前身是有能力的，如此不具能力者，這是爲了說明他的禁閉情況。關於「諸比丘」的詳細說明。在這裡，若在適當的時候進入村莊，即在比丘出外乞食的時間進入村莊。若在適當的白天離開，即與家中的男女、妻子、兒女等談論家事，隨後在那兒用餐；在比丘們的乞食碗中放置食物，進行請求、詢問等，或在獨處時前來；他不進行上座的活動，也不進行教師的活動，而是進入其他地方居住並沉睡。如此，諸比丘，其他宗教的前身也是不具能力者；如此行事者並不是禁閉的完成者。 關於「從妓女的居所出入」的說法，妓女是指以提供物質享受等來維持生計的女性。寡婦是指失去丈夫或離婚的女性；她們渴望與他人建立友誼。粗俗的少女是指已成年或超過青春期的少女；她們以男性為目標，渴望與他人建立友誼。無性者是指被慾望所困擾、未能剋制的男性；他們因慾望的衝動而渴望與他人建立友誼。比丘女是指同樣出家的女性；她們與之建立信任關係，因而戒律會被破壞。 在這裡，妓女們在家中作為家庭成員，或通過乞食等方式，因與她們建立的深厚的情感聯繫而前往她們的地方，稱為「從妓女的居所出入」，他很快就會被稱為「與某個妓女在一起」。這種情況在所有地方都是如此。若妓女們提供食物，便可以與比丘們一起前往，或一起用餐。生病的比丘女可以與前來的比丘們一起去勸導或講法，或進行請求、詢問等。若她以友誼的名義前來，這便是不具能力者。 關於「應當進行的高低工作」，是指大大小小的工作。在這裡，擊鼓后，必須與僧團一起聚集的工作，如建立聖地、大殿等，稱為高工作。洗衣、清洗、收集等工作，屬於戒律範圍內的，稱為低工作。在這裡，不善於做的人，意味著在這些工作中未受良好訓練。並且不懶惰，意味著具備積極的努力；若聽到「僧團的工作是重要的」，便在完成飯食後進入內室，直到適當的地方安然入睡。關於「因此」，是指在這些工作中起到幫助的作用。關於「思考」，是指思考地點的適宜性。「這應當如此做，那不應當如此做」，在那一刻具備的智慧並不具備。並且不應當進行，不應當設定，意味著即使有能力去做，也不具備進行的能力；「請拿著，尊者，請拿著，年輕人，請拿著，若你們不做，我們也不做，那誰來做呢？」以這樣的熱情來進行安排，彼此間也不具備進行的能力。若比丘們說「我們將進行工作」，便會出現任何疾病，他會在比丘們進行工作時靠近，顯示出自己的樣子，這也是不具能力者。

Na tibbacchando hotīti balavacchando na hoti. Uddeseti pāḷipariyāpuṇane. Paripucchāyāti atthasavane. Adhisīleti pātimokkhasīle. Adhicitteti lokiyasamādhibhāvanāya. Adhipaññāyāti lokuttaramaggabhāvanāya.

Saṅkantohotīti idhāgato hoti. Tassa satthunoti tassa titthāyatanasāmikassa. Tassa diṭṭhiyāti tassa santakāya laddhiyā. Idāni sāyeva laddhi yasmā tassa titthakarassa khamati ceva ruccati ca 『『idameva sacca』』nti ca daḷhaggāhena gahitā; tasmā tassa khanti ruci ādāyoti vuccati. Tena vuttaṃ – 『『tassa khantiyā tassa ruciyā tassa ādāyassā』』ti. Avaṇṇe bhaññamāneti garahāya bhaññamānāya. Anabhiraddhoti aparipuṇṇasaṅkappo; no paggahitacitto. Udaggoti abbhunnatakāyacitto. Idaṃ bhikkhave saṅghātanikaṃ aññatitthiyapubbassa anārādhanīyasminti bhikkhave yamidaṃ tassa satthuno tasseva ca laddhiyā avaṇṇe bhaññamāne 『『kiṃ ime paraṃ garahantī』』ti kāyavacīvikāranibbattakaṃ anattamanattaṃ, buddhādīnañca avaṇṇe bhaññamāne attamanattaṃ, yañca tasseva satthuno tasseva ca laddhiyā vaṇṇe bhaññamāne attamanattaṃ, buddhādīnañca vaṇṇabhaṇane anattamanattaṃ, idaṃ aññatitthiyapubbassa anārādhanīyasmiṃ saṅghātanikaṃ, anārādhake parivāsavattaṃ apūrake kamme idaṃ liṅgaṃ, idaṃ lakkhaṇaṃ, idamacalappamāṇanti vuttaṃ hoti. Evaṃ anārādhako kho bhikkhave aññatitthiyapubbo āgato na upasampādetabboti ito ekenapi aṅgena samannāgato na upasampādetabbo. Sukkapakkhe sabbaṃ vuttavipallāsena veditabbaṃ.

Evaṃ ārādhako kho bhikkhaveti evaṃ nātikālena gāmappavesanā nātidivā paṭikkamanaṃ, na vesiyādigocaratā, sabrahmacārīnaṃ kiccesu dakkhatādi, uddesādīsu tibbacchandatā, titthiyānaṃ avaṇṇabhaṇane attamanatā, buddhādīnaṃ avaṇṇabhaṇane anattamanatā, titthiyānaṃ vaṇṇabhaṇane anattamanatā, buddhādīnaṃ vaṇṇabhaṇane attamanatāti imesaṃ aṭṭhannaṃ titthiyavattānaṃ paripūraṇena ārādhako paritosako bhikkhūnaṃ aññatitthiyapubbo āgato upasampādetabbo.

Sace pana upasampadamāḷakepi ekaṃ vattaṃ bhindati, puna cattāro māse parivasitabbaṃ. Yathā pana bhinnasikkhāya sikkhamānāya puna sikkhāpadāni ca sikkhāsammuti ca diyyati, evaṃ nayimassa kiñci puna dātabbamatthi. Pubbe dinnaparivāsoyeva hi tassa parivāso. Tasmā puna cattāro māse parivasitabbaṃ. Sace parivasanto antarā aṭṭha samāpattiyo nibbatteti, lokiyadhammo nāma kuppanasabhāvo, na upasampādetabbo. Cattāro māse pūritavattova upasampādetabbo. Sace pana parivasanto cattāri mahābhūtāni pariggaṇhati, upādārūpāni paricchindati, nāmarūpaṃ vavatthapeti, tilakkhaṇaṃ āropetvā vipassanaṃ ārabhati, lokiyadhammo nāma kuppanasabhāvo, neva upasampādetabbo. Sace pana vipassanaṃ vaḍḍhetvā sotāpattimaggaṃ paṭilabhati, paripuṇṇaṃyeva hoti vattaṃ. Samūhatāni sabbadiṭṭhigatāni abbuḷhaṃ vicikicchāsallaṃ taṃdivasameva upasampādetabbo. Sacepi titthiyaliṅge ṭhito sotāpanno hoti, parivāsakiccaṃ natthi, tadaheva pabbājetvā upasampādetabbo.

Na tibbacchando hotīti，強烈的慾望並不存在。Uddeseti pāḷipariyāpuṇane，指示是對巴利文的全面理解。Paripucchāyāti atthasavane，詢問是爲了理解其意義。Adhisīleti pātimokkhasīle，專注于戒律的遵守。Adhicitteti lokiyasamādhibhāvanāya，專注於世俗的禪定修習。Adhipaññāyāti lokuttaramaggabhāvanāya，專注于超世的道的修習。 Saṅkantohotīti，指的是來到這裡。 Tassa satthunoti，指的是他的導師的存在。 Tassa diṭṭhiyāti，指的是他的見解。Idāni sāyeva laddhi，因他對導師的信任而形成的信念，因而他能容忍、喜歡並堅定地把「這就是事實」視為真理；因此，稱為「他的容忍、喜好和信任」。Tena vuttaṃ – 「tassa khantiyā tassa ruciyā tassa ādāyassā」，因此被稱為「他因容忍、喜好和信任而被稱為」。Avaṇṇe bhaññamāneti，指的是對不好的說法的批評。Anabhiraddhoti，意味著未完全的意圖；沒有專注的心。Udaggoti，指的是心靈的昇華。Idaṃ bhikkhave saṅghātanikaṃ aññatitthiyapubbassa anārādhanīyasminti，諸比丘，這就是關於其他宗教徒的禁閉，因他的導師的存在而形成的信念，對不好的說法的批評，「這些人為什麼要批評他？」這與身體和言辭的行為有關。佛陀等的批評則是無我之我，這就是關於其他宗教徒的禁閉的情況，關於不被尊重的禁閉的情況，未完全的工作，這就是標誌，這就是特徵，這就是不動的標準。因此，如此，諸比丘，其他宗教的前身不應被允許受戒，若他只符合其中任何一項，也不應被允許受戒。關於乾燥的季節，所有內容應當被理解為相反的情況。 如此，諸比丘，具備能力者，意味著不應在適當的時間進入村莊，不應在適當的白天離開，不應進入妓女等的居所，在共同修行者的工作中要有能力，關於指示等應當有強烈的慾望，關於外道的批評應當有自我意識，關於佛陀等的批評應當是無我的，關於外道的讚美應當是無我的，關於佛陀等的讚美應當是自我的。這八種外道的行為通過滿足而使得具備能力的比丘應當被允許受戒。 若在受戒的儀式中有任何一項破壞，則需再禁閉四個月。正如在破戒后，重新學習戒律和戒律的約定被給予，故此，對於他沒有任何再給予的事情。先前給予的禁閉確實是他的禁閉。因此，再次需禁閉四個月。若在禁閉期間內產生八種定境，世俗法則的性質是動搖的，因此不應被允許受戒。四個月內的完全行為應當被允許受戒。若在禁閉期間內掌握四大元素，切割依附的物質，確定名色，施加特徵並開始內觀，世俗法則的性質是動搖的，因此不應被允許受戒。若在內觀中提升至入流果，便是完全的行為。所有的見解被拋棄，疑惑的箭在那一天被允許受戒。即使在外道的標誌下成為入流者，若沒有禁閉的工作，則當日便應被允許受戒。

Upajjhāyamūlakaṃ cīvaraṃ pariyesitabbanti upajjhāyaṃ issaraṃ katvā tassa cīvaraṃ pariyesitabbaṃ. Pattampi tatheva. Tasmā yadi upajjhāyassa pattacīvaraṃ atthi, 『『imassa dehī』』ti vattabbo. Atha natthi, aññe dātukāmā honti, tehipi upajjhāyasseva dātabbaṃ 『『idaṃ tumhākaṃ katvā imassa dethā』』ti. Kasmā? Titthiyā nāma vilomā honti 『『saṅghena me pattacīvaraṃ dinnaṃ, kiṃ mayhaṃ tumhesu āyatta』』nti vatvā ovādānusāsaniṃ na kareyyuṃ, upajjhāyena pana āyattajīvikattā tassa vacanakaro bhavissati. Tenassa 『『upajjhāyamūlakaṃ cīvaraṃ pariyesitabba』』nti vuttaṃ. Bhaṇḍukammāyāti kesoropanatthaṃ. Bhaṇḍukammakathā parato āgamissati.

Aggikāti aggiparicaraṇakā. Jaṭilakāti tāpasā. Ete bhikkhave kiriyavādinoti ete kiriyaṃ na paṭibāhanti, 『『atthi kammaṃ, atthi kammavipāko』』ti evaṃdiṭṭhikā. Sabbabuddhā hi nekkhammapāramiṃ pūrayamānā etadeva pabbajjaṃ pabbajitvā pūresuṃ, mayāpi tatheva pūritā, na etesaṃ sāsane pabbajjā vilomā, tasmā upasampādetabbā, na tesaṃ parivāso dātabboti. Imāhaṃ bhikkhave ñātīnaṃ āveṇikaṃ parihāraṃ dammīti imaṃ ahaṃ tesaṃ pāṭekkaṃ odissakaṃ parihāraṃ dadāmi. Kasmā evamāha? Te hi titthāyatane pabbajitāpi sāsanassa avaṇṇakāmā na honti, amhākaṃ ñātiseṭṭhassa sāsananti vaṇṇavādinova honti, tasmā evamāhāti.

Aññatitthiyapubbavatthukathā niṭṭhitā.

Pañcābādhavatthukathā

Upajjhāyamūlakaṃ cīvaraṃ pariyesitabbanti，必須尋找以導師為根本的袈裟。Pattampi tatheva，缽也是如此。因此，若導師的乞食碗存在，則應說：「請給這個。」若不存在，其他想要給予的人也必須給與導師的：「這是你們的，給這個。」為何如此？外道的確是相反的，他們會說：「我從僧團那裡得到了乞食碗，與你們有什麼關係？」因此，他們不會聽從教導，而導師因依賴於生活而會聽從他的話。因此說：「必須尋找以導師為根本的袈裟。」Bhaṇḍukammāyāti，指的是為剃髮而進行的工作。關於剃髮的事情將在後面提到。 Aggikāti，指的是火的供養。Jaṭilakāti，指的是苦行者。這些比丘，確實是行動的語言者，他們並不否定行為，「有行為，必有果報」，就是這樣的見解。所有的佛陀在修習出離的圓滿時，正是因這個而出家，正如我也因此而圓滿，所以在他們的教義中出家並不相反，因此應當被允許受戒，而不應給予他們禁閉。因此，我對比丘們說：「我將給予親屬們的特別供養。」為何這樣說？因為他們即使在導師的教導下出家，也不想對教義有不好的看法，他們只是希望在我們親屬中有個好的聲譽，因此才這樣說。 關於其他宗教徒的前身的討論已結束。 關於五種障礙的討論。

88.Magadhesupañca ābādhā ussannā hontīti magadhanāmake janapade manussānañca amanussānañca pañca rogā ussannā vuḍḍhippattā phātippattā honti. Jīvakakomārabhaccakathā cīvarakkhandhake āvibhavissati. Na bhikkhave pañcahi ābādhehi phuṭṭho pabbājetabboti ye te kuṭṭhādayo pañca ābādhā ussannā, tehi phuṭṭho abhibhūto na pabbājetabbo.

Tattha kuṭṭhanti rattakuṭṭhaṃ vā hotu kāḷakuṭṭhaṃ vā, yaṃkiñci kiṭibhadaddukacchuādippabhedampi sabbaṃ kuṭṭhamevāti vuttaṃ. Tañce nakhapiṭṭhippamāṇampi vaḍḍhanakapakkhe ṭhitaṃ hoti, na pabbājetabbo. Sace pana nivāsanapārupanehi pakatipaṭicchanne ṭhāne nakhapiṭṭhippamāṇaṃ avaḍḍhanakapakkhe ṭhitaṃ hoti, vaṭṭati. Mukhe pana hatthapādapiṭṭhesu vā sacepi avaḍḍhanakapakkhe ṭhitaṃ nakhapiṭṭhito ca khuddakatarampi, na vaṭṭatiyevāti kurundiyaṃ vuttaṃ. Tikicchāpetvā pabbājentenāpi pakativaṇṇe jāteyeva pabbājetabbo. Godhāpiṭṭhisadisacuṇṇaokiraṇakasarīrampi pabbājetuṃ na vaṭṭati.

Gaṇḍoti medagaṇḍo vā hotu añño vā yo koci kolaṭṭhimattakopi ce vaḍḍhanakapakkhe ṭhito gaṇḍo hoti, na pabbājetabbo. Paṭicchannaṭṭhāne pana kolaṭṭhimatte avaḍḍhanakapakkhe ṭhito vaṭṭati. Mukhādike appaṭicchannaṭṭhāne avaḍḍhanakapakkhe ṭhitopi na vaṭṭati. Tikicchāpetvā pabbājentenāpi sarīraṃ sañchaviṃ kāretvāva pabbājetabbo. Uṇṇigaṇḍā nāma honti gothanā viya aṅgulikā viya ca tattha tattha lambanti, etepi gaṇḍāyeva. Tesu sati pabbājetuṃ na vaṭṭati. Daharakāle khīrapiḷakā yobbannakāle ca mukhe kharapiḷakā nāma honti, mahallakakāle nassanti, na tā gaṇḍasaṅkhyaṃ gacchanti, tāsu sati pabbājetuṃ vaṭṭati. Aññe pana sarīre kharapiḷakā nāma aparā padumakaṇṇikā nāma honti, aññā sāsapabījakā nāma sāsapamattā eva sakalasarīraṃ pharanti, tā sabbā kuṭṭhajātikā eva. Tāsu sati na pabbājetabbo.

Kilāsoti na bhijjanakaṃ na paggharaṇakaṃ padumapuṇḍarīkapattavaṇṇaṃ kuṭṭhaṃ, yena gunnaṃ viya sabalaṃ sarīraṃ hoti, tasmiṃ kuṭṭhe vuttanayeneva vinicchayo veditabbo. Sosoti sosabyādhi; tasmiṃ sati na pabbājetabbo. Apamāroti pittummāro vā yakkhummāro vā; tattha pubbaverikena amanussena gahito duttikiccho hoti. Appamattakepi pana apamāre sati na pabbājetabbo.

Pañcābādhavatthukathā niṭṭhitā.

Rājabhaṭavatthukathā

在摩揭陀，有五種疾病是普遍存在的，摩揭陀的人民與非人類之間，五種疾病普遍盛行，達到繁榮與發展。關於吉瓦卡·孔瑪拉巴卡的討論，將在袈裟的部分闡述。諸比丘，不應因五種疾病而被允許出家，這五種疾病如癩病等，若被感染，則不應被允許出家。 在這裡，癩病可以是紅癩或黑癩，所有任何一種蟲病、面板病等都被稱為癩病。即使是指甲大小的病變，若在發育階段，則不應被允許出家。若在衣物的包裹下，病變處隱藏在正常的地方，指甲大小的病變也可以被允許。若在口部、手足的背面，甚至是指甲上有較小的病變，則不應被允許出家，正如在《古蘭經》中所說。經過治療后，若病變完全消失，則應被允許出家。若身體上有如狗的面板病，亦不可被允許出家。 關於腫塊，可能是腮腺腫塊或其他任何腫塊，若在發育階段，腫塊則不應被允許出家。若在隱藏的地方，腫塊的發育則可以被允許。若在口部等不易隱藏的地方，腫塊的發育則不應被允許。經過治療后，若身體恢復正常，則應被允許出家。腫塊像是牛的腫塊，或像手指一樣，在各處伸展，這些也是腫塊。在這些情況下，不應被允許出家。幼年時期的乳腺腫塊和青春期的腫塊，老年時期則消失，這些腫塊不會被計入腫塊的數量。在這些情況下，不應被允許出家。其他身體上的腫塊被稱為「硬腫塊」，而其他的則被稱為「種子腫塊」，這些腫塊在全身份布，所有的都是癩病的種類。在這些情況下，不應被允許出家。 關於疾病，指的是不應被打破或剝離的病癥，像是白色蓮花的顏色的病癥，因而身體如同強壯的牛一樣，這種病癥應依照前述的標準進行判斷。關於乾枯的病癥，指的是乾枯病；若被感染，則不應被允許出家。關於輕微的病癥，可能是膽病或鬼病；在這裡，若被惡劣的非人類所感染，則難以應對。即使是輕微的病癥，若存在，也不應被允許出家。 關於五種疾病的討論已結束。 關於國王的軍隊的討論。

1. Rājabhaṭavatthusmiṃ – paccantaṃ uccinathāti paccantaṃ vaḍḍhetha. Core palāpetvā corabhayena vuṭṭhite gāme āvāsāpetvā ārakkhaṃ datvā kasikammādīni pavattāpethāti vuttaṃ hoti. Rājā pana sotāpannattā 『『core ghātetha, hanathā』』ti na āṇāpeti. Upajjhāyassa deva sīsaṃchinditabbantiādi sabbaṃ 『『pabbajjāya upajjhāyo seṭṭho, tato ācariyo, tato gaṇo』』ti cintetvā idaṃ vohāre aḍḍavinicchaye āgatanti āhaṃsu. Na bhikkhave rājabhaṭo pabbājetabboti ettha amacco vā hotu mahāmatto vā sevako vā kiñci ṭhānantaraṃ patto vā appatto vā, yo koci rañño bhattavetanabhaṭo, sabbo rājabhaṭoti saṅkhyaṃ gacchati, so na pabbājetabbo. Tassa pana puttanattabhātukā ye rājato bhattavetanaṃ na gaṇhanti, te pabbājetuṃ vaṭṭati. Yo pana rājato laddhaṃ nibaddhabhogaṃ vā māsasaṃvaccharaparibbayaṃ vā raññoyeva niyyāteti, puttabhātuke vā taṃ ṭhānaṃ sampaṭicchāpetvā rājānaṃ 『『na dānāhaṃ devassa bhaṭo』』ti āpucchati, yena vā yaṃ kammakāraṇā vetanaṃ gahitaṃ, taṃ kammaṃ kataṃ hoti, yo vā pabbajassūti raññā anuññāto hoti, tampi pabbājetuṃ vaṭṭati.

Rājabhaṭavatthukathā niṭṭhitā.

Coravatthukathā

1. Coravatthūsu – manussā passitvāti yehi gihikāle diṭṭhapubbo ye ca 『『ayaṃ so』』ti aññesaṃ suṇanti, te passitvā ubbijjantipi…pe… dvārampi thakenti. Ye pana na jānanti, tesaṃ gharesu bhikkhaṃ labhati. Na bhikkhaveti bhagavā sayaṃ dhammassāmī, tasmā āyatiṃ akaraṇatthāya bhikkhūnaṃ sikkhāpadaṃ paññapento evamāha. Tattha dhajaṃ bandhitvā viya vicaratīti dhajabandho. Mūladevādayo viya loke pākaṭoti vuttaṃ hoti. Tasmā yo gāmaghātaṃ vā panthaduhanaṃ vā nagare sandhicchedādikammaṃ vā karonto vicarati, paññāyati ca 『『asuko nāma idaṃ idaṃ karotī』』ti, so na pabbājetabbo. Yo pana rājaputto rajjaṃ patthento gāmaghātādīni karoti, so pabbājetabbo. Rājāno hi tasmiṃ pabbajite tussanti, sace pana na tussanti, na pabbājetabbo. Pubbe mahājane pākaṭo coro pacchā corakammaṃ pahāya pañcasīlādīni samādiyati, tañce manussā evaṃ jānanti, pabbājetabbo. Ye pana ambalabujādicorakā sandhicchedādicorā eva vā adissamānā theyyaṃ karonti, pacchāpi iminā nāma idaṃ katanti na paññāyanti, tepi pabbājetuṃ vaṭṭati.

在國王的軍隊中——遠方被捕獲，遠方被加強。盜賊逃跑后，因盜賊的恐懼而在村莊中安置，給予保護並使其進行農業等工作。國王卻因入流者的身份，不會命令「殺掉盜賊，殺掉他們」。關於導師的頭顱應當被砍掉等一切，都是基於「出家人中導師為首，其次是老師，再其次是團體」的思考，因此在此說到「關於出家人的判定已到達一半」。諸比丘，國王的軍隊不應被允許出家，此處無論是大臣、官員、侍者，或是任何其他地方的人，若是國王的食客，皆被視為國王的軍隊，因此不應被允許出家。至於他的兒子、弟弟等那些不從國王那裡接受食物的，則應被允許出家。若是國王所獲得的固定收入，或是按月、按年領取的國王的收入，若是給予的，國王會問：「我並不是國王的軍隊。」若是以某種工作為理由而領取的收入，那就是已經完成的工作，若是被允許出家，則應被允許出家。 關於國王的軍隊的討論已結束。 關於盜賊的討論。 關於盜賊的情況——人們看到時，若是曾在家中見過的人，或是聽說過「這是他」的人，看到后即會驚慌……等……也會關閉門。那些不知道的人，則在家中獲得乞討。諸比丘，佛陀是自我教導的法主，因此爲了不讓他們長久地不行動，便為僧侶設定了戒律。因此說：「如同綁住旗幟般行走。」被稱為「綁旗」。如同根本天神等在世間顯現。因此，若是有人在村莊中進行屠殺、在路上進行搶劫，或是在城中進行攔截等行為，顯而易見「某人正在做這些事情」，則不應被允許出家。若是國王的兒子渴望王位而進行村莊屠殺等行為，則應被允許出家。國王對此出家的人感到高興，若是不高興，則不應被允許出家。曾經在大眾中被稱為盜賊，後來放棄盜賊行為而接受五戒等，若人們知道這一點，則應被允許出家。若是那些像芒果花一樣的盜賊，進行攔截等行為，事後卻不被識別的人，亦應被允許出家。

92.Kāraṃ bhinditvāti aṭṭabandhanādiṃ bhinditvā. Abhayūvarāti ettha bhayena uparamantīti bhayūvarā, ete pana laddhābhayattā na bhayūvarāti abhayūvarā; pakārassa cettha vakāro katoti veditabbo. Na bhikkhave kārabhedako pabbājetabboti kāro vuccati bandhanāgāraṃ. Idha pana andubandhanaṃ vā hotu saṅkhalikabandhanaṃ vā rajjubandhanaṃ vā gāmabandhanaṃ vā nigamabandhanaṃ vā nagarabandhanaṃ vā purisagutti vā janapadabandhanaṃ vā dīpabandhanaṃ vā, yo etesu yaṃkiñci bandhanaṃ bhinditvā vā chinditvā vā muñcitvā vā vivaritvā vā passamānānaṃ vā apassamānānaṃ vā palāyati, so kārabhedakoti saṅkhyaṃ gacchati. Tasmā īdiso kārabhedako coro dīpabandhanaṃ bhinditvā dīpantaraṃ gatopi na pabbājetabbo. Yo pana na coro, kevalaṃ hatthakammaṃ akaronto 『『evaṃ no apalāyanto karissatī』』ti rājayuttādīhi baddho, so kāraṃ bhinditvā palātopi pabbājetabbo. Yo pana gāmanigamapaṭṭanādīni keṇiyā gahetvā taṃ asampādento bandhanāgāraṃ pavesito hoti, so palāyitvā āgato na pabbājetabbo. Yopi kasikammādīhi dhanaṃ sampādetvā jīvanto 『『nidhānaṃ iminā laddha』』nti pesuññaṃ upasaṃharitvā kenaci bandhāpito hoti, taṃ tattheva pabbājetuṃ na vaṭṭati, palāyitvā gataṃ pana gataṭṭhāne pabbājetuṃ vaṭṭati.

93.Nabhikkhave likhitakoti ettha likhitako nāma na kevalaṃ 『『yattha passati tattha hantabbo』』ti, atha kho yo koci corikaṃ vā aññaṃ vā garuṃ rājāparādhaṃ katvā palāto, rājā ca naṃ paṇṇe vā potthake vā 『『itthannāmo yattha dissati, tattha gahetvā māretabbo』』ti vā 『『hatthapādānissa chinditabbānī』』ti vā 『『ettakaṃ nāma daṇḍaṃ āharāpetabbo』』ti vā likhāpeti, ayaṃ likhitako nāma, so na pabbājetabbo.

94.Kasāhato katadaṇḍakammoti ettha yo vacanapesanādīni akaronto haññati, na so katadaṇḍakammo. Yo pana keṇiyā vā aññathā vā kiñci gahetvā khāditvā puna dātuṃ asakkonto 『『ayameva te daṇḍo hotū』』ti kasāhi haññati, ayaṃ kasāhato katadaṇḍakammo. So ca kasāhi vā hato hotu addhadaṇḍakādīnaṃ vā aññatarena, yāva allavaṇo hoti, tāva na pabbājetabbo. Vaṇe pana pākatike katvā pabbājetabbo. Sace pana jāṇūhi vā kapparehi vā nāḷikerapāsāṇādīhi vā ghātetvā mutto hoti, sarīre cassa gaṇṭhiyo paññāyanti, na pabbājetabbo. Phāsukaṃ katvā eva gaṇṭhīsu sannisinnāsu pabbājetabbo.

95.Lakkhaṇāhato katadaṇḍakammoti ettha katadaṇḍakammabhāvo purimanayeneva veditabbo. Yassa pana nalāṭe vā ūruādīsu vā tattena lohena lakkhaṇaṃ āhataṃ hoti, so sace bhujisso yāva allavaṇo hoti, tāva na pabbājetabbo. Sacepissa vaṇā ruḷhā honti, chaviyā samaparicchedā, lakkhaṇaṃ na paññāyati, timaṇḍalavatthassa uttarāsaṅge kate paṭicchannokāse ce hoti, pabbājetuṃ vaṭṭati, appaṭicchannokāse ce na vaṭṭati.

Coravatthukathā niṭṭhitā.

Iṇāyikavatthukathā

「破壞者」指的是破壞綁縛等。無畏者在此是指因恐懼而退縮的人；而這些人因獲得了安全感而不再是無畏者；此處的「無畏」應被理解為安全的狀態。諸比丘，破壞者不應被允許出家，破壞者被稱為被囚禁的人。在這裡，無論是盲目被囚禁，還是被鎖鏈、繩索、村莊、城鎮、城市的監禁，或是國家的監禁，若是破壞了這些監禁，逃脫、解脫、被釋放或被釋放的人，無論是看到的人還是未看到的人，皆被稱為破壞者。因此，這種破壞者即便是破壞了國家的監禁而逃往他處，也不應被允許出家。若不是盜賊，僅僅是不做手工而被國王等人拘禁的人，若是破壞了監禁而逃跑，則應被允許出家。若是被村莊、城鎮、城市等拘禁而未能達到目的的人，逃跑后回來的，則不應被允許出家。若是通過農業等手段獲得財富的人，若是因某種原因被拘禁，則不應在那時被允許出家，而是逃跑后在逃跑的地方被允許出家。 「不應被寫下」的意思是，這裡的寫下者不僅僅是指「看到的地方就應殺掉」，而是指任何人若因犯罪或其他重大罪行而逃跑，國王在紙上或書本上寫下「在某地被看到的，便應抓住並殺掉」或「應砍掉他的手腳」或「應帶來這樣的懲罰」等等，這種寫下者不應被允許出家。 「因傷害而受到的懲罰」指的是在言語、行為等方面不作為而受到懲罰的人，不是受到懲罰的行為。若是因抓住或其他原因而被抓住，無法再給予他東西，而說「這就是你的懲罰」，則是因傷害而受到的懲罰。若是因某種原因受到懲罰，若是中等懲罰等，直到他被釋放之前，皆不應被允許出家。若是在公開場合被允許出家。若是因膝蓋、手腕、石頭等被打而逃脫，身體上顯現出腫塊，則不應被允許出家。若是經過處理后，腫塊在身體上顯現，則應被允許出家。 「因特徵而受到的懲罰」指的是應根據前述的標準來理解受罰的情況。若是在額頭或大腿等部位因某種金屬而受到特徵性的傷害，若是他的手臂在釋放之前則不應被允許出家。若是他的身體有明顯的傷害，若是身體的表面被遮蓋，且在上方有遮擋的地方，則應被允許出家；若是沒有遮擋的地方，則不應被允許出家。 關於盜賊的討論已結束。 關於乞丐的討論。

96.Na bhikkhave iṇāyikoti ettha iṇāyiko nāma yassa pitipitāmahehi vā iṇaṃ gahitaṃ hoti, sayaṃ vā iṇaṃ gahitaṃ hoti, yaṃ vā āthapetvā mātāpitūhi kiñci gahitaṃ hoti, so taṃ iṇaṃ paresaṃ dhāretīti iṇāyiko. Yaṃ pana aññe ñātakā āthapetvā kiñci gaṇhanti, so na iṇāyiko. Na hi te taṃ āthapetuṃ issarā, tasmā taṃ pabbājetuṃ vaṭṭati, itaraṃ na vaṭṭati. Sace panassa ñātisālohitā 『『mayaṃ dassāma, pabbājetha na』』nti iṇaṃ attano bhāraṃ karonti, añño vā koci tassa ācārasampattiṃ disvā 『『pabbājetha naṃ, ahaṃ iṇaṃ dassāmī』』ti vadati, pabbājetuṃ vaṭṭati. Tesu asati bhikkhunā tathārūpassa upaṭṭhākassāpi ārocetabbaṃ 『『sahetuko satto iṇapalibodhena na pabbajatī』』ti. Sace so paṭipajjati, pabbājetabbo. Sacepi attano kappiyabhaṇḍaṃ atthi, 『『etaṃ dassāmī』』ti pabbājetabbo. Sace pana neva ñātakādayo paṭipajjanti, na attano dhanaṃ atthi, 『『pabbājetvā bhikkhāya caritvā mocessāmī』』ti pabbājetuṃ na vaṭṭati. Sace pabbājeti dukkaṭaṃ. Palātopi ānetvā dātabbo. No ce deti, sabbaṃ iṇaṃ gīvā hoti. Ajānitvā pabbājayato anāpatti. Passantena pana ānetvā iṇasāmikānaṃ dassetabbo. Apassantassa gīvā na hoti.

Sace iṇāyiko aññaṃ desaṃ gantvā pucchiyamānopi 『『nāhaṃ kassaci kiñci dhāremī』』ti vatvā pabbajati, iṇasāmiko ca taṃ pariyesanto tattha gacchati, daharo taṃ disvā palāyati, so ca theraṃ upasaṅkamitvā 『『ayaṃ bhante kena pabbājito, mama ettakaṃ nāma dhanaṃ gahetvā palāto』』ti vadati, therena vattabbaṃ 『『mayā upāsaka 『aṇaṇo aha』nti vadanto pabbājito, kiṃ dāni karomi, passa me pattacīvaramatta』』nti ayaṃ tattha sāmīci. Palāte pana gīvā na hoti.

Sace pana naṃ therassa sammukhāva disvā 『『ayaṃ mama iṇāyiko』』ti vadati, 『『tava iṇāyikaṃ tvameva jānāhī』』ti vattabbo. Evampi gīvā na hoti. Sacepi so 『『pabbajito ayaṃ idāni kuhiṃ gamissatī』』ti vadati, therena 『『tvaṃyeva jānāhī』』ti vattabbo. Evampissa palāte gīvā na hoti. Sace pana thero 『『kuhiṃ dāni ayaṃ gamissati, idheva acchatū』』ti vadati, so ce palāyati, gīvā hoti. Sace so sahetukasatto hoti vattasampanno, therena 『『īdiso aya』』nti vattabbaṃ. Iṇasāmiko ce 『『sādhū』』ti vissajjeti, iccetaṃ kusalaṃ. Sace pana 『『upaḍḍhupaḍḍhaṃ dethā』』ti vadati, dātabbaṃ. Aparena samayena atiārādhako hoti, 『『sabbaṃ dethā』』ti vuttepi dātabbameva. Sace pana uddesaparipucchādīsu kusalo hoti bahūpakāro bhikkhūnaṃ, bhikkhācāravattena pariyesitvāpi iṇaṃ dātabbamevāti.

Iṇāyikavatthukathā niṭṭhitā.

Dāsavatthukathā

諸比丘，「乞討者」是指那些因父母等而獲得乞討的，或是自己獲得乞討的人，或是經過父母的幫助而獲得的乞討，這樣的人被稱為乞討者。他所獲得的乞討應由他人承擔。因此，若是其他親屬幫助他獲得乞討，則不算是乞討者。因為他們沒有權力去幫助他，所以應當允許他出家，其他的則不應允許。若是他的親屬說：「我們會給予他，請允許他出家」，或者其他人看到他有出家資格而說：「請允許他出家，我會給予他乞討」，則應當允許他出家。在這些情況下，若有比丘，應當告知這樣的助手：「因乞討而獲得的生存者不能出家。」若他開始出家，則應允許他出家。若他有自己的合適的財物，若說「我會給予他」，則應允許他出家。若是親屬等人不開始行動，且自己沒有財物，若說「出家后我會通過乞討來解脫」，則不應允許他出家。若他出家則為不善。若他逃跑后被帶回來，則應給予他。若不給予，則所有的乞討都將成為他的負擔。若是無知而被允許出家，則不算有過失。若是他看到而被帶回來，應當向乞討者展示。若他未看到，則不算有負擔。 若乞討者前往其他地方被詢問時，若說「我不為任何人承擔乞討」，而乞討者也前往那裡尋找他，年輕人看到后逃跑，他則應前往長老處說：「尊者，他是我的乞討者，我帶著這樣的財物逃跑。」長老應當這樣說：「我告訴你，『我沒有任何東西』。」這樣在那裡的情況是合適的。若他看到長老而說：「這是我的乞討者」，則應當說：「你知道你的乞討者。」這樣也不算有負擔。若他問：「這個出家人現在要去哪裡？」長老應當說：「你自己知道。」這樣在他逃跑時也不算有負擔。若長老說：「他現在要去哪裡，留在這裡就好。」若他逃跑，則會有負擔。若他是有生存能力的，長老應當說：「這樣的情況。」若乞討者說：「很好」，則這是善行。若他說：「請給我一半」，則應給予。若是稍後他過於貪婪，若說「請全部給我」，則應給予。若他在提問和詢問方面有善行，若對比丘有很大幫助，則應給予乞討。 關於乞討者的討論已結束。 關於奴隸的討論。

97.Na bhikkhave dāsoti ettha cattāro dāsā – antojāto, dhanakkīto, karamarānīto, sāmaṃ dāsabyaṃ upagatoti. Tattha antojāto nāma jātidāso gharadāsiyā putto. Dhanakkīto nāma mātāpitūnaṃ santikā putto vā sāmikānaṃ santikā dāso vā dhanaṃ datvā dāsacārittaṃ āropetvā kīto. Ete dvepi na pabbājetabbā. Pabbājentena tattha tattha cārittavasena adāsaṃ katvā pabbājetabbā.

Karamarānīto nāma tiroraṭṭhaṃ vilopaṃ vā katvā upalāpetvā vā tiroraṭṭhato bhujissamānusakāni āharanti, antoraṭṭheyeva vā katāparādhaṃ kiñci gāmaṃ rājā 『『vilumpathā』』ti āṇāpeti, tato mānusakānipi āharanti. Tattha sabbe purisā dāsā, itthiyo dāsiyo. Evarūpo karamarānīto dāso yehi ānīto, tesaṃ santike vasanto vā bandhanāgāre baddho vā purisehi rakkhiyamāno vā na pabbājetabbo. Palāyitvā pana gato, gataṭṭhāne pabbājetabbo. Raññā tuṭṭhena 『『karamarānītake muñcathā』』ti vatvā vā sabbasādhāraṇena vā nayena bandhanā mokkhe kate pabbājetabbova.

Sāmaṃ dāsabyaṃ upagato nāma jīvitahetu vā ārakkhahetu vā 『『ahaṃ te dāso』』ti sayameva dāsabhāvaṃ upagato. Rājūnaṃ hatthiassagomahiṃsagopakādayo viya, tādiso dāso na pabbājetabbo. Rañño vaṇṇadāsīnaṃ puttā honti amaccaputtasadisā, tepi na pabbājetabbā. Bhujissitthiyo asaṃyatā vaṇṇadāsīhi saddhiṃ vicaranti, tāsaṃ putte pabbājetuṃ vaṭṭati. Sace sayameva paṇṇaṃ āropenti, na vaṭṭati. Bhaṭiputtakagaṇādīnaṃ dāsāpi tehi adinnā na pabbājetabbā. Vihāresu rājūhi ārāmikadāsā nāma dinnā honti, tepi pabbājetuṃ na vaṭṭati. Bhujisse pana katvā pabbājetuṃ vaṭṭati. Mahāpaccariyaṃ 『『antojātadhanakkītake ānetvā bhikkhusaṅghassa ārāmike demāti denti, takkaṃ sīse āsittakasadisāva honti, te pabbājetuṃ vaṭṭatī』』ti vuttaṃ. Kurundiyaṃ pana 『『ārāmikaṃ demāti kappiyavohārena denti, yena kenaci vohārena dinno hotu, neva pabbājetabbo』』ti vuttaṃ. Duggatamanussā saṅghaṃ nissāya jīvissāmāti vihāre kappiyakārakā honti, etepi pabbājetuṃ vaṭṭati. Yassa mātāpitaro dāsā, mātā eva vā dāsī, pitā adāso, taṃ pabbājetuṃ na vaṭṭati. Yassa pana mātā adāsī, pitā dāso, taṃ pabbājetuṃ vaṭṭati. Bhikkhussa ñātakā vā upaṭṭhākā vā dāsaṃ denti 『『imaṃ pabbājetha, tumhākaṃ veyyāvaccaṃ karissatī』』ti attanovāssa dāso atthi, bhujisso katova pabbājetabbo. Sāmikā dāsaṃ denti 『『imaṃ pabbājetha, sace abhiramissati, adāso vibbhamissati ce, amhākaṃ dāsova bhavissatīti ayaṃ tāvakāliko nāma, taṃ pabbājetuṃ na vaṭṭatī』』ti kurundiyaṃ vuttaṃ. Nissāmikadāso hoti, sopi bhujisso katova pabbājetabbo. Ajānanto pabbājetvā vā upasampādetvā vā pacchā jānāti, bhujissaṃ kātumeva vaṭṭati.

諸比丘，「奴隸」在此有四種——內種奴、富奴、勞工奴、以及同樣的奴隸。內種奴是指出生為奴的家庭奴隸的兒子。富奴是指在父母或主人面前，給予財物后被認為是奴隸的人。以上這兩種都不應被允許出家。被允許出家的人應當是在某個地方因奴隸身份而未被給予的。 勞工奴是指在逃亡或被捕后被帶回的人，或是在某個地方因犯下罪行而被國王命令「抓捕」的人，這些人也會被帶回。所有這些人都是男性奴隸，女性則是女奴。這樣的勞工奴，若是被帶來，若在他們面前生活，或者被囚禁在監獄中，或被人保護，也不應被允許出家。若是逃跑后被帶回來，則應被允許出家。國王滿意地說「釋放勞工奴」，或者以其他方式釋放他們，皆應被允許出家。 同樣的奴隸是指因生存或保護而「我就是你的奴隸」而自願成為奴隸的人。像國王的象、馬、牛等奴隸，像這樣的奴隸不應被允許出家。國王的女奴的兒子們與大臣的兒子相似，他們也不應被允許出家。若是男性奴隸與女奴一起生活，他們的兒子應被允許出家。若他們自己不願意，則不應被允許出家。國王的兒子們是大臣的兒子，若他們被給予的奴隸不應被允許出家。若是住在修道院中，國王的奴隸則被給予，亦不應被允許出家。若是被允許出家則應被允許出家。若是被給予的奴隸，若是被國王給予的奴隸，則應被允許出家。若是在修道院中被給予的奴隸，若是被允許出家則應被允許出家。 若是一個人的父母是奴隸，母親是奴隸，父親是自由人，則不應被允許出家。若是母親是自由人，父親是奴隸，則應被允許出家。若比丘的親屬或助手給予奴隸「請允許他出家，他會為你們服務」，若他是自由人的奴隸，則應被允許出家。主人給予奴隸「請允許他出家，若他願意則是自由人」，這樣的情況在庫倫地被提及。若是依賴於他人生活的奴隸，若是被允許出家則應被允許出家。若他不知道而被允許出家，或者被允許后再知道，則應當為奴隸的身份而被允許出家。

Imassa ca atthassa pakāsanatthaṃ idaṃ vatthuṃ vadanti – ekā kira kuladāsī ekena saddhiṃ anurādhapurā palāyitvā rohaṇe vasamānā puttaṃ paṭilabhi, so pabbajitvā upasampannakāle lajjī kukkuccako ahosi. Athekadivasaṃ mātaraṃ pucchi – 『『kiṃ upāsike tumhākaṃ bhātā vā bhaginī vā natthi, na kañci ñātakaṃ passāmī』』ti. 『『Tāta, ahaṃ anurādhapure kuladāsī, tava pitarā saddhiṃ palāyitvā idha vasāmī』』ti. Sīlavā bhikkhu 『『asuddhā kira me pabbajjā』』ti saṃvegaṃ labhitvā mātaraṃ tassa kulassa nāmagottaṃ pucchitvā anurādhapuraṃ āgamma tassa kulassa gharadvāre aṭṭhāsi. 『『Aticchatha bhante』』ti vuttepi nātikkami, te āgantvā 『『kiṃ bhante』』ti pucchiṃsu. 『『Tumhākaṃ itthannāmā dāsī palātā atthī』』ti? Atthi bhante. Ahaṃ tassā putto, sace maṃ tumhe anujānātha, pabbajjaṃ labhāmi, tumhe mayhaṃ sāmikāti . Te haṭṭhatuṭṭhā hutvā 『『suddhā bhante tumhākaṃ pabbajjā』』ti taṃ bhujissaṃ katvā mahāvihāre vasāpesuṃ catūhi paccayehi paṭijaggantā. Thero taṃ kulaṃ nissāya vasamānoyeva arahattaṃ pāpuṇīti.

Dāsavatthukathā niṭṭhitā.

Kammārabhaṇḍuvatthādikathā

98-9.Kammārabhaṇḍūti tulādhāramuṇḍako suvaṇṇakāraputto, pañcasikho taruṇadārakoti vuttaṃ hoti. Saṅghaṃ apaloketuṃ bhaṇḍukammāyāti saṅghaṃ bhaṇḍukammatthāya āpucchituṃ anujānāmīti attho. Tatrāyaṃ āpucchanavidhi – sīmāpariyāpanne bhikkhū sannipātetvā pabbajjāpekkhaṃ tattha netvā 『『saṅghaṃ bhante imassa dārakassa bhaṇḍukammaṃ āpucchāmī』』ti tikkhattuṃ vā dvikkhattuṃ vā sakiṃ vā vattabbaṃ. Ettha ca 『『imassa dārakassa bhaṇḍukammaṃ āpucchāmī』』tipi 『『imassa samaṇakaraṇaṃ āpucchāmī』』tipi 『『imassa pabbājanaṃ āpucchāmī』』tipi 『『ayaṃ samaṇo hotukāmo』』tipi 『『ayaṃ pabbajitukāmo』』tipi vattuṃ vaṭṭatiyeva.

Sace sabhāgaṭṭhānaṃ hoti, dasa vā vīsaṃ vā tiṃsaṃ vā bhikkhū vasantīti paricchedo paññāyati, tesaṃ ṭhitokāsaṃ vā nisinnokāsaṃ vā gantvāpi purimanayeneva āpucchitabbaṃ. Pabbajjāpekkhaṃ vināva daharabhikkhū vā sāmaṇere vā pesetvāpi 『『eko bhante pabbajjāpekkho atthi tassa bhaṇḍukammaṃ āpucchāmā』』tiādinā nayena āpucchāpetuṃ vaṭṭati.

Sace keci bhikkhū senāsanaṃ vā gumbādīni vā pavisitvā niddāyanti vā samaṇadhammaṃ vā karonti, āpucchakā ca pariyesantāpi adisvā 『『sabbe āpucchitā amhehī』』ti saññino honti, pabbajjā nāma lahukaṃ kammaṃ, tasmā pabbajito supabbajitova pabbājentassāpi anāpatti.

Sace pana mahāvihāro hoti anekabhikkhusahassāvāso, sabbe bhikkhū sannipātetumpi dukkaraṃ, pageva paṭipāṭiyā āpucchituṃ, khaṇḍasīmāyaṃ vā ṭhatvā nadīsamuddādīni vā gantvā pabbājetabbo. Yo pana navamuṇḍo vā hoti vibbhantako vā nigaṇṭhādīsu aññataro vā dvaṅgulakeso vā ūnadvaṅgulakeso vā, tassa kesacchedanakiccaṃ natthi, tasmā bhaṇḍukammaṃ anāpucchitvāpi tādisaṃ pabbājetuṃ vaṭṭati. Dvaṅgulātirittakeso pana yo hoti antamaso ekasikhāmattadharopi, so bhaṇḍukammaṃ āpucchitvāva pabbājetabbo. Upālivatthu mahāvibhaṅge vuttanayameva.

這段文字的內容如下： 爲了闡明這個意義，講述這個故事——有一個家族的女奴與一名男子一起，從阿努拉達布爾（現代阿努拉德普拉）逃跑后，在羅漢（現代羅漢）生活，生下了一個兒子。這個兒子出家后，在獲得出家時感到羞愧和不安。一天，他詢問母親：「尊者，你有兄弟或姐妹嗎？我看不到任何親屬。」她回答：「兒子，我是阿努拉達布爾的家族女奴，與你的父親一起逃跑，現在我住在這裡。」一位有德行的比丘因感到「我的出家是不潔凈的」，於是向她詢問這個家族的名字和姓氏，隨後來到阿努拉達布爾，在這個家族的家門口站著。他說：「請您稍等。」雖然他沒有離開，但他們來問：「尊者，有什麼事？」他說：「你們的女奴逃跑了，對嗎？」他們回答：「是的，尊者。」他說：「我是她的兒子，如果你們允許我，我將獲得出家，你們是我的主人。」他們立刻高興地說：「尊者，你的出家是潔凈的。」於是他們把他帶到大寺院中，給予他四種供養。長老因這個家族而住在此地，最終達到了阿羅漢果。 關於奴隸的討論已結束。 關於工匠和財物的討論 98-9. 工匠是指稱重的金匠，金屬工匠的兒子，年輕男孩等。這裡的意思是允許詢問僧團的財物。這裡的詢問程式是——在邊界範圍內聚集比丘，帶來需要出家的請求，詢問：「尊者，我想詢問這個男孩的財物。」可以詢問一次或兩次，或者直接詢問。在這裡，可以說「我想詢問這個男孩的財物」，也可以說「我想詢問這個出家請求」，或者「我想詢問他的出家資格」，或者「他想成為出家人」，或者「他想出家」。 如果有十、二十或三十位比丘在場，便可以明確詢問，前往他們所在的地方或坐著的地方詢問。即使沒有出家請求，也可以派遣年輕比丘或出家人前去詢問：「尊者，我想詢問這個男孩的財物。」 如果有些比丘進入臥室或房間睡覺，或者進行修行，詢問者在尋找時未見到他們，便會認為「我們都被詢問過了」。出家是輕鬆的事情，因此出家人即便是被允許出家也不會有過失。 如果是大寺院，居住著成千上萬的比丘，聚集所有比丘也很困難，尤其是在特定的地方進行詢問，或者前往河流、海洋等地方出家。如果是新剃髮的，或是混亂不堪的，或者在其他教派中，若是有兩根指頭長的，或是少於兩根指頭的，這樣的人沒有剃髮的必要，因此可以在未詢問的情況下出家。若是剃髮超過兩根的，最少應剃一根，便應在詢問后出家。關於烏帕利的討論在《大分解》中已有說明。

100.Ahivātakarogenāti māribyādhinā; yatra hi so rogo uppajjati, taṃ kulaṃ dvipadacatuppadaṃ sabbaṃ nassati, yo bhittiṃ vā chadanaṃ vā bhinditvā palāyati, tirogāmādigato vā hoti, so muccati. Tathā cettha pitāputtā mucciṃsu. Tena vuttaṃ – 『『pitāputtakā sesā hontī』』ti.

Kākuḍḍepakanti yo vāmahatthena leḍḍuṃ gahetvā nisinno sakkoti āgatāgate kāke uḍḍāpetvā purato nikkhittaṃ bhattaṃ bhuñjituṃ, ayaṃ kākuḍḍepako nāma, taṃ pabbājetuṃ vaṭṭati.

102.Ittaroti appamattako; katipāhameva vāso bhavissatīti attho.

103.Ogaṇenāti parihīnagaṇena; appamattakena bhikkhusaṅghenāti attho. Abyattena yāvajīvanti ettha sacāyaṃ vuḍḍhataraṃ ācariyaṃ na labhati, upasampadāya saṭṭhivasso vā sattativasso vā hotu, navakatarassāpi byattassa santike ukkuṭikaṃ nisīditvā añjaliṃ paggahetvā 『『ācariyo me āvuso hohi, āyasmato nissāya vacchāmī』』ti evaṃ tikkhattuṃ vatvā nissayo gahetabbova. Gāmappavesanaṃ āpucchantenāpi ukkuṭikaṃ nisīditvā añjaliṃ paggahetvā gāmappavesanaṃ āpucchāmi ācariyā』』ti vattabbaṃ. Esa nayo sabbaāpucchanesu. Pañcakachakkesu cettha yattakaṃ sutaṃ nissayamuttakassa icchitabbaṃ, taṃ bhikkhunovādakavaṇṇanāyaṃ vuttaṃ. Tassa natthitāya ca appassuto; atthitāya ca bahussutoti veditabbo. Sesaṃ vuttanayeneva.

Kammārabhaṇḍuvatthādikathā niṭṭhitā.

Rāhulavatthukathā

「阿希瓦塔卡羅根」是指由魔鬼病引起的；在那裡，若此病出現，整個家族，包括人類和四足動物，都會滅亡，若有人打破墻壁或遮擋物逃跑，或是逃往隱秘之處，則會得救。因此，父親和兒子也會得救。故而說：「父子等其他人也會得救。」 「卡庫德佩卡」是指用左手抓住一塊食物，坐著時可以把來往的烏鴉嚇跑，吃掉面前放著的食物，這叫做卡庫德佩卡，應當允許他出家。 「伊塔羅」是指少量的；意味著只會有幾天的居住。 「歐嘎涅那」是指少數的群體；意味著是小規模的比丘僧團。若不在這裡，若沒有更年長的老師，若在獲得出家后，若六十歲或七十歲，甚至是新出家的，也應當坐在老師的身邊，雙手合十地說：「尊者，請成為我的老師，我依賴於您。」這樣說三次後，應當被允許出家。若詢問進入村莊時，也應當坐在老師的身邊，雙手合十地說：「尊者，我想詢問進入村莊的事。」這樣說是適宜的。這是所有詢問的原則。在五十個或六十個比丘的情況下，若是所學的內容是應當被依賴的，便應當在比丘的教導中有說明。若沒有，便是少聞；若有，便是多聞。其他的內容按上述方式說明。 關於工匠和財物的討論已結束。 關於拉胡拉的討論。

105.Yenakapilavatthu tena cārikaṃ pakkāmīti ettha ayaṃ anupubbikathā. Suddhodanamahārājā kira bodhisattassa abhinikkhamanadivasato paṭṭhāya 『『mama putto buddho bhavissāmīti nikkhanto, jāto nu kho buddho』』ti pavattisavanatthaṃ ohitasotova viharati. So bhagavato padhānacariyañca sambodhiñca dhammacakkappavattanādīni ca suṇanto 『『idāni kira me putto rājagahaṃ upanissāya viharatī』』ti sutvā ekaṃ amaccaṃ āṇāpesi – 『『ahaṃ tāta vuḍḍho mahallako, sādhu me jīvantasseva puttaṃ dassehī』』ti. So 『『sādhū』』ti paṭissuṇitvā purisasahassaparivāro rājagahaṃ gantvā bhagavato pāde vanditvā nisīdi. Athassa bhagavā dhammakathaṃ kathesi, so pasīditvā pabbajjañceva upasampadañca yāci. Tato naṃ bhagavā ehibhikkhūpasampadāya upasampādesi , so sapariso arahattaṃ patvā tattheva phalasamāpattisukhaṃ anubhavamāno vihāsi. Rājā teneva upāyena aparepi aṭṭha dūte pahiṇi, tepi sabbe saparisā tatheva arahattaṃ patvā tattheva vihariṃsu. 『『Iminā nāma kāraṇena te nāgacchantī』』ti rañño koci pavattimattampi ārocento natthi.

Atha rājā bodhisattena saddhiṃ ekadivasaṃjātaṃ kāḷudāyiṃ nāma amaccaṃ pahiṇitukāmo purimanayeneva yāci, so 『『sace ahaṃ pabbajituṃ labhāmi, dassessāmī』』ti āha. Taṃ rājā 『『pabbajitvāpi me puttaṃ dassehī』』ti pahiṇi; sopi purisasahassaparivāro gantvā tatheva saparivāro arahattaṃ pāpuṇi. So ekadivasaṃ sambhatesu sabbasassesu vissaṭṭhakammantesu janapadamanussesu pupphitesu thalajajalajapupphesu paṭipajjanakkhame magge bhagavantaṃ vanditvā saṭṭhimattāhi gāthāhi gamanavaṇṇaṃ vaṇṇesi. Bhagavā 『『kimeta』』nti pucchi. 『『Bhante tumhākaṃ pitā suddhodanamahārājā mahallakomhi, jīvantasseva me puttaṃ dassehī』』ti maṃ pesesi, sādhu bhante bhagavā ñātakānaṃ saṅgahaṃ karotu, kālo cārikaṃ pakkamitunti. Tena hi saṅghassa ārocehi, 『『bhikkhū gamiyavattaṃ pūressantī』』ti. 『『Sādhu bhante』』ti thero tathā akāsi. Bhagavā aṅgamagadhavāsīnaṃ kulaputtānaṃ dasahi sahassehi kapilavatthuvāsīnaṃ dasahīti sabbeheva vīsatisahassehi khīṇāsavehi parivuto rājagahā nikkhamitvā rājagahato saṭṭhiyojanikaṃ kapilavatthuṃ divase divase yojanaṃ gacchanto dvīhi māsehi pāpuṇissāmīti aturitacārikaṃ pakkāmi. Tena vuttaṃ – 『『yena kapilavatthu tena cārikaṃ pakkāmī』』ti.

Evaṃ pakkante ca bhagavati udāyitthero nikkhantadivasato paṭṭhāya suddhodanamahārājassa gehe bhattakiccaṃ karoti. Rājā theraṃ parivisitvā pattaṃ gandhacuṇṇena ubbaṭṭetvā uttamabhojanassa pūretvā 『『bhagavato dehī』』ti therassa hatthe ṭhapeti. Theropi tatheva karoti. Iti bhagavā antarāmagge raññoyeva piṇḍapātaṃ paribhuñji. Theropi ca bhattakiccāvasāne divase divase rañño āroceti 『『ajja bhagavā ettakaṃ āgato』』ti, buddhaguṇapaṭisaṃyuttāya ca kathāya sākiyānaṃ bhagavati saddhaṃ uppādesi. Teneva naṃ bhagavā 『『etadaggaṃ, bhikkhave, mama sāvakānaṃ bhikkhūnaṃ kulappasādakānaṃ yadidaṃ kāḷudāyī』』ti etadagge ṭhapesi.

「由此，前往卡皮拉瓦土」是指這段逐步敘述。凈飯王自從菩薩出家那天起，便想著「我的兒子將成為佛」，因此他專注於此。聽聞佛陀的修行、覺悟、法輪轉動等事蹟后，他想：「現在我的兒子在王舍城生活。」於是，他命令一位大臣：「我年老體衰，希望能見到我的兒子。」這位大臣迴應：「好。」然後帶著成千上萬的男子前往王舍城，向佛陀頂禮後坐下。佛陀為他講法，他聽后，懇求出家和獲得出家資格。佛陀於是以「來吧，出家吧」的方式給予他出家資格，他和隨行的人一起獲得了阿羅漢果，享受著果位的快樂。王也以同樣的方式派遣了八位使者，他們也都獲得了阿羅漢果，繼續在那兒生活。王對他們說：「正因如此，他們不願意來。」沒有人向國王報告任何事情。 隨後，國王想派遣一位名叫卡盧達伊的大臣去與菩薩見面，於是請求他：「如果我能出家，我會讓你見到。」國王說：「即使出家后，我也希望能見到我的兒子。」於是他派遣這位大臣；這位大臣帶著成千上萬的男子前往，並同樣獲得了阿羅漢果。有一天，在所有的食物和供養被準備好時，他在城市的人們面前，向佛陀頂禮，吟誦了六十句詩歌。佛陀問：「這是什麼？」他回答：「尊者，你的父親凈飯王已年邁，請讓我見到我的兒子。」於是他被派去，尊者希望能為親屬聚集，時機已到，準備出發。因此，告知僧團：「比丘們準備出發。」長老如是行事。佛陀帶著一萬名來自安哥馬迦的家族子弟，十萬名來自卡皮拉瓦土的家族子弟，所有人都圍繞著他，離開王舍城，朝向卡皮拉瓦土，日復一日地行走，計劃在兩個月內抵達。因此說：「由此，前往卡皮拉瓦土。」 當佛陀出發時，烏達耶長老從凈飯王的家中開始準備食物。國王陪伴著長老，盛著香粉，準備豐盛的飲食，放在長老的手中。長老也如是行事。於是，佛陀在中途享用了國王的施食。長老在飲食結束后，每天向國王報告：「今天佛陀已到達此地。」通過與佛陀的美德相關的談話，薩基亞人對佛陀生起信心。因此，佛陀說：「比丘們，我的弟子中，最優秀的就是卡盧達伊。」如此，卡盧達伊被列為最優秀的弟子。

Sākiyāpi kho anuppatte bhagavati 『『amhākaṃ ñātiseṭṭhaṃ passissāmā』』ti sannipatitvā bhagavato vasanaṭṭhānaṃ vīmaṃsamānā nigrodhasakkassa ārāmo ramaṇīyoti sallakkhetvā tattha sabbaṃ paṭijagganavidhiṃ kāretvā gandhapupphādihatthā paccuggamanaṃ karontā sabbālaṅkārapaṭimaṇḍite daharadahare nāgarikadārake ca dārikāyo ca paṭhamaṃ pahiṇiṃsu, tato rājakumāre ca rājakumārikāyo ca tesaṃ anantarā sāmaṃ gantvā gandhapupphacuṇṇādīhi pūjayamānā bhagavantaṃ gahetvā nigrodhārāmameva agamaṃsu. Tatra bhagavā vīsatisahassakhīṇāsavaparivuto paññattavarabuddhāsane nisīdi. Sākiyā mānajātikā mānathaddhā, te 『『siddhatthakumāro amhehi daharatarova amhākaṃ kaniṭṭho, bhāgineyyo, putto, nattā』』ti cintetvā daharadahare rājakumāre āhaṃsu – 『『tumhe vandatha, mayaṃ tumhākaṃ piṭṭhito nisīdissāmā』』ti.

Tesu evaṃ nisinnesu bhagavā tesaṃ ajjhāsayaṃ oloketvā 『『na maṃ ñātī vandanti, handa ne vandāpayissāmī』』ti abhiññāpādakaṃ catutthajjhānaṃ samāpajjitvā vuṭṭhāya iddhiyā ākāsaṃ abbhuggantvā tesaṃ sīse pādapaṃsuṃ okiramāno viya kaṇḍambamūle yamakapāṭihāriyasadisaṃ pāṭihāriyamakāsi. Rājā taṃ acchariyaṃ disvā āha – 『『bhagavā tumhākaṃ maṅgaladivase brāhmaṇassa vandanatthaṃ upanītānaṃ pāde vo parivattitvā brāhmaṇassa matthake patiṭṭhite disvāpi ahaṃ tumhe vandiṃ, ayaṃ me paṭhamavandanā. Vappamaṅgaladivase jambucchāyāya sirisayane nipannānaṃ vo jambucchāyāya aparivattanaṃ disvāpi pāde vandiṃ, ayaṃ me dutiyavandanā. Idāni imaṃ adiṭṭhapubbaṃ pāṭihāriyaṃ disvāpi tumhākaṃ pāde vandāmi, ayaṃ me tatiyavandanā』』ti.

Suddhodanamahārājena pana vandite bhagavati avanditvā ṭhito nāma ekasākiyopi nāhosi, sabbeyeva vandiṃsu. Iti bhagavā ñātayo vandāpetvā ākāsato oruyha paññatte āsane nisīdi. Nisinne bhagavati sikhāppatto ñātisamāgamo ahosi, sabbe ekaggā sannipatiṃsu. Tato mahāmegho pokkharavassaṃ vassi, tambavaṇṇamudakaṃ heṭṭhā viravantaṃ gacchati. Kassaci sarīre ekabindumattampi na patati, taṃ disvā sabbe acchariyabbhutajātā ahesuṃ. Bhagavā 『『na idāneva mayhaṃ ñātisamāgame pokkharavassaṃ vassati, atītepi vassī』』ti imissā aṭṭhuppattiyā vessantarajātakaṃ kathesi. Dhammadesanaṃ sutvā sabbe uṭṭhāya vanditvā padakkhiṇaṃ katvā pakkamiṃsu. Ekopi rājā vā rājamahāmatto vā 『『sve amhākaṃ bhikkhaṃ gaṇhathā』』ti vatvā gato nāma natthi.

薩基亞人聚集在佛陀的住所，想著「我們將見到我們的親屬」，在思考尼哥羅達薩卡的園林美麗之後，進行了所有的準備，手中捧著香花，前往那裡，首先派遣了年輕的男孩和女孩，隨後王子和公主們也緊隨其後，帶著香花和粉末，朝佛陀走去，最終抵達尼哥羅達園。在那裡，佛陀坐在設定的佛座上，周圍圍繞著二萬名已斷盡煩惱的人。薩基亞人自尊心強，他們想：「悉達多王子是我們中最年輕的親屬，是我們的弟弟、兒子，非我們莫屬。」於是對年輕的王子們說：「你們要向他致敬，我們將坐在你們身後。」 當他們坐下時，佛陀觀察到他們的心思，想：「我的親屬不向我致敬，我要讓他們致敬。」於是，他進入了第四禪定，隨後升空，像一顆星星般飛昇，似乎在他們的頭頂上灑下了塵土，顯現出如同雙重神通的神蹟。國王看到這一奇蹟，便說：「尊者，你們在吉祥日子裡，被佈施的祭司們送來，看到你們的腳掌轉向祭司的頭部，我也向你們致敬，這是我的第一次致敬。在吉祥日子裡，看到你們的腳掌未轉向，便向你們致敬，這是我的第二次致敬。現在，看到這一未曾見過的神蹟，我也向你們致敬，這是我的第三次致敬。」 然而，凈飯王在向佛陀致敬時，佛陀並未回禮，站著的薩基亞人中沒有一個人不向佛陀致敬，大家都向佛陀致敬。於是，佛陀讓親屬們致敬后，從空中降下，坐在設定的座位上。坐下後，佛陀與親屬們相聚，大家齊心協力聚集在一起。然後，烏雲降下，傾盆大雨，黃色的水流在下面奔騰而過。沒有一個水滴落在任何人的身上，看到這一點，所有人都驚訝不已。佛陀說：「不僅是我親屬聚會時下雨，過去也曾下過雨。」因此，佛陀講述了《維薩薩達摩》故事。聽完佛陀的教導，大家起身致敬，繞著佛陀一圈后離去。沒有一個國王或大臣說：「明天請收我們的乞食。」

Bhagavā dutiyadivase vīsatibhikkhusahassaparivāro kapilavatthuṃ piṇḍāya pāvisi, na koci paccuggantvā nimantesi vā pattaṃ vā aggahesi. Bhagavā indakhīle ṭhito āvajjesi – 『『kathaṃ nu kho pubbe buddhā kulanagare piṇḍāya cariṃsu, kiṃ uppaṭipāṭiyā issarajanānaṃ gharāni agamaṃsu, udāhu sapadānacārikaṃ cariṃsū』』ti. Tato ekabuddhassapi uppaṭipāṭiyā gamanaṃ adisvā 『『mayāpi idāni ayameva vaṃso ayaṃ paveṇī paggahetabbā, āyatiñca me sāvakāpi mameva anusikkhantā piṇḍacāriyavattaṃ pūressantī』』ti koṭiyaṃ niviṭṭhagehato paṭṭhāya sapadānaṃ piṇḍāya carati. 『『Ayyo kira siddhatthakumāro piṇḍāya caratī』』ti catubhūmakādīsu pāsādesu sīhapañjaraṃ vivaritvā mahājano dassanabyāvaṭo ahosi. Rāhulamātāpi devī 『『ayyaputto kira imasmiṃyeva nagare mahatā rājānubhāvena suvaṇṇasivikādīhi vicaritvā idāni kesamassuṃ ohāretvā kāsāyavatthavasano kapālahattho piṇḍāya carati, 『『sobhati nu kho no vā』』ti sīhapañjaraṃ vivaritvā olokayamānā bhagavantaṃ nānāvirāgasamujjalāya sarīrappabhāya nagaravīthiyo obhāsetvā buddhasiriyā virocamānaṃ disvā uṇhīsato paṭṭhāya yāva pādatalā narasīhagāthāhi nāma aṭṭhahi gāthāhi abhitthavitvā rañño santikaṃ gantvā 『『tumhākaṃ putto piṇḍāya caratī』』ti rañño ārocesi. Rājā saṃviggahadayo hatthena sāṭakaṃ saṇṭhāpayamāno turitaturitaṃ nikkhamitvā vegena gantvā bhagavato purato ṭhatvā āha – 『『kiṃ bhante amhe lajjāpetha, kimatthaṃ piṇḍāya caratha, kiṃ ettakānaṃ bhikkhūnaṃ na sakkā bhattaṃ laddhunti evaṃsaññino ahuvatthā』』ti. Vaṃsacārittametaṃ mahārāja amhākanti. Nanu bhante amhākaṃ mahāsammatakhattiyavaṃso nāma vaṃso, tattha ca ekakhattiyopi bhikkhācāro nāma natthīti. Ayaṃ mahārāja vaṃso nāma tava vaṃso, amhākaṃ pana buddhavaṃso vaṃso nāma, sabbabuddhā ca piṇḍacārikā ahesunti antaravīthiyaṃ ṭhitova –

『『Uttiṭṭhe nappamajjeyya, dhammaṃ sucaritaṃ care;

Dhammacārī sukhaṃ seti, asmiṃ loke paramhi cā』』ti.

Imaṃ gāthamāha. Gāthāpariyosāne rājā sotāpattiphalaṃ sacchākāsi.

『『Dhammaṃ care sucaritaṃ, na naṃ duccaritaṃ care;

Dhammacārī sukhaṃ seti, asmiṃ loke paramhi cā』』ti.

Imaṃ pana gāthaṃ sutvā sakadāgāmiphale patiṭṭhāsi, dhammapālajātakaṃ sutvā anāgāmiphale patiṭṭhāsi, maraṇasamaye setacchattassa heṭṭhā sirisayane nipannoyeva arahattaṃ pāpuṇi. Araññavāsena padhānānuyogakiccaṃ rañño nāhosi.

Sotāpattiphalañca sacchikatvā eva pana bhagavato pattaṃ gahetvā saparisaṃ bhagavantaṃ mahāpāsādaṃ āropetvā paṇītena khādanīyena bhojanīyena parivisi. Bhattakiccāvasāne sabbaṃ itthāgāraṃ āgantvā bhagavantaṃ vandi ṭhapetvā rāhulamātaraṃ. Sā pana 『『gaccha ayyaputtaṃ vandāhī』』ti parijanena vuccamānāpi 『『sace mayhaṃ guṇo atthi, sayameva ayyaputto āgamissati , āgataṃ naṃ vandissāmī』』ti vatvā na agamāsi. Atha bhagavā rājānaṃ pattaṃ gāhāpetvā dvīhi aggasāvakehi saddhiṃ rājadhītāya sirigabbhaṃ gantvā 『『rājadhītā yathāruciyā vandamānā na kiñci vattabbā』』ti vatvā paññatte āsane nisīdi. Sā vegena āgantvā gopphakesu gahetvā pādapiṭṭhiyaṃ sīsaṃ parivattetvā parivattetvā yathājjhāsayaṃ vandi.

佛陀在第二天，帶著二萬名比丘，進入卡皮拉瓦土乞食，沒有人前來迎接或邀請，也沒有人拿起缽。佛陀站在天人面前，思考：「過去的佛陀們是如何在家族城市中乞食的？是通過直接進入貴族的家嗎？還是通過逐步的乞食？」於是，看到一個佛陀沒有直接進入，便想：「我現在也應當如此，這個家族應當被接受，未來的弟子們也應當按照我所教導的乞食方式行事。」從一個家開始，逐步乞食。「聽說悉達多王子正在乞食。」於是，在四層樓的窗戶中，眾人紛紛圍觀，看到這一情景。拉胡拉的母親也說：「聽說王子正在這個城市中，因王的庇護而在黃金的街道上行走，現在頭髮披散，身穿袈裟，正在乞食，『他是否光彩照人』」，於是打開窗戶，注視著佛陀，看到他那光輝的身體照耀著城市的街道，佛陀的光輝在閃耀。直到他走到人們的腳底下，吟唱八句人獅歌，便前往國王那裡，報告說：「你們的兒子正在乞食。」 國王感到震驚，匆忙整理衣服，迅速前往佛陀面前，問道：「尊者，您為何讓我們感到羞愧？為何要乞食？為何這些比丘們無法獲得食物，您為何這樣想？」這是我們家族的傳統，國王說。難道尊者不知道我們偉大的薩曼塔王族嗎？在這裡，一個王子也沒有乞食的習慣嗎？」國王說：「這是您的家族，而我們的家族是佛陀的家族，所有的佛陀們都是乞食者。」佛陀站在街道中，吟唱道： 「站起來，不要懈怠，修行善法； 修行善法者，今生與來世皆安樂。」 他吟唱了這首詩。詩歌結束后，國王證得了入流果。 「修行善法，勿行惡法； 修行善法者，今生與來世皆安樂。」 聽到這首詩后，他證得了再來果，聽完《法護》故事後，他證得了不還果，臨終時，安坐在白傘下，便得到了阿羅漢果。以林中修行的方式，對於國王的修行並不適合。 證得入流果后，佛陀拿起缽，與隨行的比丘們一起，前往宏偉的宮殿，享用美味的飲食。用餐結束后，回到所有的女人家中，向佛陀致敬，隨後去見拉胡拉的母親。她卻說：「去吧，尊者的兒子要去致敬。」雖然她被人們勸說，但她說：「如果我有任何優點，尊者的兒子會自己來到這裡，我會向他致敬。」於是，佛陀讓國王拿起缽，與兩位最優秀的比丘一起，前往國王的女兒那裡，佛陀說：「國王的女兒在接受敬禮時，不應有任何言語。」於是，佛陀坐在設定的座位上。她迅速趕來，抓住佛陀的腳，俯身致敬，依照自己的方式行禮。

Rājā rājadhītāya bhagavati sinehabahumānādiguṇasampattiṃ kathesi. Bhagavā 『『anacchariyaṃ mahārāja yaṃ idāni paripakke ñāṇe tayā rakkhiyamānā rājadhītā attānaṃ rakkhi, sā pubbe anārakkhā pabbatapāde vicaramānā aparipakke ñāṇe attānaṃ rakkhī』』ti vatvā candakinnarījātakaṃ kathesi.

Taṃdivasameva ca nandarājakumārassa kesavissajjanaṃ paṭṭabandho gharamaṅgalaṃ āvāhamaṅgalaṃ chattamaṅgalanti pañca mahāmaṅgalāni honti. Bhagavā nandaṃ pattaṃ gāhāpetvā maṅgalaṃ vatvā uṭṭhāyāsanā pakkāmi. Janapadakalyāṇī kumāraṃ gacchantaṃ disvā 『『tuvaṭaṃ kho ayyaputta āgaccheyyāsī』』ti vatvā gīvaṃ pasāretvā olokesi. Sopi bhagavantaṃ 『『pattaṃ gaṇhathā』』ti vattuṃ avisahamāno vihāraṃyeva agamāsi. Taṃ anicchamānaṃyeva bhagavā pabbājesi. Iti bhagavā kapilapuraṃ āgantvā dutiyadivase nandaṃ pabbājesi.

Sattame divase rāhulamātā kumāraṃ alaṅkaritvā bhagavato santikaṃ pesesi – 『『passa tāta etaṃ vīsatisahassasamaṇaparivutaṃ suvaṇṇavaṇṇaṃ brahmarūpavaṇṇaṃ samaṇaṃ, ayaṃ te pitā, etassa mahantā nidhayo ahesuṃ, tyassa nikkhamanato paṭṭhāya na passāma, gaccha naṃ dāyajjaṃ yāca, ahaṃ tāta kumāro chattaṃ ussāpetvā cakkavattī bhavissāmi, dhanena me attho, dhanaṃ me dehi, sāmiko hi putto pitusantakassā』』ti. Rāhulakumāro bhagavato santikaṃ gantvāva pitusinehaṃ paṭilabhitvā haṭṭhacitto 『『sukhā te samaṇa chāyā』』ti vatvā aññampi bahuṃ attano anurūpaṃ vadanto aṭṭhāsi. Bhagavā katabhattakicco anumodanaṃ katvā uṭṭhāyāsanā pakkāmi. Kumāropi 『『dāyajjaṃ me samaṇa dehi, dāyajjaṃ me samaṇa dehī』』ti bhagavantaṃ anubandhi. Tena vuttaṃ – 『『anupubbena cārikaṃ caramāno yena kapilavatthu…pe… dāyajjaṃ me samaṇa dehī』』ti.

Athakho bhagavā āyasmantaṃ sāriputtaṃ āmantesīti bhagavā kumāraṃ na nivattāpesi, parijanopi bhagavatā saddhiṃ gacchantaṃ nivattetuṃ na visahati. Atha ārāmaṃ gantvā 『『yaṃ ayaṃ pitusantakaṃ dhanaṃ icchati, taṃ vaṭṭānugataṃ savighātakaṃ, handassa bodhimaṇḍe paṭiladdhaṃ sattavidhaṃ ariyadhanaṃ demi, lokuttaradāyajjassa naṃ sāmikaṃ karomī』』ti āyasmantaṃ sāriputtaṃ āmantesi. Āmantetvā ca panāha – 『『tena hi tvaṃ sāriputta rāhulakumāraṃ pabbājehī』』ti. Yasmā ayaṃ dāyajjaṃ yācati, tasmā naṃ lokuttaradāyajjapaṭilābhāya pabbājehīti attho.

Idāni yā sā bhagavatā bārāṇasiyaṃ tīhi saraṇagamanehi pabbajjā ca upasampadā ca anuññātā, tato yasmā upasampadaṃ paṭikkhipitvā garubhāve ṭhapetvā ñatticatutthena kammena upasampadā anuññātā, pabbajjā pana neva paṭikkhittā, na puna anuññātā, tasmā anāgate bhikkhūnaṃ vimati uppajjissati – 『『ayaṃ pabbajjā nāma pubbe upasampadāsadisā, kiṃ nu kho idānipi upasampadā viya kammavācāya eva kattabbā, udāhu saraṇagamanehī』』ti. Imañca panatthaṃ viditvā bhagavā puna tīhi saraṇagamanehi sāmaṇerapabbajjaṃ anujānitukāmo, tasmā dhammasenāpati taṃ bhagavato ajjhāsayaṃ viditvā bhagavantaṃ puna pabbajjaṃ anujānāpetukāmo āha – 『『kathāhaṃ bhante rāhulakumāraṃ pabbājemī』』ti.

國王向公主講述佛陀的諸多美德，包括親情、尊重等。佛陀說：「這並不奇怪，國王，今天你所保護的公主，曾經在山腳下游蕩時，沒有得到保護，智慧未成熟時也沒有得到保護。」於是他講述了《月神與天女的故事》。 就在那天，南達王子的頭髮被剪掉，家中舉行了五種吉祥儀式，包括吉祥的頭飾、吉祥的家居、吉祥的傘。佛陀讓南達拿起缽，講述吉祥的意義，然後起身離開。看到美麗的年輕公主朝他走來，佛陀說：「你們應該來，尊者的兒子。」於是，公主伸長脖子看著佛陀。南達卻因無法忍受而回到了寺院。對此，佛陀便讓他出家。於是，佛陀在卡皮拉瓦土的第二天讓南達出家。 第七天，拉胡拉的母親打扮好兒子，派他去見佛陀：「看啊，尊者的兒子，二萬名比丘圍繞著他，金色的、天人般的光輝，正是你的父親，曾為他積累了豐厚的財富，自他出家以來我們未曾見面，去請求他的遺產，我這位兒子將會成為輪迴王，財富對我而言是重要的，財富請給我，兒子自然是父親的財產。」拉胡拉來到佛陀面前，感受到父親的親情，心中一動，便說：「尊者的陰影讓你快樂。」他還說了許多與自己相關的話，站在那裡。佛陀結束用餐后，表示讚許，起身離開。拉胡拉也緊隨其後，喊著：「請給我遺產，尊者，請給我遺產。」 於是佛陀召喚了尊者薩里普塔，佛陀並未阻止王子，隨行者也無法阻止他。於是，他們前往園中，佛陀說：「如果他想要父親的財富，那是順應因果法則的；我將給予他在菩提樹下的七種高貴財富，成為超世的繼承者。」於是，佛陀告訴薩里普塔：「所以你要讓拉胡拉出家。」因為他請求遺產，所以爲了獲得超世的遺產而出家。 現在，佛陀在巴那拉市的三次歸依中，允許了出家和獲得資格，然而，由於拒絕了資格而被排除在外，因而在四種行為中被允許出家，但並未被拒絕。因此，未來的比丘們將會產生疑惑：「這出家是否與過去的資格相似？現在是否應如同獲得資格的行為，還是如同歸依的行為？」對此，佛陀意識到，想要再次允許出家，因此法軍長知道佛陀的意圖，便請求佛陀再次允許出家：「尊者，我該如何讓拉胡拉出家？」

Atha kho āyasmā sāriputto rāhulakumāraṃ pabbājesīti kumārassa mahāmoggallānatthero kese chinditvā kāsāyāni datvā saraṇāni adāsi. Mahākassapatthero ovādācariyo ahosi. Yasmā pana upajjhāyamūlakā pabbajjā ca upasampadā ca, upajjhāyova tattha issaro, na ācariyo, tasmā vuttaṃ – 『『atha kho āyasmā sāriputto rāhulakumāraṃ pabbājesī』』ti.

Evaṃ 『『kumāro pabbajito』』ti sutvā uppannasaṃvegena hadayena athakho suddhodano sakkoti sabbaṃ vattabbaṃ. Tattha yasmā uñchācariyāya jīvato pabbajitassa avisesena 『『varaṃ yācāmī』』ti vutte 『『yācassū』』ti vacanaṃ appatirūpaṃ, na ca buddhānaṃ āciṇṇaṃ, tasmā 『『atikkantavarā kho gotama tathāgatā』』ti vuttaṃ. Yañca bhante kappati yañca anavajjanti yaṃ tumhākañceva dātuṃ kappati, anavajjañca hoti, mama ca sampaṭicchanapaccayā viññūhi na garahitabbaṃ , taṃ yācāmīti attho. Tathā nande adhimattaṃ rāhuleti yatheva kira bodhisattaṃ evaṃ nandampi rāhulampi maṅgaladivase nemittakā 『『cakkavattī bhavissatī』』ti byākariṃsu. Atha rājā 『『puttassa cakkavattisiriṃ passissāmī』』ti ussāhajāto bhagavato pabbajjāya mahantaṃ icchāvighātaṃ pāpuṇi. Tato 『『nandassa cakkavattisiriṃ passissāmī』』ti ussāhaṃ janesi, tampi bhagavā pabbājesi. Iti tampi dukkhaṃ adhivāsetvā 『『idāni rāhulassa cakkavattisiriṃ passissāmī』』ti ussāhaṃ janesi, tampi bhagavā pabbājesi. Tenassa 『『idāni kulavaṃsopi pacchinno, kuto cakkavattisirī』』ti adhikataraṃ dukkhaṃ uppajji. Tena vuttaṃ – 『『tathā nande adhimattaṃ rāhule』』ti. Rañño pana ito pacchā anāgāmiphalappatti veditabbā.

Sādhu bhante ayyāti idaṃ kasmā āha? So kira cintesi – 『『yatra hi nāma ahampi buddhamāmako dhammamāmako saṅghamāmako samāno attano piyataraputte pabbājiyamāne ñātiviyogadukkhaṃ adhivāsetuṃ na sakkomi, aññe janā puttanattakesu pabbājitesu kathaṃ adhivāsessanti, tasmā aññesampi tāva evarūpaṃ dukkhaṃ mā ahosī』』ti āha. Bhagavā 『『sāsane niyyānikakāraṇaṃ rājā vadatī』』ti dhammakathaṃ katvā 『『na bhikkhave ananuññāto mātāpitūhi putto pabbājetabbo』』ti sikkhāpadaṃ paññapesi.

Tattha mātāpitūhīti jananijanake sandhāya vuttaṃ. Sace dve atthi, dvepi āpucchitabbā. Sace pitā mato mātā vā, yo jīvati so āpucchitabbo. Pabbajitāpi āpucchitabbāva. Āpucchantena sayaṃ vā gantvā āpucchitabbaṃ, añño vā pesetabbo, so eva vā pesetabbo 『『gaccha mātāpitaro āpucchitvā ehī』』ti. Sace 『『anuññātomhī』』ti vadati, saddahantena pabbājetabbo. Pitā sayaṃ pabbajito puttampi pabbājetukāmo hoti, mātaraṃ āpucchitvāva pabbājetu. Mātā vā dhītaraṃ pabbājetukāmā, pitaraṃ āpucchitvāva pabbājetu. Pitā puttadārena anatthiko palāyi, mātā 『『imaṃ pabbājethā』』ti puttaṃ bhikkhūnaṃ deti, 『『pitāssa kuhi』』nti vutte 『『cittakeḷiyaṃ kīḷituṃ palāto』』ti vadati, taṃ pabbājetuṃ vaṭṭati. Mātā kenaci purisena saddhiṃ palātā hoti, pitā pana 『『pabbājethā』』ti deti, etthāpi eseva nayo. Pitā vippavuttho hoti, mātā puttaṃ 『『pabbājethā』』ti anujānāti, 『『pitā tassa kuhi』』nti vutte 『『kiṃ tumhākaṃ pitarā, ahaṃ jānissāmī』』ti vadati, pabbājetuṃ vaṭṭatīti kurundiyaṃ vuttaṃ.

於是，尊者薩里普塔讓拉胡拉出家，尊者大目犍連剪去他的頭髮，授予他袈裟，並給予他歸依。大迦葉尊者是教導的老師。因為出家的根本是由上師來決定的，只有上師有權，而非老師，因此說：「於是，尊者薩里普塔讓拉胡拉出家。」 當聽到「王子已出家」時，凈飯王心中充滿了驚慌，突然感到心痛。因為他知道，依靠乞食而生活的出家人，若說「我請求最好的」，則「我請求」的話顯得不合適，也不是佛陀所教導的，因此說：「超越一切的確是如來。」無論是尊者所說的，還是無可指責的，若是你們願意給予，且無可指責的，那麼我請求的意思就是如此。就如同對南達和拉胡拉所說的，正如對菩薩所說的那樣，在吉祥日子裡預示著「將會成為輪迴王」。於是國王心中生出「我將看到我兒子的輪迴王的光輝」，因此對佛陀的出家產生了巨大的期望。隨後他又產生了「我將看到南達的輪迴王的光輝」的期望，佛陀也讓他出家。接著，他又因「我將看到拉胡拉的輪迴王的光輝」的期望，佛陀也讓他出家。因而對他來說，「如今家族的血脈已斷，何以談論輪迴王的光輝呢？」因此更加痛苦。於是說：「如同對南達所說的，拉胡拉也如此。」而國王在此之後，將會證得不還果。 「好啊，尊者，您為何這樣說？」他思考道：「因為我無法忍受，若我也是佛陀的弟子、法的弟子、僧的弟子，面對自己最親愛的兒子出家，我無法承受與親屬離別的痛苦，其他人又如何忍受呢？因此希望其他人也不經歷這樣的痛苦。」佛陀說：「國王所說的確是出家人應當遵循的道理。」於是佛陀制定了戒律：「比丘們，未獲父母允許，不得出家。」 其中提到的父母，指的是生身父母。如果有兩個父母，必須詢問雙方。如果父親已故或母親已故，仍活著的一方應當被詢問。出家人也應被詢問。詢問時，自己去詢問或派他人去詢問，或說：「去詢問父母，回來再來。」如果說「我已被允許」，則應當相信他可以出家。父親若已出家，仍然希望讓兒子出家，母親應詢問后再讓兒子出家。母親若想讓女兒出家，亦應詢問父親后再出家。父親若因出家而逃避責任，母親則說「讓他出家吧」，若問「父親在哪裡」，則說「他在玩棋」，這時應當讓他出家。母親若與某人私奔，父親則說「讓他出家」，此時也應遵循同樣的原則。若父親離開，母親則允許兒子出家，若問「父親在哪裡」，則說「我會去了解」，應當讓他出家，這在《庫倫迪亞》中有提到。

Mātāpitaro matā, dārako cūḷamātādīnaṃ santike saṃvaddho, tasmiṃ pabbājiyamāne ñātakā kalahaṃ vā karonti, khiyyanti vā, tasmā vivādupacchedanatthaṃ āpucchitvāva pabbājetabbo. Anāpucchā pabbājentassa pana āpatti natthi. Daharakāle gahetvā posanakā mātāpitaro nāma honti, tesupi eseva nayo. Putto attānaṃ nissāya jīvati, na mātāpitaro. Sacepi rājā hoti, āpucchitvāva pabbājetabbo. Mātāpitūhi anuññāto pabbajitvā puna vibbhamati, sacepi satakkhattuṃ pabbajitvā vibbhamati, āgatāgatakāle punappunaṃ āpucchitvāva pabbājetabbo. Sace evaṃ vadanti – 『『ayaṃ vibbhamitvā gehaṃ āgato amhākaṃ kammaṃ na karoti, pabbajitvā tumhākaṃ vattaṃ na pūreti, natthi imassāpucchanakiccaṃ, āgatāgataṃ pabbājeyyāthā』』ti evaṃ nissaṭṭhaṃ puna anāpucchāpi pabbājetuṃ vaṭṭati.

Yopi daharakāleyeva 『『ayaṃ tumhākaṃ dinno, yadā icchatha, tadā pabbājeyyāthā』』ti evaṃ dinno hoti, sopi āgatāgato puna anāpucchāva pabbājetabbo. Yaṃ pana daharakāleyeva 『『imaṃ bhante pabbājeyyāthā』』ti anujānitvā pacchā vuḍḍhippattakāle nānujānanti, ayaṃ na anāpucchā pabbājetabbo. Eko mātāpitūhi saddhiṃ bhaṇḍitvā 『『pabbājetha ma』』nti āgacchati, 『『āpucchitvā ehī』』ti ca vutto 『『nāhaṃ gacchāmi, sace maṃ na pabbājetha, vihāraṃ vā jhāpemi, satthena vā tumhe paharāmi, tumhākaṃ ñātakaupaṭṭhākānaṃ vā ārāmacchedanādīhi anatthaṃ uppādemi, rukkhā vā patitvā marāmi, coramajjhaṃ vā pavisāmi, desantaraṃ vā gacchāmī』』ti vadati, taṃ jīvasseva rakkhaṇatthāya pabbājetuṃ vaṭṭati. Sace panassa mātāpitaro āgantvā 『『kasmā amhākaṃ puttaṃ pabbājayitthā』』ti vadanti, tesaṃ tamatthaṃ ārocetvā 『『rakkhaṇatthāya naṃ pabbājayimha, paññāyatha tumhe puttenā』』ti vattabbā. 『『Rukkhā patissāmī』』ti āruhitvā pana hatthapāde muñcantaṃ pabbājetuṃ vaṭṭatiyeva.

Ekopi videsaṃ gantvā pabbajjaṃ yācati, āpucchitvā ce gato, pabbājetabbo. No ce daharabhikkhuṃ pesetvā āpucchāpetvā pabbājetabbo, atidūrañce hoti; pabbājetvāpi bhikkhūhi saddhiṃ pesetvā dassetuṃ vaṭṭati. Kurundiyaṃ pana vuttaṃ – 『『sace dūraṃ hoti maggo ca mahākantāro, 『gantvā āpucchissāmā』ti pabbājetuṃ vaṭṭatī』』ti. Sace pana mātāpitūnaṃ bahū puttā honti, evañca vadanti – 『『bhante etesaṃ dārakānaṃ yaṃ icchatha, taṃ pabbājeyyāthā』』ti. Dārake vīmaṃsitvā yaṃ icchati, so pabbājetabbo. Sacepi sakalena kulena vā gāmena vā anuññātaṃ hoti 『『bhante imasmiṃ kule vā gāme vā yaṃ icchatha, taṃ pabbājeyyāthā』』ti. Yaṃ icchati, so pabbājetabboti.

Yāvatakevā pana ussahatīti yattake sakkoti.

Rāhulavatthukathā niṭṭhitā.

Sikkhāpadadaṇḍakammavatthukathā

1. Dasasu sikkhāpadesu purimānaṃ pañcannaṃ atikkamo nāsanavatthu , pacchimānaṃ atikkamo daṇḍakammavatthu.

父母若已故，孩子則在小母親等人的身邊成長，在他出家時，親屬之間可能會發生爭執或爭吵，因此爲了避免婚姻的破裂，出家前應當詢問。若未詢問而出家，則不算違犯。在幼年時期，養育的父母稱為父母，對他們也應遵循同樣的原則。兒子依賴自己生活，而非依賴父母。即使是國王，也必須在詢問后才能出家。若在父母允許后出家，若再度離開，若在出入時反覆詢問后才能出家。若他們這樣說：「他在離家后不再為我們工作，出家后不再履行你們的職責，因此沒有必要詢問他，出入時應當讓他出家。」這樣的話則可以不再詢問而出家。 若在幼年時說：「這是給你們的，想要時就可以出家」，那麼他在出入時也應當不再詢問而出家。而在幼年時若說：「請讓他出家」，在長大后又不再允許，那麼便不應當不再詢問而出家。若有一位與父母爭執的人來到，說：「請讓我出家」，而被告知「請詢問后再來」，他則會說：「我不去，如果不讓我出家，我會在寺院中靜坐，或用法杖打你們，或讓你們的親屬受到傷害，或跌落樹下而死，或在盜賊中間逃走，或去別的地方。」因此，爲了保護生命，應當讓他出家。若他的父母來到，問道：「為何要讓我們的兒子出家？」則應向他們解釋：「爲了保護他，我們讓他出家，你們應當明白。」若他說「我會跌落樹下」，則應當讓他出家。 若有人從外地請求出家，若詢問后才去，則應當讓他出家。若不詢問而將幼小的比丘送去，則應當讓他出家，若距離太遠；即使是出家后，也應當與比丘一起送去。關於《庫倫迪亞》中提到的：「若距離太遠，路途艱難，『我去詢問』則應當讓他出家。」若父母有許多孩子，他們會說：「尊者，願意讓這些孩子出家。」若詢問孩子的意願，則應當讓他出家。若是整個家族或村莊允許他出家，則應當說：「尊者，在這個家或村莊中，想要的便可以出家。」他想要的便應當讓他出家。 只要他有能力，就應當出家。 拉胡拉的袈裟的討論到此結束。 關於戒律的討論 106. 在十條戒律中，前五條的違犯是毀壞的原因，后五條的違犯是懲罰的原因。

107.Appatissāti bhikkhū jeṭṭhakaṭṭhāne issariyaṭṭhāne na ṭhapenti. Asabhāgavuttikāti samānajīvikā na bhavanti, visabhāgajīvikāti attho. Alābhāya parisakkatīti yathā lābhaṃ na labhanti; evaṃ parakkamati. Anatthāyāti upaddavāya. Avāsāyāti 『『kinti imasmiṃ āvāse na vaseyyu』』nti parakkamati. Akkosati paribhāsatīti akkosati ceva bhayadassanena ca tajjeti. Bhedetīti pesuññaṃ upasaṃharitvā bhedeti. Āvaraṇaṃ kātunti 『『mā idha pavisā』』ti nivāraṇaṃ kātuṃ. Yattha vā vasati yattha vā paṭikkamatīti yattha vasati vā pavisati vā; ubhayenāpi attano pariveṇañca vassaggena pattasenāsanañca vuttaṃ.

Mukhadvārikaṃ āhāraṃ āvaraṇaṃ karontīti 『『ajja mā khāda, mā bhuñjā』』ti evaṃ nivārenti. Na bhikkhave mukhadvāriko āhāro āvaraṇaṃ kātabboti ettha 『『mā khāda, mā bhuñjā』』ti vadatopi 『『āhāraṃ nivāressāmī』』ti pattacīvaraṃ anto nikkhipatopi sabbapayogesu dukkaṭaṃ. Anācārassa pana dubbacasāmaṇerassa daṇḍakammaṃ katvā yāguṃ vā bhattaṃ vā pattacīvaraṃ vā dassetvā 『『ettake nāma daṇḍakamme āhaṭe idaṃ lacchasī』』ti vattuṃ vaṭṭati. Bhagavatā hi āvaraṇameva daṇḍakammaṃ vuttaṃ. Dhammasaṅgāhakattherehi pana aparādhānurūpaṃ udakadāruvālikādīnaṃ āharāpanampi kātabbanti vuttaṃ, tasmā tampi kātabbaṃ. Tañca kho 『『oramissati viramissatī』』ti anukampāya, na 『『nassissati vibbhamissatī』』tiādinayappavattena pāpajjhāsayena 『『daṇḍakammaṃ karomī』』ti ca uṇhapāsāṇe vā nipajjāpetuṃ pāsāṇiṭṭhakādīni vā sīse nikkhipāpetuṃ udakaṃ vā pavesetuṃ na vaṭṭati.

Sikkhāpadadaṇḍakammavatthukathā niṭṭhitā.

Anāpucchāvaraṇavatthuādikathā

不應讓比丘在高位和權勢之處停留。不可分割的生活，即指不應成為共同生活者，分割的生活即是指不應成為不平等的生活。因不獲利益而被排斥，即是指他們無法獲得收益，因此而努力。因不利而受苦，即是指遭受困擾。因不被接納而努力，即是指「在這個住所中我不能住」。辱罵和貶損，即是指辱罵和因恐懼而放棄。分裂，即是指將閑話收回而分裂。設障，即是指「不要進入這裡」的阻止。無論是住在何處或是退回何處，都可以是住在或進入的地方；兩者皆可，指的是他們的住所和雨季的住處以及所提到的軍隊的營地。 對於口門的食物設障，即是指「今天不要吃，不要享用」，如此而設障。比丘們，口門的食物不應設障，在這裡即使說「不要吃，不要享用」，也不能說「我會設障食物」，若將缽內的食物放入內衣，則在所有行為中都是不當的。對於不正當的行為，若對無德的少年施加懲罰，展示粥或飯或缽內的食物，則應說：「在這樣的懲罰下你得到了這個。」因為佛陀提到的是設障的懲罰。然而，法集長老們則說，應根據過失的情況，進行水、木、石等的取用，因此也應當進行取用。而且是爲了「他將會停止」，而不是爲了「不會消失」，因此不應以惡劣的心態去做「我會施加懲罰」，也不應讓人躺在熱石上，或將石頭放在頭上，或讓水進入。 關於戒律的討論到此結束。 關於未詢問設障的事項等的討論。

108.Nabhikkhave upajjhāyaṃ anāpucchāti ettha 『『tumhākaṃ sāmaṇerassa ayaṃ nāma aparādho, daṇḍakammamassa karothā』』ti tikkhattuṃ vutte, sace upajjhāyo daṇḍakammaṃ na karoti, sayaṃ kātuṃ vaṭṭati. Sacepi āditova upajjhāyo vadati 『『mayhaṃ sāmaṇerānaṃ dose sati tumhe daṇḍakammaṃ karothā』』ti kātuṃ vaṭṭatiyeva. Yathā ca sāmaṇerānaṃ evaṃ saddhivihārikantevāsikānampi daṇḍakammaṃ kātuṃ vaṭṭati.

Apalāḷentīti 『『tumhākaṃ pattaṃ dassāma, cīvaraṃ dassāmā』』ti attano upaṭṭhānakaraṇatthaṃ saṅgaṇhanti. Na bhikkhave aññassa parisā apalāḷetabbāti ettha sāmaṇerā vā hontu upasampannā vā, antamaso dussīlabhikkhussāpi parassa parisabhūte bhinditvā gaṇhituṃ na vaṭṭati, ādīnavaṃ pana vattuṃ vaṭṭati 『『tayā nhāyituṃ āgatena gūthamakkhanaṃ viya kataṃ dussīlaṃ nissāya viharantenā』』ti. Sace so sayameva jānitvā upajjhaṃ vā nissayaṃ vā yācati, dātuṃ vaṭṭati.

Anujānāmi bhikkhave dasahaṅgehi samannāgataṃ sāmaṇeraṃ nāsetunti ettha kaṇṭakasikkhāpadavaṇṇanāyaṃ vuttāsu tīsu nāsanāsu liṅganāsanāva adhippetā, tasmā yo pāṇātipātādīsu ekampi kammaṃ karoti, so liṅganāsanāya nāsetabbo. Yathā ca bhikkhūnaṃ pāṇātipātādīsu nānāāpattiyo honti, na tathā sāmaṇerānaṃ. Sāmaṇero hi kunthakipillikampi māretvā maṅguraṇḍakampi bhinditvā nāsetabbataṃyeva pāpuṇāti, tāvadevassa saraṇagamanāni ca upajjhāyaggahaṇañca senāsanaggāho ca paṭippassambhati, saṅghalābhaṃ na labhati, liṅgamattameva ekaṃ avasiṭṭhaṃ hoti. So sace ākiṇṇadosova hoti, āyatiṃ saṃvare na tiṭṭhati, nikkaḍḍhitabbo. Atha sahasā virajjhitvā 『『duṭṭhu mayā kata』』nti puna saṃvare ṭhātukāmo hoti, liṅganāsanakiccaṃ natthi. Yathānivatthapārutasseva saraṇāni dātabbāni, upajjhāyo dātabbo, sikkhāpadāni pana saraṇagamaneneva ijjhanti. Sāmaṇerānañhi saraṇagamanaṃ bhikkhūnaṃ upasampadakammavācāsadisaṃ, tasmā bhikkhūnaṃ viya catupārisuddhisīlaṃ, imināpi dasasīlāni samādinnāneva honti, evaṃ santepi daḷhīkaraṇatthaṃ āyatiṃ saṃvare patiṭṭhāpanatthaṃ puna dātabbāni. Sace purimikāya puna saraṇāni gahitāni, pacchimikāya vassāvāsikaṃ lacchati. Sace pacchimikāya gahitāni, saṅghena apaloketvā lābho dātabbo.

Adinnādāne tiṇasalākamattenāpi vatthunā, abrahmacariye tīsu maggesu yattha katthaci vippaṭipattiyā, musāvāde hassādhippāyatāyapi musā bhaṇite assamaṇo hoti, nāsetabbataṃ āpajjati. Majjapāne pana bhikkhuno ajānitvāpi bījato paṭṭhāya majjaṃ pivantassa pācittiyaṃ. Sāmaṇero jānitvā pivanto sīlabhedaṃ āpajjati, na ajānitvā. Yāni panassa itarāni pañca sikkhāpadāni, tesu bhinnesu na nāsetabbo, daṇḍakammaṃ kātabbaṃ. Sikkhāpade pana puna dinnepi adinnepi vaṭṭati. Daṇḍakammena pana pīḷetvā āyatiṃ saṃvare ṭhapanatthāya dātabbameva. Sāmaṇerānaṃ majjapānaṃ sacittakaṃ pārājikavatthu, ayaṃ viseso.

比丘們，若沒有詢問上師，若說「你們的沙彌犯了罪，施加懲罰吧」，若上師不施加懲罰，則應由他自己去施加。若上師一開始就說「在我沙彌有錯的時候，你們應該施加懲罰」，則他也應施加懲罰。正如對沙彌一樣，也應對信士和弟子施加懲罰。 不應讓他們不被照顧，即是指「我們展示你的缽，展示你的袈裟」，爲了照顧自己。比丘們，其他的團體不應被忽視，沙彌或已受戒者，至少對於不善的比丘，也不應在他人面前被分開，然而可以說：「從你們來洗澡的人身上，像是被污垢所沾染的惡劣生活」。若他自己知道並請求上師或依賴他，則應給予。 我允許比丘們，若沙彌具備十種條件，則可以被驅逐。在這裡提到的是針對有刺的戒律的解釋，因此若在殺生等方面做出任何行為，則應被驅逐。正如比丘在殺生等方面有多種過失，而沙彌則沒有。沙彌若殺了小蟲或打破了小東西，也只是被驅逐而已。此時他仍然會去避難，接受上師的照顧，營地的接納也不再獲得，只有身份仍然存在。如果他因錯誤而感到羞愧，想要再次保持清凈，則沒有身份的功能。正如衣物的狀態應當被給予，給予上師的應當給予，戒律的功能則通過避難來實現。沙彌的避難就如同比丘的受戒，因此二者也應具備四種清凈戒律。即使如此，爲了加強他在清凈中的地位，仍應給予身份。若在初次的情況下再次被接納，則在後來的情況下應當獲得雨季的接納。若在後來的情況下被接納，則應當在僧團中獲得利益。 在不偷盜的方面，即使是用草莖的東西，若在不修道的三條道路上，若在任何地方有所偏離，若在說謊時也會成為不受歡迎者，便會犯下不應被驅逐的罪。對酒的飲用，若比丘不知道而從種子開始飲酒，則會被施加懲罰。沙彌若知道飲用，則會犯下破戒，若不知道則不會。至於其他五條戒律，在這些被違反的情況下不應被驅逐，應施加懲罰。而戒律的施加，無論是給予或不給予，都是適用的。而施加懲罰時，爲了在清凈中保持地位，應當給予身份。沙彌飲酒的情況是屬於破戒的原因，這是特別之處。

Avaṇṇabhāsane pana arahaṃ sammāsambuddhotiādīnaṃ paṭipakkhavasena buddhassa vā, svākkhātotiādīnaṃ paṭipakkhavasena dhammassa vā, suppaṭipannotiādīnaṃ paṭipakkhavasena saṅghassa vā avaṇṇaṃ bhāsanto ratanattayaṃ nindanto garahanto ācariyupajjhāyādīhi 『『mā evaṃ avacā』』ti avaṇṇabhāsane ādīnavaṃ dassetvā nivāretabbo. Sace yāvatatiyaṃ vuccamāno na oramati, kaṇṭakanāsanāya nāsetabboti kurundiyaṃ vuttaṃ. Mahāaṭṭhakathāyaṃ pana 『『sace evaṃ vuccamāno taṃ laddhiṃ nissajjati, daṇḍakammaṃ kāretvā accayaṃ desāpetabbo. Sace na nissajjati, tatheva ādāya paggayha tiṭṭhati, liṅganāsanāya nāsetabbo』』ti vuttaṃ, taṃ yuttaṃ. Ayameva hi nāsanā idha adhippetāti.

Micchādiṭṭhikepi eseva nayo. Sassatucchedānañhi aññataradiṭṭhiko sace ācariyādīhi ovadiyamāno nissajjati, daṇḍakammaṃ kāretvā accayaṃ desāpetabbo. Appaṭinissajjantova nāsetabboti. Bhikkhunidūsako cettha kāmaṃ abrahmacāriggahaṇena gahitova abrahmacāriṃ pana āyatiṃ saṃvare ṭhātukāmaṃ saraṇāni datvā upasampādetuṃ vaṭṭati. Bhikkhunidūsako āyatiṃ saṃvare ṭhātukāmopi pabbajjampi na labhati, pageva upasampadanti etamatthaṃ dassetuṃ 『『bhikkhunidūsako』』ti idaṃ visuṃ dasamaṃ aṅgaṃ vuttanti veditabbaṃ.

Anāpucchāvaraṇavatthuādikathā niṭṭhitā.

Paṇḍakavatthukathā

109.Dahare dahareti taruṇe taruṇe. Moḷigalleti thūlasarīre. Hatthibhaṇḍe assabhaṇḍeti hatthigopake ca assagopake ca.

Paṇḍakobhikkhaveti ettha āsittapaṇḍako usūyapaṇḍako opakkamikapaṇḍako pakkhapaṇḍako napuṃsakapaṇḍakoti pañca paṇḍakā. Tattha yassa paresaṃ aṅgajātaṃ mukhena gahetvā asucinā āsittassa pariḷāho vūpasammati, ayaṃ āsittapaṇḍako. Yassa paresaṃ ajjhācāraṃ passato usūyāya uppannāya pariḷāho vūpasammati, ayaṃ usūyapaṇḍako. Yassa upakkamena bījāni apanītāni, ayaṃ opakkamikapaṇḍako. Ekacco pana akusalavipākānubhāvena kāḷapakkhe paṇḍako hoti, juṇhapakkhe panassa pariḷāho vūpasammati, ayaṃ pakkhapaṇḍako. Yo pana paṭisandhiyaṃyeva abhāvako uppanno, ayaṃ napuṃsakapaṇḍakoti. Tesu āsittapaṇḍakassa ca usūyapaṇḍakassa ca pabbajjā na vāritā, itaresaṃ tiṇṇaṃ vāritā. Tesupi pakkhapaṇḍakassa yasmiṃ pakkhe paṇḍako hoti, tasmiṃyevassa pakkhe pabbajjā vāritāti kurundiyaṃ vuttaṃ. Yassa cettha pabbajjā vāritā, taṃ sandhāya idaṃ vuttaṃ – 『『anupasampanno na upasampādetabbo upasampanno nāsetabbo』』ti. Sopi liṅganāsaneneva nāsetabbo. Ito paraṃ 『『nāsetabbo』』ti vuttesupi eseva nayo.

Paṇḍavatthukathā niṭṭhitā.

Theyyasaṃvāsakavatthukathā

Avaṇṇabhāsane，若以不正之言貶低佛陀，或以不正之言貶低法，或以不正之言貶低僧，皆應當通過顯示其危害而加以制止。若在提到第三者時並未貶低，若在《庫倫迪亞》中提到的因刺而被驅逐。至於《大阿毗達摩》中提到的，若如此被提及而放棄，施加懲罰后應當使其明白。若不放棄，仍然持有該觀點，則應當以身份被驅逐。此處所指的驅逐即為此意。 在錯誤見者中也是如此。對於破壞生命的持有者，若被師長等勸導而放棄，則應施加懲罰。若不放棄，則不應被驅逐。比丘若因慾望而被指責，因不修道而被抓住，若想要保持清凈，則應給予他避難。比丘若想要保持清凈，甚至出家也無法獲得，若想要接受則應當明確說明「比丘若被指責」即是指這第十項。 關於未詢問設障的事項等的討論到此結束。 關於沙彌的討論 109. 幼小的幼小，年輕的年輕。粗大的粗大。像的貨物與馬的貨物，像與馬的保護者。 在比丘中，五種沙彌分別為：有依止的沙彌、嫉妒的沙彌、隨意的沙彌、隨風的沙彌、無性別的沙彌。此處，若以他人的身體部位為由，因不潔而被依止者所困擾，則為有依止的沙彌。若因看到他人的行為而因嫉妒而困擾，則為嫉妒的沙彌。若以不正當的方式移走種子，則為隨意的沙彌。某些因惡業的果報而成為黑色的沙彌，若因白色的沙彌而感到困擾，則為隨風的沙彌。若在再生時沒有依賴而產生，則為無性別的沙彌。在這些中，有依止的沙彌和嫉妒的沙彌不受限制，其他三者則受限制。對於隨風的沙彌，在其所處的地方被限制，因此在此處提到的應為「未受戒者不應被接納，已受戒者應被驅逐」。他也應以身份被驅逐。其餘的「被驅逐」則應以同樣的方式處理。 關於沙彌的討論到此結束。

110.Purāṇakulaputtoti purāṇassa anukkamena pārijuññaṃ pattassa kulassa putto. Mātipakkhapitipakkhato kolaññā khīṇā vinaṭṭhā matā assāti khīṇakolañño. Anadhigatanti appattaṃ. Phātiṃkātunti vaḍḍhetuṃ. Iṅghāti uyyojanatthe nipāto. Anuyuñjiyamānoti ekamantaṃ netvā kesamassuoropanakāsāyapaṭiggahaṇasaraṇagamanaupajjhāyaggahaṇakammavācānissayadhamme pucchiyamāno. Etamatthaṃ ārocesīti etaṃ sayaṃ pabbajitabhāvaṃ ādito paṭṭhāya ācikkhi.

Theyyasaṃvāsako bhikkhaveti ettha tayo theyyasaṃvāsakā – liṅgatthenako, saṃvāsatthenako, ubhayatthenakoti. Tattha yo sayaṃ pabbajitvā vihāraṃ gantvā na bhikkhuvassāni gaṇeti, na yathāvuḍḍhaṃ vandanaṃ sādiyati, na āsanena paṭibāhati, na uposathapavāraṇādīsu sandissati, ayaṃ liṅgamattasseva thenitattā liṅgatthenako nāma.

Yo pana bhikkhūhi pabbājito sāmaṇero samānopi videsaṃ gantvā 『『ahaṃ dasavasso vā vīsativasso vā』』ti musā vatvā bhikkhuvassāni gaṇeti, yathāvuḍḍhaṃ vandanaṃ sādiyati, āsanena paṭibāhati, uposathapavāraṇādīsu sandissati, ayaṃ saṃvāsamattasseva thenitattā saṃvāsatthenako nāma. Bhikkhuvassagaṇanādiko hi sabbopi kiriyabhedo imasmiṃ atthe 『『saṃvāso』』ti veditabbo. Sikkhaṃ paccakkhāya 『『na maṃ koci jānātī』』ti evaṃ paṭipajjantepi eseva nayo.

Yo pana sayaṃ pabbajitvā vihāraṃ gantvā bhikkhuvassāni gaṇeti, yathāvuḍḍhaṃ vandanaṃ sādiyati, āsanena paṭibāhati, uposathapavāraṇādīsu sandissati, ayaṃ liṅgassa ceva saṃvāsassa ca thenitattā ubhayatthenako nāma. Ayaṃ tividhopi theyyasaṃvāsako anupasampanno na upasampādetabbo, upasampanno nāsetabbo, puna pabbajjaṃ yācantopi na pabbājetabbo.

Ettha ca asammohatthaṃ idaṃ pakiṇṇakaṃ veditabbaṃ –

『『Rājadubbhikkhakantāra-rogaveribhayehi vā;

Cīvarāharaṇatthaṃ vā, liṅgaṃ ādiyatīdha yo.

Saṃvāsaṃ nādhivāseti, yāva so suddhamānaso;

Theyyasaṃvāsako nāma, tāva esa na vuccatī』』ti.

Tatrāyaṃ vitthāranayo – idhekaccassa rājā kuddho hoti, so 『『evaṃ me sotthi bhavissatī』』ti sayameva liṅgaṃ gahetvā palāyati. Taṃ disvā rañño ārocenti. Rājā 『『sace pabbajito, na taṃ labbhā kiñci kātu』』nti tasmiṃ kodhaṃ paṭivineti, so 『『vūpasantaṃ me rājabhaya』』nti saṅghamajjhaṃ anosaritvāva gihiliṅgaṃ gahetvā āgato pabbājetabbo. Athāpi 『『sāsanaṃ nissāya mayā jīvitaṃ laddhaṃ, handa dāni ahaṃ pabbajāmī』』ti uppannasaṃvego teneva liṅgena āgantvā āgantukavattaṃ na sādiyati, bhikkhūhi puṭṭho vā apuṭṭho vā yathābhūtamattānaṃ āvikatvā pabbajjaṃ yācati, liṅgaṃ apanetvā pabbājetabbo. Sace pana vattaṃ sādiyati, pabbajitālayaṃ dasseti, sabbaṃ pubbe vuttaṃ vassagaṇanādibhedaṃ vidhiṃ paṭipajjati, ayaṃ na pabbājetabbo.

Idha panekacco dubbhikkhe jīvituṃ asakkonto sayameva liṅgaṃ gahetvā sabbapāsaṇḍiyabhattāni bhuñjanto dubbhikkhe vītivatte saṅghamajjhaṃ anosaritvāva gihiliṅgaṃ gahetvā āgatoti sabbaṃ purimasadisameva .

Aparo mahākantāraṃ nittharitukāmo hoti, satthavāho ca pabbajite gahetvā gacchati. So 『『evaṃ maṃ satthavāho gahetvā gamissatī』』ti sayameva liṅgaṃ gahetvā satthavāhena saddhiṃ kantāraṃ nittharitvā khemantaṃ patvā saṅghamajjhaṃ anosaritvāva gihiliṅgaṃ gahetvā āgatoti sabbaṃ purimasadisameva.

古老家族之子，即是指從古老的家族中獲得繼承的子孫。若以不正之言貶低佛陀，或以不正之言貶低法，或以不正之言貶低僧，皆應當通過顯示其危害而加以制止。若所提到的第三者並未貶低，若在《庫倫迪亞》中提到的因刺而被驅逐。至於《大阿毗達摩》中提到的，若如此被提及而放棄，施加懲罰后應當使其明白。若不放棄，仍然持有該觀點，則應當以身份被驅逐。此處所指的驅逐即為此意。 在不正見者中也是如此。若某種見解持有者被師長等勸導而放棄，則應施加懲罰。若不放棄，則不應被驅逐。比丘若因慾望而被指責，因不修道而被抓住，若想要保持清凈，則應給予他避難。比丘若想要保持清凈，甚至出家也無法獲得，若想要接受則應當明確說明「比丘若被指責」即是指這第十項。 關於未詢問設障的事項等的討論到此結束。 關於沙彌的討論 幼小的幼小，年輕的年輕。粗大的粗大。像的貨物與馬的貨物，像與馬的保護者。 在比丘中，五種沙彌分別為：有依止的沙彌、嫉妒的沙彌、隨意的沙彌、隨風的沙彌、無性別的沙彌。此處，若以他人的身體部位為由，因不潔而被依止者所困擾，則為有依止的沙彌。若因看到他人的行為而因嫉妒而困擾，則為嫉妒的沙彌。若以不正當的方式移走種子，則為隨意的沙彌。某些因惡業的果報而成為黑色的沙彌，若因白色的沙彌而感到困擾，則為隨風的沙彌。若在再生時沒有依賴而產生，則為無性別的沙彌。在這些中，有依止的沙彌和嫉妒的沙彌不受限制，其他三者則受限制。對於隨風的沙彌，在其所處的地方被限制，因此在此處提到的應為「未受戒者不應被接納，已受戒者應被驅逐」。他也應以身份被驅逐。其餘的「被驅逐」則應以同樣的方式處理。 關於沙彌的討論到此結束。

Aparo rogabhaye uppanne jīvituṃ asakkonto sayameva liṅgaṃ gahetvā sabbapāsaṇḍiyabhattāni bhuñjanto rogabhaye vūpasante saṅghamajjhaṃ anosaritvāva gihiliṅgaṃ gahetvā āgatoti sabbaṃ purimasadisameva.

Aparassa eko veriko kuddho hoti, ghātetukāmo naṃ vicarati, so 『『evaṃ me sotthi bhavissatī』』ti sayameva liṅgaṃ gahetvā palāyati. Veriko 『『kuhiṃ so』』ti pariyesanto 『『pabbajitvā palāto』』ti sutvā 『『sace pabbajito, na taṃ labbhā kiñci kātu』』nti tasmiṃ kodhaṃ paṭivineti. So 『『vūpasantaṃ me veribhaya』』nti saṅghamajjhaṃ anosaritvāva gihiliṅgaṃ gahetvā āgatoti sabbaṃ purimasadisameva.

Aparo ñātikulaṃ gantvā sikkhaṃ paccakkhāya gihi hutvā 『『imāni cīvarāni idha vinassissanti, sacepi imāni gahetvā vihāraṃ gamissāmi, antarāmagge maṃ 『coro』ti gahessanti, yaṃnūnāhaṃ kāyaparihāriyāni katvā gaccheyya』』nti cīvarāharaṇatthaṃ nivāsetvā ca pārupitvā ca vihāraṃ gacchati. Taṃ dūratova āgacchantaṃ disvā sāmaṇerā ca daharā ca abbhuggacchanti, vattaṃ dassenti. So na sādiyati, yathābhūtamattānaṃ āvikaroti. Sace bhikkhū 『『na dāni mayaṃ taṃ muñcissāmā』』ti balakkārena pabbājetukāmā honti, kāsāyāni apanetvā puna pabbājetabbo. Sace pana 『『nayime mama hīnāyāvattabhāvaṃ jānantī』』ti taṃyeva bhikkhubhāvaṃ paṭijānitvā sabbaṃ pubbe vuttaṃ vassagaṇanādibhedaṃ vidhiṃ paṭipajjati, ayaṃ na pabbājetabbo.

Aparo mahāsāmaṇero ñātikulaṃ gantvā uppabbajitvā kammantānuṭṭhānena ubbāḷho hutvā puna 『『dāni ahaṃ samaṇova bhavissāmi, theropi me uppabbajitabhāvaṃ na jānātī』』ti tadeva pattacīvaraṃ ādāya vihāraṃ āgacchati, nāpi tamatthaṃ bhikkhūnaṃ āroceti, sāmaṇerabhāvaṃ paṭijānāti, ayaṃ theyyasaṃvāsakoyeva pabbajjaṃ na labhati. Sacepissa liṅgaggahaṇakāle evaṃ hoti, 『『nāhaṃ kassaci ārocessāmī』』ti vihārañca gato āroceti, gahaṇeneva theyyasaṃvāsako. Athāpissa 『『gahaṇakāle ācikkhissāmī』』ti cittaṃ uppannaṃ hoti, vihārañca gantvā 『『kuhiṃ tvaṃ āvuso gato』』ti vutto 『『na dāni maṃ ime jānantī』』ti vañcetvā nācikkhati, 『『nācikkhissāmī』』ti saha dhuranikkhepena ayampi theyyasaṃvāsakova. Sace panassa gahaṇakālepi 『『ācikkhissāmī』』ti cittaṃ uppannaṃ hoti, vihāraṃ gantvāpi ācikkhati, ayaṃ puna pabbajjaṃ labhati.

Aparo daharasāmaṇero mahanto vā pana abyatto, so purimanayeneva uppabbajitvā ghare vacchakarakkhaṇādīni kammāni kātuṃ na icchati, tamenaṃ ñātakā tāniyeva kāsāyāni acchādetvā thālakaṃ vā pattaṃ vā hatthe datvā 『『gaccha samaṇova hohī』』ti gharā nīharanti. So vihāraṃ gacchati, neva naṃ bhikkhū jānanti 『『ayaṃ uppabbajitvā puna sayameva pabbajito』』ti, nāpi sayaṃ jānāti, 『『yo evaṃ pabbajati, so theyyasaṃvāsako nāma hotī』』ti. Sace taṃ paripuṇṇavassaṃ upasampādenti, sūpasampanno. Sace pana anupasampannakāleyeva vinayavinicchaye vattamāne suṇāti, 『『yo evaṃ pabbajati, so theyyasaṃvāsako nāma hotī』』ti. Tena 『『mayā evaṃ kata』』nti bhikkhūnaṃ ācikkhitabbaṃ, evaṃ puna pabbajjaṃ labhati. Sace 『『na dāni maṃ koci jānātī』』ti nāroceti, dhuraṃ nikkhittamatte theyyasaṃvāsako.

另一個因病而恐懼，無法生存，自己抓住衣物，享用所有的食物，在病痛的恐懼中，躲避在僧團中，帶著家庭的衣物而來，情況與前者相同。 另一個仇敵憤怒，想要殺死他，便四處遊蕩，心想「這樣我就安全了」，自己抓住衣物而逃跑。仇敵四處尋找「他在哪裡」，聽說「他已經出家了」，便心中想「若他出家了，我就無法得到什麼」。因此他心中生氣，便躲避在僧團中，帶著家庭的衣物而來，情況與前者相同。 另一個前往親屬家，放棄修行，成為在家人，心想「這些衣物在這裡會毀壞，若我帶著這些去寺院，途中會被人稱為『小偷』」，於是爲了取衣物而準備，穿好衣物前往寺院。遠遠看到他，沙彌和年輕人都跑出來，表示這是不正當的行為。他並不接受，只是如實地表現出來。若比丘們心想「我們現在不放過他」，便打算強行驅逐他，脫下袈裟后再驅逐他。若他認為「他們知道我低賤的身份」，便承認自己的比丘身份，遵循之前所說的關於年數的規定，則不應被驅逐。 另一個大沙彌前往親屬家，出家后因履行職責而被提升，心想「現在我將成為一個修行者，長老也不知道我已經出家」，於是帶著已經獲得的衣物回到寺院，並沒有告訴比丘們，承認自己是沙彌，這種人無法獲得出家資格。若在抓住衣物的時候這樣發生，「我不會告訴任何人」而回到寺院，便以抓住衣物的身份而被視為沙彌。若他在抓住衣物的時候心中產生「我會告訴你」的想法，回到寺院后也會告訴，便再次獲得出家的資格。 另一個年輕的沙彌，或許是年長或粗大，他以同樣的方式出家，回家做一些家務，如看護小孩等。他的親屬便遮住他的袈裟，給他一塊布或一個缽，告訴他說「去吧，成為一個修行者」。他回到寺院，比丘們並不知道「他是出家后又再次出家」，他自己也不知道「如是出家的人便稱為沙彌」。若他被完全接納，便成為受戒者。若他在未被接納的情況下，聽到「如是出家的人便稱為沙彌」，他便應告訴比丘們「我如此行事」，再次獲得出家的資格。若他心中想「現在沒有人知道我」，便不告訴，便是放下重擔的沙彌。

Bhikkhu sikkhaṃ paccakkhāya liṅgaṃ anapanetvā dussīlakammaṃ katvā vā akatvā vā puna sabbaṃ pubbe vuttaṃ vassagaṇanādibhedaṃ vidhiṃ paṭipajjati, theyyasaṃvāsako hoti. Sikkhaṃ appaccakkhāya saliṅge ṭhito methunaṃ paṭisevitvā vassagaṇanādibhedaṃ vidhiṃ āpajjanto theyyasaṃvāsako na hoti, pabbajjāmattaṃ labhati. Andhakaṭṭhakathāyaṃ pana eso theyyasaṃvāsakoti vuttaṃ, taṃ na gahetabbaṃ.

Eko bhikkhu kāsāye saussāhova odātaṃ nivāsetvā methunaṃ paṭisevitvā puna kāsāyāni nivāsetvā vassagaṇanādibhedaṃ sabbaṃ vidhiṃ āpajjati, ayampi theyyasaṃvāsako na hoti, pabbajjāmattaṃ labhati. Sace pana kāsāye dhuraṃ nikkhipitvā odātaṃ nivāsetvā methunaṃ paṭisevitvā puna kāsāyāni nivāsetvā vassagaṇanādibhedaṃ sabbaṃ vidhiṃ āpajjati, theyyasaṃvāsako hoti.

Sāmaṇero saliṅge ṭhito methunādiassamaṇakaraṇadhammaṃ āpajjitvāpi theyyasaṃvāsako na hoti. Sacepi kāsāye saussāhova kāsāyāni apanetvā methunaṃ paṭisevitvā puna kāsāyāni nivāseti, neva theyyasaṃvāsako hoti. Sace pana kāsāye dhuraṃ nikkhipitvā naggo vā odātanivattho vā methunasevanādīhi assamaṇo hutvā kāsāyaṃ nivāseti, theyyasaṃvāsako hoti. Sacepi gihibhāvaṃ patthayamāno kāsāvaṃ ovaṭṭikaṃ vā katvā aññena vā ākārena gihinivāsanena nivāseti 『『sobhati nu kho me gihiliṅgaṃ, na sobhatī』』ti vīmaṃsanatthaṃ, rakkhati tāva. 『『Sobhatī』』ti sampaṭicchitvā pana puna liṅgaṃ sādiyanto theyyasaṃvāsako hoti. Odātaṃ nivāsetvā vīmaṃsanasampaṭicchanesupi eseva nayo.

Sace pana nivatthakāsāyassa upari odātaṃ nivāsetvā vīmaṃsati vā sampaṭicchati vā, rakkhatiyeva. Bhikkhuniyāpi eseva nayo. Sāpi hi gihibhāvaṃ patthayamānā sace kāsāyaṃ gihinivāsanaṃ nivāseti, 『『sobhati nu kho me gihiliṅgaṃ, na sobhatī』』ti vīmaṃsanatthaṃ, rakkhati tāva. Sace 『『sobhatī』』ti sampaṭicchati, na rakkhati. Odātaṃ nivāsetvā vīmaṃsanasampaṭicchanesupi eseva nayo. Nivatthakāsāyassa pana upari odātaṃ nivāsetvā vīmaṃsatu vā sampaṭicchatu vā, rakkhatiyeva.

Sace koci vuḍḍhapabbajito vassāni agaṇetvā pāḷiyampi aṭṭhatvā ekapassenāgantvā mahāpeḷādīsu kaṭacchunā ukkhitte bhattapiṇḍe pattaṃ upanāmetvā seno viya maṃsapesiṃ gahetvā gacchati, theyyasaṃvāsako na hoti. Bhikkhuvassāni pana gaṇetvā gaṇhanto theyyasaṃvāsako hoti.

Sayaṃ sāmaṇerova sāmaṇerapaṭipāṭiyā kūṭavassāni gaṇetvā gaṇhanto theyyasaṃvāsako na hoti. Bhikkhu bhikkhupaṭipāṭiyā kūṭavassāni gaṇetvā gaṇhanto bhaṇḍagghena kāretabboti.

Theyyasaṃvāsakavatthukathā niṭṭhitā.

比丘若放棄修行，未放下衣物，做了不正當的行為，或未做不正當的行為，若遵循之前所說的關於年數的規定，便成為沙彌。若在修行時不完全放棄衣物，仍然參與肉慾的行為，若遵循年數的規定，則不算沙彌，只能獲得出家的資格。在《安達卡塔》中提到的，這種人被稱為沙彌，不能被接受。 有一位比丘，穿著袈裟，露出白色衣物，參與肉慾的行為，之後又穿上袈裟，若遵循年數的規定，則此人也不算沙彌，只能獲得出家的資格。若他將袈裟放下，露出白色衣物，參與肉慾的行為，之後又穿上袈裟，若遵循年數的規定，便成為沙彌。 沙彌若在修行時參與肉慾的行為，便不算沙彌。若他穿著袈裟，露出袈裟，參與肉慾的行為，之後又穿上袈裟，則不算沙彌。若他將袈裟放下，赤裸或穿著白衣，因參與肉慾的行為而不算沙彌，若穿上袈裟，則成為沙彌。若他想要在家生活，穿上袈裟，或以其他方式穿上衣物，心中思量「我的家人是否合適」，便暫時保持。若他接受「合適」的想法，便再次穿上袈裟，成為沙彌。若他穿上白衣，思量「合適」的想法，情況也相同。 若他在穿上袈裟的情況下思量或接受，便保持不變。比丘的情況也是如此。她若想要在家生活，若穿上袈裟，思量「我的家人是否合適」，便保持不變。若她接受「合適」的想法，便不保持。穿上白衣，思量「合適」的想法，情況也相同。若在穿上袈裟的情況下思量或接受，便保持不變。 若有一位年長的出家人，不計算年數，若在《巴利經》中站立，單手進入大碗等，若用手抓住食物，便不算沙彌。若計算年數，便成為沙彌。 若他作為沙彌，計算年數，便不算沙彌。比丘若計算年數，便應按規定執行。 關於沙彌的討論到此結束。

Titthiyapakkantakakathā

Titthiyapakkantakobhikkhaveti ettha pana titthiyesu pakkanto paviṭṭhoti titthiyapakkantako. So na kevalaṃ na upasampādetabbo, atha kho na pabbājetabbopi. Tatrāyaṃ vinicchayo – upasampanno bhikkhu titthiyo bhavissāmīti saliṅgeneva tesaṃ upassayaṃ gacchati, padavāre padavāre dukkaṭaṃ. Tesaṃ liṅge ādinnamatte titthiyapakkantako hoti. Yopi sayameva 『『titthiyo bhavissāmī』』ti kusacīrādīni nivāseti, titthiyapakkantako hotiyeva. Yo pana naggo nhāyanto attānaṃ oloketvā 『『sobhati me ājīvakabhāvo, ājīvako bhavissāmī』』ti kāsāyāni anādāya naggova ājīvakānaṃ upassayaṃ gacchati, padavāre padavāre dukkaṭaṃ. Sace panassa antarāmagge hirottappaṃ uppajjati, dukkaṭāni desetvā muccati. Tesaṃ upassayaṃ gantvāpi tehi vā ovadito attanā vā 『『imesaṃ pabbajjā atidukkhā』』ti nivattantopi muccatiyeva.

Sace pana 『『kiṃ tumhākaṃ pabbajjāya ukkaṭṭha』』nti pucchitvā 『『kesamassuluñcanādīnī』』ti vutto ekakesampi luñcāpeti, ukkuṭikappadhānādīni vā vattāni ādiyati, morapiñchādīni vā nivāseti, tesaṃ liṅgaṃ gaṇhāti, 『『ayaṃ pabbajjā seṭṭhā』』ti seṭṭhabhāvaṃ vā upagacchati, na muccati, titthiyapakkantako hoti. Sace pana 『『sobhati nu kho me titthiyapabbajjā, nanu kho sobhatī』』ti vīmaṃsanatthaṃ kusacīrādīni vā nivāseti, jaṭaṃ vā bandhati, khārikājaṃ vā ādiyati, yāva na sampaṭicchati, tāva naṃ laddhi rakkhati, sampaṭicchitamatte titthiyapakkantako hoti. Acchinnacīvaro pana kusacīrādīni nivāsento rājabhayādīhi vā titthiyaliṅgaṃ gaṇhanto laddhiyā abhāvena neva titthiyapakkantako hoti.

Ayañca titthiyapakkantako nāma upasampannabhikkhunā kathito, tasmā sāmaṇero saliṅgena titthāyatanaṃ gatopi puna pabbajjañca upasampadañca labhatīti kurundiyaṃ vuttaṃ. Purimo pana theyyasaṃvāsako anupasampannena kathito; tasmā upasampanno kūṭavassaṃ gaṇentopi assamaṇo na hoti. Liṅge saussāho pārājikaṃ āpajjitvā bhikkhuvassādīni gaṇentopi theyyasaṃvāsako na hotīti.

Titthiyapakkantakakathā niṭṭhitā.

Tiracchānagatavatthukathā

關於外道的離開之談 關於外道的離開，指的是進入外道的狀態。這種人不僅不應被接納，而且也不應被出家。這裡的判斷是——若出家比丘想要成為外道，則他會以衣物的形式進入他們的居所，逐步地犯下過失。若他在外道的身份上僅僅是表面上的外道，便成為外道的離開者。若他自認為「我將成為外道」，便會穿上乾淨的衣物等，便成為外道的離開者。若他赤裸著身體，在洗澡時看到自己，心想「我的生活方式看起來不錯，我將成為外道」，則他不再穿上袈裟，便會逐步犯下過失。若在途中產生羞恥感，便會說出過失而獲得解脫。即使他前往外道的居所，若被他們勸導或自己認為「他們的出家生活極為艱難」，也能獲得解脫。 若有人問「你們的出家生活如何」，若他說「是因為剃髮」等，便會獨自剃髮，或修行一些修行法，甚至穿上孔雀羽毛等，便會計算他們的身份，認為「這種出家是最好的」，而不會解脫，便成為外道的離開者。若他思量「我的外道出家是否合適，是否真的合適」，便會穿上乾淨的衣物，或編成髮辮，或佩戴一些裝飾，直到他接受為止，便會保持這種狀態，便成為外道的離開者。若他穿著未被遮掩的衣物，穿上乾淨的衣物，因王權等的原因而計算外道的身份，便因失去身份而不再成為外道的離開者。 這就是外道的離開者的定義，因此在《庫倫迪亞》中提到，沙彌即使進入外道的居所，也能再次獲得出家和被接納的資格。最初提到的沙彌是未被接納的；因此，即使他計算年數，若他被接納也不算是外道的離開者。若在衣物上有所鬆動而犯下過失，計算比丘的年數等，便不算是外道的離開者。 關於外道的離開之談到此結束。 關於畜生的離開之談

111.Nāgayoniyāaṭṭīyatīti ettha kiñcāpi so pavattiyaṃ kusalavipākena devasampattisadisaṃ issariyasampattiṃ anubhoti, akusalavipākapaṭisandhikassa pana tassa sajātiyā methunapaṭisevane ca vissaṭṭhaniddokkamane ca nāgasarīraṃ pātubhavati udakasañcārikaṃ maṇḍūkabhakkhaṃ, tasmā so tāya nāgayoniyā aṭṭīyati. Harāyatīti lajjati. Jigucchatīti attabhāvaṃ jigucchati. Tassa bhikkhuno nikkhanteti tasmiṃ bhikkhusmiṃ nikkhante. Atha vā tassa bhikkhuno nikkhamaneti attho. Vissaṭṭho niddaṃ okkamīti tasmiṃ anikkhante vissarabhayena satiṃ avissajjitvā kapimiddhavaseneva niddāyanto nikkhante satiṃ vissajjitvā vissaṭṭho nirāsaṅko mahāniddaṃ paṭipajji. Vissaramakāsīti bhayavasena samaṇasaññaṃ pahāya virūpaṃ mahāsaddamakāsi.

Tumhe khotthāti tumhe kho attha; akārassa lopaṃ katvā vuttaṃ. Tumhe kho nāgā jhānavipassanāmaggaphalānaṃ abhabbattā imasmiṃ dhammavinaye aviruḷhidhammā attha, viruḷhidhammā na bhavathāti ayamettha saṅkhepattho. Sajātiyāti nāgiyā eva. Yadā pana manussitthiādibhedāya aññajātiyā paṭisevati, tadā devaputto viya hoti. Ettha ca pavattiyaṃ abhiṇhaṃ sabhāvapātukammadassanavasena 『『dve paccayā』』ti vuttaṃ. Nāgassa pana pañcasu kālesu sabhāvapātukammaṃ hoti – paṭisandhikāle, tacajahanakāle, sajātiyā methunakāle, vissaṭṭhaniddokkamanakāle, cutikāleti.

Tiracchānagato bhikkhaveti ettha nāgo vā hotu supaṇṇamāṇavakādīnaṃ vā aññataro, antamaso sakkaṃ devarājānaṃ upādāya yo koci amanussajātiyo, sabbova imasmiṃ atthe tiracchānagatoti veditabbo. So neva upasampādetabbo, na pabbājetabbo, upasampannopi nāsetabboti.

Tiracchānagatavatthukathā niṭṭhitā.

Mātughātakādivatthukathā

1. Mātughātakādivatthūsu – nikkhantiṃ kareyyanti nikkhamanaṃ niggamanaṃ apavāhanaṃ kareyyanti attho. Mātughātako bhikkhaveti ettha yena manussitthibhūtā janikā mātā sayampi manussajātikeneva satā sañcicca jīvitā voropitā, ayaṃ ānantariyena mātughātakakammena mātughātako, etassa pabbajjā ca upasampadā ca paṭikkhittā. Yena pana manussitthibhūtāpi ajanikā posāvanikā mātā vā mahāmātā vā cūḷamātā vā janikāpi vā na manussitthibhūtā mātā ghātitā, tassa pabbajjā na vāritā, na ca ānantariko hoti. Yena sayaṃ tiracchānabhūtena manussitthibhūtā mātā ghātitā, sopi ānantariko na hoti, tiracchānagatattā panassa pabbajjā paṭikkhittā. Sesaṃ uttānameva. Pitughātakepi eseva nayo. Sacepi hi vesiyā putto hoti, 『『ayaṃ me pitā』』ti na jānāti, yassa sambhavena nibbatto, so ce anena ghātito, pitughātakotveva saṅkhyaṃ gacchati, ānantariyañca phusati.

關於龍生的討論 在這裡，雖然他因善業的果報而享受類似天人的權勢，但因惡業的因緣，因與同類的肉慾行為和顯現的龍身，出現了水中游動的青蛙的現象，因此他因而被稱為龍生。因而感到羞恥。因而厭惡自身的存在。他的出家是指在出家比丘中出家。或者說，他的出家是指離開。因而陷入沉睡，若未出家，因恐懼而保持警覺，便如同猴子般沉睡，離開時便失去警覺，便陷入了深沉的睡眠。因恐懼而顯現出可怕的聲音。 「你們在這裡」是指「你們確實在這裡」；去掉了否定的部分。你們確實是龍，因其不可思議的禪定和觀察的果報，因而在此法中沒有生起不正當的法，生起不正當的法是不應有的，這就是這裡的要點。與同類的意思是指龍類。當他以人類女性等其他種類為對像時，便如天人般存在。在這裡的發生中，因其本性而常常顯現出因果法則，因此說「有兩個條件」。而龍在五個時刻中，因其本性而顯現出因果法則——在再生時、死亡時、與同類的肉慾行為時、顯現的沉睡時、和死亡時。 關於畜生的討論，在這裡指的是龍或是其他如神鳥等的存在，至少可視為天王等的非人類種族，皆應視為在此意義上為畜生的存在。因此他不應被接納，也不應被出家，即使已被接納也應被捨棄。 關於畜生的討論到此結束。 關於殺母等的討論 在關於殺母等的事例中——指的是「出家時所做的行為」，即是指離開、出門、離去等的意思。殺母的比丘在此，指的是那位以人類女性身份的母親，因生而被人類所殺，因而成為殺母的行為，因而被排除在出家和被接納之外。若是以人類女性身份的非生母、養母或大母等，或是非人類身份的母親被殺，則其出家不受限制，亦不被視為立即的因果。若以畜生的身份的母親被殺，則因其為畜生而不被視為立即的因果，因此其出家被排除。其他的情況同樣如此。關於殺父的情況也是如此。若他是妓女的兒子，若他不知「這是我的父親」，因其出生而被殺，則他被稱為殺父，亦觸及立即的因果。

1. Arahantaghātakopi manussaarahantavaseneva veditabbo. Manussajātiyañhi antamaso apabbajitampi khīṇāsavaṃ dārakaṃ dārikaṃ vā sañcicca jīvitā voropento arahantaghātakova hoti, ānantariyañca phusati, pabbajjā cassa vāritā. Amanussajātikaṃ pana arahantaṃ manussajātikaṃ vā avasesaṃ ariyapuggalaṃ ghātetvā ānantariyo na hoti, pabbajjāpissa na vāritā, kammaṃ pana balavaṃ hoti. Tiracchāno manussaarahantampi ghātetvā ānantariyo na hoti, kammaṃ pana bhāriyanti ayamettha vinicchayo. Te vadhāya onīyantīti vadhatthāya onīyanti, māretuṃ nīyantīti attho. Yaṃ pana pāḷiyaṃ 『『sacā ca maya』』nti vuttaṃ, tassa sace mayanti ayamevattho. 『『Sace』』ti hi vattabbe ettha 『『sacā ca』』 iti ayaṃ nipāto vutto. 『『Sace ca』』 icceva vā pāṭho. Tattha saceti sambhāvanatthe nipāto; ca iti padapūraṇamatte. 『『Sacajja maya』』ntipi pāṭho. Tassa sace ajja mayanti attho.

115.Bhikkhunidūsako bhikkhaveti ettha yo pakatattaṃ bhikkhuniṃ tiṇṇaṃ maggānaṃ aññatarasmiṃ dūseti, ayaṃ bhikkhunidūsako nāma. Etassa pabbajjā ca upasampadā ca vāritā. Yo pana kāyasaṃsaggena sīlavināsaṃ pāpeti, tassa pabbajjā ca upasampadā ca na vāritā. Balakkārena odātavatthavasanaṃ katvā anicchamānaṃyeva dūsentopi bhikkhunidūsakoyeva. Balakkārena pana odātavatthavasanaṃ katvā icchamānaṃ dūsento bhikkhunidūsako na hoti. Kasmā? Yasmā gihibhāve sampaṭicchitamatteyeva sā abhikkhunī hoti. Sakiṃ sīlavipannaṃ pana pacchā dūsento sikkhamānāsāmaṇerīsu ca vippaṭipajjanto neva bhikkhunidūsako hoti, pabbajjampi upasampadampi labhati.

Saṅghabhedakobhikkhaveti ettha yo devadatto viya sāsanaṃ uddhammaṃ ubbinayaṃ katvā catunnaṃ kammānaṃ aññataravasena saṅghaṃ bhindati, ayaṃ saṅghabhedako nāma. Etassa pabbajjā ca upasampadā ca vāritā.

Lohituppādako bhikkhaveti etthāpi yo devadatto viya duṭṭhacittena vadhakacittena tathāgatassa jīvamānakasarīre khuddakamakkhikāya pivanakamattampi lohitaṃ uppādeti, ayaṃ lohituppādako nāma. Etassa pabbajjā ca upasampadā ca vāritā. Yo pana rogavūpasamanatthaṃ jīvako viya satthena phāletvā pūtimaṃsañca lohitañca nīharitvā phāsuṃ karoti, bahuṃ so puññaṃ pasavatīti.

Mātughātakādivatthukathā niṭṭhitā.

Ubhatobyañjanakavatthukathā

關於殺阿羅漢的討論 關於殺阿羅漢的情況，指的是以人類阿羅漢的身份來看待。即使是人類種族中，若是未出家者，若是已解脫的男孩或女孩，若因而殺死，便成為殺阿羅漢，且觸及立即的因果，因而其出家被排除。而若是殺掉非人類的阿羅漢或其他的聖者，則不觸及立即的因果，其出家亦不被排除，但此行為的因果則是強烈的。若是殺掉畜生中的人類阿羅漢，則不觸及立即的因果，但其因果則是沉重的，這就是這裡的判斷。那些被殺者被帶走，意即被帶走以殺害。至於在《巴利經》中所說的「若我」，若是說「若我」，則是這個意思。「若」在此是指「若是」的意思。這裡的「若」是指可能性；「和」是指詞語的補充。「若我」也是一種說法。其意思是「若今天我」。 關於比丘譭謗的討論 關於比丘譭謗的情況，指的是在三條路徑中的某一條上，譭謗比丘的情況，這就是比丘譭謗者的定義。其出家和被接納的資格被排除。若是通過身體接觸導致戒律的破壞，則其出家和被接納的資格不被排除。若是以強制的方式穿著乾淨的衣物而不想這樣做，仍然被視為比丘譭謗者。若是以強制的方式穿著乾淨的衣物而想要這樣做，則不被視為比丘譭謗者。為什麼呢？因為在家族生活中，只要被接受，就算是比丘。若是以戒律的破壞為借口，隨後去譭謗修行中的沙彌或沙彌女，則不被視為比丘譭謗者，仍能獲得出家和被接納的資格。 關於分裂僧團的比丘，在這裡指的是如德瓦達那般，通過破壞教法而導致僧團的分裂，這就是分裂僧團者的定義。其出家和被接納的資格被排除。 關於引起鮮血的比丘，在這裡指的是如德瓦達那般，因惡劣的心態而殺害他人，甚至輕微地使佛陀的身體流出鮮血，這就是引起鮮血者的定義。其出家和被接納的資格被排除。若是爲了治癒疾病而如同醫生般，取出腐肉和鮮血，若是做得很好，便會積累許多功德。 關於殺母等的討論到此結束。 關於雙重特徵的討論

116.Ubhatobyañjanako bhikkhaveti itthinimittuppādanakammato ca purisanimittuppādanakammato ca ubhato byañjanamassa atthīti ubhatobyañjanako. Karotīti purisanimittena itthīsu methunavītikkamaṃ karoti. Kārāpetīti paraṃ samādapetvā attano itthinimitte kārāpeti, so duvidho hoti – itthiubhatobyañjanako, purisaubhatobyañjanakoti.

Tattha itthiubhatobyañjanakassa itthinimittaṃ pākaṭaṃ hoti, purisanimittaṃ paṭicchannaṃ. Purisaubhatobyañjanakassa purisanimittaṃ pākaṭaṃ, itthinimittaṃ paṭicchannaṃ. Itthiubhatobyañjanakassa itthīsu purisattaṃ karontassa itthinimittaṃ paṭicchannaṃ hoti, purisanimittaṃ pākaṭaṃ hoti. Purisaubhatobyañjanakassa purisānaṃ itthibhāvaṃ upagacchantassa purisanimittaṃ paṭicchannaṃ hoti, itthinimittaṃ pākaṭaṃ hoti. Itthiubhatobyañjanako sayañca gabbhaṃ gaṇhāti, parañca gaṇhāpeti. Purisaubhatobyañjanako pana sayaṃ na gaṇhāti, paraṃ gaṇhāpetīti, idametesaṃ nānākaraṇaṃ. Kurundiyaṃ pana vuttaṃ – 『『yadi paṭisandhiyaṃ purisaliṅgaṃ pavatte itthiliṅgaṃ nibbattati, yadi paṭisandhiyaṃ itthiliṅgaṃ pavatte purisaliṅgaṃ nibbattatī』』ti . Tattha vicāraṇakkamo vitthārato aṭṭhasāliniyā dhammasaṅgahaṭṭhakathāya veditabbo. Imassa pana duvidhassāpi ubhatobyañjanakassa neva pabbajjā atthi, na upasampadāti idamidha veditabbaṃ.

Ubhatobyajjanakavatthukathā niṭṭhitā.

Anupajjhāyakādivatthukathā

117.Tenakho pana samayenāti yena samayena bhagavatā sikkhāpadaṃ apaññattaṃ hoti, tena samayena. Anupajjhāyakanti upajjhaṃ agāhāpetvā sabbena sabbaṃ upajjhāyavirahitaṃ. Evaṃ upasampannā neva dhammato na āmisato saṅgahaṃ labhanti, te parihāyantiyeva, na vaḍḍhanti. Na bhikkhave anupajjhāyakoti upajjhaṃ agāhāpetvā nirupajjhāyako na upasampādetabbo. Yo upasampādeyya āpatti dukkaṭassāti sikkhāpadapaññattito paṭṭhāya evaṃ upasampādentassa āpatti hoti; kammaṃ pana na kuppati. Keci kuppatīti vadanti, taṃ na gahetabbaṃ. Saṅghena upajjhāyenātiādīsupi ubhatobyañjanakupajjhāyapariyosānesu eseva nayo.

Anupajjhāyakādivatthukathā niṭṭhitā.

Apattakādivatthukathā

關於雙重特徵的討論 關於雙重特徵的比丘，指的是因女性特徵和男性特徵的產生而具備雙重特徵的比丘。通過男性特徵而導致女性的違犯行為。通過他人使其產生特徵，故有兩種情況——女性雙重特徵，男性雙重特徵。 在這裡，女性雙重特徵的女性特徵是顯而易見的，而男性特徵則是隱蔽的。男性雙重特徵的男性特徵是顯而易見的，而女性特徵則是隱蔽的。女性雙重特徵的情況下，女性在男性的存在下，其女性特徵是隱蔽的，男性特徵是顯而易見的。男性雙重特徵的情況下，男性在女性的存在下，其男性特徵是隱蔽的，女性特徵是顯而易見的。女性雙重特徵的比丘自身也產生胎兒，並使他人產生胎兒。男性雙重特徵的比丘則自身不產生胎兒，而是使他人產生胎兒，這就是他們的不同。在《庫倫迪亞》中提到：「若在再生時，男性特徵顯現，則女性特徵產生；若在再生時，女性特徵顯現，則男性特徵產生。」在這裡的分析過程可參見《八舍利經》的法集論。關於這兩種雙重特徵者，既沒有出家，也沒有被接納，這一點應當明瞭。 關於雙重特徵的討論到此結束。 117. 關於非受戒者的討論 「在那時」是指在佛陀的教法未被明確規定的情況下。非受戒者是指不被承認的受戒者，所有的受戒者都沒有受戒。這樣被接納的比丘既不因法而獲得，也不因世俗而獲得，故而他們只是消失而不增長。比丘們，非受戒者是指不被承認的受戒者，故而不應被接納。若是被接納，則觸及輕微的過失；但這並不影響其行為。有人說「有些人會受到影響」，對此不應接受。關於僧團的受戒等情況，也是如此。 關於非受戒者的討論到此結束。 關於過失的討論

118.Hatthesu piṇḍāya carantīti yo hatthesu piṇḍo labbhati, tadatthāya caranti. Seyyathāpi titthiyāti yathā ājīvakanāmakā titthiyā; sūpabyañjanehi missetvā hatthesu ṭhapitapiṇḍameva hi te bhuñjanti. Āpatti dukkaṭassāti evaṃ upasampādentasseva āpatti hoti, kammaṃ pana na kuppati. Acīvarakādivatthūsupi eseva nayo.

Yācitakenāti 『『yāva upasampadaṃ karoma, tāva dethā』』ti yācitvā gahitena; tāvakālikenāti attho. Īdisena hi pattena vā cīvarena vā pattacīvarena vā upasampādentasseva āpatti hoti, kammaṃ pana na kuppati, tasmā paripuṇṇapattacīvarova upasampādetabbo. Sace tassa natthi, ācariyupajjhāyā cassa dātukāmā honti, aññe vā bhikkhū nirapekkhehi nissajjitvā adhiṭṭhānupagaṃ pattacīvaraṃ dātabbaṃ. Pabbajjāpekkhaṃ pana paṇḍupalāsaṃ yācitakenāpi pattacīvarena pabbājetuṃ vaṭṭati, sabhāgaṭṭhāne vissāsena gahetvāpi pabbājetuṃ vaṭṭati.

Sace pana apakkaṃ pattaṃ cīvarūpagāni ca vatthāni gahetvā āgato hoti, yāva patto paccati, cīvarāni ca kariyanti, tāva vihāre vasantassa anāmaṭṭhapiṇḍapātaṃ dātuṃ vaṭṭati, thālake bhuñjituṃ vaṭṭati, purebhattaṃ sāmaṇerabhāgasamako āmisabhāgo dātuṃ vaṭṭati. Senāsanaggāho pana salākabhattauddesabhattanimantanādīni ca na vaṭṭanti. Pacchābhattampi sāmaṇerabhāgasamo telamadhuphāṇitādibhesajjabhāgo vaṭṭati. Sace gilāno hoti, bhesajjamassa kātuṃ vaṭṭati, sāmaṇerassa viya ca sabbaṃ paṭijagganakammanti.

Apattakādivatthukathā niṭṭhitā.

Hatthacchinnādivatthukathā

關於手中食物的討論 關於在手中行乞的情況，指的是在手中所獲得的食物，因而在此行乞。就如同那些被稱為「生計者」的外道；他們通過混合的美食，便在手中放置食物而享用。觸及輕微過失的情況，正是指因這樣而被接納的過失，但其行為並不受影響。關於衣物等的情況也是如此。 關於請求，意指「只要我能獲得出家，就請給我」，這是通過請求而被接受的；這是一種暫時的請求。以這樣的器皿、衣物或食物來被接納的情況，便觸及過失，但其行為並不受影響，因此必須以完整的食物和衣物來被接納。如果沒有這樣的食物，若老師或上師願意給予，或者其他比丘願意無所顧忌地給予，便應給予相應的食物。關於出家的請求，也可以通過請求而出家，只要在適當的地方被信任地接受。 若是攜帶破損的器皿和衣物來到時，直到器皿被燒烤，衣物也被處理，便應在寺院中居住時給予不失名譽的施食，給予在碗中的食物，給予與早飯相同的食物。關於居住地的獲得，諸如請求食物、邀請食物等不適用。至於午後食物，亦應與沙彌相同的食物，如油、蜜等藥物的食物應給予。若是生病，則應為其準備藥物，像沙彌一樣承擔所有的責任。 關於過失的討論到此結束。 關於手斷等的討論

1. Hatthacchinnādivatthūsu – hatthacchinnoti yassa hatthatale vā maṇibandhe vā kappare vā yattha katthaci eko vā dve vā hatthā chinnā honti. Pādacchinnoti yassa aggapāde vā gopphakesu vā jaṅghāya vā yattha katthaci eko vā dve vā pādā chinnā honti. Hatthapādacchinnoti yassa vuttappakāreneva catūsu hatthapādesu dve vā tayo vā sabbe vā hatthapādā chinnā honti. Kaṇṇacchinnoti yassa kaṇṇamūle vā kaṇṇasakkhalikāya vā eko vā dve vā kaṇṇā chinnā honti. Yassa pana kaṇṇāviddhe chijjanti, sakkā ca hoti saṅghāṭetuṃ, so kaṇṇaṃ saṅghāṭetvā pabbājetabbo. Nāsacchinnoti yassa ajapadake vā agge vā ekapuṭe vā yattha katthaci nāsā chinnā hoti. Yassa pana nāsikā sakkā hoti sandhetuṃ, so taṃ phāsukaṃ katvā pabbājetabbo. Kaṇṇanāsacchinno ubhayavasena veditabbo. Aṅgulicchinnoti yassa nakhasesaṃ adassetvā ekā vā bahū vā aṅguliyo chinnā honti. Yassa pana suttatantumattampi nakhasesaṃ paññāyati, taṃ pabbājetuṃ vaṭṭati. Aḷacchinnoti yassa catūsu aṅguṭṭhakesu aṅguliyaṃ vuttanayeneva eko vā bahū vā aṅguṭṭhakā chinnā honti. Kaṇḍaracchinnoti yassa kaṇḍaranāmakā mahānhārū purato vā pacchato vā chinnā honti; yesu ekassapi chinnattā aggapādena vā caṅkamati, mūlena vā caṅkamati, na vā pādaṃ patiṭṭhāpetuṃ sakkoti.

Phaṇahatthakoti yassa vaggulipakkhakā viya aṅguliyo sambaddhā honti; etaṃ pabbājetukāmena aṅgulantarikāyo phāletvā sabbaṃ antaracammaṃ apanetvā phāsukaṃ katvā pabbājetabbo. Yassapi cha aṅguliyo honti, taṃ pabbājetukāmena adhikaaṅguliṃ chinditvā phāsukaṃ katvā pabbājetabbo.

Khujjoti yo urassa vā piṭṭhiyā vā passassa vā nikkhantattā khujjasarīro. Yassa pana kiñci kiñci aṅgapaccaṅgaṃ īsakaṃ vaṅkaṃ, taṃ pabbājetuṃ vaṭṭati. Mahāpuriso eva hi brahmujjugatto, avaseso satto akhujjo nāma natthi.

Vāmanoti jaṅghavāmano vā kaṭivāmano vā ubhayavāmano vā. Jaṅghavāmanassa kaṭito paṭṭhāya heṭṭhimakāyo rasso hoti, uparimakāyo paripuṇṇo. Kaṭivāmanassa kaṭito paṭṭhāya uparimakāyo rasso hoti, heṭṭhimakāyo paripuṇṇo. Ubhayavāmanassa ubhopi kāyā rassā honti, yesaṃ rassattā bhūtānaṃ viya parivaṭumo mahākucchighaṭasadiso attabhāvo hoti, taṃ tividhampi pabbājetuṃ na vaṭṭati.

Galagaṇḍīti yassa kumbhaṇḍaṃ viya gale gaṇḍo hoti. Desanāmattameva cetaṃ, yasmiṃ kismiñci pana padese gaṇḍe sati na pabbājetabbo. Tattha vinicchayo – 『『na bhikkhave pañcahi ābādhehi phuṭṭho pabbājetabbo』』ti ettha vuttanayeneva veditabbo. Lakkhaṇāhatakasāhatalikhitakesu yaṃ vattabbaṃ, taṃ 『『na bhikkhave lakkhaṇāhato』』tiādīsu vuttameva.

Sīpadīti bhārapādo vuccati. Yassa pādo thūlo hoti sañjātapiḷako kharo, so na pabbājetabbo. Yassa pana na tāva kharabhāvaṃ gaṇhāti, sakkā hoti upanāhaṃ bandhitvā udakaāvāṭe pavesetvā udakavālikāya pūretvā yathā sirā paññāyanti, jaṅghā ca telanāḷikā viya hoti, evaṃ milāpetuṃ sakkā, tassa pādaṃ īdisaṃ katvā taṃ pabbājetuṃ vaṭṭati. Sace puna vaḍḍhati, upasampādentenāpi tathā katvāva upasampādetabbo.

Pāparogīti arisabhagandarapittasemhakāsasosādīsu yena kenaci rogena niccāturo atekiccharogo jeguccho amanāpo; ayaṃ na pabbājetabbo.

關於手斷等的討論 關於手斷等的情況，指的是手部受損，或是手腕、手掌等地方，任何地方有一個或兩個手被切斷。關於腳斷的情況，指的是腳的前腳趾或腳踝等地方，任何地方有一個或兩個腳被切斷。關於手腳同時斷的情況，指的是在上述情況下，四個手腳中有兩個或三個或全部的手腳被切斷。關於耳朵斷的情況，指的是耳根或耳垂等地方，有一個或兩個耳朵被切斷。若是耳朵被刺穿，則可以進行包紮，因此應當包紮耳朵以便出家。關於鼻子斷的情況，指的是在鼻子的上部或下部，任何地方有鼻子被切斷。若是鼻子可以被合攏，則應當適當地包紮以便出家。耳鼻同時斷的情況應當視為雙重情況。關於手指斷的情況，指的是指甲的殘餘不顯現，任何一根或多根手指被切斷。若是手指的殘餘部分仍可見，則應當出家。關於腳趾斷的情況，指的是在四個腳趾中，任何一根或多根腳趾被切斷。關於腳踝斷的情況，指的是在前面或後面，任何地方被切斷；若是其中有一處被切斷，則不能站立。 關於手腕的情況，指的是手指與手掌相連的地方；為此，應當在出家前將手指之間的部分去除，並適當地包紮以便出家。若有六根手指，則應當在出家前去掉多餘的手指並適當地包紮以便出家。 關於駝背的情況，指的是脊椎或背部的彎曲；若是有任何一處身體部位彎曲，則應當出家。偉大的人確實是直立的，其餘的生物沒有駝背。 關於小腿短的情況，指的是小腿或腰部短，或兩者都短。小腿短的情況下，腳的上部較短，下部較長；腰部短的情況下，上部較長，下部較短。兩者都短的情況下，兩個身體部位都短，若是短的程度如同生物的外形，則應當在三種情況下出家。 關於喉嚨腫的情況，若是喉嚨腫脹如同腫瘤；這僅僅是描述，若是在任何地方有腫脹，則不應出家。關於此的判斷是：「比丘們，若是被五種疾病影響，則不應出家。」在這裡的意思應當明確。關於標誌性受傷的情況，若是被標記為受傷，則應當如同「比丘們，若是被標記為受傷」所說的那樣。 關於腳重的情況，指的是腳部沉重，若是腳厚且有贅肉，則不應出家。若是沒有明顯的粗糙感，則可以通過將腳包紮並浸入水中，填滿水槽，使腳像小腿一樣，便可以適當地進行處理，若是再次增大，則應當如同被接納者那樣接受出家。 關於疾病的情況，指的是因任何疾病而常年痛苦的病人，或是因某種疾病而無法活動的病人；這樣的情況不應出家。

Parisadūsakoti yo attano virūpatāya parisaṃ dūseti; atidīgho vā hoti aññesaṃ sīsappamāṇanābhippadeso, atirasso vā ubhayavāmanabhūtarūpaṃ viya, atikāḷo vā jhāpitakhette khāṇuko viya, accodāto vā dadhitakkādīhi pamajjitamaṭṭhatambalohavaṇṇo, atikiso vā mandamaṃsalohito aṭṭhisirācammasarīro viya, atithūlo vā bhāriyamaṃso, mahodaro vā mahābhūtasadiso, atimahantasīso vā pacchiṃ sīse katvā ṭhito viya, atikhuddakasīso vā sarīrassa ananurūpena atikhuddakena sīsena samannāgato, kūṭakūṭasīso vā tālaphalapiṇḍisadisena sīsena samannāgato, sikharasīso vā uddhaṃ anupubbatanukena sīsena samannāgato, nāḷisīso vā mahāveḷupabbasadisena sīsena samannāgato, kappasīso vā pabbhārasīso vā catūsu passesu yena kenaci passena oṇatena sīsena samannāgato, vaṇasīso vā pūtisīso vā kaṇṇikakeso vā pāṇakehi khāyitakedāre sassasadisehi tahiṃ tahiṃ uṭṭhitehi kesehi samannāgato, nillomasīso vā thūlathaddhakeso vā tālahīrasadisehi kesehi samannāgato, jātipalitehi paṇḍarasīso vā pakatitambakeso vā ādittehi viya kesehi samannāgato, āvaṭṭasīso vā gunnaṃ sarīre āvaṭṭasadisehi uddhaggehi kesāvaṭṭehi samannāgato, sīsalomehi saddhiṃ ekābaddhabhamukalomo vā jālabaddhena viya nalāṭena samannāgato.

Sambaddhabhamuko vā nillomabhamuko vā makkaṭabhamuko vā atimahantakkhi vā atikhuddakakkhi vā mahiṃsacamme vāsikoṇena paharitvā katachiddasadisehi akkhīhi samannāgato, visamakkhi vā ekena mahantena ekena khuddakena akkhinā samannāgato, visamacakkalo vā ekena uddhaṃ ekena adhoti evaṃ visamajātehi akkhicakkalehi samannāgato, kekaro vā gambhīrakkhi vā yassa gambhīre udapāne udakatārakā viya akkhitārakā paññāyanti; nikkhantakkhi vā yassa kakkaṭakasseva akkhitārakā nikkhantā honti; hatthikaṇṇo vā mahatīhi kaṇṇasakkhalikāhi samannāgato, mūsikakaṇṇo vā jaṭukakaṇṇo vā khuddikāhi kaṇṇasakkhalikāhi samannāgato, chiddamattakaṇṇo vā yassa vinā kaṇṇasakkhalikāhi kaṇṇachiddamattameva hoti; aviddhakaṇṇo vā yonakajātiko pana parisadūsako na hoti; sabhāvoyeva hi so tassa kaṇṇabhagandariko vā niccapūtinā kaṇṇena samannāgato, gaṇḍakaṇṇo vā sadāpaggharitapubbena kaṇṇena samannāgato, ṭaṅkitakaṇṇo vā gobhattanāḷikāya aggasadisehi kaṇṇehi samannāgato, atipiṅgalakkhi vā madhupiṅgalaṃ pana pabbājetuṃ vaṭṭati. Nippakhumakkhi vā assupaggharaṇakkhi vā pupphitakkhi vā akkhipākena samannāgatakkhi vā.

Atimahantanāsiko vā atikhuddakanāsiko vā cipiṭanāsiko vā majjhe appatiṭṭhahitvā ekapasse ṭhitavaṅkanāsiko vā, dīghanāsiko vā sukatuṇḍasadisāya jivhāya lehituṃ sakkuṇeyyāya nāsikāya samannāgato, niccapaggharitasiṅghāṇikanāso vā.

Mahāmukho vā yassa paṭaṅgamaṇḍūkasseva mukhanimittaṃyeva mahantaṃ hoti, mukhaṃ pana lābusadisaṃ atikhuddakaṃ, bhinnamukho vā vaṅkamukho vā mahāoṭṭho vā ukkhalimukhavaṭṭisadisehi oṭṭhehi samannāgato, tanukaoṭṭho vā bhericammasadisehi dante pidahituṃ asamatthehi oṭṭhehi samannāgato, mahādharoṭṭho vā tanukauttaroṭṭho vā tanukaadharoṭṭho vā mahāuttaroṭṭho vā oṭṭhachinnako vā eḷamukho vā uppakkamukho vā saṅkhatuṇḍako vā bahisetehi anto atirattehi oṭṭhehi samannāgato, duggandhakuṇapamukho vā.

關於污穢的討論 關於污穢者，指的是因自身的醜陋而使他人感到厭惡；可能是過於高大，像其他人的頭部那樣，過於矮小，像雙重矮小的形態，過於肥胖，像被壓迫的草地，過於瘦弱，像被壓迫的骨骼，過於龐大，像巨獸，過於細小，像身體不相稱的細小頭部，過於短小，像與身體不相稱的短小頭部，過於高聳，像高聳的樹木，過於寬闊，像寬闊的草地，過於彎曲，像彎曲的樹木，過於平坦，像平坦的草地，過於細小，像小果實的頭部，過於粗大，像粗大的果實的頭部，過於圓潤，像圓潤的果實的頭部，過於尖銳，像尖銳的果實的頭部，過於光滑，像光滑的果實的頭部，過於柔軟，像柔軟的果實的頭部，過於堅硬，像堅硬的果實的頭部，過於奇特，像奇特的果實的頭部，過於骯髒，像骯髒的果實的頭部，過於腥臭，像腥臭的果實的頭部。 關於眼睛的情況，指的是眼睛的形狀；可能是過於大，或是過於小，或是兩隻眼睛的大小不一，可能是單眼或雙眼，可能是上下不一的眼睛，可能是深邃的眼睛，像深水中的眼睛；可能是突出眼睛，像突出的眼角；可能是耳朵的形狀，像大耳朵；可能是小耳朵，像小耳朵；可能是耳朵的形狀，像耳垂的形狀；可能是耳朵的形狀，像耳殼的形狀；可能是耳朵的形狀，像耳骨的形狀；可能是耳朵的形狀，像耳朵的形狀；可能是耳朵的形狀，像耳朵的形狀。 關於鼻子的情況，指的是鼻子的形狀；可能是過於大，或是過於小，或是兩者不一，可能是單側的鼻子，或是雙側的鼻子，可能是向上翹的鼻子，或是向下垂的鼻子，可能是扁平的鼻子，或是尖銳的鼻子，可能是寬大的鼻子，或是細小的鼻子，可能是長的鼻子，或是短的鼻子，可能是厚的鼻子，或是薄的鼻子，可能是圓的鼻子，或是方的鼻子。 關於嘴巴的情況，指的是嘴巴的形狀；可能是過於大，或是過於小，或是兩者不一，可能是單側的嘴巴，或是雙側的嘴巴，可能是向上翹的嘴巴，或是向下垂的嘴巴，可能是扁平的嘴巴，或是尖銳的嘴巴，可能是寬大的嘴巴，或是細小的嘴巴，可能是長的嘴巴，或是短的嘴巴，可能是厚的嘴巴，或是薄的嘴巴，可能是圓的嘴巴，或是方的嘴巴。 關於身體的情況，指的是身體的形狀；可能是過於大，或是過於小，或是兩者不一，可能是單側的身體，或是雙側的身體，可能是向上翹的身體，或是向下垂的身體，可能是扁平的身體，或是尖銳的身體，可能是寬大的身體，或是細小的身體，可能是長的身體，或是短的身體，可能是厚的身體，或是薄的身體，可能是圓的身體，或是方的身體。 關於氣味的情況，指的是身體的氣味；可能是過於刺鼻，或是過於腥臭，或是兩者不一，可能是單側的氣味，或是雙側的氣味，可能是向上翹的氣味，或是向下垂的氣味，可能是扁平的氣味，或是尖銳的氣味，可能是寬大的氣味，或是細小的氣味，可能是長的氣味，或是短的氣味，可能是厚的氣味，或是薄的氣味。

Mahādanto vā aṭṭhakadantasadisehi dantehi samannāgato asuradanto vā heṭṭhā vā upari vā bahinikkhantadanto, yassa pana sakkā hoti oṭṭhehi pidahituṃ kathentasseva paññāyati no akathentassa, taṃ pabbājetuṃ vaṭṭati. Pūtidanto vā niddanto vā yassa pana dantantare kalandakadanto viya sukhumadanto hoti, taṃ pabbājetuṃ vaṭṭati.

Mahāhanuko vā gohanusadisena hanunā samannāgato, dīghahanuko vā cipiṭahanuko vā antopaviṭṭhena viya atirassena hanukena samannāgato, bhinnahanuko vā vaṅkahanuko vā nimmassudāṭhiko vā bhikkhunisadisamukho dīghagalo vā bakagalasadisena galena samannāgato, rassagalo vā antopaviṭṭhena viya galena samannāgato, bhinnagalo vā bhaṭṭhaaṃsakūṭo vā ahattho vā ekahattho vā atirassahattho vā atidīghahattho vā bhinnauro vā bhinnapiṭṭhi vā kacchugatto vā kaṇḍugatto vā daddugatto vā godhāgatto vā, yassa godhāya viya gattato cuṇṇāni patanti, sabbañcetaṃ virūpakaraṇaṃ sandhāya vitthārikavasena vuttaṃ. Vinicchayo panettha 『『na bhikkhave pañcahi ābādhehī』』ti ettha vuttanayeneva veditabbo.

Bhaṭṭhakaṭiko vā mahāānisado vā uddhanakūṭasadisehi ānisadamaṃsehi accuggatehi samannāgato, mahāūruko vā vātaṇḍiko vā mahājāṇuko vā saṅghaṭṭanajāṇuko vā dīghajaṅgho vā yaṭṭhisadisajaṅgho vikaṭo vā paṇho vā ubbaddhapiṇḍiko vā, so duvidho heṭṭhā oruḷhāhi vā upari āruḷhāhi vā mahatīhi jaṅghapiṇḍikāhi samannāgato, mahājaṅgho vā thūlajaṅghapiṇḍiko vā mahāpādo vā mahāpaṇhi vā piṭṭhikapādo vā pādavemajjhato uṭṭhitajaṅgho vaṅkapādo vā so duvidho – anto vā bahi vā parivattapādo gaṇṭhikaṅguli vā siṅgiveraphaṇasadisāhi aṅgulīhi samannāgato, andhanakho vā kāḷavaṇṇehi pūtinakhehi samannāgato, sabbopi esa parisadūsako. Evarūpo parisadūsako na pabbājetabbo.

Kāṇoti pasannandho vā hotu pupphādīhi vā upahatapasādo. Yo dvīhi vā ekena vā akkhinā na passati, so na pabbājetabbo. Mahāpaccariyaṃ pana ekakkhikāṇo kāṇoti vutto, dviakkhikāṇo andhena saṅgahito. Mahāaṭṭhakathāyaṃ jaccandho andhoti vutto, tasmā ubhayampi pariyāyena yujjati. Kuṇīti hatthakuṇī vā pādakuṇī vā aṅgulikuṇī vā; yassa etesu hatthādīsu yaṃkiñci vaṅkaṃ paññāyati, so kuṇī nāma. Khañjoti natajāṇuko vā bhinnajaṅgho vā majjhe saṅkuṭitapādattā kuṇḍapādako vā piṭṭhipādamajjhena caṅkamanto agge saṅkuṭitapādattā kuṇḍapādako vā piṭṭhipādaggena caṅkamanto aggapādeneva caṅkamanakhañjo vā paṇhikāya caṅkamanakhañjo vā pādassa bāhirantena caṅkamanakhañjo vā pādassa abbhantarantena caṅkamanakhañjo vā gopphakānaṃ upari bhaggattā sakalena piṭṭhipādena caṅkamanakhañjo vā; sabbopesa khañjoyeva, so na pabbājetabbo.

以下是完整的簡體中文翻譯： 若有大牙或類似八顆牙的牙齒，或惡魔般的牙齒從下或上或外突出，對於能夠用嘴唇遮掩、在說話時可見但不說話時不可見的人，可以驅逐。若有腐爛的牙或睡眠時的牙，或牙齒間有如老鼠洞般細小的牙齒，可以驅逐。 若有大頜或類似牛頜的頜部，或長頜或窄頜，或有如內陷般極窄的頜部，或破裂的頜或彎曲的頜，或面部與比丘尼相似，或長頸或類似鶴頸的頸部，或短頸如內陷般，或破裂的頸或斷裂肩峰，或無手或單手，或極長的手或極長的手臂，或破裂的臂或破裂的背部，或多疣的身體或瘙癢的身體，或潰瘍的身體，或蜥蜴般的身體，從身體上像蜥蜴般脫落碎屑，所有這些都是爲了描述外貌的不同。這裡的裁決應按照"諸比丘，不是五種疾病"的方式理解。 若有破裂的髖部或大臀部，或有類似爐頂的臀部肉突出，或大腿或患有風氣病的人，或大膝蓋或互相碰撞的膝蓋，或長腿或類似木棒的腿，或畸形或瘸腿，或上半身肥胖，可分為上下兩種有大腿和小腿的人，或大腿或粗大腿部，或大腳或大踝，或背部腳，或從腳中間站立的腿，或彎曲的腳，可分為內外翻轉的腳，或有類似姜根或蛇頭的手指，或有暗黑色腐爛指甲的人，所有這些都是會玷污集會的人。這樣的會眾玷污者不應被驅逐。 若為盲人或半盲，或眼睛被花等損壞。凡不能用兩隻或一隻眼睛看見的，不應被驅逐。在大註釋中，單眼盲被稱為盲人，雙眼盲被歸類為全盲。在大註釋中，先天盲被稱為盲人，因此兩種情況都是合理的。 殘廢者，指手殘、腳殘或手指殘；凡在手等部位有任何彎曲的，稱為殘廢。跛子，指膝蓋不正或腿部破損，或中間收縮腳部成捆狀腳，或從背部中間行走時前部腳收縮成捆狀，或僅用前腳行走，或從踝部行走，或從腳的外側行走，或從腳的內側行走，或腳踝上方破裂，或用整個背部行走的跛子；所有這些都是跛子，不應被驅逐。

Pakkhahatoti yassa eko hattho vā pādo vā aḍḍhasarīraṃ vā sukhaṃ na vahati. Chinniriyāpathoti pīṭhasappi vuccati. Jarādubbaloti jiṇṇabhāvena dubbalo attano cīvararajanādikammaṃ kātumpi asamattho. Yo pana mahallakopi balavā hoti, attānaṃ paṭijaggituṃ sakkoti, so pabbājetabbo. Andhoti jaccandho vuccati. Mūgoti yassa vacībhedo nappavattati; yassāpi pavattati, saraṇagamanaṃ pana paripuṇṇaṃ bhāsituṃ na sakkoti, tādisaṃ mammanampi pabbājetuṃ na vaṭṭati. Yo pana saraṇagamanamattaṃ paripuṇṇaṃ bhāsituṃ sakkoti, taṃ pabbājetuṃ vaṭṭati.

Badhiroti yo sabbena sabbaṃ na suṇāti. Yo pana mahāsaddaṃ suṇāti, taṃ pabbājetuṃ vaṭṭati. Andhamūgādayo ubhayadosavasena vuttā. Yesañca pabbajjā paṭikkhittā, upasampadāpi tesaṃ paṭikkhittāva. Sace pana te saṅgho upasampādeti, sabbepi hatthacchinnādayo sūpasampannā, kārakasaṅgho pana ācariyupajjhāyā ca āpattito na muccanti. Vakkhati ca – 『『atthi bhikkhave puggalo appatto osāraṇaṃ, tañce saṅgho osāreti, ekacco suosārito, ekacco duosārito』』ti tassattho āgataṭṭhāneyeva āvi bhavissatīti.

Hatthacchinnādivatthukathā niṭṭhitā.

Alajjīnissayavatthukathā

120.Alajjīnaṃ nissāya vasantīti upayogatthe sāmivacanaṃ; alajjipuggale nissāya vasantīti attho. Yāva bhikkhusabhāgataṃ jānāmīti nissayadāyakassa bhikkhuno bhikkhūhi sabhāgataṃ lajjibhāvaṃ yāva jānāmīti attho. Tasmā navaṃ ṭhānaṃ gatena 『『ehi bhikkhu, nissayaṃ gaṇhāhī』』ti vuccamānenāpi catūhapañcāhaṃ nissayadāyakassa lajjibhāvaṃ upaparikkhitvā nissayo gahetabbo.

Sace 『『thero lajjī』』ti bhikkhūnaṃ santike sutvā āgatadivaseyeva gahetukāmo hoti, thero pana 『『āgamehi tāva, vasanto jānissasī』』ti katipāhaṃ ācāraṃ upaparikkhitvā nissayaṃ deti, vaṭṭati. Pakatiyā nissayaggahaṇaṭṭhānaṃ gatena tadaheva gahetabbo, ekadivasampi parihāro natthi. Sace paṭhamayāme ācariyassa okāso natthi, okāsaṃ alabhanto 『『paccūsasamaye gahessāmī』』ti sayati, aruṇaṃ uggatampi na jānāti, anāpatti. Sace pana 『『gaṇhissāmī』』ti ābhogaṃ akatvā sayati, aruṇuggamane dukkaṭaṃ. Agatapubbaṃ ṭhānaṃ gatena dve tīṇi divasāni vasitvā gantukāmena anissitena vasitabbaṃ. 『『Sattāhaṃ vasissāmī』』ti ālayaṃ karontena pana nissayo gahetabbo. Sace thero 『『kiṃ sattāhaṃ vasantassa nissayenā』』ti vadati, paṭikkhittakālato paṭṭhāya laddhaparihāro hoti.

Alajjīnissayavatthukathā niṭṭhitā.

Gamikādinissayavatthukathā

以下是完整的簡體中文翻譯： 若有一隻手或一隻腳或半身，無法承受輕鬆的重量，稱為「翅膀」。若有斷肢，稱為「斷肢」。若因衰老而虛弱，因年老而無力，無法進行自己的衣物、飲食等事務，若他即使年老卻仍然強壯，能夠自我照顧，則可以被驅逐。盲者稱為「先天盲」。若言語不能流暢；即使能夠說話，但無法完整表達自己的意思，不應被驅逐。若能表達出完整的意思，則可以被驅逐。 聾者是指完全聽不見的。若能聽到大聲，則可以被驅逐。盲與啞均因這兩種缺陷而被提及。若他們的出家被拒絕，受戒也被拒絕。如果他們被僧團接受，則所有被斷肢者都應被接受，若是有能力的僧團，則不應因師父或導師的失誤而被排除。經文中說：「比丘們，有些人未能被驅逐，若僧團驅逐了，有些人被驅逐，有些人未被驅逐。」 關於斷肢者的討論已結束。 關於懶惰者的討論 120.關於懶惰者的依賴，意指依賴於懶惰的人；依賴於懶惰者的意指。直到我們知道比丘們的聚會，意指依賴於給予依賴的比丘的懶惰狀態。因此，若有新的地方，便會說：「來吧，比丘，接受依賴。」即使在四到五天內，給予依賴的比丘的懶惰狀態也應仔細觀察，以便接受依賴。 若在比丘們面前聽到「長老懶惰」，希望在到達的當天就接受依賴，長老則會說：「先來吧，住下後再知道。」經過一段時間觀察后再給予依賴，可以。根據常規，接受依賴的地方應在當天接受，甚至一天也不應有耽擱。若在第一次沒有機會，未能獲得機會，便會想：「早晨我會接受」，但不知道日出，未犯錯。若說「我會接受」，卻沒有準備，日出時則犯錯。若在未曾到達的地方，打算待兩三天後離開，需在沒有依賴的情況下居住。「我會住七天」，則應接受依賴。若長老說：「我住七天有什麼依賴呢？」則從被拒絕的時間開始，便會獲得所需的照顧。 關於懶惰者的討論已結束。 關於村民等依賴者的討論。

121.Nissayakaraṇīyoti karaṇīyanissayo, karaṇīyo mayā nissayo; gahetabboti attho. Nissayaṃ alabhamānenāti attanā saddhiṃ addhānamaggappaṭipannesu nissayadāyake asati nissayaṃ na labhati nāma. Evaṃ alabhantena anissitena bahūnipi divasāni gantabbaṃ. Sace pubbepi nissayaṃ gahetvā vutthapubbaṃ kañci āvāsaṃ pavisati, ekarattaṃ vasantenāpi nissayo gahetabbo. Antarāmagge vissamanto vā satthaṃ pariyesanto vā katipāhaṃ vasati, anāpatti. Antovasse pana nibaddhavāsaṃ vasitabbaṃ, nissayo ca gahetabbo. Nāvāya gacchantassa pana vassāne āgatepi nissayaṃ alabhantassa anāpatti.

Yāciyamānenāti tena gilānena yāciyamānena anissitena vasitabbaṃ. Sace 『『yācāhi ma』』nti vuccamānopi gilāno mānena na yācati, gantabbaṃ.

Phāsuhotīti samathavipassanānaṃ paṭilābhavasena phāsu hoti. Imañhi parihāraṃ neva sotāpanno na sakadāgāmī anāgāmī arahanto labhanti; na thāmagatassa samādhino vā vipassanāya vā lābhī, vissaṭṭhakammaṭṭhāne pana bālaputhujjane kathāva natthi. Yassa kho pana samatho vā vipassanā vā taruṇo hoti, ayaṃ imaṃ parihāraṃ labhati, pavāraṇasaṅgahopi etasseva anuññāto. Tasmā iminā puggalena ācariye pavāretvā gatepi 『『yadā patirūpo nissayadāyako āgacchissati, tassa nissāya vasissāmī』』ti ābhogaṃ katvā puna yāva āsāḷhīpuṇṇamā, tāva anissitena vatthuṃ vaṭṭati. Sace pana āsāḷhīmāse ācariyo nāgacchati, yattha nissayo labbhati, tattha gantabbaṃ.

122.Gottenapi anussāvetunti mahākassapassa upasampadāpekkhoti evaṃ gottaṃ vatvā anussāvetuṃ anujānāmīti attho.

123.Dve ekānussāvaneti dve ekato anussāvane; ekena ekassa aññena itarassāti evaṃ dvīhi vā ācariyehi ekena vā ekakkhaṇe kammavācaṃ anussāventehi upasampādetuṃ anujānāmīti attho.

Dve tayo ekānussāvane kātuṃ tañca kho ekena upajjhāyenāti dve vā tayo vā jane purimanayeneva ekato anussāvane kātuṃ anujānāmi; tañca kho anussāvanakiriyaṃ ekena upajjhāyena anujānāmīti attho. Tasmā ekena ācariyena dve vā tayo vā anussāvetabbā. Dvīhi vā tīhi vā ācariyehi visuṃ visuṃ ekena ekassāti evaṃ ekappahāreneva dve tisso vā kammavācā kātabbā. Sace pana nānācariyā nānupajjhāyā honti, tissatthero sumanattherassa saddhivihārikaṃ, sumanatthero tissattherassa saddhivihārikaṃ anussāveti, aññamaññañca gaṇapūrakā honti, vaṭṭati. Sace pana nānāupajjhāyā honti, eko ācariyo hoti, 『『natveva nānupajjhāyenā』』ti paṭikkhittattā na vaṭṭati. Idaṃ sandhāya hi esa paṭikkhepo.

Gamikādinissayavatthukathā niṭṭhitā.

Upasampadāvidhikathā

126.Paṭhamaṃupajjhaṃ gāhāpetabboti ettha vajjāvajjaṃ upanijjhāyatīti upajjhā, taṃ upajjhaṃ; 『『upajjhāyo me bhante hohī』』ti evaṃ vadāpetvā gāhāpetabbo. Vitthāyantīti vitthaddhagattā honti. Yaṃ jātanti yaṃ tava sarīre jātaṃ nibbattaṃ vijjamānaṃ, taṃ saṅghamajjhe pucchante santaṃ atthīti vattabbantiādi. Ullumpatu manti uddharatu maṃ.

Upasampadāvidhikathā niṭṭhitā.

Cattāronissayādikathā

以下是完整的簡體中文翻譯： 121.關於依賴的行為，意指應被依賴的行為；應被接受的依賴。若因自身的原因，在行走的道路上，依賴給予者缺失，則無法獲得依賴。因此，因未能獲得依賴，便需在沒有依賴的情況下度過許多日子。若之前已獲得依賴，且在離開之前進入某處，即使只住一晚，也應獲得依賴。若在中途停留，尋找住所，住幾天，未犯錯。若在內部居住，則應住在固定的住所，並應獲得依賴。若乘船出行，若在雨季來臨時未能獲得依賴，則不犯錯。 關於請求的行為，意指因病而請求的情況下，應在沒有依賴的情況下居住。若被稱為「請我」，而生病者未因請求而請求，則應離開。 若因修習禪定和觀照而感到愉悅，便是愉悅。對此種照顧，未曾獲得的初果、二果、三果、阿羅漢果者，均無法獲得；在未到達正定或觀照時，也無法獲得，然而在獲得解脫的地方，愚癡的普通人卻沒有此類談論。若他在修習禪定或觀照方面較為年輕，便能獲得此種照顧，且在接受召喚時亦被允許。因此，若此人因師父的召喚而離開，便會說：「當適合的依賴給予者來臨時，我將依賴於他。」在此之前，直至阿薩利普滿月，便應在沒有依賴的情況下居住。若在阿薩利月內師父未能到達，便應前往可以獲得依賴的地方。 122.若提到家族的依賴，意指依賴於大迦葉的受戒。以此家族為名，便可以被允許。 123.兩個單獨的依賴，意指兩個一起的依賴；一人與另一人之間如此，因此在兩個或一個師父面前，允許在同一時刻進行依賴的行為。 兩個或三個單獨的依賴，然而應由一位導師進行；兩個或三個都可以與之前的方式一起進行依賴的行為；然而應由一位導師來允許此依賴行為。因此，依賴應由一位導師進行。兩個或三個導師之間，分別進行單獨的依賴。若有不同的導師，不同的導師則不應進行。若有一位導師，便不應說：「沒有不同的導師」，因此不適合。對此，便是此種拒絕。 關於村民等依賴的討論已結束。 關於受戒的規定 126.首先應接受導師的行為，意指在此處思考應有的可接受與不可接受的行為，便應稱為導師。應說：「導師，請您成為我的導師。」因而應被接受。因而被稱為「被接受」的人，因其身體的存在，若在僧團中詢問，便應說「存在」之類。應將其提起。 關於受戒的規定已結束。 關於四種依賴的討論。

128.Tāvadevāti upasampannasamanantarameva. Chāyā metabbāti ekaporisā vā dviporisā vāti chāyā metabbā. Utuppamāṇaṃ ācikkhitabbanti 『『vassāno hemanto gimho』』ti evaṃ utuppamāṇaṃ ācikkhitabbaṃ. Ettha ca utuyeva utuppamāṇaṃ. Sace vassānādayo aparipuṇṇā honti, yattakehi divasehi yassa yo utu aparipuṇṇo, te divase sallakkhetvā so divasabhāgo ācikkhitabbo. Atha vā 『『ayaṃ nāma utu, so ca kho paripuṇṇo vā aparipuṇṇo vā』』ti evaṃ utuppamāṇaṃ ācikkhitabbaṃ. 『『Pubbaṇho vā sāyanho vā』』ti evaṃ divasabhāgo ācikkhitabbo. Saṅgītīti idameva sabbaṃ ekato katvā 『『tvaṃ kiṃ labhasi, kā te chāyā, kiṃ utuppamāṇaṃ, ko divasabhāgo』』ti puṭṭho 『『idaṃ nāma labhāmi – vassaṃ vā hemantaṃ vā gimhaṃ vā, ayaṃ me chāyā, idaṃ utuppamāṇaṃ, ayaṃ divasabhāgoti vadeyyāsī』』ti evaṃ ācikkhitabbaṃ.

129.Ohāyāti chaḍḍetvā. Dutiyaṃ dātunti upasampadamāḷakato pariveṇaṃ gacchantassa dutiyakaṃ dātuṃ anujānāmi, cattāri ca akaraṇīyāni ācikkhitunti attho. Paṇḍupalāsoti paṇḍuvaṇṇo patto. Bandhanā pavuttoti vaṇṭato patito. Abhabbo haritatthāyāti puna harito bhavituṃ abhabbo. Puthusilāti mahāsilā.

130.Alabbhamānāya sāmaggiyā anāpatti sambhoge saṃvāseti yāva tassa ukkhepanīyakammakaraṇatthāya sāmaggī na labbhati, tāva tena saddhiṃ sambhoge ca uposathapavāraṇādikaraṇabhede saṃvāse ca anāpattīti. Sesaṃ sabbattha mahāvibhaṅge vuttānusārena suviññeyyattā pākaṭamevāti.

Cattāronissayādikathā niṭṭhitā.

Samantapāsādikāya vinayasaṃvaṇṇanāya

Dvāsattatiadhikavatthusatapaṭimaṇḍitassa mahākhandhakassa

Atthavaṇṇanā niṭṭhitā.

Mahākhandhakavaṇṇanā niṭṭhitā.

1. Uposathakkhandhakaṃ

Sannipātānujānanādikathā

1. Uposathakkhandhake – aññatitthiyāti ettha titthaṃ vuccati laddhi; aññaṃ titthaṃ aññatitthaṃ; aññatitthaṃ etesaṃ atthīti aññatitthiyā; ito aññaladdhikāti vuttaṃ hoti. Dhammaṃ bhāsantīti yaṃ tesaṃ kattabbākattabbaṃ, taṃ kathenti. Te labhantīti te manussā labhanti. Mūgasūkarāti thūlasarīrasūkarā.

135.Anajjhāpanno vā hoti āpajjitvā vā vuṭṭhitoti ettha yaṃ āpattiṃ bhikkhu anajjhāpanno vā hoti, āpajjitvā vā vuṭṭhito, ayaṃ asantī nāma āpattīti evamattho veditabbo. Sampajānamusāvāde kiṃ hotīti yvāyaṃ sampajānamusāvādo assa hotīti vutto, so āpattito kiṃ hoti, katarā āpatti hotīti attho. Dukkaṭaṃ hotīti dukkaṭāpatti hoti; sā ca kho na musāvādalakkhaṇena; bhagavato pana vacanena vacīdvāre akiriyasamuṭṭhānā āpatti hotīti veditabbā. Vakkhati hi –

『『Anālapanto manujena kenaci,

Vācāgiraṃ no ca pare bhaṇeyya;

Āpajjeyya vācasikaṃ na kāyikaṃ,

Pañhā mesā kusalehi cintitā』』ti. (pari. 479);

Antarāyikoti antarāyakaro. Kissa phāsu hotīti kimatthāya phāsu hoti. Paṭhamassa jhānassa adhigamāyāti paṭhamassa jhānassa adhigamanatthāya tassa bhikkhuno phāsu hoti sukhaṃ hoti. Esa nayo sabbattha. Iti bhagavā uddesato ca niddesato ca paṭhamaṃ pātimokkhuddesaṃ dassesi.

以下是完整的簡體中文翻譯： 128.即是指剛剛獲得的。影子是指單獨的或成對的影子。應描述的氣候是「雨季、冬季、夏季」，因此應描述氣候。在這裡，僅氣候的變化。若雨季等未滿，則在多少天內，若某種氣候未滿，則應根據這些天來判斷。或者可以說：「這就是氣候，無論是滿還是未滿。」應描述的日子分為「早晨或傍晚」。在集會中，所有內容合在一起，若被問到「你獲得了什麼，你的影子是什麼，氣候是什麼，日子分為多少」，應回答「我獲得了雨季、冬季或夏季，這是我的影子，這是氣候，這是日子的分配」。 129.放下，意指放棄。第二次給予，意指在獲得受戒后，允許再次給予，並說明四種不應做的事。具備條件的，意指外表光亮的。因束縛而產生的，意指因纏繞而落下。無法再次獲得，意指無法再次獲得綠色的。普通的，意指粗大的。 130.關於未獲得的共同體，若未能獲得，便不應被認為是合格的，直到能夠進行提升的工作，便不應被認為是合格的。因此，關於此事，所有內容都應根據《大分辨》中的說明而明確。 關於四種依賴的討論已結束。 關於《廣集經》的戒律說明 二十七以上的法門的詳細解釋已結束。 《大法門》的解釋已結束。 2.《受戒法門》 關於集合的知識等的討論 132.在《受戒法門》中——「其他地方」意指此處被稱為地方；其他的地方，意指其他地方；其他地方的意義，意指其他地方的意義；這裡被稱為其他地方的理解。關於法的闡述，意指應做的與不應做的，他們在討論。那些人獲得了，意指那些人獲得了。愚蠢的豬，意指粗壯的豬。 135.若未被排除，或因犯錯而被排除，這裡應理解為，若比丘未被排除，或因犯錯而被排除，這種狀態稱為「無狀態」。關於有意識的虛假言辭，意指若這是有意識的虛假言辭，那麼這與犯錯有什麼關係，究竟哪種是錯誤。若是錯誤，則是錯誤的狀態；然而這並非虛假言辭的特徵；而是應根據佛陀的教導，關於言語的行為應被理解為錯誤。經文中說：「不應與任何人交談，若無言語的行為，若因言語而犯錯，則應被認為是錯誤的。」（《大乘經》479）；妨礙者，意指造成障礙的。什麼是愉悅，意指為何而愉悅。爲了獲得第一禪，意指爲了獲得第一禪，那個比丘便會感到愉悅，感到快樂。這一原則在所有地方皆然。因此，佛陀在講述和解釋時，首次展示了《戒律的初步》。

136.Devasikanti divase divase. Cātuddase vā pannarase vāti ekassa utuno tatiye ca sattame ca pakkhe dvikkhattuṃ cātuddase avasese chakkhattuṃ pannarase; ayaṃ tāva eko attho. Ayaṃ pana pakaticārittavasena vutto 『『sakiṃ pakkhassa cātuddase vā pannarase vā』』ti vacanato pana tathārūpe paccaye sati yasmiṃ tasmiṃ cātuddase vā pannarase vā uddisituṃ vaṭṭati, āvāsikānaṃ bhikkhūnaṃ cātuddaso hoti, āgantukānaṃ pannaraso. Sace āvāsikā bahutarā honti, āgantukehi āvāsikānaṃ anuvattitabba』』nti vacanatopi cetaṃ veditabbaṃ.

Sīmānujānanakathā

以下是完整的簡體中文翻譯： 136.天神的日子是逐日而過。十四日或十五日，意指在一個月的第三天和第七天，若在十四日則應進行兩次，若在十五日則應進行六次；這便是一個意義。然而根據常規的說法，若說「在月的十四日或十五日」，則在這種情況下，若有條件存在，便應在此月的十四日或十五日進行說明，常住的比丘在月的十四日，來訪的比丘在月的十五日。若常住的比丘數量眾多，則應由來訪者遵循常住比丘的安排，這一點也應如此理解。 關於邊界的認知討論。

138.Paṭhamaṃ nimittā kittetabbāti vinayadharena pucchitabbaṃ 『『puratthimāya disāya kiṃ nimitta』』nti? Pabbato bhanteti. Puna vinayadharena 『『eso pabbato nimitta』』nti evaṃ nimittaṃ kittetabbaṃ. 『『Etaṃ pabbataṃ nimittaṃ karoma, karissāma, nimittaṃ kato, nimittaṃ hotu, hoti bhavissatī』』ti evaṃ pana kittetuṃ na vaṭṭati. Pāsāṇādīsupi eseva nayo. Puratthimāya anudisāya, dakkhiṇāya disāya, dakkhiṇāya anudisāya, pacchimāya disāya, pacchimāya anudisāya, uttarāya disāya, uttarāya anudisāya, kiṃ nimittaṃ? Udakaṃ bhante. Etaṃ udakaṃ nimittanti ettha pana aṭṭhatvā puna puratthimāya disāya kiṃ nimittaṃ. Pabbato bhante. Eso pabbato nimittanti evaṃ paṭhamaṃ kittitanimittaṃ kittetvāva ṭhapetabbaṃ. Evañhi nimittena nimittaṃ ghaṭitaṃ hoti. Evaṃ nimittāni kittetvā athānantaraṃ vuttāya kammavācāya sīmā sammannitabbā. Kammavācāpariyosāne nimittānaṃ anto sīmā hoti, nimittāni sīmato bahi honti. Tattha nimittāni sakiṃ kittitānipi kittitāneva honti. Andhakaṭṭhakathāyaṃ pana tikkhattuṃ sīmamaṇḍalaṃ sambandhantena nimittaṃ kittetabbanti vuttaṃ. 『『Pabbato bhanteti…pe… udakaṃ bhante』』ti evaṃ pana upasampanno vā ācikkhatu anupasampanno vā vaṭṭatiyeva.

Idāni pabbatanimittādīsu evaṃ vinicchayo veditabbo – tividho pabbato, suddhapaṃsupabbato, suddhapāsāṇapabbato, ubhayamissakoti. So tividhopi vaṭṭati. Vālikarāsi pana na vaṭṭati. Itaropi hatthippamāṇato omakataro na vaṭṭati. Hatthippamāṇato pana paṭṭhāya sineruppamāṇopi vaṭṭati. Sace catūsu disāsu cattāro tīsu vā tayo pabbatā honti, catūhi vā tīhi vā pabbatanimittehi eva sammannituṃ vaṭṭati. Dvīhi pana nimittehi ekena vā sammannituṃ na vaṭṭati. Ito paresu pāsāṇanimittādīsupi eseva nayo. Tasmā pabbatanimittaṃ karontena pucchitabbaṃ 『『ekābaddho na ekābaddho』』ti. Sace ekābaddho hoti, na kātabbo. Tañhi catūsu vā aṭṭhasu vā disāsu kittentenāpi ekameva nimittaṃ kittitaṃ hoti, tasmā yo evaṃ cakkasaṇṭhānena vihāraṃ parikkhipitvā ṭhito pabbato, taṃ ekadisāya kittetvā aññāsu disāsu taṃ bahiddhā katvā anto aññāni nimittāni kittetabbāni.

Sace pabbatassa tatiyabhāgaṃ vā upaḍḍhaṃ vā antosīmāya kattukāmā honti, pabbataṃ akittetvā yattakaṃ padesaṃ anto kattukāmā, tassa parato tasmiṃyeva pabbate jātarukkhavammikādīsu aññataraṃ nimittaṃ kittetabbaṃ. Sace ekayojanadviyojanappamāṇaṃ sabbaṃ pabbataṃ anto kattukāmā honti, pabbatassa parato bhūmiyaṃ jātarukkhavammikādīni nimittāni kittetabbāni.

以下是完整的簡體中文翻譯： 138.關於第一個標誌，應當詢問「東邊有什麼標誌？」山啊，尊者。再者，根據戒律，應當說「這是山的標誌」，如此標誌應當被描述。「我們要做這個山的標誌，將要做，標誌已做，標誌存在，將會存在」，這樣說是不適合的。在石頭等方面也是如此。東邊、南邊、南邊的另一側、西邊、西邊的另一側、北邊、北邊的另一側，什麼是標誌？水，尊者。這水是標誌，那麼在此處停留後，東邊又有什麼標誌？山啊，尊者。應當說「這是山的標誌」，如此第一標誌的描述應當被保留。因而，確實通過標誌來形成標誌。這樣描述標誌后，接著應當依據所述的戒律來設定邊界。在戒律的結尾，標誌的內部是邊界，標誌位於邊界之外。在那裡，標誌無論如何被描述，都是被描述的。關於黑暗的討論中，應當描述三次的邊界圈與標誌相關。「山啊，尊者……水啊，尊者」，這樣被受戒者或未受戒者都適用。 現在關於山的標誌等應當這樣理解——三種山，清潔的沙土山，清潔的石山，二者混合的山。它也適用三種情況。沙堆則不適用。其他的則比象的大小更小。自象的大小起，西奈山的大小也適用。若在四個方向上有四個或三個山，則應當通過四個或三個山的標誌來設定。若僅有兩個標誌，則不能用一個來設定。從這裡開始，關於石頭的標誌等也應如此。因此，問山的標誌時應當詢問「是否連線在一起」。若連線在一起，則不應被設定。因為在四個或八個方向上，即使被描述也只是一個標誌，因此，若以這種方式圍繞寺院而立的山，應當在一個方向上被描述，而在其他方向上則應當設定其他標誌。 若想在山的第三部分或一半的內部設定邊界，若想在山的內部設定，則應在該山之外的地方設定一個標誌。若所有的山都想在內部設定，則應在山之外的土地上設定標誌，例如在山的外面設定樹木等的標誌。

Pāsāṇanimitte – ayaguḷopi pāsāṇasaṅkhyameva gacchati, tasmā yo koci pāsāṇo vaṭṭati. Pamāṇato pana hatthippamāṇo pabbatasaṅkhyaṃ gato, tasmā so na vaṭṭati. Mahāgoṇamahāmahiṃsappamāṇo pana vaṭṭati. Heṭṭhimaparicchedena dvattiṃsapalaguḷapiṇḍaparimāṇo vaṭṭati. Tato khuddakataro iṭṭhakā vā mahantīpi na vaṭṭati. Animittupagapāsāṇarāsipi na vaṭṭati, pageva paṃsuvālikarāsi. Bhūmisamo khalamaṇḍalasadiso piṭṭhipāsāṇo vā bhūmito khāṇuko viya uṭṭhitapāsāṇo vā hoti, sopi pamāṇupago ce vaṭṭati. Piṭṭhipāsāṇo atimahantopi pāsāṇasaṅkhyameva gacchati, tasmā sace mahato piṭṭhipāsāṇassa ekappadesaṃ antosīmāya kattukāmā honti, taṃ akittetvā tassupari añño pāsāṇo kittetabbo. Sace piṭṭhipāsāṇupari vihāraṃ karonti, vihāramajjhena vā piṭṭhipāsāṇo vinivijjhitvā gacchati, evarūpo piṭṭhipāsāṇo na vaṭṭati. Sace hi taṃ kittenti, nimittassa upari vihāro hoti, nimittañca nāma bahisīmāya hoti, vihāropi bahisīmāyaṃ āpajjati. Vihāraṃ parikkhipitvā ṭhitapiṭṭhipāsāṇo ekattha kittetvā aññattha na kittetabbo.

Vananimitte – tiṇavanaṃ vā tacasāratālanāḷikerādirukkhavanaṃ vā na vaṭṭati. Antosārānaṃ pana sākasālādīnaṃ antosāramissakānaṃ vā rukkhānaṃ vanaṃ vaṭṭati, tañca kho heṭṭhimaparicchedena catupañcarukkhamattampi tato oraṃ na vaṭṭati, paraṃ yojanasatikampi vaṭṭati. Sace pana vanamajjhe vihāraṃ karonti, vanaṃ na kittetabbaṃ. Ekadesaṃ antosīmāya kattukāmehipi vanaṃ akittetvā tattha rukkhapāsāṇādayo kittetabbā. Vihāraṃ parikkhipitvā ṭhitavanaṃ ekattha kittetvā aññattha na kittetabbaṃ.

Rukkhanimitte – tacasāro tālanāḷikerādirukkho na vaṭṭati, antosāro jīvamānako antamaso ubbedhato aṭṭhaṅgulo pariṇāhato sūcidaṇḍakappamāṇopi vaṭṭati, tato oraṃ na vaṭṭati, paraṃ dvādasayojano suppatiṭṭhitanigrodhopi vaṭṭati. Vaṃsanaḷakasarāvādīsu bījaṃ ropetvā vaḍḍhāpito pamāṇupagopi na vaṭṭati. Tato apanetvā pana taṅkhaṇampi bhūmiyaṃ ropetvā koṭṭhakaṃ katvā udakaṃ āsiñcitvā kittetuṃ vaṭṭati. Navamūlasākhāniggamanaṃ akāraṇaṃ. Khandhaṃ chinditvā ropite pana etaṃ yujjati. Kittentena ca 『『rukkho』』tipi vattuṃ vaṭṭati, 『『sākarukkhotipi sālarukkho』』tipi. Ekābaddhaṃ pana suppatiṭṭhitanigrodhasadisaṃ ekattha kittetvā aññattha kittetuṃ na vaṭṭati.

Magganimitte – araññakhettanadītaḷākamaggādayo na vaṭṭanti, jaṅghamaggo vā sakaṭamaggo vā vaṭṭati, yo nibbijjhitvā dve tīṇi gāmantarāni gacchati. Yo pana jaṅghamaggo sakaṭamaggato okkamitvā puna sakaṭamaggameva otarati, ye vā jaṅghamaggasakaṭamaggā avaḷañjā, te na vaṭṭanti. Jaṅghasatthasakaṭasatthehi vaḷañjiyamānāyeva vaṭṭanti. Sace dve maggā nikkhamitvā pacchā sakaṭadhuramiva ekībhavanti, dvidhā bhinnaṭṭhāne vā sambandhaṭṭhāne vā sakiṃ kittetvā puna na kittetabbā, ekābaddhanimittañhetaṃ hoti.

以下是完整的簡體中文翻譯： Pāsāṇanimitte——這塊石頭也僅與石頭的數量有關，因此任何石頭都適用。按尺寸而言，像的大小與山的數量有關，因此不適用。大象或大水牛的大小則適用。根據下方的界限，三十個小石塊的數量適用。比這更小的石塊，或大石塊則不適用。無標誌的石塊群也不適用，正如沙堆。與地面相平的石塊或高出地面的石塊，若符合尺寸則適用。即使是極大的石塊，也僅與石頭的數量有關，因此若極大的石塊有一個地方想要在內部設定邊界，則不應設定它，另需設定其他石塊。若在石塊之上建立寺院，石塊在寺院中間或石塊被推開后離去，這種石塊則不適用。若將其描述為標誌，則會在標誌之上建立寺院，標誌的名稱也會成為外部的邊界，寺院也會成為外部的邊界。若在寺院周圍建立的石塊被描述為一個地方，則不應在其他地方再描述。 Vananimitte——草叢或樹木、草本植物、蓮花等的樹林不適用。內部的樹木如榕樹等的樹林適用，但根據下方的界限，四到五棵樹的數量也不適用，最多可達到一百個單位。若在樹林中建立寺院，則不應設定樹林。若想在某個地方設定邊界，亦不應設定樹林，而應在該處設定樹木、石塊等的標誌。若在樹林周圍建立的樹木被描述為一個地方，則不應在其他地方再描述。 Rukkhanimitte——草本植物、蓮花等的樹木不適用，內部的生長的樹木，至少是八根樹枝的大小，若符合尺寸則適用，最多可達到十二個單位的良好生長的菩提樹也適用。若在竹子、樹樁等中播種生長，若符合尺寸則不適用。若將其移走後，立即在地面上播種，形成一個小堆，並灑水，則適用。九根根部的樹枝的生長不應被描述。若切斷樹枝后再生長則適用。描述時可以說「這是樹」，也可以說「這是榕樹」。但若將一根樹木的標誌與良好的菩提樹相比較，則不應在其他地方再描述。 Magganimitte——荒野、田野、河流、小道等不適用，腿道或車道適用，若在寧靜中穿越兩個或三個村莊。若腿道從車道中轉出后，再次回到車道，或腿道與車道相連，則不適用。腿道、車道在相連的情況下適用。若兩個道路同時離開后，最終如同車輪一樣相連，則在兩個分開的地方或關聯的地方，若被描述為一個標誌，則不應再描述。

Sace vihāraṃ parikkhipitvā cattāro maggā catūsu disāsu gacchanti, majjhe ekaṃ kittetvā aparaṃ kittetuṃ na vaṭṭati. Ekābaddhanimittañhetaṃ hoti. Koṇaṃ nibbijjhitvā gatamaggaṃ pana parabhāge kittetuṃ vaṭṭati. Vihāramajjhena nibbijjhitvā gatamaggo pana na kittetabbo. Kittite nimittassa upari vihāro hoti. Sace sakaṭamaggassa antimacakkamaggaṃ nimittaṃ karonti, maggo bahisīmāya hoti. Sace bāhiracakkamaggaṃ nimittaṃ karonti, bāhiracakkamaggova bahisīmāya hoti, sesaṃ antosīmaṃ bhajati. Maggaṃ kittentena 『『maggo pantho patho pajjo』』ti dasasu yena kenaci nāmena kittetuṃ vaṭṭati. Parikhāsaṇṭhānena vihāraṃ parikkhipitvā gatamaggo ekattha kittetvā aññattha kittetuṃ na vaṭṭati.

Vammikanimitte – heṭṭhimaparicchedena taṃ divasaṃ jāto aṭṭhaṅgulubbedho govisāṇappamāṇopi vammiko vaṭṭati, tato oraṃ na vaṭṭati, paraṃ himavantapabbatasadisopi vaṭṭati. Vihāraṃ parikkhipitvā ṭhitaṃ pana ekābaddhaṃ ekattha kittetvā aññattha kittetuṃ na vaṭṭati.

Nadīnimitte – yassā dhammikānaṃ rājūnaṃ kāle anvaddhamāsaṃ anudasāhaṃ anupañcāhanti evaṃ anatikkamitvā deve vassante valāhakesu vigatamattesu sotaṃ pacchijjati, ayaṃ nadīsaṅkhyaṃ na gacchati. Yassā pana īdise suvuṭṭhikāle vassānassa cātumāse sotaṃ na pacchijjati, timaṇḍalaṃ paṭicchādetvā yattha katthaci uttarantiyā bhikkhuniyā antaravāsako temiyati, ayaṃ nadīsaṅkhyaṃ gacchati, sīmaṃ bandhantānaṃ nimittaṃ hoti. Bhikkhuniyā nadīpāragamanepi uposathādisaṅghakammakaraṇepi nadīpārasīmasammannanepi ayameva nadī.

Yā pana maggo viya sakaṭadhurasaṇṭhānena vā parikhāsaṇṭhānena vā vihāraṃ parikkhipitvā gatā, taṃ ekattha kittetvā aññattha kittetuṃ na vaṭṭati. Vihārassa catūsu disāsu aññamaññaṃ vinibbijjhitvā gate nadicatukkepi eseva nayo. Asammissanadiyo pana catassopi kittetuṃ vaṭṭati. Sace vatiṃ karonto viya rukkhapāde nikhaṇitvā vallipalālādīhi nadisotaṃ rumbhanti, udakañca ajjhottharitvā āvaraṇaṃ pavattatiyeva, nimittaṃ kātuṃ vaṭṭati. Yathā pana udakaṃ nappavattati, evaṃ setumhi kate appavattamānā nadī nimittaṃ kātuṃ na vaṭṭati. Pavattanaṭṭhāne nadinimittaṃ, appavattanaṭṭhāne udakanimittaṃ kātuṃ vaṭṭati.

Yā pana dubbuṭṭhikāle vā gimhe vā nirudakabhāvena nappavattati, sā vaṭṭati. Mahānadito udakamātikaṃ nīharanti, sā kunnadisadisā hutvā tīṇi sassāni sampādentī niccaṃ pavattati, kiñcāpi pavattati, nimittaṃ kātuṃ na vaṭṭati. Yā pana mūle mahānadito niggatāpi kālantarena teneva niggatamaggena nadiṃ bhinditvā sayañca gacchati, gacchantī parato susumārādisamākiṇṇā nāvādīhi sañcaritabbā nadī hoti, taṃ nimittaṃ kātuṃ vaṭṭati.

以下是完整的簡體中文翻譯： 若寺院被包圍，四條道路向四個方向延伸，中間一個被描述，另一個則不應被描述。這是一個連線的標誌。若角落被切斷，已走的道路則可以在外部被描述。寺院中間的已走的道路則不應被描述。描述的標誌之上有寺院。若將車道的最後一段作為標誌，則該道路在外部。若將外部的車道作為標誌，則外部的車道便成為邊界，其餘的則處於內部。通過標誌描述道路時，可以說「道路是路徑」，可以用任何名稱來描述。根據邊界的設定，若寺院被包圍的已走道路被描述為一個地方，則不應在其他地方再描述。 關於坑道的標誌——根據下方的界限，若這一天出生的八根手指大小的牛角坑道適用，且不適用更小的，最多可達到與喜馬拉雅山相似的大小。若寺院被包圍而存在，則不應在其他地方再描述。 關於河流的標誌——在法治的國王時代，若在雨季時未被打擾，且在神靈降雨時，水流在微小的情況下會被阻擋，這條河流便不適用。若在如此良好的時機，雨水在四個月內不被阻擋，若在任何地方覆蓋著水流，且在某處有僧人停留，則這條河流便適用，是邊界的標誌。對於僧人渡河、進行安居法會、進行河流邊界的設定，皆是這條河流。 若道路如車輪般被包圍，或根據邊界的設定，若寺院被包圍而存在，則不應在其他地方再描述。若在寺院的四個方向相互切斷後，河流的兩側也應如此。對於不流動的河流，則適用於四個方向。若在流動時，樹木根部被挖掘，水流被阻擋，且水被抬起，邊界也會形成。若水不流動，則在橋上建造的河流標誌不應被描述。若在流動的地方設定河流的標誌，在不流動的地方設定水的標誌則適用。 若在困難的季節或乾旱時不流動，則適用。若從大河中引水，便會變得如同小河一般，常年流動，儘管流動，但不應設定標誌。若在根部從大河中引出的水流，因時間的推移而流入，便會衝破河流，成為一條可通行的河流，且可用於描述標誌。

Udakanimitte – nirudake ṭhāne nāvāya vā cāṭiādīsu vā udakaṃ pūretvā udakanimittaṃ kittetuṃ na vaṭṭati, bhūmigatameva vaṭṭati . Tañca kho appavattanaudakaṃ āvāṭapokkharaṇitaḷākajātassaraloṇisamuddādīsu ṭhitaṃ, aṭṭhitaṃ pana oghanadiudakavāhakamātikādīsu udakaṃ na vaṭṭati. Andhakaṭṭhakathāyaṃ pana 『『gambhīresu āvāṭādīsu ukkhepimaṃ udakaṃ nimittaṃ na kātabba』』nti vuttaṃ, taṃ duvuttaṃ attanomatimattameva. Ṭhitaṃ pana antamaso sūkarakhatāyapi gāmadārakānaṃ kīḷanavāpiyampi taṅkhaṇaññeva pathaviyaṃ āvāṭakaṃ katvā kuṭehi āharitvā pūritaudakampi sace yāva kammavācāpariyosānā tiṭṭhati, appaṃ vā hotu bahu vā, vaṭṭati. Tasmiṃ pana ṭhāne nimittasaññākaraṇatthaṃ pāsāṇavālikāpaṃsuādirāsi vā pāsāṇatthambho vā dārutthambho vā kātabbo. Taṃ kātuñca kāretuñca bhikkhussa vaṭṭati. Lābhasīmāyaṃ pana na vaṭṭati . Samānasaṃvāsakasīmā kassaci pīḷanaṃ na karoti, kevalaṃ bhikkhūnaṃ vinayakammameva sādheti, tasmā ettha vaṭṭati.

Imehi ca aṭṭhahi nimittehi asammissehipi aññamaññaṃ sammissehipi sīmaṃ sammannituṃ vaṭṭatiyeva. Sā evaṃ sammannitvā bajjhamānā ekena dvīhi vā nimittehi abaddhā hoti, tīṇi pana ādiṃ katvā vuttappakārānaṃ nimittānaṃ satenāpi baddhā hoti. Sā tīhi siṅghāṭakasaṇṭhānā hoti, catūhi caturassā vā siṅghāṭakaaḍḍhacandamudiṅgādisaṇṭhānā vā, tato adhikehi nānāsaṇṭhānā. Taṃ bandhitukāmehi sāmantavihāresu bhikkhū tassa tassa vihārassa sīmāparicchedaṃ pucchitvā, baddhasīmavihārānaṃ sīmāya sīmantarikaṃ, abaddhasīmavihārānaṃ sīmāya upacāraṃ ṭhapetvā disācārikabhikkhūnaṃ nissañcārasamaye sace ekasmiṃ gāmakhette sīmaṃ bandhitukāmā, ye tattha baddhasīmavihārā, tesu bhikkhūnaṃ 『『mayaṃ ajja sīmaṃ bandhissāma, tumhe sakasīmāparicchedato mā nikkhamitthā』』ti pesetabbaṃ. Ye abaddhasīmavihārā, tesu bhikkhū ekajjhaṃ sannipātetabbā, chandārahānaṃ chando āharāpetabbo . Sace aññānipi gāmakkhettāni antokātukāmā , tesu gāmesu ye bhikkhū vasanti, tehipi āgantabbaṃ. Anāgacchantānaṃ chando āharitabboti mahāsumatthero āha. Mahāpadumatthero pana 『『nānāgāmakhettāni nāma pāṭekkaṃ baddhasīmāsadisāni, na tato chandapārisuddhi āgacchati. Antonimittagatehi pana bhikkhūhi āgantabba』』nti vatvā puna āha – 『『samānasaṃvāsakasīmāsammannanakāle āgamanampi anāgamanampi vaṭṭati. Avippavāsasīmāsammannanakāle pana antonimittagatehi āgantabbaṃ, anāgacchantānaṃ chando āharitabbo』』ti.

Evaṃ sannipatitesu pana bhikkhūsu chandārahānaṃ chande āhaṭe tesu tesu maggesu nadītitthagāmadvārādīsu ca āgantukabhikkhūnaṃ sīghaṃ sīghaṃ hatthapāsānayanatthañca bahisīmākaraṇatthañca ārāmike ceva samaṇuddese ca ṭhapetvā bherisaññaṃ vā saṅkhasaññaṃ vā katvā nimittakittanānantaraṃ vuttāya 『『suṇātu me bhante saṅgho』』tiādikāya kammavācāya sīmā bandhitabbā. Kammavācāpariyosāneyeva nimittāni bahi katvā heṭṭhā pathavisandhārakaṃ udakaṃ pariyantaṃ katvā sīmā gatā hoti.

以下是完整的簡體中文翻譯： 關於水的標誌——在沒有水的地方，船隻或其他物體填滿水后，不應設定水的標誌，只有在地面上才適用。若在微小的水流中，如水池、池塘、平坦的水面等處停留，則不適用。關於黑暗的討論中提到「在深水的水池等處，不應設定水的標誌」，這在某種程度上是難以理解的。若在地面上，至少是豬的大小，或在村莊的兒童玩耍時，若在那時將其挖掘並用桶裝滿水，且若在戒律的結尾處停留，無論是少量還是大量，均適用。在此處，作為標誌的水流應當用石頭、沙土等的堆積或石柱、木柱來設定。這樣的設定與執行對僧人是適用的。在獲取的邊界上則不適用。共同生活的邊界不會對任何人造成困擾，僅僅是對僧人的戒律行為進行約束，因此在這裡適用。 通過這八個標誌，即使沒有明確的標誌，也可以設定邊界。如此設定后，若有一個或兩個標誌，則可以相連，若有三個標誌，則可以以某種方式相連。它們以三個標誌為基礎，四個標誌則是以四個標誌為基礎，之後更多的標誌則可多樣化。若想要設定這些標誌的僧人，需詢問每個寺院的邊界，設定邊界的僧人應當在邊界內，未設定邊界的僧人則應當在邊界外。若在某個村莊的田地想要設定邊界，若有那些設定邊界的僧人，則應當讓他們聚集在一起，需讓他們帶來所需的東西。若在其他村莊的田地內，住在那裡的僧人也應當前來。未前來的僧人應當帶來所需的東西，正如大尊者所言。大尊者又說：「不同的村莊的田地，若單獨設定邊界，則不會帶來所需的東西。若在內部的標誌處，僧人應當前來。」他又說：「在共同生活的邊界設定時，前來與不前來都是適用的。在不離開邊界的情況下，內部的標誌應當被設定。」 當僧人聚集在一起，若在這些僧人中有需要的東西，便應當在這些道路、河流、村莊的門口等地，快速地帶來所需的東西，設定外部的邊界。若在邊界的設定中，設定的標誌在邊界外，便應當在地面上設定水的邊界。

Imaṃ pana samānasaṃvāsakasīmaṃ sammannantehi pabbajjupasampadādīnaṃ saṅghakammānaṃ sukhakaraṇatthaṃ paṭhamaṃ khaṇḍasīmā bandhitabbā. Taṃ pana bandhantehi vattaṃ jānitabbaṃ. Sace hi bodhicetiyabhattasālādīni sabbavatthūni patiṭṭhāpetvā katavihāre bandhanti, vihāramajjhe bahūnaṃ samosaraṇaṭṭhāne abandhitvā vihārapaccante vivittokāse bandhitabbā. Akatavihāre bandhantehi bodhicetiyādīnaṃ sabbavatthūnaṃ ṭhānaṃ sallakkhetvā yathā patiṭṭhitesu vatthūsu vihārapaccante vivittokāse hoti, evaṃ bandhitabbā. Sā heṭṭhimaparicchedena sace ekavīsati bhikkhū gaṇhāti, vaṭṭati. Tato oraṃ na vaṭṭati, paraṃ bhikkhusahassaṃ gaṇhantīpi vaṭṭati. Taṃ bandhantehi sīmāmāḷakassa samantā nimittupagā pāsāṇā ṭhapetabbā, na khaṇḍasīmāya ṭhitehi mahāsīmā bandhitabbā, na mahāsīmāya ṭhitehi khaṇḍasīmā, khaṇḍasīmāyameva pana ṭhatvā khaṇḍasīmā bandhitabbā, mahāsīmāyameva ṭhatvā mahāsīmā.

Tatrāyaṃ bandhanavidhi – samantā 『『eso pāsāṇo nimitta』』nti evaṃ nimittāni kittetvā kammavācāya sīmā sammannitabbā. Atha tassā eva daḷhīkammatthaṃ avippavāsakammavācā kātabbā. Evañhi sīmaṃ samūhanissāmāti āgatā samūhanituṃ na sakkhissanti. Sīmaṃ sammannitvā bahisīmantarikapāsāṇā ṭhapetabbā. Sīmantarikā pacchimakoṭiyā ekaratanappamāṇā vaṭṭati. Vidatthippamāṇāpi vaṭṭatīti kurundiyaṃ, caturaṅgulappamāṇāpi vaṭṭatīti mahāpaccariyaṃ vuttaṃ. Sace pana vihāro mahā hoti, dvepi tissopi tatuttaripi khaṇḍasīmāyo bandhitabbā.

Evaṃ khaṇḍasīmaṃ sammannitvā mahāsīmāsammutikāle khaṇḍasīmato nikkhamitvā mahāsīmāya ṭhatvā samantā anupariyāyantehi sīmantarikapāsāṇā kittetabbā. Tato avasesanimittāni kittetvā hatthapāsaṃ avijahantehi kammavācāya samānasaṃvāsakasīmaṃ sammannitvā tassā daḷhīkammatthaṃ avippavāsakammavācāpi kātabbā. Evañhi 『『sīmaṃ samūhanissāmā』』ti āgatā samūhanituṃ na sakkhissanti. Sace pana khaṇḍasīmāya nimittāni kittetvā tato sīmantarikāya nimittāni kittetvā mahāsīmāya nimittāni kittenti, evaṃ tīsu ṭhānesu nimittāni kittetvā yaṃ sīmaṃ icchanti, taṃ paṭhamaṃ bandhituṃ vaṭṭati. Evaṃ santepi yathāvuttenayena khaṇḍasīmatova paṭṭhāya bandhitabbā. Evaṃ baddhāsu pana sīmāsu khaṇḍasīmāya ṭhitā bhikkhū mahāsīmāya kammaṃ karontānaṃ na kopenti, mahāsīmāya vā ṭhitā khaṇḍasīmāya kammaṃ karontānaṃ sīmantarikāya pana ṭhitā ubhinnampi na kopenti. Gāmakhette ṭhatvā kammaṃ karontānaṃ pana sīmantarikāya ṭhitā kopenti. Sīmantarikā hi gāmakhettaṃ bhajati.

Sīmā ca nāmesā na kevalaṃ pathavitaleyeva baddhā baddhā nāma hoti. Atha kho piṭṭhipāsāṇepi kuṭigehepi leṇepi pāsādepi pabbatamatthakepi baddhā baddhāyeva hoti. Tattha piṭṭhipāsāṇe bandhantehi pāsāṇapiṭṭhiyaṃ rājiṃ vā koṭṭetvā udukkhalaṃ vā khaṇitvā nimittaṃ na kātabbaṃ , nimittupagapāsāṇe ṭhapetvā nimittāni kittetabbāni. Kammavācāpariyosāne sīmā pathavisandhārakaṃ udakaṃ pariyantaṃ katvā otarati. Nimittapāsāṇā yathāṭhāne na tiṭṭhanti, tasmā samantato rāji vā uṭṭhāpetabbā, catūsu vā koṇesu pāsāṇā vijjhitabbā, 『『ayaṃ sīmāparicchedo』』ti vatvā akkharāni vā chinditabbāni. Keci usūyakā sīmaṃ jhāpessāmāti aggiṃ denti, pāsāṇāva jhāyanti, na sīmā.

以下是完整的簡體中文翻譯： 關於共同生活的邊界，設定時應首先設定與出家、受戒等相關的僧團事務，使其順利進行。設定邊界時應注意相關的事項。若確實在菩提樹、飯堂等所有物品上建立邊界，寺院中應留有許多不被包圍的地方，而在寺院的邊緣則應設定邊界。若在未設定的寺院中，設定與菩提樹等所有物品相關的地方，若在設定的物品上，寺院的邊緣應保持空曠，這樣便應設定邊界。若下方的界限有二十位僧人，則適用。若有一千位僧人，也適用。在設定邊界時，應在邊界周圍放置與標誌相關的石頭，而不應在小的邊界上設定大的邊界；同樣也不應在大的邊界上設定小的邊界，只有在小的邊界上設定小的邊界，在大的邊界上設定大的邊界。 這就是設定邊界的方式——四周應說「這是標誌」，並以此為依據設定邊界。然後，爲了確保其堅固，必須設定不離開的戒律。因為如果邊界被設定為「我們無法聚集」，則無法聚集。設定邊界后，外部的標誌石應被放置。邊界的標誌應在西方的最後一塊石頭上。根據不同的標準，石頭的大小也應適用，比如在庫倫地（Kurundi）中，四根手指的大小也應適用。若寺院很大，則兩個或三個標誌也應設定。 這樣設定小的邊界后，在設定大的邊界時，若從小的邊界中走出，便應設定周圍的標誌石。然後，設定剩餘的標誌后，若不離開手中的標誌，應設定共同生活的邊界，併爲其堅固而設定不離開的戒律。因為「我們無法聚集」的邊界，若設定小的邊界的標誌后，再設定大的邊界的標誌，若在這三個地方設定標誌，則可設定所希望的邊界。即使如此，仍應從小的邊界開始設定。即使在設定的邊界中，若小的邊界的僧人進行大的邊界的事務時，也不會引起憤怒；若在大的邊界中進行小的邊界的事務時，設定在邊界中的兩者也不會引起憤怒。在村莊的田地中，若進行事務時，設定在邊界中的則會引起憤怒。因為邊界確實是村莊的標誌。 邊界的名稱不僅僅是地面上設定的邊界。對於後面的石頭、房屋、洞穴、樓閣、山頂等地也應設定邊界。在設定石頭的邊界時，不應在石頭上打洞或挖掘標誌，而應在標誌石上設定標誌。設定邊界后，邊界應延伸到地面上的水流。標誌石應在適當的位置，因此應在周圍的石頭上設定，四個角落的石頭應被打破，並說「這是邊界的劃分」，字母應被切割。有些人會說「我們要設定邊界」，而是將石頭放在火中，而不是設定邊界。

Kuṭigehepi bandhantehi bhittiṃ akittetvā ekavīsatiyā bhikkhūnaṃ okāsaṭṭhānaṃ anto karitvā pāsāṇanimittāni ṭhapetvā sīmā sammannitabbā, antokuṭṭameva sīmā hoti. Sace antokuṭṭe ekavīsatiyā bhikkhūnaṃ okāso natthi, pamukhe nimittapāsāṇe ṭhapetvā sammannitabbā. Sace evampi nappahoti, bahinibbodakapatanaṭṭhānepi nimittāni ṭhapetvā sammannitabbā. Evaṃ sammatāya pana sabbaṃ kuṭigehaṃ sīmaṭṭhameva hoti.

Catubhittiyaleṇepi bandhantehi kuṭṭaṃ akittetvā pāsāṇāva kittetabbā. Sace anto okāso natthi, pamukhepi nimittāni ṭhapetabbāni. Sace nappahoti, bahi nibbodakapatanaṭṭhānepi nimittapāsāṇe ṭhapetvā nimittāni kittetvā sīmā sammannitabbā. Evaṃ leṇassa anto ca bahi ca sīmā hoti.

Uparipāsādepi bhittiṃ akittetvā anto pāsāṇe ṭhapetvā sīmā sammannitabbā. Sace nappahoti, pamukhepi pāsāṇe ṭhapetvā sammannitabbā. Evaṃ sammatā uparipāsādeyeva hoti, heṭṭhā na otarati. Sace pana bahūsu thambhesu tulānaṃ upari katapāsādassa heṭṭhimatale kuṭṭo yathā nimittānaṃ anto hoti, evaṃ uṭṭhahitvā tulārukkhehi ekasambaddho ṭhito, heṭṭhāpi otarati. Ekathambhapāsādassa pana uparimatale baddhā sīmā sace thambhamatthake ekavīsatiyā bhikkhūnaṃ okāso hoti, heṭṭhā otarati. Sace pāsādabhittito niggatesu niyyūhakādīsu pāsāṇe ṭhapetvā sīmaṃ bandhanti, pāsādabhitti antosīmāyaṃ hoti. Heṭṭhā panassā otaraṇānotaraṇaṃ vuttanayeneva veditabbaṃ. Heṭṭhāpāsāde kittentehipi bhitti ca rukkhatthambhā ca na kittetabbā. Bhittilagge pana pāsāṇatthambhe kittetuṃ vaṭṭati. Evaṃ kittitā sīmā heṭṭhā pāsādassa pariyantathambhānaṃ antoyeva hoti. Sace pana heṭṭhāpāsādassa kuḍḍo uparimatalena sambaddho hoti, uparipāsādampi abhiruhati. Sace pāsādassa bahi nibbodakapatanaṭṭhāne nimittāni karonti, sabbo pāsādo sīmaṭṭho hoti.

Pabbatamatthake talaṃ hoti ekavīsatiyā bhikkhūnaṃ okāsārahaṃ, tattha piṭṭhipāsāṇe viya sīmaṃ bandhanti. Heṭṭhāpabbatepi teneva paricchedena sīmā otarati. Tālamūlakapabbatepi upari sīmā baddhā heṭṭhā otarateva. Yo pana vitānasaṇṭhāno hoti, upari ekavīsatiyā bhikkhūnaṃ okāso atthi, heṭṭhā natthi, tassa upari baddhā sīmā heṭṭhā na otarati. Evaṃ mudiṅgasaṇṭhāno vā hotu paṇavasaṇṭhāno vā, yassa heṭṭhā vā majjhe vā sīmappamāṇaṃ natthi, tassupari baddhā sīmā heṭṭhā neva otarati. Yassa pana dve kūṭāni āsanne ṭhitāni, ekassapi upari sīmappamāṇaṃ nappahoti, tassa kūṭantaraṃ cinitvā vā pūretvā vā ekābaddhaṃ katvā upari sīmā sammannitabbā.

以下是完整的簡體中文翻譯： 在小屋中設定邊界時，不應設定墻壁，若有二十位僧人的場所應設定標誌石，邊界應在內部小屋中。若內部小屋沒有二十位僧人，則應在前方設定標誌石。若仍然不適用，則在外部的水流邊緣也應設定標誌。這樣設定后，整個小屋便成為邊界的範圍。 在四壁的洞穴中，設定邊界時不應設定墻壁，而應設定標誌石。若內部沒有空間，則應在前方設定標誌。若仍不適用，則在外部的水流邊緣也應設定標誌，邊界便適用在洞穴的內外。 在上層樓閣中，設定邊界時不應設定墻壁，而應設定內部的標誌石。若仍不適用，則應在前方設定標誌。這樣設定后，邊界便在上層樓閣中，而不應向下延伸。若在多個柱子上設定標誌，若上層樓閣的底部有小屋，便應設定標誌，與標誌相連並且在底部也應延伸。若在單個柱子上，若在上層樓閣的頂部有二十位僧人的空間，則應向下延伸。若在樓閣的墻壁外設定標誌，則邊界在樓閣的內部。至於在樓閣下的延伸應如前所述。若在下層樓閣設定標誌，墻壁和柱子不應設定標誌。若在墻壁的邊緣設定標誌石則適用。這樣設定的邊界在下層樓閣的邊緣內。在下層樓閣的空間若與上層樓閣相連，則上層樓閣也應適用。若在樓閣的外部水流邊緣設定標誌，則整個樓閣成為邊界的範圍。 在山頂上，若有二十位僧人的場所，應設定邊界，像在墻壁上設定標誌一樣。下層的山也應適用相同的界限。若在山的底部設定邊界，邊界應在底部延伸。若在山的頂部有二十位僧人的空間，而下層沒有，則上層的邊界不應向下延伸。無論是高處的標誌或是低處的標誌，若在底部或中間沒有邊界的標誌，則上層的邊界不應向下延伸。若有兩個屋頂相鄰，則若其中一個上方沒有邊界的標誌，則應設定其中一個屋頂的邊界。

Eko sappaphaṇasadiso pabbato, tassupari sīmappamāṇassa atthitāya sīmaṃ bandhanti, tassa ce heṭṭhā ākāsapabbhāraṃ hoti, sīmā na otarati. Sace panassa vemajjhe sīmappamāṇo susirapāsāṇo hoti, otarati. So ca pāsāṇo sīmaṭṭhoyeva hoti. Athāpissa heṭṭhā leṇassa kuṭṭo aggakoṭiṃ āhacca tiṭṭhati , otarati, heṭṭhā ca upari ca sīmāyeva hoti. Sace pana heṭṭhā uparimassa sīmāparicchedassa pārato anto-leṇaṃ hoti, bahi sīmā na otarati. Athāpi uparimassa sīmāparicchedassa orato bahileṇaṃ hoti, anto sīmā na otarati. Athāpi upari sīmāya paricchedo khuddako, heṭṭhā leṇaṃ mahantaṃ sīmāparicchedamatikkamitvā ṭhitaṃ, sīmā upariyeva hoti, heṭṭhā na otarati. Yadi pana leṇaṃ khuddakaṃ sabbapacchimasīmāparimāṇaṃ, upari sīmā mahatī taṃ ajjhottharitvā ṭhitā, sīmā otarati. Atha leṇaṃ atikhuddakaṃ sīmappamāṇaṃ na hoti, sīmā upariyeva hoti, heṭṭhā na otarati. Sace tato upaḍḍhaṃ bhijjitvā patati, sīmappamāṇaṃ cepi hoti, bahi patitaṃ asīmā. Apatitaṃ pana yadi sīmappamāṇaṃ, sīmā hotiyeva.

Khaṇḍasīmā nīcavatthukā hoti, taṃ pūretvā uccavatthukaṃ karonti, sīmāyeva. Sīmāya gehaṃ karonti, sīmaṭṭhakameva hoti. Sīmāya pokkharaṇiṃ khaṇanti, sīmāyeva. Ogho sīmāmaṇḍalaṃ ottharitvā gacchati, sīmāmāḷake aṭṭaṃ bandhitvā kammaṃ kātuṃ vaṭṭati. Sīmāya heṭṭhā umaṅganadī hoti, iddhimā bhikkhu tattha nisīdati, sace sā nadī paṭhamaṃ gatā, sīmā pacchā baddhā , kammaṃ na kopeti. Atha paṭhamaṃ sīmā baddhā, pacchā nadī gatā, kammaṃ kopeti. Heṭṭhāpathavitale ṭhito pana kopetiyeva.

Sīmāmāḷake vaṭarukkho hoti, tassa sākhā vā tato niggatapāroho vā mahāsīmāya pathavitalaṃ vā tatthajātarukkhādīni vā āhacca tiṭṭhati, mahāsīmaṃ sodhetvā vā kammaṃ kātabbaṃ, te vā sākhāpārohā chinditvā bahiṭṭhakā kātabbā. Anāhacca ṭhitasākhādīsu āruḷhabhikkhu hatthapāsaṃ ānetabbo. Evaṃ mahāsīmāya jātarukkhassa sākhā vā pāroho vā vuttanayeneva sīmāmāḷake patiṭṭhāti, vuttanayeneva sīmaṃ sodhetvā vā kammaṃ kātabbaṃ, te vā sākhāpārohā chinditvā bahiṭṭhakā kātabbā.

Sace sīmāmāḷake kamme kariyamāne koci bhikkhu sīmāmāḷakassa anto pavisitvā vehāsaṭṭhitasākhāya nisīdati , pādā vāssa bhūmigatā honti, nivāsanapārupanaṃ vā bhūmiṃ phusati, kammaṃ kātuṃ na vaṭṭati. Pāde pana nivāsanapārupanañca ukkhipāpetvā kātuṃ vaṭṭati. Idañca lakkhaṇaṃ purimanayepi veditabbaṃ. Ayaṃ pana viseso – tatra ukkhipāpetvā kātuṃ na vaṭṭati, hatthapāsameva ānetabbo. Sace antosīmato pabbato abbhugacchati, tatraṭṭho bhikkhu hatthapāsaṃ ānetabbo. Iddhiyā antopabbataṃ paviṭṭhepi eseva nayo. Bajjhamānā eva hi sīmā pamāṇarahitaṃ padesaṃ na otarati. Baddhasīmāya jātaṃ yaṃkiñci yattha katthaci ekasambaddhena gataṃ sīmāsaṅkhyameva gacchatīti.

以下是完整的簡體中文翻譯： 有一座像寶石一樣的山，圍繞著其邊界設定邊界，若其下方是空中山，則邊界不應延伸。若在其中央有堅固的標誌石，則可以延伸。這個標誌石便是邊界的所在。若在其下方的洞穴靠近頂端，邊界便延伸至下方，且上下均為邊界。若下方的邊界與上方的邊界相鄰，則外部的邊界不應延伸。若上方的邊界與下方的邊界相鄰，則內部的邊界不應延伸。若上方的邊界較小，且下方的洞穴有較大的邊界，邊界便在上方，而不應向下延伸。若洞穴很小，且所有的後邊界都設定為邊界，且上方的邊界很大，邊界便延伸。若洞穴非常小，且邊界的大小不適用，則邊界便在上方，而不應向下延伸。若從此處破裂而下，若邊界的大小適用，則外部的邊界不應設定。若不適用，若邊界的大小適用，則邊界便存在。 小的邊界是低處的邊界，填滿后變為高處的邊界，便成為邊界。若在邊界上設定家庭，邊界便成為邊界。若在邊界上挖掘池塘，邊界便存在。水流越過邊界后，便應設定邊界的範圍。邊界下方有烏曼甘河，若有有能力的僧人在此坐下，若這條河先流走，則邊界隨後設定，便不會引起煩惱。若邊界先設定，河流隨後流走，則會引起煩惱。若在地面上則會引起煩惱。 在邊界的範圍內有一棵樹，其枝葉應與大邊界的地面相連，樹木及其他植物應在此處生長，便應設定大邊界，或將枝葉砍下並放置於外部。若樹木及其他植物不應生長，若有僧人坐在樹下，便應將其手放置於地面。這樣的大邊界的樹木及枝葉便如前所述設定，便應設定邊界，或將枝葉砍下並放置於外部。 若在邊界範圍內進行工作，有僧人進入邊界範圍並坐在樹下，若他的腳觸及地面，或觸及所住的地方，便不應進行工作。若腳觸及所住的地方，則應將其抬起以進行工作。這個特徵在前述中也應被理解。這個特別的地方是：在此處抬起以進行工作是不適用的，手應被放置於地面。若從內部的邊界爬出，便應將僧人的手放置於地面。若因能力進入內部的邊界，方法相同。若邊界被設定在無邊界的地方，便不會延伸。設定的邊界若在某處，便以某種方式前往邊界的數量。

140.Tiyojanaparamanti ettha tiyojanaṃ paramaṃ pamāṇametissāti tiyojanaparamā; taṃ tiyojanaparamaṃ. Sammannantena pana majjhe ṭhatvā yathā catūsupi disāsu diyaḍḍhadiyaḍḍhayojanaṃ hoti, evaṃ sammannitabbā. Sace pana majjhe ṭhatvā ekekadisato tiyojanaṃ karonti, chayojanaṃ hotīti na vaṭṭati. Caturassaṃ vā tikoṇaṃ vā sammannantena yathā koṇato koṇaṃ tiyojanaṃ hoti, evaṃ sammannitabbā. Sace hi yena kenaci pariyantena kesaggamattampi tiyojanaṃ atikkāmeti, āpattiñca āpajjati sīmā ca asīmā hoti.

Nadīpāranti ettha pārayatīti pārā. Kiṃ pārayati? Nadiṃ. Nadiyā pārā nadīpārā, taṃ nadīpāraṃ; nadiṃ ajjhottharamānanti attho. Ettha ca nadiyā lakkhaṇaṃ nadīnimitte vuttanayameva. Yatthassa dhuvanāvā vāti yattha nadiyā sīmābandhanaṭṭhānagatesu titthesu niccasañcaraṇanāvā assa, yā sabbantimena paricchedena pājanapurisena saddhiṃ tayo jane vahati. Sace pana sā nāvā uddhaṃ vā adho vā kenacideva karaṇīyena puna āgamanatthāya nītā, corehi vā haṭā, avassaṃ labbhaneyyā, yā pana vātena vā chinnabandhanā vīcīhi nadimajjhaṃ nītā avassaṃ āharitabbā, puna dhuvanāvāva hoti. Udake ogate thalaṃ ussāritāpi sudhākasaṭādīhi pūretvā ṭhapitāpi dhuvanāvāva. Sace bhinnā vā visaṅkhatapadarā vā na vaṭṭati. Mahāpadumatthero panāha – 『『sacepi tāvakālikaṃ nāvaṃ ānetvā sīmābandhanaṭṭhāne ṭhapetvā nimittāni kittenti, dhuvanāvāva hotī』』ti. Tatra mahāsumatthero āha – 『『nimittaṃ vā sīmā vā kammavācāya gacchati na nāvāya. Bhagavatā ca dhuvanāvā anuññātā, tasmā nibaddhanāvāyeva vaṭṭatī』』ti.

Dhuvasetu vāti yattha rukkhasaṅghāṭamayo vā padarabaddho vā jaṅghasatthasetu vā hatthissādīnaṃ sañcaraṇayoggo mahāsetu vā atthi; antamaso taṅkhaṇaññeva rukkhaṃ chinditvā manussānaṃ sañcaraṇayoggo ekapadikasetupi dhuvasetutveva saṅkhyaṃ gacchati. Sace pana upari baddhāni vettalatādīni hatthena gahetvāpi na sakkā hoti tena sañcarituṃ, na vaṭṭati.

Evarūpaṃ nadīpārasīmaṃ sammannitunti yatthāyaṃ vuttappakārā dhuvanāvā vā dhuvasetu vā abhimukhatittheyeva atthi, evarūpaṃ nadīpārasīmaṃ sammannituṃ anujānāmīti attho. Sace dhuvanāvā vā dhuvasetu vā abhimukhatitthe natthi, īsakaṃ uddhaṃ abhiruhitvā adho vā orohitvā atthi, evampi vaṭṭati. Karavīkatissatthero pana 『『gāvutamattabbhantarepi vaṭṭatī』』ti āha.

Imañca pana nadīpārasīmaṃ sammannantena ekasmiṃ tīre ṭhatvā uparisote nadītīre nimittaṃ kittetvā tato paṭṭhāya attānaṃ parikkhipantena yattakaṃ paricchedaṃ icchati, tassa pariyosāne adhosotepi nadītīre nimittaṃ kittetvā paratīre sammukhaṭṭhāne nadītīre nimittaṃ kittetabbaṃ. Tato paṭṭhāya yattakaṃ paricchedaṃ icchati, tassa vasena yāva uparisote paṭhamakittitanimittassa sammukhā nadītīre nimittaṃ, tāva kittetvā paccāharitvā paṭhamakittitanimittena saddhiṃ ghaṭetabbaṃ. Atha sabbanimittānaṃ anto ṭhite bhikkhū hatthapāsagate katvā kammavācāya sīmā sammannitabbā. Nadiyaṃ ṭhitā anāgatāpi kammaṃ na kopenti. Sammutipariyosāne ṭhapetvā nadiṃ nimittānaṃ anto pāratīre ca orimatīre ca ekasīmā hoti. Nadī pana baddhasīmāsaṅkhyaṃ na gacchati, visuṃ nadisīmā eva hi sā.

以下是完整的簡體中文翻譯： 三由旬的極限在此，三由旬是最大的度量，稱為三由旬的極限；這是三由旬的極限。若在中間站立，四個方向各有一由旬的距離，則應如此設定。若在中間站立，向每個方向各設一由旬，則不適用六由旬。四個角或三角形的情況下，若從一個角到另一個角各有一由旬，則應如此設定。若在某個邊界上超出了一根頭髮的距離，便會犯戒，邊界便變得無邊界。 河岸在此，岸邊意味著岸。什麼是岸？是河流。河流的岸就是河岸，意思是河流的上游。在這裡，河流的特徵是依據河流的標誌所述。若在河流的邊界上，有持續的流動，若有三個人與其相伴，便會被稱為河流的流動。若船被人帶走，或被盜走，必然會被撈起，若被風吹走，便會被水流帶到河中，必然會被取回，仍然是流動的。若水面上升，若底部被填滿，仍然是流動的。若破損或不完整，則不適用。大巴杜摩長老說：「即使是臨時的船隻被帶到河流的邊界上，若設定了標誌，便仍然是流動的。」對此，大須摩長老說：「標誌或邊界是通過工作語而非船隻來設定。佛陀已允許流動，因此僅適用於固定的船隻。」 流動的橋是指有樹木聚集或用石頭固定的地方，或是適合大象等動物移動的地方；至少在那個時刻，砍掉樹木后，便適合人類移動的單腳橋也被視為流動的橋。若上方有固定的東西，若用手抓住也無法移動，則不適用。 這種河岸的邊界被設定在流動的地方，流動的橋或流動的船隻在面前存在，允許設定這種河岸的邊界。若流動的橋或流動的船隻在面前不存在，若在上方升起或向下沉，亦可適用。卡拉維卡提薩長老說：「即使在一根草的長度內也適用。」 在設定河岸的邊界時，若在一側站立，設定上游的河岸標誌，從那裡開始，依照自己想要的範圍設定，最終在下游的河岸也應設定標誌。然後，從那裡開始，依照想要的範圍，直至上游的第一標誌前的河岸，便應設定標誌，接著取回並與第一標誌結合。然後，在所有標誌內的僧人應以手放置的方式設定邊界。若在河中，未來的工作不會引起煩惱。在設定的範圍內，河流的標誌在兩岸應成為一個邊界。河流的邊界並不被視為固定的邊界，而是河流的邊界。

Sace antonadiyaṃ dīpako hoti, taṃ antosīmāya kātukāmena purimanayeneva attanā ṭhitatīre nimittāni kittetvā dīpakassa orimante ca pārimante ca nimittaṃ kittetabbaṃ. Atha paratīre nadiyā orimatīre nimittassa sammukhaṭṭhāne nimittaṃ kittetvā tato paṭṭhāya purimanayeneva yāva uparisote paṭhamakittitanimittassa sammukhā nimittaṃ, tāva kittetabbaṃ. Atha dīpakassa pārimante ca orimante ca nimittaṃ kittetvā paccāharitvā paṭhamakittitanimittena saddhiṃ ghaṭetabbaṃ. Atha dvīsu tīresu dīpake ca bhikkhū sabbeva hatthapāsagate katvā kammavācāya sīmā sammannitabbā. Nadiyaṃ ṭhitā anāgacchantāpi kammaṃ na kopenti. Sammutipariyosāne ṭhapetvā nadiṃ nimittānaṃ anto tīradvayañca dīpako ca ekasīmā hoti, nadī pana nadisīmāyeva.

Sace pana dīpako vihārasīmāparicchedato uddhaṃ vā adho vā adhikataro hoti, atha vihārasīmāparicchedanimittassa ujukameva sammukhibhūte dīpakassa sorimante nimittaṃ kittetvā tato paṭṭhāya dīpakasikharaṃ parikkhipantona puna dīpakassa sorimante nimittasammukhe pārimante nimittaṃ kittetabbaṃ. Tato paraṃ purimanayeneva pāratīre sammukhanimīttamādiṃkatvā pāratīranimittāni ca dīpakassa pārimantasorimantanimittāni ca kittetvā paṭhamakittitanimittena saddhiṃ ghaṭanā kātabbā. Evaṃ kittetvā sammatā sīmā pabbatasaṇḍānā hoti.

Sace pana dīpako vihārasīmāparicchedato uddhampi adhopi adhikataro hoti. Purimanayeneva dīpakassa ubhopi sīkharāni parikkhipitvā nimittāni kittentena nimittaghaṭanā kātabbā. Evaṃ kittetvā sammatā sīmā mudiṅgasaṇṭhānā hoti.

Sace dīpako vihārasīmāparicchedassa anto khuddako hoti, sabbapaṭhamanayena dīpake nimittāni kittetabbāni. Evaṃ kittetvā sammatā sīmā paṇavasaṇṭhānā hoti.

Sīmānujānanakathā niṭṭhitā.

Uposathāgārādikathā

141.Anupariveṇiyanti ekasīmamahāvihāre tasmiṃ tasmiṃ pariveṇe. Asaṅketenāti saṅketaṃ akatvā. Ekaṃ samūhanitvāti kammavācāya samūhanitvā.

以下是完整的簡體中文翻譯： 若在河的對岸有燈塔，則應在內部的邊界上，依照先前的方式，在自身所站的岸邊設定標誌，並在燈塔的下游和上游設定標誌。然後在對岸的河流下游設定標誌，從那裡開始，依照先前的方式，直到上游的第一標誌前的河岸，應設定標誌。然後在燈塔的下游和上游設定標誌后，取回並與第一標誌結合。然後在兩岸的燈塔和僧人，皆應以手放置的方式設定邊界。若在河中，未來的工作不會引起煩惱。在設定的範圍內，河流的標誌在兩岸應成為一個邊界，燈塔則是河流的邊界。 若燈塔在寺院的邊界上方或下方，則應在寺院的邊界標誌的正前方，設定燈塔的下游標誌，從那裡開始，將燈塔的頂部包圍，然後再設定燈塔的下游標誌。然後在先前的方式中，設定燈塔的下游標誌，結合燈塔的下游標誌。之後，依照先前的方式，設定燈塔的上游標誌和下游標誌，並與第一標誌結合。這樣設定后，邊界便成為山的邊界。 若燈塔在寺院的邊界上方和下方皆高於寺院的邊界，則應依照先前的方式，將燈塔的兩個頂部包圍，並設定標誌。這樣設定后，邊界便成為山的邊界。 若燈塔在寺院的邊界內部較小，則應依照所有的先前方式，設定燈塔的標誌。這樣設定后，邊界便成為小的邊界。 邊界的說明已完成。 關於安居堂等的說明 在一座大寺院中的每一個安居堂。未設定的意思是未設定標誌。以工作語的方式設定一個標誌。

142.Yato pātimokkhaṃ suṇātīti yattha katthaci bhikkhūnaṃ hatthapāse nisinno yasmā pātimokkhaṃ suṇāti; katovassa uposathoti attho. Idañca vatthuvasena vuttaṃ, hatthapāse nisinnassa pana asuṇantassāpi katova hoti uposatho. Nimittā kittetabbāti uposathapamukhassa khuddakāni vā mahantāni vā pāsāṇaiṭṭhakadārukhaṇḍadaṇḍakādīni yāni kānici nimittāni abbhokāse vā māḷakādīsu vā yattha katthaci saññaṃ katvā kittetuṃ vaṭṭati. Atha vā nimittā kittetabbāti nimittupagā vā animittupagā vā paricchedajānanatthaṃ kittetabbā.

Therehi bhikkhūhi paṭhamataraṃ sannipatitunti ettha sace mahāthero paṭhamataraṃ na āgacchati, dukkaṭaṃ. Sabbeheva ekajjhaṃ sannipatitvā uposatho kātabboti ettha sace porāṇako āvāso majjhe vihārassa hoti, pahoti cettha bhikkhūnaṃ nisajjaṭṭhānaṃ, tattha sannipatitvā uposatho kātabbo. Sace porāṇako paridubbalo ceva sambādho ca añño pacchā uṭṭhitāvāso asambādho, tattha uposatho kātabbo.

Yattha vā pana thero bhikkhu viharatīti etthāpi sace therassa vihāro sabbesaṃ pahoti, phāsuko hoti, tattha uposatho kātabbo. Sace pana so paccante visamappadese hoti, therassa vattabbaṃ – 『『bhante, tumhākaṃ vihāro aphāsukadeso, natthi ettha sabbesaṃ okāso , asukasmiṃ nāma āvāse okāso atthi, tattha gantuṃ vaṭṭatī』』ti. Sace thero nāgacchati, tassa chandapārisuddhiṃ ānetvā sabbesaṃ pahonake phāsukaṭṭhāne uposatho kātabbo.

Avippavāsasīmānujānanakathā

143.Andhakavindāti rājagahato gāvutattaye andhakavindaṃ nāma, taṃ upanissāya thero vasati; tato rājagahaṃ uposathaṃ āgacchanto. Rājagahañhi parikkhipitvā aṭṭhārasa mahāvihārā sabbe ekasīmā, dhammasenāpatinā nesaṃ sīmā baddhā, tasmā veḷuvane saṅghassa sāmaggīdānatthaṃ āgacchantoti attho. Nadiṃ tarantoti sippiniyaṃ nāma nadiṃ atikkamanto. Manaṃ vuḷho ahosīti īsakaṃ appattavuḷhabhāvo ahosi. Sā kira nadī gijjhakūṭato otaritvā caṇḍena sotena vahati. Tattha vegena āgacchantaṃ udakaṃ amanasikaronto thero manaṃ vuḷho ahosi, na pana vuḷho, udakabbhāhatānissa cīvarāni allāni jātāni.

以下是完整的簡體中文翻譯： 當聽到戒律時，若有僧人坐在手邊，因為他聽到了戒律；這就是「已做」的意思。根據此處的內容，即使坐在手邊而未聽到戒律，仍然是「已做」的。應設定標誌的意思是，關於安居的標誌，無論是小的還是大的石頭、木頭、樹枝等，任何地方都應設定標誌。或者說，應設定標誌的意思是，無論是有標誌的還是無標誌的，都應為界限的識別設定標誌。 在此，僧人們首先聚集的意思是，若大長老未首先到來，則犯戒。所有人都應聚集在一起，進行安居；若古老的住所在寺院中間，若有僧人在此坐下，則應在那裡進行安居。若古老的住所非常狹小且擁擠，另有後來的住所不擁擠，則應在那裡進行安居。 若長老居住於此，若長老的住所對所有人來說都適合，則應在此進行安居。若他處於偏遠的地方，則長老應說：「尊者，你們的住所不適合，這裡沒有地方可供所有人使用，某處有一個住所，必須去那裡。」若長老不去，則應將清凈的願望帶到所有人的適宜之處進行安居。 關於不離開的邊界的說明 安達卡溫達是指從羅賈加哈（現代地名：拉賈吉爾）到牛頭的地方，長老在此居住；於是前往羅賈加哈進行安居。在羅賈加哈，圍繞著有十八座大寺院，皆為一個邊界，因法軍的緣故，這些邊界被設定，因此前往維盧瓦那為僧團的團結而來。渡過河流的意思是越過名為「西皮尼亞」的河流。心智被迷惑了，意即沒有獲得心智的清凈。那條河從吉吉卡山（現代地名：吉吉卡山）流下，帶著強大的水流。長老在急速流動的水中，未留意水流，心智迷惑，未曾迷惑，因水流的衝擊而使他的袈裟漂浮。

144.Sammatā sā sīmā saṅghena ticīvarena avippavāsā ṭhapetvā gāmañca gāmūpacārañcāti imissā kammavācāya uppannakālato paṭṭhāya bhikkhūnaṃ purimakammavācā na vaṭṭati. Ayameva hi thāvarā hoti. Bhikkhunīnaṃ pana ayaṃ na vaṭṭati, purimāyeva vaṭṭati. Kasmā? Bhikkhunisaṅgho hi antogāme vasati. Yadi evaṃ siyā, so etāya kammavācāya ticīvaraparihāraṃ na labheyya, atthi cassa parihāro, tasmā purimāyeva vaṭṭati. Bhikkhunisaṅghassa hi dvepi sīmāyo labbhanti. Tattha bhikkhūnaṃ sīmaṃ ajjhottharitvāpi tassā antopi bhikkhunīnaṃ sīmaṃ sammannituṃ vaṭṭati. Bhikkhūnampi bhikkhunisīmāya eseva nayo. Na hi te aññamaññassa kamme gaṇapūrakā honti, na kammavācaṃ vaggaṃ karonti. Ettha ca nigamanagarānampi gāmeneva saṅgaho veditabbo.

Gāmūpacāroti parikkhittassa parikkhepo, aparikkhittassa parikkhepokāso. Tesu adhiṭṭhitatecīvariko bhikkhu parihāraṃ na labhati. Iti bhikkhūnaṃ avippavāsasīmā gāmañca gāmūpacārañca na ottharati, samānasaṃvāsakasīmāva ottharati. Samānasaṃvāsakasīmā cettha attano dhammatāya gacchati. Avippavāsasīmā pana yattha samānasaṃvāsakasīmā, tattheva gacchati. Na hi tassā visuṃ nimittakittanaṃ atthi, tattha sace avippavāsāya sammutikāle gāmo atthi, taṃ sā na ottharati. Sace pana sammatāya sīmāya pacchā gāmo nivisati, sopi sīmāsaṅkhyameva gacchati. Yathā ca pacchā niviṭṭho, evaṃ paṭhamaṃ niviṭṭhassa pacchā vaḍḍhitappadesopi sīmāsaṅkhyameva gacchati. Sacepi sīmāsammutikāle gehāni katāni, pavisissāmāti ālayopi atthi, manussā pana appaviṭṭhā, porāṇakagāmaṃ vā sagehameva chaḍḍetvā aññattha gatā, agāmoyeva esa, sīmā ottharati . Sace pana ekampi kulaṃ paviṭṭhaṃ vā āgataṃ vā atthi, gāmoyeva sīmā na ottharati.

Evañca pana bhikkhave ticīvarena avippavāso samūhantabboti ettha samūhanantena bhikkhunā vattaṃ jānitabbaṃ. Tatridaṃ vattaṃ – khaṇḍasīmāya ṭhatvā avippavāsasīmā na samūhantabbā, tathā avippavāsasīmāya ṭhatvā khaṇḍasīmāpi. Khaṇḍasīmāyaṃ pana ṭhitena khaṇḍasīmāva samūhanitabbā, tathā itarāya ṭhitena itarā. Sīmaṃ nāma dvīhi kāraṇehi samūhananti pakatiyā khuddakaṃ puna āvāsavaḍḍhanatthāya mahatiṃ vā kātuṃ; pakatiyā mahatiṃ puna aññesaṃ vihārokāsadānatthāya khuddakaṃ vā kātuṃ. Tattha sace khaṇḍasīmañca avippavāsasīmañca jānanti, samūhanituñceva bandhituñca sakkhissanti. Khaṇḍasīmaṃ pana jānantā avippavāsaṃ ajānantāpi samūhanituñceva bandhituñca sakkhissanti. Khaṇḍasīmaṃ ajānantā avippavāsaṃyeva jānantā cetiyaṅgaṇabodhiyaṅgaṇauposathāgārādīsu nirāsaṅkaṭṭhānesu ṭhatvā appeva nāma samūhanituṃ sakkhissanti, paṭibandhituṃ pana na sakkhissanteva. Sace bandheyyuṃ, sīmāsambhedaṃ katvā vihāraṃ avihāraṃ kareyyuṃ, tasmā na samūhanitabbā. Ye pana ubhopi na jānanti, teneva samūhanituṃ na bandhituṃ sakkhissanti. Ayañhi sīmā nāma kammavācāya vā asīmā hoti sāsanantaradhānena vā, na ca sakkā sīmaṃ ajānantehi kammavācā kātuṃ, tasmā na samūhanitabbā. Sādhukaṃ pana ñatvāyeva samūhanitabbā ca bandhitabbā cāti.

Gāmasīmādikathā

以下是完整的簡體中文翻譯： 被僧團以三衣不離開的方式確認的邊界，除了村莊和村莊周邊地區，從工作語產生的時刻開始，僧人先前的工作語便不再適用。這是固定的。但對於比丘尼來說，這不適用，先前的工作語仍然適用。為什麼？因為比丘尼的僧團居住在村莊內。若是這樣，她們將無法獲得三衣的範圍，但她們確實有範圍，因此先前的工作語仍然適用。比丘尼的僧團確實可以獲得兩個邊界。在那裡，即使僧人的邊界覆蓋了，仍可以在其內部為比丘尼設定邊界。對於僧人來說，比丘尼的邊界也是如此。他們並不是彼此工作中的完成者，也不會分開工作語。在此，城鎮和城市也應被理解為村莊。 村莊周邊地區是指被圍繞的範圍，對於未被圍繞的地方，則是可以圍繞的地方。在這些地方，持有三衣的比丘不會獲得範圍。因此，僧人的不離開邊界不會覆蓋村莊和村莊周邊地區，只覆蓋共同居住的邊界。共同居住的邊界自然而然地存在。不離開的邊界只存在於共同居住的邊界處。它沒有單獨的標誌設定。若在不離開邊界確認時有村莊存在，它不會覆蓋該村莊。若邊界確認后，村莊後來建立，它仍被視為邊界的一部分。如同後來建立的地方，最初建立地方的後續擴充套件區域也被視為邊界的一部分。即使在邊界確認時已有房屋，且有意圖進入，但人們尚未進入，或已遺棄原村莊的房屋而去往他處，這仍被視為無村莊，邊界覆蓋之。但若有一個家庭已進入或到達，則邊界不覆蓋村莊。 諸比丘，以三衣方式不離開應被集中，在這裡，集中的比丘應瞭解儀規。儀規如下：站在不完整邊界上不應集中不離開邊界，同樣站在不離開邊界上也不應集中不完整邊界。站在不完整邊界上的應集中不完整邊界，站在另一邊界上的應集中另一邊界。出於兩個原因集中邊界：按原樣將小的擴大，或按原樣將大的縮小為小的，以便為其他寺院提供空間。若他們知道不完整邊界和不離開邊界，則能夠集中和繫結。即使不知道不離開邊界但知道不完整邊界，也能集中和繫結。不知道不完整邊界但知道不離開邊界的，可以在塔院、菩提樹院、安居堂等無障礙處站立，嘗試集中，但無法繫結。若繫結，將破壞邊界並使寺院無效，因此不應集中。兩者都不知道的，也無法集中或繫結。此邊界因工作語或教法的消失而無邊界，不瞭解邊界者無法進行工作語，因此不應集中。只有充分了解后才應集中和繫結。 關於村莊邊界等的說明。

1. Evaṃ baddhasīmāvasena samānasaṃvāsañca ekūposathabhāvañca dassetvā idāni abaddhasīmesupi okāsesu taṃ dassento 『『asammatāya, bhikkhave, sīmāya aṭṭhapitāyā』』tiādimāha. Tattha aṭṭhapitāyāti aparicchinnāya. Gāmaggahaṇena cettha nagarampi gahitameva hoti. Tattha yattake padese tassa gāmassa bhojakā baliṃ labhanti, so padeso appo vā hotu mahanto vā, gāmasīmātveva saṅkhyaṃ gacchati. Nagaranigamasīmāsupi eseva nayo. Yampi ekasmiṃyeva gāmakhette ekaṃ padesaṃ 『『ayaṃ visuṃ gāmo hotū』』ti paricchinditvā rājā kassaci deti, sopi visuṃgāmasīmā hotiyeva. Tasmā sā ca itarā ca pakatigāmanagaranigamasīmā baddhasīmāsadisāyeva honti, kevalaṃ pana ticīvaravippavāsaparihāraṃ na labhanti.

Evaṃ gāmantavāsīnaṃ sīmāparicchedaṃ dassetvā idāni āraññakānaṃ sīmāparicchedaṃ dassento 『『agāmake ce』』tiādimāha. Tattha agāmake ceti gāmanigamanagarasīmāhi aparicchinne aṭavippadese. Atha vā agāmake ceti vijjhāṭavisadise araññe bhikkhu vasati, athassa ṭhitokāsato samantā sattabbhantarā samānasaṃvāsakasīmāti attho. Ayaṃ sīmā ticīvaravippavāsaparihārampi labhati. Tattha ekaṃ abbhantaraṃ aṭṭhavīsati hatthappamāṇaṃ hoti. Majjhe ṭhitassa samantā sattabbhantarā vinibbedhena cuddasa honti. Sace dve saṅghā visuṃ vinayakammāni karonti, dvinnaṃ sattabbhantarānaṃ antare aññaṃ ekaṃ sattabbhantaraṃ upacāratthāya ṭhapetabbaṃ. Sesā sattabbhantarasīmakathā mahāvibhaṅge udositasikkhāpadavaṇṇanāyaṃ vuttanayena gahetabbā.

Sabbā bhikkhave nadī asīmāti yā kāci nadīlakkhaṇappattā nadī nimittāni kittetvā 『『etaṃ baddhasīmaṃ karomā』』ti katāpi asīmāva hoti, sā pana attano sabhāveneva baddhasīmāsadisā, sabbamettha saṅghakammaṃ kātuṃ vaṭṭati. Samuddajātassaresupi eseva nayo. Ettha ca jātassaro nāma yena kenaci khaṇitvā akato sayaṃjātasobbho samantato āgatena udakena pūrito tiṭṭhati.

Evaṃ nadīsamuddajātassarānaṃ baddhasīmābhāvaṃ paṭikkhipitvā puna tattha abaddhasīmāpaacchedaṃ dassento 『『nadiyā vā bhikkhave』』tiādimāha. Tattha yaṃ majjhimassa purisassa samantā udakukkhepāti yaṃ ṭhānaṃ majjhimassa purisassa samantato udakukkhepena paricchinnaṃ. Kathaṃ pana udakaṃ ukkhipitabbaṃ? Yathā akkhadhuttā dāruguḷaṃ khipanti, evaṃ udakaṃ vā vālikaṃ vā hatthena gahetvā thāmamajjhimena purisena sabbathāmena khipitabbaṃ. Yattha evaṃ khittaṃ udakaṃ vā vālikā vā patati, ayameko udakukkhepo. Tassa anto hatthapāsaṃ vijahitvā ṭhito kammaṃ kopeti. Yāva parisā vaḍḍhati, tāva sīmāpi vaḍḍhati. Parisapariyantato udakukkhepoyeva pamāṇaṃ. Jātassarasamuddesupi eseva nayo.

以下是完整的簡體中文翻譯： 如此，通過展示固定的邊界和共同居住的狀態以及單一安居的情況，現在爲了說明不固定的邊界的地方，便說：「在不合適的邊界上，僧人們被設定。」其中「被設定」意指不受限制。通過村莊的界定，這裡也包括城市。那裡，村莊的某個地方的食客們獲得祭品，無論這個地方是小的還是大的，都被視為村莊的邊界。城市和市鎮的邊界也是如此。即使在同一個村莊的某個地方，若王給予特定的地方「這應是一個完整的村莊」，那也是完整的村莊邊界。因此，那邊界和其他的自然村莊、城市邊界是相似的，唯一的不同是它們不獲得三衣的範圍。 通過展示村莊居民的邊界劃分，現在爲了展示森林中的邊界劃分，便說：「在無村的地方。」其中「在無村的地方」是指村莊、城市、城鎮邊界不受限制的草地。或者說，「在無村的地方」是指在偏遠的森林中，住著比丘，意指他所處的地方四周是共同居住的邊界。這個邊界也獲得三衣的範圍。在那裡，內部的區域是二十八手的大小。站在中央的周圍，按照規定有十四個。若兩個僧團共同進行行為，兩者之間應設定另一個共同居住的區域。其他關於共同居住的邊界的說明，應根據《大分別》中的無障礙處的說明來理解。 所有的比丘，河流是無邊界的，任何符合河流特徵的河流，設定標誌說：「我們將設定這個邊界」，它也成為無邊界的，但它本身的性質與固定的邊界相似，這裡所有的僧團行為都應進行。對於海洋的水域也是如此。在這裡，所謂的「水域」是指通過挖掘而形成的水體，滿溢著來自四面八方的水。 如此，通過反駁河流和海洋的固定邊界，再次爲了展示不固定的邊界，便說：「在河流的地方，僧人們。」其中，某個中間的人的周圍，水的傾瀉是指中間的人的周圍被水傾瀉所環繞。那麼，水應如何傾瀉？就像眼睛的沙子被石頭拋出一樣，水或沙子應由手抓住，按照中間的人的方式全面傾瀉。在那裡，這樣傾瀉的水或沙子落下，這便是一個水的傾瀉。其內部在手邊的工作會引起煩惱。只要人群增加，邊界也會增加。水的傾瀉便是標準。在出生的水域也是如此。

Ettha ca sace nadī nātidīghā hoti, pabhavato paṭṭhāya yāva mukhadvārā sabbattha saṅgho nisīdati, udakukkhepasīmākammaṃ natthi, sakalāpi nadī etesaṃyeva bhikkhūnaṃ pahoti. Yaṃ pana mahāsumattherena vuttaṃ 『『yojanaṃ pavattamānāyeva nadī, tatrāpi upari addhayojanaṃ pahāya heṭṭhā addhayojane kammaṃ kātuṃ vaṭṭatī』』ti, taṃ mahāpadumatthereneva paṭikkhittaṃ. Bhagavatā hi 『『timaṇḍalaṃ paṭicchādetvā yattha katthaci uttarantiyā bhikkhuniyā antaravāsako temiyatī』』ti idaṃ nadiyā pamāṇaṃ vuttaṃ, na yojanaṃ vā addhayojanaṃ vā. Tasmā yā imassa suttassa vasena pubbe vuttalakkhaṇā nadī, tassā pabhavato paṭṭhāya saṅghakammaṃ kātuṃ vaṭṭatīti. Sace panettha bahū bhikkhū visuṃ visuṃ kammaṃ karonti, sabbehi attano ca aññesañca udakukkhepaparicchedassa antarā añño udakukkhepo sīmantarikatthāya ṭhapetabbo. Tato adhikaṃ vaṭṭatiyeva, ūnakaṃ pana na vaṭṭatīti vuttaṃ. Jātassarasamuddesupi eseva nayo.

Nadiyā pana kammaṃ karissāmāti gatehi sace nadī paripuṇṇā hoti samatittikā, udakasāṭikaṃ nivāsetvāpi antonadiyaṃyeva kammaṃ kātabbaṃ. Sace na sakkonti, nāvāyapi ṭhatvā kātabbaṃ. Gacchantiyā pana nāvāya kātuṃ na vaṭṭati. Kasmā? Udakukkhepamattameva hi sīmā, taṃ nāvā sīghameva atikkāmeti. Evaṃ sati aññissā sīmāya ñatti aññissā anusāvanā hoti, tasmā nāvaṃ arittena vā ṭhapetvā pāsāṇe vā lambitvā antonadiyaṃ jātarukkhe vā bandhitvā kammaṃ kātabbaṃ. Antonadiyaṃ baddhaaṭṭakepi antonadiyaṃ jātarukkhepi ṭhitehi kātuṃ vaṭṭati.

Sace pana rukkhassa sākhā vā tato nikkhantapāroho vā bahinadītīre vihārasīmāya vā gāmasīmāya vā patiṭṭhito, sīmaṃ vā sodhetvā sākhaṃ vā chinditvā kammaṃ kātabbaṃ. Bahinadītīre jātarukkhassa antonadiyaṃ paviṭṭhasākhāya vā pārohe vā nāvaṃ bandhitvā kammaṃ kātuṃ na vaṭṭati. Karontehi sīmā vā sodhetabbā, chinditvā vāssa bahipatiṭṭhitabhāvo nāsetabbo. Nadītīre pana khāṇukaṃ koṭṭetvā tattha baddhanāvāya na vaṭṭatiyeva.

Nadiyaṃ setuṃ karonti, sace antonadiyaṃyeva setu vā setupādā vā, setumhi ṭhitehi kammaṃ kātuṃ vaṭṭati. Sace pana setu vā setupādā vā bahitīre patiṭṭhitā, kammaṃ kātuṃ na vaṭṭati, sīmaṃ sodhetvā kātabbaṃ. Atha setupādā anto, setu pana ubhinnampi tīrānaṃ upariākāse ṭhito, vaṭṭati. Antonadiyaṃ pāsāṇo vā dīpako vā hoti, tassa yattakaṃ padesaṃ pubbe vuttappakāre pakativassakāle vassānassa catūsu māsesu udakaṃ ottharati, so nadīsaṅkhyameva gacchati. Ativuṭṭhikāle pana oghena otthaṭokāso na gahetabbo, so hi gāmasīmāsaṅkhyameva gacchati.

以下是完整的簡體中文翻譯： 在這裡，若河流不是很長，從源頭開始直到河口，僧團可以在任何地方坐落，無需進行水傾瀉邊界的儀式，整條河流都適用於這些比丘。大須摩長老曾說："河流延伸一由旬，在上半由旬和下半由旬都可以進行儀式"，但這已被大蓮花長老駁斥。世尊曾說："遮蔽三圈，無論何處渡河的比丘尼的內衣都會被浸濕"，這是河流的尺度，而非一由旬或半由旬。因此，根據這部經典，符合先前特徵的河流，從源頭開始可以進行僧團儀式。若在此有許多比丘分別進行儀式，所有人都應在自己和他人的水傾瀉界限之間設定另一個水傾瀉界限。超出這個範圍是允許的，但不足則不允許。對於出生的水域和海洋也是如此。 若要在河流上進行儀式，如果河流已滿且水面平整，即使穿著濕衣，也應在河流內部進行儀式。若無法做到，可以站在船上進行。但不可在行駛的船上進行。為什麼？因為邊界僅是水的傾瀉，船很快就會越過。這種情況下，一個地方的宣告將與另一個地方的追認不同，因此應將船停在巖石上，或懸掛在巖石上，或在河流內部的生長樹上系穩。即使在河流內部的固定平臺或生長樹上也可以進行儀式。 若樹枝或從樹上生長的枝條位於河流外岸的寺院邊界或村莊邊界上，應清理邊界或砍斷枝條後進行儀式。不可在河流外岸生長的樹上，將船繫在河流內部進入的枝條或新枝上進行儀式。進行儀式者應清理邊界，或切斷其在外岸的固定狀態。不可在河岸釘樁並系船進行儀式。 在河流上建造橋樑，若橋樑或橋樑基礎在河流內部，站在橋樑上可以進行儀式。若橋樑或基礎位於外岸，則不可進行儀式，需先清理邊界。若橋樑基礎在河流內部，而橋樑本身位於兩岸上方的空中，則可以。若河流內部有巖石或小島，其面積在先前所述的正常雨季的四個月中被水淹沒的部分，被視為河流的一部分。在特大暴雨時，被洪水淹沒的區域不應被計算，它被視為村莊邊界的一部分。

Nadito mātikaṃ nīharantā nadiyaṃ āvaraṇaṃ karonti, tañce ottharitvā vā vinibbijjhitvā vā udakaṃ gacchati, sabbattha pavattanaṭṭhāne kammaṃ kātuṃ vaṭṭati. Sace pana āvaraṇena vā koṭṭakabandhanena vā sotaṃ pacchijjati, udakaṃ nappavattati, appavattanaṭṭhāne kammaṃ kātuṃ na vaṭṭati. Āvaraṇamatthakepi kātuṃ na vaṭṭati. Sace koci āvaraṇappadeso pubbe vuttapāsāṇadīpakappadeso viya udakena ajjhotthariyati, tattha vaṭṭati. So hi nadīsaṅkhyameva gacchati. Nadiṃ vināsetvā taḷākaṃ karonti, heṭṭhā pāḷi baddhā, udakaṃ āgantvā taḷākaṃ pūretvā tiṭṭhati, ettha kammaṃ kātuṃ na vaṭṭati. Upari pavattanaṭṭhāne heṭṭhā ca chaḍḍitamodakaṃ nadiṃ ottharitvā sandanaṭṭhānato paṭṭhāya vaṭṭati. Deve avassante hemantagimhesu vā sukkhanadiyāpi vaṭṭati. Nadito nīhaṭamātikāya na vaṭṭati. Sace sā kālantarena bhijjitvā nadī hoti, vaṭṭati. Kāci nadī kālantarena uppatitvā gāmanigamasīmaṃ ottharitvā pavattati, nadīyeva hoti, kammaṃ kātuṃ vaṭṭati. Sace pana vihārasīmaṃ ottharati, vihārasīmātveva saṅkhyaṃ gacchati.

Samuddepi kammaṃ karontehi yaṃ padesaṃ uddhaṃ vaḍḍhanaudakaṃ vā pakativīci vā vegena āgantvā ottharati, tattha kātuṃ na vaṭṭati. Yasmiṃ pana padese pakativīciyo ottharitvā saṇṭhahanti, so udakantato paṭṭhāya antosamuddo nāma, tattha ṭhitehi kammaṃ kātabbaṃ. Sace ūmivego bādhati, nāvāya vā aṭṭake vā ṭhatvā kātabbaṃ. Tesu vinicchayo nadiyaṃ vuttanayeneva veditabbo. Samudde piṭṭhipāsāṇo hoti, taṃ kadāci ūmiyo āgantvā ottharanti , kadāci na ottharanti, tattha kammaṃ kātuṃ na vaṭṭati, so hi gāmasīmāsaṅkhyameva gacchati. Sace pana vīcīsu āgatāsupi anāgatāsupi pakatiudakeneva otthariyati, vaṭṭati. Dīpako vā pabbato vā hoti, so ce dūre hoti macchabandhānaṃ agamanapathe, araññasīmāsaṅkhyameva gacchati. Tesaṃ gamanapariyantassa orato pana gāmasīmāsaṅkhyaṃ gacchati. Tattha gāmasīmaṃ asodhetvā kammaṃ kātuṃ na vaṭṭati. Samuddo gāmasīmaṃ vā nigamasīmaṃ vā ottharitvā tiṭṭhati, samuddova hoti, tattha kammaṃ kātuṃ vaṭṭati. Sace pana vihārasīmaṃ ottharati, vihārasīmātveva saṅkhyaṃ gacchati.

Jātassare kammaṃ karontehipi yattha pubbe vuttappakāre vassakāle vasse pacchinnamatte pivituṃ vā hatthapāde vā dhovituṃ udakaṃ na hoti, sukkhati, ayaṃ na jātassaro, gāmakhettasaṅkhyameva gacchati, tattha kammaṃ na kātabbaṃ. Yattha pana vuttappakāre vassakāle udakaṃ santiṭṭhati, ayameva jātassaro. Tassa yattake padese vassānaṃ cātumāse udakaṃ tiṭṭhati, tattha kammaṃ kātuṃ vaṭṭati. Sace gambhīraṃ udakaṃ, aṭṭakaṃ bandhitvā tattha ṭhitehipi jātassarassa anto jātarukkhamhi baddhaaṭṭakepi kātuṃ vaṭṭati. Piṭṭhipāsāṇadīpakesu panettha nadiyaṃ vuttasadisova vinicchayo. Samavassadevakāle pahonakajātassaro pana sacepi dubbuṭṭhikāle vā gimhahemantesu vā sukkhati, nirudako hoti, tattha saṅghakammaṃ kātuṃ vaṭṭati. Yaṃ andhakaṭṭhakathāyaṃ vuttaṃ 『『sabbo jātassaro sukkho anodako , gāmakhettaṃyeva bhajatī』』ti, taṃ na gahetabbaṃ. Sace panettha udakatthāya āvāṭaṃ vā pokkharaṇīādīni vā khaṇanti, taṃ ṭhānaṃ ajātassaro hoti, gāmasīmāsaṅkhyaṃ gacchati. Lābutipusakādivappe katepi eseva nayo.

以下是完整的簡體中文翻譯： 從河流引出母體，在河流上設定障礙，若被淹沒或被穿透，水仍可流動，則在所有流動的地方都可以進行儀式。若障礙或圍堰阻斷水流，水無法流動，則在不流動的地方不可進行儀式。即使在障礙頂部也不可進行。若障礙的某個部分像先前提到的巖石小島一樣被水淹沒，則在那裡可以進行儀式。它被視為河流的一部分。他們通過破壞河流來創造水池，若下方有堤壩，水來到並填滿水池，則不可在此進行儀式。在上方流動的地方，下方被丟棄的水淹沒河流，從流動處開始則可以。在雨季或旱季，即使乾涸的河流也可以。從河流引出的母體不可以。若它在一段時間后破裂併成為河流，則可以。任何河流經過一段時間，淹沒村莊或城鎮邊界並流動，它仍是河流，可以進行儀式。若淹沒寺院邊界，則被視為寺院邊界。 在海洋進行儀式時，水位上升、波浪或自然波浪猛烈來襲並淹沒的地方不可進行。但在自然波浪停止的地方，從水邊開始被稱為海洋內部，可以在那裡進行儀式。若波浪阻礙，可以站在船上或平臺上進行。其判斷方式與河流相同。海洋上有巖石，有時波浪淹沒它，有時不淹沒，此處不可進行儀式，它被視為村莊邊界。但若自然波浪來與不來時被淹沒，則可以。若有小島或山峰，如果它遠離漁民的航道，則被視為森林邊界。在漁民航道範圍內，則被視為村莊邊界。在那裡，不清理村莊邊界不可進行儀式。海洋淹沒村莊或城鎮邊界並停留，仍是海洋，可以在那裡進行儀式。若淹沒寺院邊界，則被視為寺院邊界。 在出生的水域進行儀式時，若在先前提到的雨季，水已完全乾涸，無法飲用或洗手洗腳，這不是出生的水域，被視為村莊領地，不可在那裡進行儀式。但在提到的雨季，水停留的地方，才是出生的水域。在雨季四個月水停留的地方可以進行儀式。若水很深，可以在平臺上，或在出生的水域內的生長樹上的固定平臺上進行。巖石小島的判斷與河流相似。若在同雨季的神靈時期有足夠的水域，即使在乾旱季或冬季乾涸，無水，仍可進行僧團儀式。安達迦註釋中說"所有乾涸的出生水域都屬於村莊領地"，這種說法不應採納。若爲了水而挖掘水池或池塘，那個地方不是出生的水域，被視為村莊邊界。對於拉布蒂普薩等種植地也是如此。

Sace pana taṃ pūretvā thalaṃ vā karonti, ekasmiṃ disābhāge pāḷiṃ bandhitvā sabbameva taṃ mahātaḷākaṃ vā karonti, sabbopi ajātassaro hoti, gāmasīmāsaṅkhyameva gacchati. Loṇīpi jātassarasaṅkhyameva gacchati. Vassike cattāro māse udakaṭṭhānokāse kammaṃ kātuṃ vaṭṭatīti.

148.Sīmāya sīmaṃ sambhindantīti attano sīmāya paresaṃ baddhasīmaṃ sambhindanti. Sace hi porāṇakassa vihārassa puratthimāya disāya ambo ceva jambū cāti dve rukkhā aññamaññaṃ saṃsaṭṭhaviṭapā honti, tesu ambassa pacchimadisābhāge jambū. Vihārasīmā ca jambuṃ anto katvā ambaṃ kittetvā baddhā hoti, atha pacchā tassa vihārassa puratthimāya disāya vihāraṃ katvā sīmaṃ bandhantā taṃ ambaṃ anto katvā jambuṃ kittetvā bandhanti, sīmāya sīmā sambhinnā hoti. Evaṃ chabbaggiyā akaṃsu, tenāha – 『『sīmāya sīmaṃ sambhindantī』』ti.

Sīmāya sīmaṃ ajjhottharantīti attano sīmāya paresaṃ baddhasīmaṃ ajjhottharanti;

Paresaṃ baddhasīmaṃ sakalaṃ vā tassā padesaṃ vā anto katvā attano sīmaṃ bandhanti. Sīmantarikaṃ ṭhapetvā sīmaṃ sammannitunti ettha sace paṭhamataraṃ katassa vihārassa sīmā asammatā hoti, sīmāya upacāro ṭhapetabbo. Sace sammatā hoti, pacchimakoṭiyā hatthamattā sīmantarikā ṭhapetabbā. Kurundiyaṃ vidatthimattampi, mahāpaccariyaṃ caturaṅgulamattampi vaṭṭatīti vuttaṃ. Ekarukkhopi ca dvinnaṃ sīmānaṃ nimittaṃ hoti, so pana vaḍḍhanto sīmāsaṅkaraṃ karoti, tasmā na kātabbo.

Uposathabhedādikathā

149.Cātuddasiko ca pannarasiko cāti ettha cātuddasikassa pubbakicce 『『ajjuposatho cātuddaso』』ti vattabbaṃ.

Adhammena vaggantiādīsu sace ekasmiṃ vihāre catūsu bhikkhūsu vasantesu ekassa chandapārisuddhiṃ āharitvā tayo pārisuddhiuposathaṃ karonti, tīsu vā vasantesu ekassa chandapārisuddhiṃ āharitvā dve pātimokkhaṃ uddisanti, adhammena vaggaṃ uposathakammaṃ hoti. Sace pana cattāropi sannipatitvā pārisuddhiuposathaṃ karonti, tayo vā dve vā pātimokkhaṃ uddisanti, adhammena samaggaṃ nāma hoti. Sace catūsu janesu ekassa pārisuddhiṃ āharitvā tayo pātimokkhaṃ uddisanti, tīsu vā janesu ekassa pārisuddhiṃ āharitvā dve pārisuddhiuposathaṃ karonti, dhammena vaggaṃ nāma hoti. Sace pana cattāro ekattha vasantā sabbeva sannipatitvā pātimokkhaṃ uddisanti, tayo pārisuddhiuposathaṃ karonti, dve aññamaññaṃ pārisuddhiuposathaṃ karonti, dhammena samaggaṃ nāma hotīti.

Pātimokkhuddesakathā

以下是完整的簡體中文翻譯： 若將其填滿並製成陸地，在一個方向上建造堤壩，將整個大水池製成，則整個都不是出生的水域，被視為村莊邊界。鹽湖也被視為出生的水域。在雨季四個月的水域可以進行儀式。 148.在邊界上破壞邊界，意指用自己的邊界破壞他人的固定邊界。例如，在古老寺院東方，有芒果樹和蒲桃樹兩棵樹，其枝條相互交織。蒲桃樹在芒果樹西方。寺院邊界包圍蒲桃樹並標記芒果樹，後來在該寺院東方建立寺院並劃定邊界時，包圍芒果樹並標記蒲桃樹，這樣邊界與邊界就相互破壞了。六部比丘就是這樣做的，因此說："在邊界上破壞邊界"。 在邊界上淹沒邊界，意指用自己的邊界淹沒他人的固定邊界； 完全或部分地包含他人的固定邊界，並劃定自己的邊界。在邊界之間留出空間來確定邊界時，若最初建立的寺院邊界未被認可，則應留出邊界的範圍。若已被認可，則應在最後一端留出一手臂長的邊界間隔。《庫倫迪》中說一虛指長度也可以，《大帕查里》說四指長度也可以。一棵樹也可以作為兩個邊界的標誌，但隨著樹木生長會造成邊界混淆，因此不應這樣做。 安居儀式討論 149.十四日和十五日，在此前行儀式中應說"今日是十四日安居"。 在不正確地分離等情況中，若在一個寺院中有四位比丘居住，三人通過一人的意願純凈舉行安居儀式，或三人居住時通過一人的意願誦讀兩次波提木叉，這是不正確地分離的安居儀式。若四人集會並舉行純凈安居儀式，或三人或兩人誦讀波提木叉，這被稱為不正確的統一。若在四人中通過一人的意願三人誦讀波提木叉，或三人中通過一人的意願進行兩次純凈安居儀式，這被稱為正確的分離。若四人在同一處居住，全部集會誦讀波提木叉，三人進行純凈安居儀式，兩人相互進行純凈安居儀式，這被稱為正確的統一。 波提木叉誦讀討論

150.Nidānaṃ uddisitvā avasesaṃ sutena sāvetabbanti 『『suṇātu me bhante saṅgho…pe… āvikatā hissa phāsu hotī』』ti imaṃ nidānaṃ uddisitvā 『『uddiṭṭhaṃ kho āyasmanto nidānaṃ, tatthāyasmante pucchāmi – kaccittha parisuddhā, dutiyampi pucchāmi…pe… evametaṃ dhārayāmīti. Sutā kho panāyasmantehi cattāro pārājikā dhammā…pe… avivadamānehi sikkhitabba』』nti evaṃ avasesaṃ sutena sāvetabbaṃ. Etena nayena sesāpi cattāro pātimokkhuddesā veditabbā.

Savarabhayanti aṭavimanussabhayaṃ. Rājantarāyotiādīsu sace bhikkhūsu 『『uposathaṃ karissāmā』』ti nisinnesu rājā āgacchati, ayaṃ rājantarāyo. Corā āgacchanti, ayaṃ corantarāyo. Davadāho vā āgacchati, āvāse vā aggi uṭṭhahati, ayaṃ aggantarāyo. Megho vā uṭṭheti, ogho vā āgacchati, ayaṃ udakantarāyo. Bahū manussā āgacchanti, ayaṃ manussantarāyo. Bhikkhuṃ yakkho gaṇhāti, ayaṃ amanussantarāyo. Byagghādayo caṇḍamigā āgacchanti, ayaṃ vāḷantarāyo. Bhikkhuṃ sappādayo ḍaṃsanti, ayaṃ sarīsapantarāyo. Bhikkhu gilāno vā hoti, kālaṃ vā karoti, verino vā taṃ māretukāmā gaṇhanti, ayaṃ jīvitantarāyo. Manussā ekaṃ vā bahū vā bhikkhū brahmacariyā cāvetukāmā gaṇhanti, ayaṃ brahmacariyantarāyo. Evarūpesu antarāyesu saṃkhittena pātimokkho uddisitabbo , paṭhamo vā uddeso uddisitabbo, ādimhi dve tayo cattāro vā. Ettha ca dutiyādīsu uddesesu yasmiṃ apariyosite antarāyo hoti, sopi suteneva sāvetabbo.

Anajjhiṭṭhāti anāṇattā ayācitā vā. Ajjhesanā cettha saṅghena sammatadhammajjhesakāyattā vā saṅghattherāyattā vā, tasmiṃ dhammajjhesake asati saṅghattheraṃ āpucchitvā vā tena yācito vā bhāsituṃ labhati. Saṅghattherenāpi sace vihāre bahū dhammakathikā honti, vārapaṭipāṭiyā vattabbā – 『『tvaṃ dhammaṃ bhaṇa, dhammaṃ kathehi, dhammadānaṃ dehī』』ti vā vuttena tīhipi vidhīhi dhammo bhāsitabbo. 『『Osārehī』』ti vutto pana osāretumeva labhati, 『『kathehī』』ti vutto kathetumeva, 『『sarabhaññaṃ bhaṇāhī』』ti vutto sarabhaññameva. Saṅghattheropi ca uccatare āsane nisinno yācituṃ na labhati. Sace upajjhāyo ceva saddhivihāriko ca honti, upajjhāyo ca naṃ uccāsane nisinno 『『bhaṇāhī』』ti vadati, sajjhāyaṃ adhiṭṭhahitvā bhaṇitabbaṃ. Sace panettha daharā bhikkhū honti, tesaṃ 『『bhaṇāmī』』ti bhaṇitabbaṃ.

Sace vihāre saṅghatthero attanoyeva nissitake bhaṇāpeti, aññe madhurabhāṇakepi nājjhesati, so aññehi vattabbo – 『『bhante asukaṃ nāma bhaṇāpemā』』ti. Sace 『『bhaṇāpethā』』ti vā vadati, tuṇhī vā hoti, bhaṇāpetuṃ vaṭṭati. Sace pana paṭibāhati, na bhaṇāpetabbaṃ. Yadi anāgateyeva saṅghatthere dhammasavanaṃ āraddhaṃ, puna āgate ṭhapetvā āpucchanakiccaṃ natthi. Osāretvā pana kathentena āpucchitvā vā aṭṭhapetvāyeva vā kathetabbaṃ, kathentassa puna āgatepi eseva nayo.

以下是完整的簡體中文翻譯： 150.誦讀序言並由聽眾宣告其餘部分，說："請尊者僧團聽我說……已經闡明，這將使他們感到舒適"，誦讀此序言后，說："尊者們，我已誦讀了序言，現在詢問尊者們——是否清凈，我再次詢問……我就這樣記住。"然後由聽眾宣告："尊者們已聽聞四波羅夷法……應該無爭議地學習"。以此方式，其餘四次波提木叉誦讀也應被理解。 野生動物和人類恐懼：在國王障礙等情況中，若比丘們正坐準備舉行安居儀式，國王到來，這是國王障礙。盜賊到來，這是盜賊障礙。野火或寺院起火，這是火災障礙。暴風雨或洪水到來，這是水災障礙。許多人到來，這是人類障礙。夜叉抓住比丘，這是非人障礙。猛獸如老虎等到來，這是猛獸障礙。蛇等叮咬比丘，這是爬行動物障礙。比丘生病，或即將去世，或敵人想殺害他，這是生命障礙。人們想要阻止一個或多個比丘的梵行，這是梵行障礙。在這類障礙中，應簡要誦讀波提木叉，或誦讀第一次誦讀，開始時可誦讀二、三或四次。在第二次及以後的誦讀中，若出現未完成的障礙，也應由聽眾宣告。 未被請求，意指未被授權或未被邀請。在此，邀請是由僧團認可的法義邀請，或由僧團長老決定。若無法義邀請者，可以請示僧團長老，或被長老邀請后發言。若寺院中有多位法師，應按輪流順序，或被要求"請說法，講解法義，給予法施"的三種方式說法。被告知"總結"者僅可總結，被告知"講述"者僅可講述，被告知"朗誦"者僅可朗誦。僧團長老坐在較高座位時不得被請求。若為同一導師和徒弟關係，導師坐在高座並說"請講"，應專注于誦習並開始誦讀。若有年輕比丘，應對他們說"我將誦讀"。 若寺院僧團長老讓自己的依賴者誦讀，而不邀請其他善於說法者，其他人應對他說："尊者，我們想請某人誦讀"。若他說"請誦讀"，或保持沉默，則可以誦讀。若他拒絕，則不應誦讀。若在僧團長老未到來時已開始聽法，長老回來后無需再次請示。但誦讀者應在總結時請示或不加阻礙地繼續，即使長老已返回，情況也是如此。

Upanisinnakathāyapi saṅghattherova sāmī, tasmā tena sayaṃ vā kathetabbaṃ, añño vā bhikkhu 『『kathehī』』ti vattabbo, no ca kho uccatare āsane nisinnena. Manussānaṃ pana 『『bhaṇāhī』』ti vattuṃ vaṭṭati. Manussā attano jānanakabhikkhuṃ āpucchanti, tena theraṃ āpucchitvā kathetabbaṃ. Sace saṅghatthero 『『bhante ime pañhaṃ pucchantī』』ti puṭṭho 『『kathehī』』ti vā bhaṇati, tuṇhī vā hoti, kathetuṃ vaṭṭati. Antaraghare anumodanādīsupi eseva nayo. Sace saṅghatthero vihāre vā antaraghare vā 『『maṃ anāpucchitvāpi katheyyāsī』』ti anujānāti, laddhakappiyaṃ hoti, sabbattha vattuṃ vaṭṭati.

Sajjhāyaṃ karontenāpi thero āpucchitabboyeva. Ekaṃ āpucchitvā sajjhāyantassa aparo āgacchati, puna āpucchanakiccaṃ natthi. Sace vissamissāmīti ṭhapitassa āgacchati, puna ārabhantenāpi āpucchitabbaṃ. Saṅghatthere anāgateyeva āraddhaṃ sajjhāyantassāpi eseva nayo. Ekena saṅghattherena 『『maṃ anāpucchāpi yathāsukhaṃ sajjhāyāhī』』ti anuññāte yathāsukhaṃ sajjhāyituṃ vaṭṭati. Aññasmiṃ pana āgate taṃ āpucchitvāva sajjhāyitabbaṃ.

151.Attanā vā attānaṃ sammannitabbaṃti attanā vā attā sammannitabbo; pucchantena pana parisaṃ oloketvā sace attano upaddavo natthi, vinayo pucchitabbo.

153.Katepi okāse puggalaṃ tulayitvāti 『『atthi nu kho me ito upaddavo, natthī』』ti evaṃ upaparikkhitvā. Puramhākanti paṭhamaṃ amhākaṃ. Paṭikaccevāti paṭhamatarameva. Puggalaṃ tulayitvā okāsaṃ kātunti 『『bhūtameva nu kho āpattiṃ vadati, abhūta』』nti evaṃ upaparikkhitvā okāsaṃ kātuṃ anujānāmīti attho.

Adhammakammapaṭikkosanādikathā

154.Adhammakammaṃ vuttanayameva. Paṭikkositunti vāretuṃ. Diṭṭhimpi āvikātunti 『『adhammakammaṃ idaṃ na me khamatī』』ti evaṃ aññassa santike attano diṭṭhiṃ pakāsetuṃ. Catūhi pañcahītiādi tesaṃ anupaddavatthāya vuttaṃ. Sañcicca na sāventīti yathā na suṇanti evaṃ bhaṇissāmāti sañcicca saṇikaṃ uddisanti.

155.Therādhikanti therādhīnaṃ; therāyattaṃ bhavitunti attho. 『『Therādheyya』』ntipi pāṭho, tasmā therena sayaṃ vā uddisitabbaṃ, añño vā ajjhesitabbo. Ajjhesanavidhānañcettha dhammajjhesane vuttanayameva. So najānāti uposathaṃ vātiādīsu cātuddasikapannarasikabhedena duvidhaṃ, saṅghauposathādibhedena navavidhañca uposathaṃ na jānāti, catubbidhaṃ uposathakammaṃ na jānāti, duvidhaṃ pātimokkhaṃ na jānāti, navavidhaṃ pātimokkhuddesaṃ na jānāti. Yo tattha bhikkhu byatto paṭibaloti ettha kiñcāpi daharassāpi byattassa pātimokkho anuññāto. Atha kho ettha ayamadhippāyo. Sace therassa pañca vā cattāro vā tayo vā pātimokkhuddesā nāgacchanti; dve pana akhaṇḍā suvisadā vācuggatā honti, therāyattova pātimokkhā. Sace pana ettakampi visadaṃ kātuṃ na sakkoti, byattassa bhikkhuno āyatto hoti.

Sāmantā āvāsāti sāmantaṃ āvāsaṃ. Sajjukanti tadaheva āgamanatthāya. Navaṃ bhikkhuṃ āṇāpetunti ettha yo sakkoti uggahetuṃ, evarūpo āṇāpetabbo, na bālo.

Pakkhagaṇanādiuggahaṇānujānanakathā

156.Katimī bhanteti ettha katīnaṃ pūraṇīti katimī. Kālavatoti kālasseva; pagevāti attho.

158.Yaṃ kālaṃ saratīti ettha sāyampi 『『ajjuposatho samannāharathā』』ti ārocetuṃ vaṭṭati.

以下是完整的簡體中文翻譯： 即使在席間討論中，僧團長老也是主導者，因此應由他本人講述，或另一位比丘被告知"請講"，但不能坐在較高座位上。可以請求在場人士"請講"。人們詢問他們認識的比丘，該比丘應請示長老后再講述。若僧團長老被問及"尊者，這些人有問題"，他說"請講"，或保持沉默，則可以講述。在室內讚歎等情況下也是如此。若僧團長老在寺院或室內允許"即使未經請示也可以講"，則獲得許可，everywhere都可以說。 即使進行誦習，也必須請示長老。請示一次後誦習時，若另一人到來，無需再次請示。若暫停並打算休息，有人到來，則重新開始時需要再次請示。在僧團長老未到來時開始誦習的情況也是如此。若一位僧團長老允許"即使未經請示也可以隨意誦習"，則可以隨意誦習。但若有其他人到來，則必須請示后再誦習。 151.可以由自己任命自己：可以由自己任命自己；詢問時應察看大眾，若自身無損害，則可詢問律法。 153.即使在場所中衡量個人：如"我是否會因此遭受損害"等方式仔細考慮。"首先我們"意指最初。"特意"意指最初。衡量個人並確定場所意指仔細考慮"他是否確實說了過失"，並允許確定場所。 不正確儀式拒絕等討論 154.不正確儀式按照已說明的方式。拒絕意指阻止。闡明觀點意指在他人面前表明"這不正確的儀式我不接受"。"四或五"等是爲了避免損害。故意不宣告意指故意緩慢誦讀，使其不能聽清。 155.長老主導意指受長老控制；意指由長老決定。也有"長老權力"的說法，因此可由長老本人誦讀，或請求他人。邀請方式與法義邀請相同。不知安居儀式等，在十四日和十五日有兩種，在僧團安居等有九種，不知四種安居儀式，不知兩種波提木叉，不知九種波提木叉誦讀。在場的精通比丘可以。雖然即使年輕的精通者也被允許波提木叉。但此處意指：若長老的五、四或三次波提木叉誦讀未到來；但兩次完整清晰的誦讀由長老主導。若連這點清晰度都無法達到，則由精通比丘負責。 周邊住處意指周邊住處。當日意指爲了當日到來。命令新比丘意指可以學習的人可以被命令，不是愚蠢者。 月份計算等學習允許討論 156."尊者，多少"中，"多少"意指完成。"時間"意指時間本身；意指提前。 158.記得的時間：晚上也可以宣告"今日是安居日"。

159.Therena bhikkhunā navaṃ bhikkhuṃ āṇāpetunti etthāpi kiñci kammaṃ karonto vā sadākālameva eko vā bhāranittharaṇako vā sarabhāṇakadhammakathikādīsu aññataro vā na uposathāgārasammajjanatthaṃ āṇāpetabbo, avasesā pana vārena āṇāpetabbā. Sace āṇatto sammuñjaniṃ tāvakālikampi na labhati, sākhābhaṅgaṃ kappiyaṃ kāretvā sammajjitabbaṃ, tampi alabhantassa laddhakappiyaṃ hoti.

1. Āsanapaññāpanāṇattiyampi vuttanayeneva āṇāpetabbo. Āṇattena ca sace uposathāgāre āsanāni natthi, saṅghikāvāsatopi āharitvā paññapetvā puna āharitabbāni. Āsanesu asati kaṭasārakepi taṭṭikāyopi paññapetuṃ vaṭṭati, taṭṭikāsupi asati sākhābhaṅgāni kappiyaṃ kāretvā paññapetabbāni, kappiyakārakaṃ alabhantassa laddhakappiyaṃ hoti.

2. Padīpakaraṇepi vuttanayeneva āṇāpetabbo. Āṇāpentena ca 『『amukasmiṃ nāma okāse telaṃ vā vaṭṭi vā kapallikā vā atthi, taṃ gahetvā karohī』』ti vattabbo. Sace telādīni natthi, pariyesitabbāni, pariyesitvā alabhantassa laddhakappiyaṃ hoti. Apica kapāle aggipi jāletabbo.

Disaṃgamikādivatthukathā

163.Saṅgahetabboti 『『sādhu bhante āgatāttha, idha bhikkhā sulabhā sūpabyañjanaṃ atthi, vasatha anukkaṇṭhamānā』』ti evaṃ piyavacanena saṅgahetabbo. Punappunaṃ tathākaraṇavasena anuggahetabbo. 『『Āma vasissāmī』』ti paṭivacanadāpanena upalāpetabbo. Atha vā catūhi paccayehi saṅgahetabbo ceva anuggahetabbo ca. Piyavacanena upalāpetabbo, kaṇṇasukhaṃ ālapitabboti attho. Cuṇṇādīhi upaṭṭhāpetabbo. Āpatti dukkaṭassāti sace sakalopi saṅgho na karoti, sabbesaṃ dukkaṭaṃ. Idha neva therā na daharā muccanti, sabbehi vārena upaṭṭhāpetabbo. Attano vāre anupaṭṭhahantassa āpatti. Tena pana mahātherānaṃ pariveṇasammajjanadantakaṭṭhadānādīni na sāditabbāni. Evampi sati mahātherehi sāyaṃpātaṃ upaṭṭhānaṃ āgantabbaṃ. Tena pana tesaṃ āgamanaṃ ñatvā paṭhamataraṃ mahātherānaṃ upaṭṭhānaṃ gantabbaṃ. Sacassa saddhiṃcarā bhikkhuupaṭṭhākā atthi, 『『mayhaṃ upaṭṭhākā atthi, tumhe appossukkā viharathā』』ti vattabbaṃ. Athāpissa saddhiṃcarā natthi, tasmiṃyeva pana vihāre eko vā dve vā vattasampannā vadanti 『『mayaṃ therassa kattabbaṃ karissāma, avasesā phāsu viharantū』』ti sabbesaṃ anāpatti.

So āvāso gantabboti uposathakaraṇatthāya anvaddhamāsaṃ gantabbo. So ca kho utuvasseyeva, vassāne pana yaṃ kattabbaṃ, taṃ dassetuṃ 『『vassaṃ vasanti bālā abyattā』』tiādimāha. Tattha na bhikkhave tehi bhikkhūhi tasmiṃ āvāse vassaṃ vasitabbanti purimikāya pātimokkhuddesakena vinā na vassaṃ upagantabbaṃ. Sace so vassūpagatānaṃ pakkamati vā, vibbhamati vā, kālaṃ vā karoti, aññasmiṃ satiyeva pacchimikāya vasituṃ vaṭṭati, asati aññattha gantabbaṃ, agacchantānaṃ dukkaṭaṃ. Sace pana pacchimikāya pakkamati vā vibbhamati vā kālaṃ vā karoti, māsadvayaṃ vasitabbaṃ.

Pārisuddhidānakathā

以下是完整的簡體中文翻譯： 159.長老比丘命令新比丘：即使在進行任何儀式時，無論是常規時間、獨自一人、擔負重擔者、朗誦者、法師等，也不應命令其清掃安居室，其餘情況應輪流命令。若被命令者連臨時掃帚都無法獲得，可以請允許製作樹枝掃帚，若無法制作，則獲得許可。 160.座位鋪設命令也應按照已說明的方式命令。若被命令者在安居室無座位，可從僧團住處取來並鋪設，之後再歸還。若無座位，可使用草墊或蓆子，若無蓆子，可用樹枝掃帚鋪設，若無人可製作，則獲得許可。 161.燈具準備也應按照已說明的方式命令。命令時應說："在某處有油、燈芯或燈盞，請取來使用"。若無油等，應尋找，若找不到，則獲得許可。此外，還應在燈盤上點火。 跨區域等事項討論 163.應該團結：應以親切的語言說："尊者們好，歡迎你們來，這裡比丘食物豐富，調味品充足，請安心居住"。應通過反覆如此行為予以關懷。通過讓他們回答"是的，我將留下"來接近。或者應以四種資具予以團結和關懷。應以親切的語言交談，意指使其愉悅。應以麵粉等供養。若整個僧團不這樣做，則所有人都犯輕罪。在這裡，無論長老還是年輕比丘都不能逃脫，應該輪流供養。不在自己輪值時供養者犯罪。不應接受大長老的房間清掃、牙木等服務。即便如此，大長老也應在傍晚來供養。應首先得知他們的到來，然後先去供養大長老。若有隨行比丘侍者，可說："我有侍者，你們可以安心居住"。若無隨行者，但在同一寺院中有一兩位稱職者說："我們將為長老做必要的事，其餘人可以安心"，則無人犯罪。 應該前往該住處：爲了舉行安居儀式，每半月應前往。且應在雨季，為展示雨季應做之事，說："愚昧無知者在雨季居住"等。在此，比丘們不應在未經首席波提木叉誦讀者允許的情況下進入該住處。若首席誦讀者在雨季居住者離開、遷移或去世，在有其他人的情況下可以由後任居住，若無人，則應另往他處，未前往者犯輕罪。若後任離開、遷移或去世，應居住兩個月。 純凈授予討論

164.Kāyena viññāpetīti pārisuddhidānaṃ yena kenaci aṅgapaccaṅgena viññāpeti jānāpeti; vācaṃ pana nicchāretuṃ sakkonto vācāya viññāpeti; ubhayathā sakkonto kāyavācāhi. Saṅghena tattha gantvā uposatho kātabboti sace bahū tādisā gilānā honti, saṅghena paṭipāṭiyā ṭhatvā sabbe hatthapāse kātabbā. Sace dūre dūre honti, saṅgho nappahoti, taṃ divasaṃ uposatho na kātabbo, natveva vaggena saṅghena uposatho kātabbo.

Tattheva pakkamatīti saṅghamajjhaṃ anāgantvā tatova katthaci gacchati. Sāmaṇero paṭijānātīti 『『sāmaṇero aha』』nti evaṃ paṭijānāti; bhūtaṃyeva vā sāmaṇerabhāvaṃ āroceti, pacchā vā sāmaṇerabhūmiyaṃ tiṭṭhatīti attho. Esa nayo sabbattha.

Saṅghappatto pakkamatīti sabbantimena paricchedena uposathatthāya sannipatitānaṃ catunnaṃ bhikkhūnaṃ hatthapāsaṃ patvā pakkamati. Esa nayo sabbattha. Ettha ca ekena bahūnampi āhaṭā pārisuddhi āhaṭāva hoti. Sace pana so antarāmagge aññaṃ bhikkhuṃ disvā yesaṃ anena pārisuddhi gahitā, tesañca attano ca pārisuddhiṃ deti, tasseva pārisuddhi āgacchati, itarā pana bilāḷasaṅkhalikapārisuddhi nāma hoti. Sā na āgacchati.

Sutto na ārocetīti āgantvā supati, 『『asukena pārisuddhi dinnā』』ti na āroceti. Pārisuddhihārakassa anāpattīti ettha sace sañcicca nāroceti, dukkaṭaṃ āpajjati, pārisuddhi pana āhaṭāva hoti. Asañcicca anārocitattā panassa anāpatti, ubhinnampi ca uposatho katoyeva hoti.

Chandadānakathā

1. Chandadānepi pārisuddhidāne vuttasadisoyeva vinicchayo. Pārisuddhiṃ dentena chandampidātunti ettha sace pārisuddhimeva deti na chandaṃ, uposatho kato hoti. Yaṃ pana saṅgho aññaṃ kammaṃ karoti, taṃ akataṃ hoti. Chandameva deti na pārisuddhiṃ, bhikkhusaṅghassa uposathopi kammampi katameva hoti, chandadāyakassa pana uposatho akato hoti. Sacepi koci bhikkhu nadiyā vā sīmāya vā uposathaṃ adhiṭṭhahitvā āgacchati, 『『kato mayā uposatho』』ti acchituṃ na labhati, sāmaggī vā chando vā dātabbo.

167.Saratipi uposathaṃ napi saratīti ekadā sarati, ekadā na sarati. Atthi neva saratīti yo ekantaṃ neva sarati, tassa sammutidānakiccaṃ natthi. Anāgacchantopi kammaṃ na kopeti.

Saṅghuposathādikathā

168.So deso sammajjitvāti taṃ desaṃ sammajjitvā, upayogatthe paccattaṃ. Pānīyaṃ paribhojanīyantiādi pana uttānatthameva . Kasmā panetaṃ vuttaṃ? Uposathassa pubbakaraṇādidassanatthaṃ. Tenāhu aṭṭhakathācariyā –

『『Sammajjanī padīpo ca, udakaṃ āsanena ca;

Uposathassa etāni, pubbakaraṇanti vuccati』』.

Iti imāni cattāri 『『pubbakaraṇa』』nti akkhātāni.

『『Chandapārisuddhiutukkhānaṃ, bhikkhugaṇanā ca ovādo;

Uposathassa etāni, pubbakiccanti vuccati.

Iti imāni pañca pubbakaraṇato pacchā kattabbāni 『『pubbakicca』』nti akkhātāni.

『『Uposatho yāvatikā ca bhikkhū kammappattā,

Sabhāgāpattiyo ca na vijjanti;

Vajjanīyā ca puggalā tasmiṃ na honti,

Pattakallanti vuccati』』.

Iti imāni cattāri 『『pattakalla』』nti akkhātānīti.

Tehisaddhinti tehi āgatehi saddhiṃ etāni pubbakaraṇādīni katvā uposatho kātabbo. Ajja me uposathoti ettha sace pannaraso hoti, 『『ajja me uposatho pannaraso』』tipi adhiṭṭhātuṃ vaṭṭati. Cātuddasikepi eseva nayo.

Āpattipaṭikammavidhikathā

以下是完整的簡體中文翻譯： 164.通過身體表明：應通過任何一部分身體來表明，或通過語言能夠清楚地表明；兩者皆可通過身體和語言來表明。若在僧團中，若有許多類似的病人，應在僧團的規定下，所有人應共同承擔責任。若病人遠離，應不再進行當天的安居儀式，除非在特定情況下由僧團進行安居儀式。 應在此處離開：不進入僧團中間，隨時隨地出發。沙彌應承認：「我是沙彌」；應如實地闡明沙彌身份，或在後面停留在沙彌的地位。此種方式適用於所有情況。 應在僧團中出發：應在所有情況下為舉行安居而集結，接觸到四位比丘后出發。此種方式適用於所有情況。在這裡，即使有許多人被召集，純凈也應被視為已獲得。若在途中見到其他比丘，若與他們的純凈被接納，則應將自己的純凈給予他們，只有這時的純凈才被視為獲得，其他則被稱為被束縛的純凈。那種純凈不被視為獲得。 若未告知則不應闡明：若前來后安靜，且未告知「某人給予了純凈」，則不應告知。若純凈被保留，則犯輕罪，純凈仍被視為已獲得。若不保留則不犯輕罪，且兩者的安居儀式都應進行。 165.在給予純凈的情況下，純凈的給予也應如此判定。給予純凈者應給予意指若只給予純凈而不給予願望，安居儀式便會成立。若僧團做其他事情，則不算有效。若只給予願望而不給予純凈，僧團的安居儀式也算作已進行，但給予願望者的安居儀式則不算有效。若有比丘在河邊或邊界處宣稱「我已完成安居」，則不應被打斷，若有共識或願望則應給予。 167.即使安居也不算安居，有時算，有時不算。若完全不算安居，則無共識的責任。即使未前來也不算犯錯。 168.應清理該地：應清理該地，適用於使用目的。水和食物等應以此為基礎。為何如此說明？是爲了說明安居的前期準備。因此，註釋師們說： 「清理、燈具和水，都是安居的前期準備」。 因此這四項被稱為「前期準備」。 「給予願望和純凈，眾比丘的計算，都是安居的前期工作」。 因此這五項被稱為「前期工作」。 「安居的比丘們應當完成所有工作，若沒有所有的條件，則不應存在」。 因此這四項被稱為「具備條件」。 應與這些到來的比丘一起進行所有的前期準備，今天的安居若是具備條件的，則可說「今天的安居是具備條件的」。在十四日的情況也是如此。 應對不犯輕罪的工作進行討論。

169.Bhagavatā paññattaṃ 『『na sāpattikena uposatho kātabbo』』ti idaṃ 『『yassa siyā āpattī』』tiādivacaneneva pārisuddhidānapaññāpanena ca pārisuddhiuposathapaññāpanena ca paññattaṃ hotīti veditabbaṃ. Itthannāmaṃ āpattinti thullaccayādīsu ekissā nāmaṃ gahetvā 『『thullaccayaṃ āpattiṃ pācittiyaṃ āpatti』』nti evaṃ vattabbaṃ. Taṃ paṭidesemīti idaṃ 『『taṃ tumhamūle, taṃ tuyhamūle paṭidesemī』』ti vuttepi suvuttameva hoti. Passasīti idañca 『『passasi āvuso taṃ āpattiṃ, passatha bhante taṃ āpatti』』nti evaṃ vattabbaṃ. Āma passāmīti idaṃ pana 『『āma bhante passāmi, āma āvuso passāmī』』ti evaṃ vuttampi suvuttameva hoti. Āyatiṃ saṃvareyyāsīti ettha pana sace vuḍḍhataro 『『āyatiṃ saṃvareyyāthā』』ti vattabbo. Evaṃ vuttena pana 『『sādhu suṭṭhu saṃvarissāmī』』ti vattabbameva.

Yadā nibbematikoti ettha sace panesa nibbematiko na hoti, vatthuṃ kittetvāva desetuṃ vaṭṭatīti andhakaṭṭhakathāyaṃ vuttaṃ. Tatrāyaṃ desanāvidhi – sace meghacchanne sūriye 『『kālo nu kho no』』ti vematiko bhuñjati, tena bhikkhunā 『『ahaṃ bhante vematiko bhuñjiṃ』』, sace kālo atthi, 『『sambahulā dukkaṭā āpattiyo āpannomhi, no ce atthi, 『『sambahulā pācittiyā āpannomhī』』ti evaṃ vatthuṃ kittetvā 『『ahaṃ bhante yā tasmiṃ vatthusmiṃ sambahulā dukkaṭā vā pācittiyā vā āpattiyo āpanno, tā tumhamūle paṭidesemī』』ti vattabbaṃ. Esa nayo sabbāpattīsu.

Na bhikkhave sabhāgā āpattīti ettha yaṃ dvepi janā vikālabhojanādinā sabhāgavatthunā āpattiṃ āpajjanti, evarūpā vatthusabhāgā 『『sabhāgā』』ti vuccati. Vikālabhojanappaccayā āpannaṃ pana anatirittabhojanapaccayā āpannassa santike desetuṃ vaṭṭati. Yāpi cāyaṃ vatthusabhāgā, sāpi desitā sudesitāva. Aññaṃ pana desanapaccayā desako, paṭiggahaṇappaccayā paṭiggahako cāti ubhopi dukkaṭaṃ āpajjanti, taṃ nānāvatthukaṃ hoti, tasmā aññamaññaṃ desetuṃ vaṭṭati.

170.Sāmanto bhikkhu evamassa vacanīyoti ettha sabhāgoyeva vattabbo. Visabhāgassa hi vuccamāne bhaṇḍanakalahasaṅghabhedādīnipi honti, tasmā tassa avatvā 『『ito vuṭṭhahitvā paṭikarissāmī』』ti ābhogaṃ katvā uposatho kātabboti andhakaṭṭhakathāyaṃ vuttaṃ.

Anāpattipannarasakādikathā

1. Anāpattipannarasake – te na jāniṃsūti sīmaṃ okkantāti vā okkamantīti vāti na jāniṃsu. Athaññe āvāsikā bhikkhū āgacchantīti gāmaṃ vā araññaṃ vā kenaci karaṇīyena gantvā tesaṃ nisinnaṭṭhānaṃ āgacchanti. Vaggā samaggasaññinoti tesaṃ sīmaṃ okkantattā vaggā; sīmaṃ okkantabhāvassa ajānanato samaggasaññino.

2. Vaggāvaggasaññipannarasake – te jānantīti pabbate vā thale vā ṭhitā sīmaṃ okkante vā okkamante vā passanti. Vematikapannarasakaṃ uttānameva.

3. Kukkuccapakatapannarasake – yathā icchāya abhibhūto 『『icchāpakato』』ti vuccati, evaṃ pubbabhāge sanniṭṭhānaṃ katvāpi karaṇakkhaṇe akappiye akappiyasaññitāsaṅkhātena kukkuccena abhibhūtā 『『kukkuccapakatā』』ti veditabbā.

4. Bhedapurekkhārapannarasake – akusalabalavatāya thullaccayaṃ vuttaṃ.

Sīmokkantikapeyyālakathā

以下是完整的簡體中文翻譯： 169.世尊制定"不應由有過失者舉行安居"，應該理解為通過"誰可能有過失"等言語，以及通過給予純凈和安居的安排而制定。在嚴重過失等情況下，應取一個名稱，如"嚴重過失"、"波逸提罪"等方式說話。"我懺悔此"意指即使說"我在你們面前懺悔"，也同樣表達得很好。"你看"也應該說"請看這個過失"等。"是的，我看到"也應該說"是的，尊者，我看到"等。對於"今後應該約束"，若對方年長，則應說"今後你們應該約束"。被這樣告知后，應該說"好的，尊者，我將非常謹慎"。 當沒有疑慮時：若沒有疑慮，應該直接陳述事實並懺悔。此處懺悔方式是：若在云遮蔽陽光時有疑慮而用餐，該比丘應說"尊者，我在有疑慮時用餐"。若確實是用餐時間，則說"我犯了多次輕罪"；若不是，則說"我犯了多次波逸提罪"。應該陳述事實，然後說"尊者，我在此事上犯的多次輕罪或波逸提罪，在你們面前懺悔"。這種方式適用於所有過失。 "比丘們，沒有類似的過失"：兩人因非時用餐等類似情況犯過失，這種類似情況被稱為"類似過失"。因非時用餐而犯的過失可以在未超量用餐的人面前懺悔。這種類似情況已經很好地被懺悔。因懺悔而犯過失的懺悔者和接受懺悔者都犯輕罪，因為是不同情況，所以可以相互懺悔。 170.附近的比丘應該這樣說：只能對類似情況說話。若對不同情況說話，可能會引起爭吵和分裂，因此不應對他說話，而應該默默地考慮"我將從此退出並改正"，然後進行安居。 無過失十五日等討論 172.無過失十五日：他們不知道進入界限或正在進入界限。然後其他住處的比丘到來，或為某事前往村莊或森林，然後來到他們坐的地方。因為他們進入界限，所以被稱為分裂；因為不知道進入界限，所以被認為是和諧的。 173.分裂與和諧十五日：他們站在山上或平地，看到進入或正在進入界限。模糊不清的十五日情況很明確。 175.猶豫造成的十五日：如同被慾望征服被稱為"被慾望征服"，同樣在之前已經決定，但在行動時因不確定是否合適而被猶豫征服，被稱為"被猶豫征服"。 176.分裂前提十五日：因不善力量而說是嚴重過失。 進入界限等省略討論

1. Āvāsikenaāgantukapeyyāle – yathā purime āvāsikenaāvāsikapeyyāle 『『te na jānanti athaññe āvāsikā』』tiādi vuttaṃ, evaṃ 『『te na jānanti athaññe āgantukā』』tiādinā nayena sabbaṃ veditabbaṃ. Āgantukenaāvāsikapeyyāle pana – yathā purimapeyyāle 『『āvāsikā bhikkhū sannipatantī』』ti āgataṃ, evaṃ 『『āgantukā bhikkhū sannipatantī』』ti ānetabbaṃ . Āgantukenaāgantukapeyyāle pana – ubhayapadesu āgantukavasena yojetabboti.

178.Āvāsikānaṃ bhikkhūnaṃ cātuddaso hoti, āgantukānaṃ pannarasoti ettha yesaṃ pannaraso, te tiroraṭṭhato vā āgatā, atītaṃ vā uposathaṃ cātuddasikaṃ akaṃsūti veditabbā. Āvāsikānaṃ anuvattitabbanti āvāsikehi 『『ajjuposatho cātuddaso』』ti pubbakicce kariyamāne anuvattitabbaṃ, na paṭikkositabbaṃ. Na akāmā dātabbāti na anicchāya dātabbā.

Liṅgādidassanakathā

179.Āvāsikākāranti āvāsikānaṃ ākāraṃ. Esa nayo sabbattha. Ākāro nāma yena tesaṃ vattasampannā vā na vāti ācārasaṇṭhānaṃ gayhati. Liṅgaṃ nāma yaṃ te tattha tattha līne gamayati; adissamānepi jānāpetīti attho. Nimittaṃ nāma yaṃ disvā te atthīti ñāyanti. Uddeso nāma yena te evarūpaparikkhārāti uddisanti; apadesaṃ labhantīti attho. Sabbametaṃ supaññattamañcapīṭhādīnañceva padasaddādīnañca adhivacanaṃ, yathāyogaṃ pana yojetabbaṃ. Āgantukākārādīsupi eseva nayo. Tattha aññātakanti aññesaṃ santakaṃ. Pādānaṃ dhotaṃ udakanissekanti pādānaṃ dhotānaṃ udakanissekaṃ. Bahuvacanassa ekavacanaṃ veditabbaṃ. 『『Pādānaṃ dhotaudakanisseka』』nti vā pāṭho; pādānaṃ dhovanaudakanissekanti attho.

1. Nānāsaṃvāsakādivatthūsu – samānasaṃvāsakadiṭṭhinti 『『samānasaṃvāsakā ete』』ti diṭṭhiṃ. Na pucchantīti tesaṃ laddhiṃ na pucchanti; apucchitvāva vattapaṭivattiṃ katvā ekato uposathaṃ karonti. Nābhivitarantīti nānāsaṃvāsakabhāvaṃ maddituṃ abhibhavituṃ na sakkonti; taṃ diṭṭhiṃ na nissajjāpentīti attho.

Nagantabbagantabbavārakathā

181.Sabhikkhukā āvāsāti yasmiṃ āvāse uposathakārakā bhikkhū atthi, tamhā āvāsā yaṃ na sakkoti tadaheva āgantuṃ , so āvāso uposathaṃ akatvā na gantabbo. Aññatra saṅghenāti saṅghappahonakehi bhikkhūhi vinā. Aññatra antarāyāti pubbe vuttaṃ dasavidhaṃ antarāyaṃ vinā. Sabbantimena pana paricchedena attacatutthena antarāye vā sati gantuṃ vaṭṭati. Anāvāsoti navakammasālādiko yo koci padeso. Yathā ca āvāsādayo na gantabbā; evaṃ sace vihāre uposathaṃ karonti, uposathādhiṭṭhānatthaṃ sīmāpi nadīpi na gantabbā. Sace panettha koci bhikkhu hoti, tassa santikaṃ gantuṃ vaṭṭati. Vissaṭṭhauposathāpi āvāsā gantuṃ vaṭṭati; evaṃ gato adhiṭṭhātumpi labhati. Āraññakenāpi bhikkhunā uposathadivase gāme piṇḍāya caritvā attano vihārameva āgantabbaṃ. Sace aññaṃ vihāraṃ okkamati, tattha uposathaṃ katvāva āgantabbaṃ, akatvā na vaṭṭati.

182.Yaṃ jaññā sakkomi ajjeva gantunti yaṃ jāneyya ajjeva tattha gantuṃ sakkomīti; evarūpo āvāso gantabbo. Tattha bhikkhūhi saddhiṃ uposathaṃ karontenāpi hi iminā neva uposathantarāyo kato bhavissatīti.

Vajjanīyapuggalasandassanakathā

以下是完整的簡體中文翻譯： 177.住處比丘與來訪比丘省略：如同之前住處比丘與住處比丘的省略中說"他們不知道，然後其他住處比丘"等，同樣應理解為"他們不知道，然後其他來訪比丘"等。對於來訪比丘與住處比丘的省略，應按照之前省略中"住處比丘集會"的方式引入"來訪比丘集會"。對於來訪比丘與來訪比丘的省略，則應在兩種情況下按來訪比丘的方式連線。 178.住處比丘是十四日，來訪比丘是十五日：對於十五日的比丘，應理解為他們來自其他國家，或已經舉行了之前的十四日安居。住處比丘應該遵從：當住處比丘進行前期準備時說"今天是十四日安居"，不應拒絕。不應不情願地給予：不應違背意願給予。 外貌等顯示討論 179.住處比丘的特徵：住處比丘的特徵。這種方式適用於所有情況。特徵即他們是否稱職的行為和姿態。標記即引導他們隱藏的東西；意即即使不可見也能識別。徵兆即通過看到他們的存在而得知。指示即通過什麼樣的隨身物品來指示；意即獲得部分說明。所有這些都是針對椅子、座位等以及語言詞彙的說明，應根據適當情況連線。來訪比丘的特徵等也是如此。在那裡，非自有的意指屬於他人的。腳的清洗水即清洗腳的水。應理解複數轉為單數。也可讀作"腳的清洗水"；意即腳的清洗水。 180.不同共住等事項：共同共住的觀點即"這些是共同共住的"觀點。不詢問：不詢問他們的主張；不詢問就根據慣例一起舉行安居。不超越：不能壓制不同共住的狀態；意即不放棄那個觀點。 不應去的地方討論 181.有比丘的住處：在有舉行安居比丘的住處，若當天無法到達，則不應去那個住處。除非有僧團：除了僧團能夠承擔的比丘。除非有障礙：除了之前提到的十種障礙。最後可以四人一組在有障礙的情況下前往。非住處：如新建工棚等任何地方。就像不應去住處一樣，若在寺院舉行安居，則不應爲了安居而去界限或河流。但若有比丘在那裡，可以去他那裡。即使安居已經分散，也可以去住處；如此去的人也可以決定。林居比丘在安居日在村中托缽后，應返回自己的寺院。若進入另一個寺院，則應在那裡舉行安居后再來，不然不可以。 182.若知道今天可以去：若知道今天可以去那裡。這樣的住處應該去。與比丘一起舉行安居時，不會對安居造成障礙。 應避免的人顯示討論

183.Bhikkhuniyā nisinnaparisāyātiādīsu hatthapāsupagamanameva pamāṇaṃ. Aññatra avuṭṭhitāya parisāyāti idañhi pārivāsiyapārisuddhidānaṃ nāma parisāya vuṭṭhitakālato paṭṭhāya na vaṭṭati, avuṭṭhitāya pana vaṭṭati. Tenāha – 『『aññatra avuṭṭhitāya parisāyā』』ti. Tassa lakkhaṇaṃ bhikkhunivibhaṅge parivāsiyachandadānavaṇṇanato gahetabbaṃ. Anuposatheti cātuddasiko ca pannarasiko cāti ime dve uposathe ṭhapetvā aññasmiṃ divase. Aññatra saṅghasāmaggiyāti yā kosambakabhikkhūnaṃ viya bhinne saṅghe puna saṅghasāmaggī kariyati, tathārūpiṃ saṅghasāmaggiṃ ṭhapetvā . Tadā ca 『『suṇātu me bhante saṅgho ajjuposatho sāmaggī』』ti vatvā kātabbo. Ye pana kismiñcideva appamattake uposathaṃ ṭhapetvā puna samaggā honti, tehi uposatheyeva kātabboti.

Uposathakkhandhakavaṇṇanā niṭṭhitā.

1. Vassūpanāyikakkhandhakaṃ

Vassūpanāyikānujānanakathā

1. Vassūpanāyikakkhandhake – apaññattoti ananuññāto asaṃvihito vā. Te idha bhikkhūti te bhikkhū, idhasaddo nipātamatto. Saṅghātaṃ āpādentāti vināsaṃ āpādentā. Saṅkasāyissantīti appossukkā nibaddhavāsaṃ vasissanti. Sakuntakāti sakuṇā. Vassāne vassaṃ upagantunti vassānanāmake temāse vassaṃ upagantabbanti attho. Kati nu kho vassūpanāyikāti kati nu kho vassūpagamanāni. Aparajjugatāyāti ettha aparajjugatāya assāti aparajjugatā, tassā aparajjugatāya; atikkantāya aparasmiṃ divaseti attho. Dutiyanayepi māso gatāya assāti māsagatā, tassā māsagatāya; atikkantāya māse paripuṇṇeti attho. Tasmā āsāḷhīpuṇṇamāya anantare pāṭipadadivase, āsāḷhīpuṇṇamito vā aparāya puṇṇamāya anantare pāṭipadadivaseyeva vihāraṃ paṭijaggitvā pānīyaṃ paribhojanīyaṃ upaṭṭhapetvā sabbaṃ cetiyavandanādisāmīcikammaṃ niṭṭhāpetvā 『『imasmiṃ vihāre imaṃ temāsaṃ vassaṃ upemī』』ti sakiṃ vā dvattikkhattuṃ vā vācaṃ nicchāretvā vassaṃ upagantabbaṃ.

Vācaṃ nicchāretvā vassaṃ upagantabbaṃ.

Vassānecārikāpaṭikkhepādikathā

185-6.Yo pakkameyyāti ettha anapekkhagamanena vā aññattha aruṇaṃ uṭṭhāpanena vā āpatti veditabbā. Yo atikkameyyāti ettha vihāragaṇanāya āpattiyo veditabbā. Sace hi taṃ divasaṃ vihārasatassa upacāraṃ okkamitvā atikkamati, sataṃ āpattiyo. Sace pana vihārūpacāraṃ atikkamitvā aññassa vihārassa upacāraṃ anokkamitvāva nivattati, ekā eva āpatti. Kenaci antarāyena purimikaṃ anupagatena pacchimikā upagantabbā.

Vassaṃukkaḍḍhitukāmoti vassanāmakaṃ paṭhamamāsaṃ ukkaḍḍhitukāmo, sāvaṇamāsaṃ akatvā puna āsāḷhīmāsameva kattukāmoti attho. Āgame juṇheti āgame māseti attho. Anujānāmi bhikkhave rājūnaṃ anuvattitunti ettha vassukkaḍḍhane bhikkhūnaṃ kāci parihāni nāma natthīti anuvattituṃ anuññātaṃ, tasmā aññasmimpi dhammike kamme anuvattitabbaṃ. Adhammike pana na kassaci anuvattitabbaṃ.

Sattāhakaraṇīyānujānanakathā

187-

以下是完整的簡體中文翻譯： 183.比丘尼坐的集會等情況：僅以手能觸及的距離為標準。除了未離開的集會：這是關於補充純凈的給予，從集會離開時起不再有效，但在未離開時有效。因此說"除了未離開的集會"。其特徵應從比丘尼分別中的補充給予願望的描述中獲取。非安居日：除了十四日和十五日的兩種安居日的其他日子。除了僧團和諧：如同在瞻波比丘中僧團分裂后再次建立和諧，排除這種僧團和諧。那時應說："請僧團聽我說，今天的安居是和諧的"。若在任何微小事情上暫停安居后又重新和諧，則應在安居中進行。 安居章節註釋結束。 3. 雨季入口章節 雨季入口允許討論 184. 雨季入口章節 - 未制定：未被允許或未被安排。這裡的比丘：指這些比丘，"這裡"只是一個語氣詞。導致僧團毀滅：導致毀滅。將變得冷淡：將安靜地居住。如鳥：如同鳥。在雨季進入雨季：意指在名為雨季的三個月進入雨季。有多少雨季入口：有多少雨季進入方式。在上一個月過去後：意指上一個月過去後，在上一個月之後。在第二種方式中，一個月過去後，意指月份完整過去。因此，在阿沙陀滿月之後的第一天，或阿沙陀滿月之後的下一個滿月之前的第一天，應該照料寺院，準備飲水和使用水，完成所有朝拜聖物等適當工作，然後說"我將在這個寺院度過這三個月的雨季"，一次或二三次地說出聲音，然後進入雨季。 說出聲音進入雨季。 雨季遊行拒絕等討論 185-186. 誰可能離開：在這裡，應該瞭解通過不期望離開或在其他地方升起黎明而犯的過失。誰可能超過：在這裡，應該瞭解寺院計數的過失。若在那天進入寺院範圍並超過，則有一百次過失。若超過寺院範圍而不進入另一個寺院範圍就返回，則只有一次過失。若有任何障礙，未到達前一個地方的，應該到達后一個地方。 想要拖延雨季：想要拖延以雨季命名的第一個月，不做沙伐那月，再次想要僅做阿沙陀月。在經典中是月份的意思。允許比丘遵從國王：在拖延雨季時，比丘沒有任何損失，因此被允許遵從，因此在任何正法的事務中都應該遵從。但在非法事務中不應該遵從任何人。 七日應做事允許討論 187-

1. Sattāhakaraṇīyesu – sattāhakaraṇīyena gantunti sattāhabbhantare yaṃ kattabbaṃ taṃ sattāhakaraṇīyaṃ, tena sattāhakaraṇīyena karaṇabhūtena gantuṃ anujānāmīti attho. Pahite gantunti imehi sattahi bhikkhuādīhi dūte pahiteyeva gantuṃ anujānāmīti attho. Sattāhaṃ sannivatto kātabboti sattāheyeva sannivattitabbo, aṭṭhamo aruṇo tattheva na uṭṭhāpetabboti attho.

Bhikkhunisaṅghaṃ uddissāti ito paṭṭhāya vaccakuṭi jantāgharaṃ jantāgharasālāti imāni tīṇi parihīnāni.

189.Udositādīni udositasikkhāpadādīsu vuttāneva. Rasavatīti bhattagehaṃ vuccati. Vāreyyaṃ sañcarittasikkhāpade vuttameva. Purāyaṃ suttanto palujjatīti yāva ayaṃ suttanto na palujjati, yāva ayaṃ suttanto na vinassati. Aññataraṃ vā panassa kiccaṃ hoti karaṇīyaṃ vāti etena parisaṅkhataṃ yaṃkiñci karaṇīyaṃ saṅgahitaṃ hoti. Sabbattha ca 『『icchāmi dānañca dātuṃ dhammañca sotuṃ bhikkhū ca passitu』』nti imināva kappiyavacanena pesite gantabbaṃ, etesaṃ vā vevacanena. Peyyālakkamo pana evaṃ veditabbo, yathā 『『upāsakena saṅghaṃ uddissa vihārādayo kārāpitā honti, sambahule bhikkhū uddissa, ekaṃ bhikkhuṃ uddissa, bhikkhunisaṅghaṃ uddissa, sambahulā bhikkhuniyo, ekaṃ bhikkhuniṃ, sambahulā sikkhamānāyo, ekaṃ sikkhamānaṃ, sambahule sāmaṇere, ekaṃ sāmaṇeraṃ, sambahulā sāmaṇeriyo, ekaṃ sāmaṇeriṃ uddissa attano atthāya nivesanaṃ kārāpitaṃ hotī』』ti vuttaṃ; evameva 『『upāsikāya, bhikkhunā, bhikkhuniyā, sikkhamānāya, sāmaṇerena, sāmaṇeriyā saṅghaṃ uddissā』』ti sabbaṃ vattabbaṃ. Etesu sattappakāresu karaṇīyesu pahite gantabbaṃ.

Pañcannaṃappahitepianujānanakathā

193.Pañcannaṃsattāhakaraṇīyenāti etesaṃ bhikkhuādīnaṃ sahadhammikānaṃ 『『gilānabhattaṃ vā gilānupaṭṭhākabhattaṃ vā bhesajjaṃ vā pariyesissāmi , pucchissāmi vā, upaṭṭhahissāmi vā』』ti evamādinā parato vitthāretvā dassitena kāraṇena appahitepi gantabbaṃ, pageva pahite. Bhikkhu gilāno hoti, anabhirati uppannā hoti, kukkuccaṃ uppannaṃ hoti, diṭṭhigataṃ uppannaṃ hoti, garudhammaṃ ajjhāpanno hoti parivāsāraho, mūlāya paṭikassanāraho hoti, mānattāraho, abbhānāraho, saṅgho kammaṃ kattukāmo hoti, kataṃ vā saṅghena kammaṃ hotīti etehi dasahi kāraṇehi bhikkhussa santikaṃ gantabbaṃ. Bhikkhuniyā santikaṃ navahi kāraṇehi gantabbaṃ, sikkhamānāya santikaṃ chahi – ādito catūhi, sikkhā kuppitā hoti, upasampajjitukāmā hotīti. Sāmaṇerassāpi chahi – ādito catūhi, vassaṃ pucchitukāmo upasampajjitukāmo hotīti. Sāmaṇeriyā upasampadaṃ apanetvā sikkhāpadaṃ dātukāmo hotīti iminā saddhiṃ pañcahi. Parato mātāpitūnaṃ anuññātaṭṭhānepi eseva nayo. Andhakaṭṭhakathāyaṃ pana 『『ye mātāpitūnaṃ upaṭṭhākā ñātakā vā aññātakā vā tesampi appahite gantuṃ vaṭṭatī』』ti vuttaṃ, taṃ neva aṭṭhakathāyaṃ, na pāḷiyā vuttaṃ, tasmā na gahetabbaṃ.

Pahiteyevaanujānanakathā

以下是完整的簡體中文翻譯： 188. 在七日應做事中 - 通過七日應做事前往：指在七天間應該做的事為七日應做事，意指允許通過這個七日應做事前往。被派遣前往：指允許通過這七個比丘等使者被派遣前往。應在七天內返回：應在七天內返回，第八天的黎明不應在那裡升起。 關於比丘尼僧團：從此開始，廁所、澡堂、澡堂房間這三個部分被刪減。 189. 優陀夷等：如優陀夷學處等中已說。飯堂：指飯廳。在行為學處中已說。這部經典不會毀壞：只要這部經典不毀壞，不會滅亡。或有某些應做之事：通過這一點，任何應做之事都被包含。在所有情況下，都應通過"我希望佈施、聽法、見比丘"這種允許的言語被派遣，或通過他們的同義詞。省略方式應這樣理解：如"居士為僧團準備寺院等，為多位比丘、一位比丘、比丘尼僧團、多位比丘尼、一位比丘尼、多位學習尼、一位學習尼、多位沙彌、一位沙彌為自己的利益準備住所"。同樣地，"為居士、比丘、比丘尼、學習尼、沙彌、沙彌尼的僧團"等都應說。在這七種情況的應做事中被派遣。 關於五人未被派遣的允許 193. 對於五人的七日應做事：對於這些比丘等同法者，"我將尋找病人食物、照顧病人的食物或藥物，或詢問、照顧"等，通過後面詳細說明的原因，即使未被派遣也可前往，何況被派遣。比丘生病、產生厭倦、產生猶豫、產生見解、犯重法、應接受暫住、應被召回根本、應受懲戒、應被赦免、僧團想要行事或僧團已行事，這十種原因可以去比丘處。對於比丘尼，有九種原因；對於學習尼，有六種原因 - 最初四種，學處動搖，想要受具足戒。對於沙彌，有六種原因 - 最初四種，想要詢問雨季，想要受具足戒。對於沙彌尼，除去受具足戒，想要給予學處。之後在父母允許的地方也是如此。在《安達迦注》中說"即使是未被派遣的父母侍者，無論是親戚還是非親戚，都可以前往"，但這既不在註釋中，也不在巴利文中說，因此不應接受。 關於被派遣的允許

199.Bhikkhugatikoti ekasmiṃ vihāre bhikkhūhi saddhiṃ vasanakapuriso. Undriyatīti palujjati. Bhaṇḍaṃ chedāpitanti dabbasambhārabhaṇḍaṃ chedāpitaṃ. Āvahāpeyyunti āharāpeyyuṃ. Dajjāhanti dajje ahaṃ. Saṅghakaraṇīyenāti ettha yaṃkiñci uposathāgārādīsu senāsanesu cetiyachattavedikādīsu vā kattabbaṃ, antamaso bhikkhuno puggalikasenāsanampi, sabbaṃ saṅghakaraṇīyameva. Tasmā tassa nipphādanatthaṃ dabbasambhārādīni vā āharituṃ vaḍḍhakīppabhutīnaṃ bhattavetanādīni vā dāpetuṃ gantabbaṃ.

Ayaṃ panettha pāḷimuttakaratticchedavinicchayo – dhammasavanatthāya animantitena gantuṃ na vaṭṭati. Sace ekasmiṃ mahāvāse paṭhamaṃyeva katikā katā hoti – 『『asukadivasaṃ nāma sannipatitabba』』nti , nimantitoyeva nāma hoti, gantuṃ vaṭṭati. 『『Bhaṇḍakaṃ dhovissāmī』』ti gantuṃ na vaṭṭati. Sace pana ācariyupajjhāyā pahiṇanti, vaṭṭati. Nātidūre vihāro hoti, tattha gantvā ajjeva āgamissāmīti sampāpuṇituṃ na sakkoti, vaṭṭati. Uddesaparipucchādīnaṃ atthāyapi gantuṃ na vaṭṭati. 『『Ācariyaṃ passissāmī』』ti pana gantuṃ labhati. Sace pana naṃ ācariyo 『『ajja mā gacchā』』ti vadati, vaṭṭati. Upaṭṭhākakulaṃ vā ñātikulaṃ vā dassanāya gantuṃ na labhatīti.

Antarāyeanāpattivassacchedakathā

201.Yena gāmo tena gantuntiādīsu sace gāmo avidūraṃ gato hoti, tattha piṇḍāya caritvā vihārameva āgantvā vasitabbaṃ. Sace dūraṃ gato, sattāhavārena aruṇo uṭṭhāpetabbo. Na sakkā ce hoti, tatreva sabhāgaṭṭhāne vasitabbaṃ. Sace manussā yathāpavattāni salākabhattādīni denti, 『『na mayaṃ tasmiṃ vihāre vasimhā』』ti vattabbā. 『『Mayaṃ vihārassa vā pāsādassa vā na dema, tumhākaṃ dema, yattha katthaci vasitvā bhuñjathā』』ti vutte pana yathāsukhaṃ bhuñjitabbaṃ, tesaṃyeva taṃ pāpuṇāti. 『『Tumhākaṃ vasanaṭṭhāne pāpuṇāpetvā bhuñjathā』』ti vutte pana yattha vasanti, tattha netvā vassaggena pāpuṇāpetvā bhuñjitabbaṃ.

Sace pavāritakāle vassāvāsikaṃ denti, yadi sattāhavārena aruṇaṃ uṭṭhāpayiṃsu, gahetabbaṃ. Chinnavassehi pana 『『na mayaṃ tattha vasimha, chinnavassā maya』』nti vattabbaṃ. Yadi 『『yesaṃ amhākaṃ senāsanaṃ pāpitaṃ, te gaṇhantū』』ti vadanti, gahetabbaṃ. Yaṃ pana vihāre upanikkhittakaṃ mā vinassīti idha āhaṭaṃ cīvarādivebhaṅgiyabhaṇḍaṃ, taṃ tattheva gantvā apaloketvā bhājetabbaṃ. 『『Ito ayyānaṃ cattāro paccaye dethā』』ti kappiyakārakānaṃ dinne khettavatthuādike tatruppādepi eseva nayo. Saṅghikañhi vebhaṅgiyabhaṇḍaṃ antovihāre vā bahisīmāya vā hotu, bahisīmāya ṭhitānaṃ apaloketvā bhājetuṃ na vaṭṭati. Ubhayattha ṭhitampi pana antosīmāya ṭhitānaṃ apaloketvā bhājetuṃ vaṭṭatiyeva.

Saṅghabhedeanāpattivassacchedakathā

202.Saṅghobhinnoti ettha bhinne saṅghe gantvā karaṇīyaṃ natthi, yo pana 『『bhijjissatī』』ti āsaṅkito, taṃ sandhāya 『『bhinno』』ti vuttaṃ. Sambahulāhi bhikkhunīhi saṅgho bhinnoti ettha na bhikkhunīhi saṅgho bhinnoti daṭṭhabbo. Vuttañhetaṃ 『『na kho upāli bhikkhunī saṅghaṃ bhindatī』』ti. Etā pana nissāya anubalaṃ katvā yaṃ saṅghaṃ 『『bhikkhū bhindeyyu』』nti āsaṅkā hoti, taṃ sandhāyetaṃ vuttaṃ.

Vajādīsuvassūpagamanakathā

以下是完整的簡體中文翻譯： 199.比丘的行動：在一個寺院中與比丘一起居住的人。崩潰：瓦解。切斷物品：切斷物資用品。運送：運來。我將給予：我給予。關於僧團事務：在這裡，無論是在安居室等住處，還是在聖物傘蓋等處，甚至包括比丘個人住處，都是僧團事務。因此，爲了完成這些，可以前往運送物資用品，或支付木匠等人的飯食工資。 這裡是關於夜間切斷的巴利文獨立裁決 - 爲了聽法，不允許未被邀請前往。若在一個大住處首次做了約定 - "某日應集會"，則被邀請者可以前往。"我將洗滌物品"不允許前往。若是老師或導師派遣，則可以。寺院不太遠，去那裡並當天返回是可以的。不允許爲了誦經詢問等目的前往。可以爲了"拜訪老師"而前往。若老師說"今天不要去"，則不可以。不允許前往看護施主家或親屬家。 障礙無犯與雨季切斷討論 201.應該按照村莊前往等：若村莊不太遠，在那裡托缽后返回寺院居住。若距離遙遠，應在七天期間升起黎明。若不可能，應在類似地方居住。若人們按照慣例給予佈施食物，應說"我們沒有在那個寺院居住"。若說"我們不給寺院或宮殿，給你們，無論在何處居住和用餐"，則可以隨意用餐，這歸屬於他們。若說"在你們居住的地方獲得並用餐"，則應帶到他們居住處，通過雨季獲得並用餐。 若在佈施期間給予雨季住處，若在七天期間升起黎明，則可接受。對於已結束雨季者，應說"我們沒有在那裡居住，我們已結束雨季"。若說"讓那些獲得我們住處的人接受"，則可接受。關於寺院存放的物品不要損壞：這裡帶來的衣物等可分配物品，應去那裡徵得同意後分配。若施主給予"從這裡給聖者四資具"，在田地等處也是如此。僧團的可分配物品，無論在寺院內或界限外，站在界限外的人不得未經同意分配。但站在兩處的，經界限內人同意分配是可以的。 僧團分裂無犯與雨季切斷討論 202.僧團分裂：在分裂的僧團中前往沒有意義。誰擔心將要分裂，這裡說的"分裂"指的是這種情況。多位比丘尼導致僧團分裂：不應理解為比丘尼分裂僧團。因為已說過"烏波離，比丘尼不分裂僧團"。這是指依靠她們而產生比丘可能分裂僧團的擔憂。 關於伐等處的雨季進入討論

203.Vajoti gopālakānaṃ nivāsaṭṭhānaṃ. Yena vajoti ettha vajena saddhiṃ gatassa vassacchede anāpatti.

Upakaṭṭhāyāti āsannāya. Satthe vassaṃ upagantunti ettha vassūpanāyikadivase tena bhikkhunā upāsakā vattabbā 『『kuṭikā laddhuṃ vaṭṭatī』』ti. Sace karitvā denti, tattha pavisitvā 『『idha vassaṃ upemī』』ti tikkhattuṃ vattabbaṃ. No ce denti, sālāsaṅkhepena ṭhitasakaṭassa heṭṭhā upagantabbaṃ. Tampi alabhantena ālayo kātabbo. Satthe pana vassaṃ upagantuṃ na vaṭṭati. Ālayo nāma 『『idha vassaṃ vasissāmī』』ti cittuppādamattaṃ. Sace maggappaṭipanneyeva satthe pavāraṇadivaso hoti, tattheva pavāretabbaṃ. Atha sattho antovasseyeva bhikkhunā patthitaṭṭhānaṃ patvā atikkamati, patthitaṭṭhāne vasitvā tattha bhikkhūhi saddhiṃ pavāretabbaṃ. Athāpi sattho antovasseyeva antarā ekasmiṃ gāme tiṭṭhati vā vippakirati vā, tasmiṃyeva gāme bhikkhūhi saddhiṃ vasitvā pavāretabbaṃ, apavāretvā tato paraṃ gantuṃ na vaṭṭati.

Nāvāyaṃ vassaṃ upagacchantenāpi kuṭiyaṃyeva upagantabbaṃ. Pariyesitvā alabhantena ālayo kātabbo. Sace antotemāsaṃ nāvā samuddeyeva hoti, tattheva pavāretabbaṃ. Atha nāvā kūlaṃ labhati, ayañca parato gantukāmo hoti, gantuṃ na vaṭṭati. Nāvāya laddhagāmeyeva vasitvā bhikkhūhi saddhiṃ pavāretabbaṃ. Sacepi nāvā anutīrameva aññattha gacchati, bhikkhu ca paṭhamaṃ laddhagāmeyeva vasitukāmo, nāvā gacchatu bhikkhunā tattheva vasitvā bhikkhūhi saddhiṃ pavāretabbaṃ .

Iti vaje satthe nāvāyanti tīsu ṭhānesu natthi vassacchede āpatti, pavāretuñca labhati. Purimesu pana 『『vāḷehi ubbāḷhā hontī』』tiādīsu saṅghabhedapariyantesu vatthūsu kevalaṃ anāpatti hoti, pavāretuṃ pana na labhati.

204.Na bhikkhave rukkhasusireti ettha suddhe rukkhasusireyeva na vaṭṭati; mahantassa pana rukkhasusirassa anto padaracchadanaṃ kuṭikaṃ katvā pavisanadvāraṃ yojetvā upagantuṃ vaṭṭati. Rūkkhaṃ chinditvā khāṇukamatthake padaracchadanaṃ kuṭikaṃ katvāpi vaṭṭatiyeva. Rukkhaviṭabhiyāti etthāpi suddhe viṭapamatte na vaṭṭati. Mahāviṭape pana aṭṭakaṃ bandhitvā tattha padaracchadanaṃ kuṭikaṃ katvā upagantabbaṃ. Asenāsanikenāti yassa pañcannaṃ chadanānaṃ aññatarena channaṃ yojitadvārabandhanaṃ senāsanaṃ natthi, tena na upagantabbaṃ. Na bhikkhave chavakuṭikāyanti chavakuṭikā nāma ṭaṅkitamañcādibhedā kuṭi, tattha upagantuṃ na vaṭṭati. Susāne pana aññaṃ kuṭikaṃ katvā upagantuṃ vaṭṭati. Na bhikkhave chatteti etthāpi catūsu thambhesu chattaṃ ṭhapetvā āvaraṇaṃ katvā dvāraṃ yojetvā upagantuṃ vaṭṭati, chattakuṭikā nāmesā hoti. Cāṭiyāti etthāpi mahantena kapallena chatte vuttanayena kuṭiṃ katvā upagantuṃ vaṭṭati.

Adhammikakatikādikathā

205.Evarūpā katikāti ettha aññāpi yā īdisī adhammikā katikā hoti, sā na kātabbāti attho. Tassā lakkhaṇaṃ mahāvibhaṅge vuttaṃ.

207-

以下是完整的簡體中文翻譯： 203.伐處：牧羊人的居住地。與伐一起前往：在這裡，與伐一起前往時，無雨季切斷過失。 靠近：接近。在車隊中進入雨季：在雨季入口日，該比丘應對居士說"可以獲得小屋"。若他們製作並給予，則進入並說"我在此進入雨季"三次。若不給予，應在車棚遮蔽下進入。若無法獲得，應做住處。但不允許在車隊中進入雨季。住處的意思是僅僅產生"我將在此居住雨季"的想法。若在路上行進時恰逢佈施日，應在那裡佈施。若車隊在雨季內超過比丘期望的地方，應在期望地方居住並與比丘一起佈施。若車隊在雨季內在某個村莊停留或分散，應在該村莊與比丘一起居住並佈施，未佈施不得繼續前行。 在船上進入雨季時也應進入小屋。若無法找到，應做住處。若船在三個月內在海上，應在那裡佈施。若船靠岸，且此人想繼續前行，則不允許。應在船停靠的村莊與比丘一起佈施。即使船未靠岸而去往其他地方，比丘想在首先停靠的村莊居住，船可以前行，比丘應在那裡居住並與比丘一起佈施。 因此在伐、車隊、船三處無雨季切斷過失，且可以佈施。但在先前"被野獸攻擊"等僧團分裂邊界情況中，僅無過失，但不能佈施。 204.比丘們，不在樹洞：在此，僅在純凈的樹洞中不允許。但在大樹洞內製作有屋頂的小屋，並設定入口是允許的。即使砍樹在樹樁頂部製作有屋頂的小屋也是允許的。在樹枝處：在這裡，僅在普通樹枝處不允許。但在大樹枝上綁架，製作有屋頂的小屋是可以的。非住處者：沒有用五種遮蔽物中任何一種遮蓋、有門窗的住處，不應進入。比丘們，不在屍體小屋：屍體小屋指刻有床等的小屋，不允許進入。但在墳場製作另一個小屋是允許的。比丘們，不在傘蓋：在四根柱子上設定傘蓋，做遮蔽，設定門是允許的，這稱為傘蓋小屋。在陶罐處：用大蓋子製作小屋也是允許的。 非法協議等討論 205.這樣的協議：這裡指任何類似的非法協議，不應制定。其特徵在大分別中已說。 207-

8.Paṭissave ca āpatti dukkaṭassāti ettha na kevalaṃ 『『imaṃ temāsaṃ idha vassaṃ vasathā』』ti etasseva paṭissave āpatti, 『『imaṃ temāsaṃ bhikkhaṃ gaṇhatha, ubhopi mayaṃ idha vassaṃ vasissāma, ekato uddisāpessāmā』』ti evamādināpi tassa tassa paṭissave dukkaṭaṃ. Tañca kho paṭhamaṃ suddhacittassa pacchā visaṃvādanapaccayā, paṭhamampi asuddhacittassa pana paṭissave pācittiyaṃ, visaṃvādane dukkaṭanti pācittiyena saddhiṃ dukkaṭaṃ yujjati.

Sotadaheva akaraṇīyotiādīsu sace vassaṃ anupagantvā vā pakkamati, upagantvā vā sattāhaṃ bahiddhā vītināmeti, purimikā ca na paññāyati, paṭissave ca āpatti. Vassaṃ upagantvā pana aruṇaṃ anuṭṭhāpetvā tadaheva sattāhakaraṇīyena pakkamantassāpi antosattāhe nivattantassa anāpatti, ko pana vādo dvīhatīhaṃ vasitvā antosattāhe nivattantassa. Dvīhatīhaṃ vasitvāti etthāpi nirapekkheneva upacārātikkame vassacchedo veditabbo. Sace idha vasissāmīti ālayo atthi, asatiyā pana vassaṃ na upeti, gahitasenāsanaṃ suggahitaṃ, chinnavasso na hoti, pavāretuṃ labhatiyeva.

Sattāhaṃ anāgatāya pavāraṇāyāti ettha navamito paṭṭhāya gantuṃ vaṭṭati, āgacchatu vā mā vā, anāpatti. Sesaṃ uttānamevāti.

Vassūpanāyikakkhandhakavaṇṇanā niṭṭhitā.

1. Pavāraṇākkhandhakaṃ

Aphāsukavihārakathā

1. Pavāraṇākkhandhake – neva ālapeyyāma na sallapeyyāmāti ettha ālāpo nāma paṭhamavacanaṃ; sallāpo pacchimavacanaṃ. Hatthavilaṅghakenāti hatthukkhepakena. Pasusaṃvāsanti pasūnaṃ viya saṃvāsaṃ. Pasavopi hi attano uppannaṃ sukhadukkhaṃ aññamaññassa na ārocenti, paṭisanthāraṃ na karonti, tathā etepi na akaṃsu; tasmā nesaṃ saṃvāso 『『pasusaṃvāso』』ti vuccati. Esa nayo sabbattha. Na bhikkhave mūgabbataṃ titthiyasamādānanti 『『imaṃ temāsaṃ na kathetabba』』nti evarūpaṃ vatasamādānaṃ na kātabbaṃ; adhammakatikā hesā. Aññamaññānulomatāti aññamaññaṃ vattuṃ anulomabhāvo. 『『Vadantu maṃ āyasmanto』』ti hi vadantaṃ sakkā hoti kiñci vattuṃ; na itaraṃ. Āpattivuṭṭhānatā vinayapurekkhāratāti āpattīhi vuṭṭhānabhāvo vinayaṃ purato katvā caraṇabhāvo. 『『Vadantu maṃ āyasmanto』』ti hi evaṃ vadanto āpattīhi vuṭṭhahissati, vinayañca purakkhatvā viharissatīti vuccati.

210.Suṇātu me bhante saṅgho ajja pavāraṇā, yadi saṅghassa pattakallaṃ, saṅgho pavāreyyāti ayaṃ sabbasaṅgāhikā nāma ñatti; evañhi vutte tevācikaṃ dvevācikaṃ ekavācikañca pavāretuṃ vaṭṭati. Samānavassikaṃ na vaṭṭati. 『『Tevācikaṃ pavāreyyā』』ti vutte pana tevācikameva vaṭṭati, aññaṃ na vaṭṭati. 『『Dvevācikaṃ pavāreyyā』』ti vutte dvevācikañca tevācikañca vaṭṭati, ekavācikañca samānavassikañca na vaṭṭati. 『『Ekavācikaṃ pavāreyyā』』ti vutte pana ekavācika-dvevācika-tevācikāni vaṭṭanti, samānavassikameva na vaṭṭati. 『『Samānavassika』』nti vutte sabbaṃ vaṭṭati.

211.Acchantīti nisinnāva honti, na uṭṭhahanti. Tadamantarāti tadantarā; tāvatakaṃ kālanti attho.

Pavāraṇābhedakathā

以下是完整的簡體中文翻譯： 8. 在允諾時有輕罪：在這裡，不僅僅是"請在這三個月中在此居住雨季"的允諾有罪，即使是"請在這三個月中接受食物，我們兩個將在此居住雨季，一起分配"等類似的允諾，每個人都有輕罪。這確實是先從清凈心，后因誤傳而起；對於最初不清凈心的允諾，有墮罪；在誤傳時有輕罪，輕罪與墮罪相配。 在"聽從即不應做"等中：若不進入雨季或離開，或進入后在外度過七天，前任不可見，在允諾時有罪。但進入雨季後未升起黎明，當天即以七日應做事離開，在七天內返回無罪，何況住兩三天後在七天內返回。在住兩三天時：應瞭解即使不在意地逾越界限時雨季也被切斷。若有意思"我將在此居住"，但實際未進入雨季，已接受住處被妥善接受，未被切斷雨季，仍可佈施。 對於未到七天的佈施：從第九天開始可以前往，無論是否到來，無罪。其餘部分已明確。 雨季入口章節解釋完畢。 4. 佈施章節 不適宜居住討論 209. 在佈施章節 - "不要交談也不要交流"：這裡，交談指第一種說話；交流指最後一種說話。以手越界：以手勢。如牲畜般共住：如同牲畜般的共住。因為牲畜甚至不會向彼此訴說自己產生的苦樂，不進行問候，這些人也如此；因此稱他們的共住為"如牲畜般共住"。這一原則適用於所有情況。比丘們，不要沉默誓言：不應做"在這三個月中不要交談"這種誓言；這是非法協議。相互順應：能夠相互交談。因為可以說"請尊者們對我說"，但反之則不行。從犯罪中出離，以戒律為先：從罪中出離，以戒律為先導的行為。因為這樣說"請尊者們對我說"時，將從罪中出離，以戒律為先導而居住。 210. "請諸位尊者聽，今日佈施，若僧團認為合適，僧團應佈施"：這是包括一切的提案；這樣說時，可以進行三次、兩次或一次佈施。不允許同雨季。若說"應進行三次佈施"，則僅三次佈施可行，其他不可。若說"應進行兩次佈施"，則兩次和三次佈施可行，一次和同雨季不可。若說"應進行一次佈施"，則一次、兩次、三次佈施可行，僅同雨季不可。若說"同雨季"，則一切可行。 211. 坐著：他們保持坐姿，不起立。在其間：在那段時間；意指那麼長時間。 佈施分裂討論

212.Cātuddasikāca pannarasikā cāti ettha cātuddasikāya 『『ajja pavāraṇā cātuddasī』』ti evaṃ pubbakiccaṃ kātabbaṃ, pannarasikāya 『『ajja pavāraṇā pannarasī』』ti.

Pavāraṇakammesu sace ekasmiṃ vihāre pañcasu bhikkhūsu vasantesu ekassa pavāraṇaṃ āharitvā cattāro gaṇañattiṃ ṭhapetvā pavārenti, catūsu tīsu vā vasantesu ekassa pavāraṇaṃ āharitvā tayo vā dve vā saṅghañattiṃ ṭhapetvā pavārenti, sabbametaṃ adhammenavaggaṃ pavāraṇakammaṃ.

Sace pana sabbepi pañca janā ekato sannipatitvā gaṇañattiṃ ṭhapetvā pavārenti, cattāro tayo vā dve vā vasantā ekato sannipatitvā saṅghañattiṃ ṭhapetvā pavārenti, sabbametaṃ adhammenasamaggaṃ pavāraṇakammaṃ.

Sace pañcasu janesu ekassa pavāraṇaṃ āharitvā cattāro saṅghañattiṃ ṭhapetvā pavārenti, catūsu tīsu vā ekassa pavāraṇaṃ āharitvā tayo vā dve vā gaṇañattiṃ ṭhapetvā pavārenti, sabbametaṃ dhammenavaggaṃ pavāraṇakammaṃ .

Sace pana sabbepi pañca janā ekato sannipatitvā saṅghañattiṃ ṭhapetvā pavārenti, cattāro vā tayo vā ekato sannipatitvā gaṇañattiṃ ṭhapetvā pavārenti, dve aññamaññaṃ pavārenti, ekako vasanto adhiṭṭhānapavāraṇaṃ karoti, sabbametaṃ dhammenasamaggaṃ nāma pavāraṇakammanti.

Pavāraṇādānānujānanakathā

213.Dinnā hoti pavāraṇāti ettha evaṃ dinnāya pavāraṇāya pavāraṇāhārakena saṅghaṃ upasaṅkamitvā evaṃ pavāretabbaṃ – 『『tisso bhante bhikkhu saṅghaṃ pavāreti diṭṭhena vā sutena vā parisaṅkāya vā, vadatu taṃ bhante saṅgho anukampaṃ upādāya, passanto paṭikarissati. Dutiyampi…pe… tatiyampi bhante tisso bhikkhu saṅghaṃ pavāreti…pe… paṭikarissatī』』ti . Sace pana vuḍḍhataro hoti, 『『āyasmā bhante tisso』』ti vattabbaṃ; evañhi tena tassatthāya pavāritaṃ hotīti.

Pavāraṇaṃdentena chandampi dātunti ettha chandadānaṃ uposathakkhandhake vuttanayeneva veditabbaṃ. Idhāpi ca chandadānaṃ avasesakammatthāya. Tasmā sace pavāraṇaṃ dento chandaṃ deti, vuttanayena āhaṭāya pavāraṇāya tena ca bhikkhunā saṅghena ca pavāritameva hoti. Atha pavāraṇameva deti, na chandaṃ, tassa ca pavāraṇāya ārocitāya saṅghena ca pavārite sabbesaṃ suppavāritaṃ hoti, aññaṃ pana kammaṃ kuppati. Sace chandameva deti na pavāraṇaṃ, saṅghassa pavāraṇā ca sesakammāni ca na kuppanti, tena pana bhikkhunā appavāritaṃ hoti. Pavāraṇadivase pana bahisīmāyaṃ pavāraṇaṃ adhiṭṭhahitvā āgatenapi chando dātabbo, tena saṅghassa pavāraṇakammaṃ na kuppati.

218.Ajja me pavāraṇāti ettha sace cātuddasikā hoti, 『『ajja me pavāraṇā cātuddasī』』ti sace pannarasikā 『『ajja me pavāraṇā pannarasī』』ti evaṃ adhiṭṭhātabbaṃ.

219.Tadahupavāraṇāya āpattintiādi vuttanayameva.

Anāpattipannarasakādikathā

222.Puna pavāretabbanti puna pubbakiccaṃ katvā ñattiṃ ṭhapetvā saṅghattherato paṭṭhāya pavāretabbaṃ. Sesaṃ uposathakkhandhakavaṇṇanāyaṃ vuttanayeneva veditabbaṃ.

以下是完整的簡體中文翻譯： 212. 十四日和十五日：在十四日時，應預先準備"今日佈施為十四日"；在十五日時，應準備"今日佈施為十五日"。 在佈施儀式中，若在一個寺院中有五位比丘居住，取一人的佈施，其餘四人提出集團提案並佈施；或在四或三位比丘居住時，取一人的佈施，其餘三或二人提出僧團提案並佈施，所有這些都是非法分裂的佈施儀式。 若所有五人一起集會，提出集團提案並佈施；或四、三或二人一起集會，提出僧團提案並佈施，所有這些都是非法和諧的佈施儀式。 若在五人中取一人的佈施，其餘四人提出僧團提案並佈施；或在四或三人中取一人的佈施，其餘三或二人提出集團提案並佈施，所有這些都是法律分裂的佈施儀式。 若所有五人一起集會，提出僧團提案並佈施；或四或三人一起集會，提出集團提案並佈施；兩人相互佈施；一人獨自居住並做決心佈施，所有這些都稱為法律和諧的佈施儀式。 佈施給予允許討論 213. 已給予佈施：在這種已給予的佈施中，佈施運送者應接近僧團並如此佈施 - "尊者，三位比丘以所見、所聞或猜疑向僧團佈施，請僧團出於憐憫考慮，見到時將糾正。第二次……第三次，尊者，三位比丘向僧團佈施……將糾正"。若是年長者，應說"尊者某某"；如此，他為其目的而佈施。 佈施者給予意願：這裡關於意願給予，應按優波陀持章節所說方式理解。在此，意願給予是爲了剩餘事務。因此，若佈施者給予意願，按所說方式帶來佈施，該比丘和僧團都已佈施。若僅給予佈施，不給意願，當佈施被僧團通知時，所有人都得到充分佈施，但其他事務會受影響。若僅給予意願，不給佈施，僧團佈施和其餘事務不受影響，但該比丘未佈施。在佈施日，即使在界限外決心佈施並返回，也應給予意願，這不會影響僧團佈施儀式。 218. "今日我佈施"：若為十四日，應說"今日我佈施為十四日"；若為十五日，應說"今日我佈施為十五日"。 219. 當日佈施的過失等，按已說方式。 無過失十五日等討論 222. 應再次佈施：再次預先準備，提出提案，從僧團意圖開始應佈施。其餘部分應按優波陀持章節所說方式理解。

228.Āgantukehiāvāsikānaṃ anuvattitabbanti 『『ajja pavāraṇā cātuddasī』』ti etadeva pubbakiccaṃ kātabbaṃ. Pannarasikavārepi eseva nayo. Āvāsikehi nissīmaṃ gantvā pavāretabbanti assāvasāne ayaṃ pāḷimuttakavinicchayo – sace purimikāya pañca bhikkhū vassaṃ upagatā, pacchimikāyapi pañca, purimehi ñattiṃ ṭhapetvā pavārite pacchimehi tesaṃ santike pārisuddhiuposatho kātabbo, na ekasmiṃ uposathagge dve ñattiyo ṭhapetabbā. Sacepi pacchimikāya upagatā cattāro tayo dve eko vā hoti, eseva nayo. Atha purimikāya cattāro pacchimikāyapi cattāro tayo dve eko vā eseva nayo. Athāpi purimikāya tayo, pacchimikāyapi tayo dve vā, eseva nayo. Idañhettha lakkhaṇaṃ – sace purimikāya upagatehi pacchimikāya upagatā thokatarā ceva honti samasamā ca, saṅghapavāraṇāya gaṇaṃ pūrenti, saṅghapavāraṇāvasena ñatti ṭhapetabbāti.

Sace pana purimikāya tayo, pacchimikāya eko hoti, tena saddhiṃ te cattāro honti, catunnaṃ saṅghañattiṃ ṭhapetvā pavāretuṃ na vaṭṭati. Gaṇañattiyā pana so gaṇapūrako hoti, tasmā gaṇavasena ñattiṃ ṭhapetvā purimehi pavāretabbaṃ. Itarena tesaṃ santike pārisuddhiuposatho kātabbo. Sace purimikāya dve pacchimikāya dve vā eko vā hoti, eseva nayo. Sace purimikāya eko, pacchimikāyapi eko hoti, ekena ekassa santike pavāretabbaṃ, ekena pārisuddhiuposatho kātabbo. Sace pana purimavassūpagatehi pacchimavassūpagatā ekenapi adhikatarā honti, paṭhamaṃ pātimokkhaṃ uddisitvā pacchā thokatarehi tesaṃ santike pavāretabbaṃ.

Kattikacātumāsiniyā pavāraṇāya pana sace paṭhamaṃ vassūpagatehi mahāpavāraṇāya pavāritehi pacchā upagatā adhikatarā vā samasamā vā honti, pavāraṇāñattiṃ ṭhapetvā pavāretabbaṃ. Tehi pavārite pacchā itarehi pārisuddhiuposatho kātabbo. Atha mahāpavāraṇāya pavāritā bahū bhikkhū honti, pacchimavassūpagatā thokatarā vā eko vā, pātimokkhe uddiṭṭhe pacchā tesaṃ santike tena pavāretabbaṃ.

233.Na ca bhikkhave appavāraṇāya pavāretabbaṃ, aññatra saṅghasāmaggiyāti ettha kosambakasāmaggīsadisāva sāmaggī veditabbā. 『『Ajja pavāraṇā sāmaggī』』ti evañcettha pubbakiccaṃ kātabbaṃ. Ye pana kismiñcideva appamattake pavāraṇaṃ ṭhapetvā samaggā honti, tehi pavāraṇāyameva pavāraṇā kātabbā. Sāmaggīpavāraṇaṃ karontehi ca paṭhamapavāraṇaṃ ṭhapetvā pāṭipadato paṭṭhāya yāva kattikacātumāsinī puṇṇamā, etthantare kātabbā, tato pacchā vā pure vā na vaṭṭati.

Dvevācikādipavāraṇākathā

234.Dvevācikaṃ pavāretunti ettha ñattiṃ ṭhapentenāpi 『『yadi saṅghassa pattakallaṃ saṅgho dvevācikaṃ pavāreyyā』』ti vattabbaṃ, ekavācike 『『ekavācikaṃ pavāreyyā』』ti, samānavassikepi 『『samānavassikaṃ pavāreyyā』』ti vattabbaṃ, ettha ca bahūpi samānavassā ekato pavāretuṃ labhanti.

Pavāraṇāṭhapanakathā

以下是完整的簡體中文翻譯： 228. 來訪者應順從住宿者：應預先準備"今日佈施為十四日"。在十五日時也是同樣方式。住宿者應在界限外佈施：這是脫離原文的判定 - 若前一組有五位比丘進入雨季，后一組也有五位，前一組提出提案並佈施后，后一組應在他們面前舉行凈化優波陀持，不應在同一優波陀持場所提出兩個提案。即使后一組進入的是四、三、二或一位，方式也是相同的。若前一組是四位，后一組也是四、三、二或一位，方式相同。若前一組是三位，后一組也是三或二位，方式相同。這裡的特徵是：若前一組進入者比后一組進入者稍少且相等，則可以填充僧團佈施的集團，並根據僧團佈施的力量提出提案。 若前一組是三位，后一組是一位，他們共四位，不允許提出四人的僧團提案。但他可以填充集團，因此應根據集團力量提出提案，前一組應佈施。另一方應在他們面前舉行凈化優波陀持。若前一組是二位，后一組是二或一位，方式相同。若前一組和后一組各一位，一人應在另一人面前佈施，一人應舉行凈化優波陀持。若前一雨季進入者比后一雨季進入者多，應先誦戒經，后以較少者在他們面前佈施。 在卡蒂卡四月佈施時，若首先進入雨季並在大布施中佈施的比丘後來進入且人數較多或相等，應提出佈施提案並佈施。他們佈施后，其他人應舉行凈化優波陀持。若大布施中已佈施的比丘很多，後來進入雨季的較少或僅一位，在誦戒經后，應在他們面前佈施。 233. 比丘們，不應在未佈施時佈施，除非僧團和諧：這裡應理解為類似柯桑巴和諧的和諧。在此應預先準備"今日佈施和諧"。若在任何微小事情上提出佈施且和諧，應在佈施時進行佈施。進行和諧佈施者，除了第一次佈施外，從初一到卡蒂卡四月滿月期間應進行，此後或之前不允許。 兩次佈施等討論 234. 進行兩次佈施：在此，提出提案時應說"若僧團認為合適，僧團應進行兩次佈施"，在一次佈施時說"應進行一次佈施"，在同雨季時說"應進行同雨季布施"，在此多位同雨季者可以一起佈施。 佈施提出討論

236.Bhāsitāyalapitāya apariyositāyāti ettha sabbasaṅgāhikañca puggalikañcāti duvidhaṃ pavāraṇāṭhapanaṃ. Tattha sabbasaṅgāhike 『『suṇātu me bhante saṅgho…pe… saṅgho tevācikaṃ pavāre』』 iti sukārato yāva rekāro, tāva bhāsitā lapitā apariyositāva hoti pavāraṇā. Etthantare ekapadepi ṭhapentena ṭhapitā hoti pavāraṇā. 『Yya』kāre pana patte pariyositā hoti, tasmā tato paṭṭhāya ṭhapentena ṭhapitāpi aṭṭhapitā hoti. Puggalikaṭhapane pana – 『『saṅghaṃ bhante pavāremi…pe… tatiyampi bhante saṅghaṃ pavāremi diṭṭhena vā…pe… passanto paṭī』』ti saṅkārato yāva ayaṃ sabbapacchimo 『ṭi』kāro tāva bhāsitā lapitā apariyositāva hoti pavāraṇā, etthantare ekapadepi ṭhapentena ṭhapitā hoti pavāraṇā, 『『karissāmī』』ti vutte pana pariyositā hoti, tasmā 『『karissāmī』』ti etasmiṃ pade patte ṭhapitāpi aṭṭhapitā hoti. Esa nayo dvevācikaekavācikasamānavassikāsupi. Etāsupi hi ṭikārāvasānaṃyeva ṭhapanakhettanti.

237.Anuyuñjiyamānoti 『『kimhi naṃ ṭhapesī』』ti parato vuttanayena pucchiyamāno. Omadditvāti etāni 『『alaṃ bhikkhu mā bhaṇḍana』』ntiādīni vacanāni vatvā, vacanomaddanā hi idha omaddanāti adhippetā. Anuddhaṃsitaṃ paṭijānātīti 『『amūlakena pārājikena anuddhaṃsito ayaṃ mayā』』ti evaṃ paṭijānāti. Yathādhammanti saṅghādisesena anuddhaṃsane pācittiyaṃ; itarehi dukkaṭaṃ. Nāsetvāti liṅganāsanāya nāsetvā.

238.Sāssa yathādhammaṃ paṭikatāti ettakameva vatvā pavārethāti vattabbā, asukā nāma āpattīti idaṃ pana na vattabbaṃ, etañhi kalahassa mukhaṃ hoti.

Vatthuṭhapanādikathā

以下是完整的簡體中文翻譯： 236. 已說已述未完成：這裡有兩種佈施提出方式，即全面包容和個人。在全面包容中，從"請尊者僧團聽……僧團進行三次佈施"的開始到字母r為止，佈施已說已述但未完成。在此期間，即使提出一個詞，佈施也已提出。但在'yya'字母的文書上完成，因此從那時起，即使提出也未提出。在個人提出中 - 從"尊者，我向僧團佈施……第三次，尊者，我向僧團佈施，以所見……見到時將"的開始到最後一個't'字母為止，佈施已說已述但未完成，在此期間，即使提出一個詞，佈施也已提出。當說"我將做"時完成，因此在"我將做"這個詞出現時，即使提出也未提出。這一原則同樣適用於兩次、一次和同雨季布施。因為它們的提出範圍止於't'字母結尾。 237. 被質詢：被後來按已說方式詢問"你在何處提出"。壓制：說"夠了比丘，不要爭吵"等言語，這裡的壓制意指言語壓制。承認未損毀：如"我未以無根本的波羅夷損毀他"。按正法：對於僧伽勝處損毀有墮罪；對於其他有輕罪。銷燬：通過銷燬記號。 238. 按正法糾正：只說這麼多后應說"請佈施"，不應說"某某過失"，因為這將成為爭吵的開端。 事項提出等討論

239.Idaṃ vatthu paññāyati na puggaloti ettha corā kira araññavihāre pokkharaṇito macche gahetvā pacitvā khāditvā agamaṃsu. So taṃ vippakāraṃ disvā ārāme vā kiñci dhuttena kataṃ vippakāraṃ disvā 『『bhikkhussa iminā kammena bhavitabba』』nti sallakkhetvā evamāha. Vatthuṃ ṭhapetvā saṅgho pavāreyyāti 『『yadā taṃ puggalaṃ jānissāma, tadā naṃ codessāma. Idāni pana saṅgho pavāretū』』ti ayamettha attho. Idāneva naṃ vadehīti sace iminā vatthunā kañci puggalaṃ parisaṅkasi, idāneva naṃ apadisāhīti attho. Sace apadisati, taṃ puggalaṃ anuvijjitvā pavāretabbaṃ; no ce apadisati, upaparikkhitvā jānissāmāti pavāretabbaṃ.

Ayaṃ puggalo paññāyati na vatthūti ettha eko bhikkhu mālāgandhavilepanehi cetiyaṃ vā pūjesi, ariṭṭhaṃ vā pivi, tassa tadanurūpo sarīragandho ahosi; so taṃ gandhaṃ sandhāya 『『imassa bhikkhuno evarūpo sarīragandho』』ti vatthuṃ pakāsento evamāha. Puggalaṃ ṭhapetvā saṅgho pavāreyyāti etaṃ puggalaṃ ṭhapetvā saṅgho pavāretu. Idāneva naṃ vadehīti yaṃ tvaṃ puggalaṃ ṭhapesi, tassa puggalassa idāneva dosaṃ vada. Sace ayamassa dosoti vadati, taṃ puggalaṃ sodhetvā pavāretabbaṃ. Atha nāhaṃ jānāmīti vadati, upaparikkhitvā jānissāmāti pavāretabbaṃ.

Idaṃ vatthu ca puggalo ca paññāyatīti purimanayeneva corehi macche gahetvā pacitvā paribhuttaṭṭhānañca gandhādīhi nahānaṭṭhānañca disvā 『『pabbajitassa kamma』』nti maññamāno so evamāha. Idāneva naṃ vadehīti idāneva tena vatthunā parisaṅkitaṃ puggalaṃ vadehi; idaṃ pana ubhayampi disvā diṭṭhakālato paṭṭhāya vinicchinitvāva pavāretabbaṃ. Kallaṃ vacanāyāti kallaṃ codanāya; codetuṃ vaṭṭatīti attho. Kasmā? Pavāraṇato pubbe avinicchitattā pacchā ca disvā coditattāti. Ukkoṭanakaṃ pācittiyanti idañhi ubhayaṃ pubbe pavāraṇāya disvā vinicchinitvāva bhikkhū pavārenti, tasmā puna taṃ ukkoṭentassa āpatti.

Bhaṇḍanakārakavatthukathā

240.Dve tayo uposathe cātuddasike kātunti ettha catutthapañcamā dve, tatiyo pana pakatiyāpi catuddasikoyevāti. Tasmā tatiyacatutthā vā tatiyacatutthapañcamā vā dve tayo cātuddasikā kātabbā. Atha catutthe kate suṇanti, pañcamo cātuddasiko kātabbo. Evampi dve cātuddasikā honti. Evaṃ karontā bhaṇḍanakārakānaṃ terase vā cātuddase vā ime pannarasīpavāraṇaṃ pavāressanti. Evaṃ pavārentehi ca bahisīmāya sāmaṇere ṭhapetvā 『『te āgacchantī』』ti sutvā lahuṃ lahuṃ sannipatitvā pavāretabbaṃ. Etamatthaṃ dassetuṃ 『『te ce bhikkhave…pe… tathā karontū』』ti vuttaṃ.

Asaṃvihitāti saṃvidahanarahitā āgamanajānanatthāya akatasaṃvidahitā; aviññātāva hutvāti attho. Tesaṃ vikkhitvāti 『『kilantattha muhuttaṃ vissamathā』』tiādinā nayena sammohaṃ katvāti attho. No ce labhethāti no ce bahisīmaṃ gantuṃ labheyyuṃ; bhaṇḍanakārakānaṃ sāmaṇerehi ca daharabhikkhūhi ca nirantaraṃ anubaddhāva honti. Āgame juṇheti yaṃ sandhāya āgame juṇhe pavāreyyāmāti ñattiṃ ṭhapesuṃ, tasmiṃ āgame juṇhe komudiyā cātumāsiniyā akāmā pavāretabbaṃ, avassaṃ pavāretabbaṃ, na hi taṃ atikkamitvā pavāretuṃ labbhati. Tehi ce bhikkhave bhikkhūhi pavāriyamāneti evaṃ cātumāsiniyā pavāriyamāne.

Pavāraṇāsaṅgahakathā

以下是完整的簡體中文翻譯： 239. 此事可識別非個人：據說盜賊在林間寺院從池塘捉魚，烹煮后食用離去。他看到這種情況，或在寺院看到某人惡劣行為，思考"比丘應受此行為"而如此說。僧團應提出佈施，意指"當我們知道此人時，我們將譴責他。現在僧團應佈施"。立即告訴他：如果你對此事猜疑某人，立即指出他。如果指出，應調查該人並佈施；若不指出，應調查后瞭解。 此人不可識別：一位比丘用花環、香塗飾佛塔，或飲阿利吒酒，他的身體散發相應氣味；他指出此氣味說"此比丘有如此身體氣味"。僧團應提出佈施，不涉及此人。立即告訴他：你所指出的人，立即說出其過失。如果承認有過失，應凈化后佈施。若說"我不知道"，應調查后瞭解。 事項和個人均可識別：如前例，盜賊捉魚烹食的地方和用香的沐浴處，認為"這是出家人的行為"。立即告訴他：立即說出你懷疑的人；但應在看到時從那時起判定並佈施。適合言說：適合譴責，意指可以譴責。為何？因為在佈施前未判定，後來看到並譴責。重新提起是墮罪：因為在佈施前已看到並判定，所以比丘佈施；因此再次提起會有罪。 製造爭吵事項討論 240. 在十四日舉行二或三次優波陀持：第四和第五是二次，第三次按常規也是十四日。因此應舉行二或三次十四日優波陀持。若第四次被聽到，第五次為十四日。這樣也有二次十四日。如此行事，製造爭吵者將在十三或十四日進行十五日佈施。佈施時，除去沙彌外，聽到"他們來"后，應迅速集會並佈施。為顯示此意，說"比丘們，如此行事"。 未安排：未為到來準備，未做安排。分散他們：使他們困惑，如"疲倦時稍作休息"。若不能：若不能離開界限；製造爭吵者將被沙彌和年輕比丘不斷跟隨。在雨季：在雨季提出提案時，在雨季的光明月（卡蒂卡四月）必須佈施，不得逾期。被比丘佈施：如此在卡蒂卡四月佈施。 佈施綜合討論

241.Aññataro phāsuvihāroti taruṇasamatho vā taruṇavipassanā vā. Paribāhirā bhavissāmāti anibaddharattiṭṭhānadivāṭṭhānādibhāvena bhāvanānuyogaṃ sampādetuṃ asakkontā bāhirā bhavissāma. Sabbeheva ekajjhaṃ sannipatitabbanti iminā chandadānaṃ paṭikkhipati. Bhinnassa hi saṅghassa samaggakaraṇakāle tiṇavatthārakasamathe imasmiñca pavāraṇāsaṅgaheti imesu tīsu ṭhānesu chandaṃ dātuṃ na vaṭṭati. Pavāraṇāsaṅgaho nāmāyaṃ vissaṭṭhakammaṭṭhānānaṃ thāmagatasamathavipassanānaṃ sotāpannādīnañca na dātabbo. Taruṇasamathavipassanālābhino pana sabbe vā hontu, upaḍḍhā vā, ekapuggalo vā ekassapi vasena dātabboyeva. Dinne pavāraṇāsaṅgahe antovasse parihārova hoti, āgantukā tesaṃ senāsanaṃ gahetuṃ na labhanti. Tehipi chinnavassehi na bhavitabbaṃ, pavāretvā pana antarāpi cārikaṃ pakkamituṃ labhantīti dassanatthaṃ 『『tehi ce bhikkhave』』tiādimāha. Sesaṃ sabbattha uttānamevāti.

Pavāraṇākkhandhakavaṇṇanā niṭṭhitā.

1. Cammakkhandhakaṃ

Soṇakoḷivisavatthukathā

1. Cammakkhandhake – issariyādhipaccanti issarabhāvena ca adhipatibhāvena ca samannāgataṃ. Rajjanti rājabhāvaṃ, raññā kattabbakiccaṃ vā. Soṇo nāma koḷivisoti ettha soṇoti tassa nāmaṃ; koḷivisoti gottaṃ. Pādatalesu lomānīti rattesu pādatalesu sukhumāni añjanavaṇṇāni kammacittīkatāni lomāni jātāni honti. So kira pubbe asītisahassānaṃ purisānaṃ jeṭṭhapuriso hutvā tehi saddhiṃ paccekabuddhassa vasanaṭṭhāne paṇṇasālaṃ katvā attano sassirikaṃ uṇṇapāvārakaṃ paccekabuddhassa pādehi akkamanaṭṭhāne pādapuñchanikaṃ katvā ṭhapesi. Temāsaṃ pana sabbeva paccekabuddhaṃ upaṭṭhahiṃsu. Ayaṃ tassa ca tesañca asītiyā gāmikasahassānaṃ pubbayogo.

Asītigāmikasahassānīti tesu gāmesu vasantānaṃ kulaputtānaṃ asītisahassāni. Kenacideva karaṇīyenāti kenaci karaṇīyena viya; na panassa kiñci karaṇīyaṃ atthi aññatra tassa dassanā. Rājā kira tānipi asītikulaputtasahassāni sannipātāpento 『『evaṃ aparisaṅkanto soṇo āgamissatī』』ti sannipātāpesi. Diṭṭhadhammike attheti 『『kasivaṇijjādīni dhammena kattabbāni, mātāpitaro dhammena positabbā』』ti evamādinā nayena idhalokahite atthe anusāsitvā. So no bhagavāti so amhākaṃ bhagavā tumhe samparāyike atthe anusāsissatīti attho.

Bhagavantaṃ paṭivedemīti bhagavantaṃ jānāpemi. Pāṭikāya nimujjitvāti sopānassa heṭṭhā aḍḍhacandapāsāṇe nimujjitvā. Yassa dāni bhante bhagavā kālaṃ maññatīti yassa tesaṃ hitakiriyatthassa bhagavā kālaṃ jānāti. Vihārapacchāyāyanti vihārapaccante chāyāyaṃ. Samannāharantīti pasādavasena punappunaṃ manasi karonti. Bhiyyosomattāyāti bhiyyosomattāya puna visiṭṭhataraṃ dassehīti attho. Antaradhāyatīti adassanaṃ hoti.

Soṇassa pabbajjākathā

以下是完整的簡體中文翻譯： 241. 某種舒適住處：是初級平靜或初級觀察。我們將成為外部的：由於無法建立固定的夜間和白天住處等，無法從事禪修。所有人應一起集會：以此拒絕給予同意。對於分裂的僧團，在和解時如草鋪平靜，在此佈施綜合中，在這三處不應給予同意。此佈施綜合不應給予散漫工作場所的力量平靜觀察，或證入者等。但若有初級平靜觀察者，全部或一半，或一人，都應給予同意。給予佈施綜合后，在雨季內有所保留，來訪者不得佔用其住處。即使他們中斷雨季，也不應如此，但佈施后可在中途外出行走，為顯示此意而說"比丘們，如果"等。其餘處處顯而易見。 佈施篇章註釋完畢。 5. 皮革篇章 蘇那·柯利維薩事件討論 242. 在皮革篇章 - 統治權威：以統治者身份和最高權力身份具備。統治：王的地位，或王應做的事。蘇那名叫柯利維薩：蘇那是其名；柯利維薩是其氏族。腳掌上的毛髮：在黑暗的腳掌上生出細軟如黑色塗料的毛髮。據說他previously是八萬人的首領，與他們一起在獨覺佛的住處搭建茅屋，用自己的羊毛斗篷在獨覺佛腳踩處鋪設擦腳布。三個月中，他們全部侍奉獨覺佛。這是他和八萬村民的先前因緣。 八萬村民：在那些村莊居住的八萬族姓子。因某事：彷彿因某事；實際上除了見他外，他沒有其他事可做。據說國王召集這八萬族姓子，說"蘇那將不受懷疑地來"。現世利益：如"應以正法耕種、貿易等，應以正法贍養父母"等方式教導今世利益。他不是世尊：意指"他不是我們的世尊，你將教導來世利益"。 我向世尊報告：使世尊知曉。在階梯下潛入：在階梯下半月形石頭處潛入。現在，尊者，世尊認為時機：世尊知道為他們利益行事的時機。在精舍背陰處：在精舍邊緣陰影處。彙集：以虔誠反覆思考。更多更好：意指更多更優秀地顯示。消失：不再顯現。 蘇那出家討論

243.Lohitenaphuṭo hotīti lohitena makkhito hoti. Gavāghātananti yattha gāvo haññanti, tādisoti attho. Kusalo nāma vīṇāya vādanakusalo. Vīṇāya tantissareti vīṇāya tantiyā sare. Accāyatāti atiāyatā kharamucchitā. Saravatīti sarasampannā. Kammaññāti kammakkhamā. Atisithilāti mandamucchanā. Same guṇe patiṭṭhitāti majjhime sare ṭhapetvā mucchitā. Vīriyasamataṃ adhiṭṭhahāti vīriyasampayuttasamataṃ adhiṭṭhāhi, vīriyaṃ samathena yojehīti attho. Indriyānañca samataṃ paṭivijjhāti saddhādīnaṃ indriyānaṃ samataṃ samabhāvaṃ. Tattha saddhaṃ paññāya, paññañca saddhāya, vīriyaṃ samādhinā, samādhiñca vīriyena yojayamāno indriyānaṃ samataṃ paṭivijjha. Tattha ca nimittaṃ gaṇhāhīti tasmiṃ samathe sati, yena ādāse mukhabimbeneva nimittena uppajjitabbaṃ , taṃ samathanimittaṃ vipassanānimittaṃ magganimittaṃ phalanimittañca gaṇhāhi, nibbattehīti attho.

244.Aññaṃ byākareyyanti arahā ahanti jānāpeyyaṃ. Cha ṭhānānīti cha kāraṇāni. Adhimutto hotīti paṭivijjhitvā paccakkhaṃ katvā ṭhito hoti. Nekkhammādhimuttotiādi sabbaṃ arahattavasena vuttaṃ. Arahattañhi sabbakilesehi nikkhantattā nekkhammaṃ, teheva pavivittattā paviveko, byāpajjābhāvato abyāpajjaṃ, upādānassa khayante uppannattā upādānakkhayo, taṇhākkhayante uppannattā taṇhakkhayo, sammohābhāvato asammohoti ca vuccati.

Kevalaṃ saddhāmattakanti paṭivedharahitaṃ kevalaṃ paṭivedhapaññāya asammissaṃ saddhāmattakaṃ. Paṭicayanti punappunaṃ karaṇena vuḍḍhiṃ. Vītarāgattāti maggappaṭivedhena rāgassa vigatattāyeva nekkhammasaṅkhātaṃ arahattaṃ paṭivijjhitvā ṭhito hoti. Phalasamāpattivihāreneva viharati, tanninnamānasoyeva hotīti attho. Sesapadesupi eseva nayo.

Lābhasakkārasilokanti catupaccayalābhañca tesaṃyeva sukatabhāvañca vaṇṇabhaṇanañca. Nikāmayamānoti icchamāno patthayamāno. Pavivekādhimuttoti viveke adhimutto ahanti evaṃ arahattaṃ byākarotīti attho.

Sīlabbataparāmāsanti sīlañca vatañca parāmasitvā gahitagahaṇamattaṃ. Sārato paccāgacchantoti sārabhāvena jānanto. Abyāpajjādhimuttoti abyāpajjaṃ arahattaṃ byākarotīti attho. Imināva nayena sabbavāresu attho veditabbo.

Bhusāti balavanto. Nevassa cittaṃ pariyādiyantīti etassa khīṇāsavassa cittaṃ gahetvā ṭhātuṃ na sakkonti. Amissīkatanti amissakataṃ. Kilesāhi ārammaṇena saddhiṃ cittaṃ missaṃ karonti, tesaṃ abhāvā amissīkataṃ. Ṭhitanti patiṭṭhitaṃ. Āneñjappattanti acalanappattaṃ. Vayañcassānupassatīti tassa cittassa uppādampi vayampi passati.

Nekkhammaṃ adhimuttassāti arahattaṃ paṭivijjhitvā ṭhitassa. Sesapadehipi arahattameva kathitaṃ. Upādānakkhayassāti upayogatthe sāmivacanaṃ. Asammohañca cetasoti cittassa ca asammohaṃ adhimuttassa. Disvā āyatanuppādanti āyatanānaṃ uppādañca vayañca disvā. Sammā cittaṃ vimuccatīti sammā hetunā nayena imāya vipassanāya paṭipattiyā phalasamāpattivasena cittaṃ vimuccati, nibbānārammaṇe adhimuccati. Santacittassāti nibbutacittassa. Tādinoti iṭṭhāniṭṭhe anunayapaṭighehi akampiyattā tādī, tassa tādino.

Diguṇādiupāhanapaṭikkhepakathā

以下是完整的簡體中文翻譯： 243. 被紅色觸碰：被紅色染色。牛的殺戮：意指牛被殺的地方。能幹者：指擅長演奏樂器者。通過樂器的音調：通過樂器的音調。極度鬆弛：極度放鬆。完全具備相同的特質：在中等音調的基礎上放鬆。具備精進的能力：具備與精進相關的能力，意指將精進與平靜結合。對於感官的平衡：感知的信心等感官的平衡。此處信心通過智慧，智慧通過信心，精進通過定，定通過精進相結合，形成感官的平衡。在此處應把握標誌：在平靜中，憑藉面部特徵所產生的標誌，應把握平靜的標誌、觀察的標誌、路徑的標誌和果的標誌，意指顯現。 244. 應該再說其他：應讓已解脫者知道。六個地方：六個原因。具備專注：通過了解和親自確認而站立。無慾專注：等同於全部以解脫為基礎。因為解脫是從所有煩惱中解脫出來，因此無慾，因而脫離，因無執著而無執著，因無慾而無慾，因無迷惑而無迷惑。 僅僅是信心的：以無信心的智慧為基礎，完全是信心的。通過不斷的行為而增長。因離欲：通過路徑的認識而遠離慾望而獲得解脫。僅僅在果的安住中安住，意指僅僅在果的安住中存在。其餘部分同樣如此。 對利益的追求：對四種條件的利益，以及他們的善行和聲譽的討論。以追求為目標：意指渴望和追求。對離欲的專注：意指專注于離欲而獲得解脫，因而解脫。 對戒律和儀式的執著：對戒律和儀式的執著，僅僅是執著的表現。明白事物的本質：以深刻的理解而回歸。無惱的專注：意指無惱的解脫。以此類推，所有的戒律都是如此。 強大：意指強大。無法控制其心：對於已斷根的人，無法控制其心。無失落：意指無失落。由於煩惱的影響，心與外境結合，因此無失落。穩定：意指穩定。無動搖：意指不動搖。觀察生與滅：觀察心的生與滅。 對離欲的專注：意指專注于解脫而站立。其餘部分也同樣是關於解脫的。對於執著的消失：意指在使用的情況下，稱為相似的表達。無迷惑的心：指心中無迷惑。觀察諸感官的生與滅：觀察諸感官的生與滅。正確的心解脫：通過正確的原因，依據此觀察的路徑，果的安住使心解脫，安住于涅槃的目標。安穩的心：指寧靜的心。那種人：意指在所欲與所厭之間不動搖的人。 對雙重與非雙重的討論。

245.Aññaṃ byākarontīti arahattaṃ byākaronti. Attho ca vuttoti yena arahāti ñāyati, so attho vutto. Suttattho pana suttavaṇṇanatoyeva gahetabbo. Attā ca anupanītoti ahaṃ arahāti evaṃ byañjanavasena attā na upanīto. Atha ca panidhekacce moghapurisāti aññe pana tucchapurisā hasamānā viya asantameva aññaṃ vacanamattena santaṃ katvā byākaronti. Ekapalāsikanti ekapaṭalaṃ . Asītisakaṭavāheti ettha dve sakaṭabhārā eko vāhoti veditabbo. Sattahatthikañca anīkanti ettha cha hatthiniyo eko ca hatthīti idamekaṃ anīkaṃ. Īdisāni satta anīkāni sattahatthikaṃ anīkaṃ nāma. Diguṇāti dvipaṭalā. Tiguṇāti tipaṭalā. Gaṇaṅguṇūpāhanāti catupaṭalato paṭṭhāya vuccati.

Sabbanīlikādipaṭikkhepakathā

246.Sabbanīlikāti sabbāva nīlikā. Esa nayo sabbapītikādīsupi. Tattha ca nīlikā umāpupphavaṇṇā hoti, pītikā kaṇikārapupphavaṇṇā, lohitikā jayasumanapupphavaṇṇā , mañjiṭṭhikā mañjiṭṭhavaṇṇā eva, kaṇhā addāriṭṭhakavaṇṇā, mahāraṅgarattā satapadipiṭṭhivaṇṇā, mahānāmarattā sambhinnavaṇṇā hoti paṇḍupalāsavaṇṇā. Kurundiyaṃ pana 『『padumapupphavaṇṇā』』ti vuttā. Etāsu yaṃkiñci labhitvā rajanaṃ coḷakena puñchitvā vaṇṇaṃ bhinditvā dhāretuṃ vaṭṭati. Appamattakepi bhinne vaṭṭatiyeva.

Nīlakavaddhikāti yāsaṃ vaddhāyeva nīlā. Eseva nayo sabbattha. Etāpi vaṇṇabhedaṃ katvā dhāretabbā. Khallakabaddhāti paṇhipidhānatthaṃ tale khallakaṃ bandhitvā katā. Puṭabaddhāti yonakaupāhanā vuccati, yā yāvajaṅghato sabbapādaṃ paṭicchādeti. Pāliguṇṭhimāti paliguṇṭhitvā katā; yā upari pādamattameva paṭicchādeti, na jaṅghaṃ. Tūlapuṇṇikāti tūlapicunā pūretvā katā. Tittirapattikāti tittirapattasadisā vicittabaddhā. Meṇḍavisāṇavaddhikāti kaṇṇikaṭṭhāne meṇḍakasiṅgasaṇṭhāne vaddhe yojetvā katā. Ajavisāṇavaddhikādīsupi eseva nayo. Vicchikāḷikāpi tattheva vicchikanaṅguṭṭhasaṇṭhāne vaddhe yojetvā katā. Morapiñchaparisibbitāti talesu vā vaddhesu vā morapiñchehi suttakasadisehi parisibbitā. Citrāti vicitrā; etāsu yaṃkiñci labhitvā, sace tāni khallakādīni apanetvā sakkā honti vaḷañjituṃ, vaḷañjetabbā. Tesu pana sati vaḷañjantassa dukkaṭaṃ. Sīhacammaparikkhaṭā nāma pariyantesu cīvare anuvātaṃ viya sīhacammaṃ yojetvā katā. Lūvakacammaparikkhaṭāti pakkhibiḷālacammaparikkhaṭā . Etāsupi yā kāci labhitvā taṃ cammaṃ apanetvā dhāretabbā.

247.Omukkanti paṭimuñcitvā apanītaṃ. Navāti aparibhuttā.

Ajjhārāmeupāhanapaṭikkhepakathā

以下是完整的簡體中文翻譯： 245. 再說其他：宣說解脫。所述意義：已被闡明是誰獲得解脫。經文意義應從經文註釋中獲取。未被帶入自身：以字面意義，自身未被帶入。然而，某些愚人：其他空洞的人，彷彿嘲笑般，僅僅通過言語就將不存在的說成存在。單層的：單一層面。八十車載：此處應理解為兩個車載，一個車載。七象軍隊：此處有六頭象和一頭象，這是一支軍隊。這樣的七支軍隊稱為七象軍隊。雙層：兩層。三層：三層。軍隊的層次：從四層開始說起。 所有藍色等的駁斥討論 246. 所有藍色：全部為藍色。對所有黃色等也是如此。在此，藍色如烏摩花色，黃色如金合歡花色，紅色如耶蘇曼花色，深紅色即深紅色，黑色如阿達利色，大紅色如百足蟲背色，大名紅色為破碎色如枯葉色。在《庫倫迪》中說是"蓮花色"。獲得任何一種后，用布擦拭並破壞顏色是允許的。即使破壞極少也是允許的。 藍色增長：那些增長即為藍色。在所有情況下都是如此。這些也應通過改變顏色來保持。綁在底部：為遮蓋腳底而在底部繫結。袋狀繫結：稱為希臘式鞋，遮蓋從腳踝到全腳。半遮蓋：半遮蓋，僅遮蓋腳部，不遮蓋小腿。絨毛填充：用絨毛填充。鷓鴣羽毛狀：如鷓鴣羽毛般精美編織。山羊角增長：在耳朵位置以山羊角形狀增長。對山羊角等也是如此。蝎子黑色：以蝎子尾部形狀增長。孔雀羽毛縫合：在腳底或增長處用孔雀羽毛如線般縫合。多彩：各種顏色；如果能去除底部等，可以編織。在編織時有輕微罪。獅皮包圍：在衣服邊緣像迎風般縫上獅皮。鼠皮包圍：豹貓皮包圍。獲得任何一種后，應去除該皮。 247. 脫落：解開並移除。新的：未使用過的。 寺院鞋的駁斥討論

248.Abhijīvanikassāti yena sippena abhijīvanti, jīvikaṃ kappenti, tassa kāraṇāti attho. Idha kho taṃ bhikkhaveti ettha tanti nipātamattaṃ, idha kho bhikkhave sobheyyāthāti attho. Yaṃ tumheti ye tumhe. Atha vā yadi tumheti vuttaṃ hoti. Yadisaddassa hi atthe ayaṃ nipāto. Ācariyesūtiādimhi pabbajjācariyo, upasampadācariyo, nissayācāriyo, uddesācariyoti ime cattāropi idha ācariyā eva. Avassikassa chabbasso ācariyamatto. So hi catuvassakāle taṃ nissāya vacchati; evaṃ ekavassassa sattavasso, duvassassa aṭṭhavasso, tivassassa navavasso, catuvassassa dasavasso. Imepi ācariyamattā eva . Upajjhāyassa sandiṭṭhasambhattā pana sahāyabhikkhū, ye vā pana keci dasahi vassehi mahantatarā te sabbepi upajjhāyamattā nāma. Ettakesu bhikkhūsu anupāhanesu caṅkamantesu saupāhanassa caṅkamato āpatti.

249.Pādakhīlābādho nāma pādato khīlasadisaṃ maṃsaṃ nikkhantaṃ hoti.

251.Tiṇapādukāti yena kenaci tiṇena katapādukā. Hintālapādukāti khajjūrīpattehi katapādukā; hintālapattehipi na vaṭṭatiyeva. Kamalapādukāti kamalatiṇaṃ nāma atthi, tena katapādukā; usīrapādukātipi vadanti. Kambalapādukāti uṇṇāhi katapādukā. Asaṅkamanīyāti bhūmiyaṃ suppatiṭṭhitā niccalā asaṃhāriyā.

252.Aṅgajātaṃ chupantīti aṅgajāteneva aṅgajātaṃ chupanti. Ogāhetvā mārentīti anto udake daḷhaṃ gahetvā mārenti.

Yānādipaṭikkhepakathā

253.Itthiyuttenāti dhenuyuttena. Purisantarenāti purisasārathinā. Purisayuttenāti goṇayuttena. Itthantarenāti itthisārathinā. Gaṅgāmahiyāyāti gaṅgāmahakīḷikāya. Purisayuttaṃ hatthavaṭṭakanti ettha purisayuttaṃ itthisārathi vā hotu, purisasārathi vā vaṭṭati. Hatthavaṭṭakaṃ pana itthiyo vā vaṭṭentu purisā vā, vaṭṭatiyeva. Yānugghātenāti yānaṃ abhiruhantassa sabbo kāyo calati tappaccayā. Sivikanti pīṭhakasivikaṃ. Pāṭaṅkinti vaṃse laggetvā kataṃ paṭapotalikaṃ.

以下是完整的簡體中文翻譯： 248. 關於職業謀生者：通過何種技藝謀生，維持生計，這是其原因。在此，比丘們：這裡"那"僅僅是語氣詞，意思是"比丘們，你們將會顯赫"。你們：指你們。或者：如果你們。此處"若"字是語氣詞。在諸師等中：此處的師有四種：出家師、受具足戒師、依止師、教授師。對於雨季居住者，六年為師的期限。他在四年期間將依止於此；因此一年者七年，兩年者八年，三年者九年，四年者十年。這些都僅僅是師的期限。對於和尚，因為同伴比丘是熟識的，或任何超過十年的，都稱為和尚。在這些比丘沒有穿鞋行走時，有穿鞋者行走，即有犯罪。 249. 腳跟潰瘍名為：從腳上像釘子般突出肉塊。 251. 草鞋：用任何草製作的鞋。棕櫚葉鞋：用棗椰子葉製作的鞋；用棕櫚葉也不允許。蓮花鞋：有一種叫蓮花草，用其製作的鞋；有人說蘆葦鞋。羊毛鞋：用羊毛製作的鞋。不可行走：在地上穩固站立，不移動，不可搬運。 252. 觸控生殖器：僅用生殖器觸控生殖器。潛入水中殺害：在水中牢牢抓住后殺害。 車輛等的駁斥討論 253. 女性駕馭：用母牛駕馭。男性中介：男性車伕。男性駕馭：用公牛駕馭。女性中介：女性車伕。恒河瑪希：恒河戲水。男性駕馭的手輪：男性駕馭可以是女性車伕，也可以是男性車伕。手輪可以由女性或男性轉動，都是允許的。車輛啟動：乘車時全身移動，由此引起。轎子：坐椅轎子。帕塔恩：用竿子懸掛製作的便攜轎。

254.Uccāsayanamahāsayananānīti ettha uccāsayananti pamāṇātikkantaṃ mañcaṃ. Mahāsayananti akappiyattharaṇaṃ, āsandīādīsu āsandīti pamāṇātikkantāsanaṃ. Pallaṅkoti pādesu vāḷarūpāni ṭhapetvā kato. Gonakoti dīghalomako mahākojavo; caturaṅgulādhikāni kira tassa lomāni. Cittakāti vānacitro uṇṇāmayattharaṇo. Paṭikāti uṇṇāmayo setattharaṇo. Paṭalikāti ghanapupphako uṇṇāmayalohitattharaṇo; yo āmalakapaṭṭotipi vuccati. Tūlikāti pakatitūlikāyeva. Vikatikāti sīhabyagghādirūpavicitro uṇṇāmayattharaṇo. Uddalomīti ekato uggatalomaṃ uṇṇāmayattharaṇaṃ; 『『uddhalomī』』tipi pāṭho. Ekantalomīti ubhato uggatalomaṃ uṇṇāmayattharaṇaṃ. Kaṭṭissanti ratanaparisibbitaṃ koseyyakaṭṭissamayaṃ paccattharaṇaṃ . Koseyyanti ratanaparisibbitaṃ kosiyasuttamayaṃ paccattharaṇaṃ; suddhakoseyyaṃ pana vaṭṭati.

Kuttakanti soḷasannaṃ nāṭakitthīnaṃ ṭhatvā naccanayoggaṃ uṇṇāmayaattharaṇaṃ. Hatthattharaassattharāti hatthiassapiṭṭhīsu attharaṇakaattharaṇā eva. Rathattharepi eseva nayo. Ajinappaveṇīti ajinacammehi mañcappamāṇena sibbitvā katā paveṇī. Kadalīmigapavarapaccattharaṇanti kadalīmigacammaṃ nāma atthi, tena kataṃ pavarapaccattharaṇaṃ, uttamapaccattharaṇanti attho. Taṃ kira setavatthassa upari kadalīmigacammaṃ pattharitvā sibbitvā karonti. Sauttaracchadanti saha uttaracchadanena; uparibaddhena rattavitānena saddhinti attho . Setavitānampi heṭṭhā akappiyapaccattharaṇe sati na vaṭṭati, asati pana vaṭṭati. Ubhatolohitakūpadhānanti sīsūpadhānañca pādūpadhānañcāti mañcassa ubhatolohitakūpadhānaṃ, etaṃ na kappati. Yaṃ pana ekameva upadhānaṃ ubhosu passesu rattaṃ vā hoti, padumavaṇṇaṃ vā citraṃ vā, sace pamāṇayuttaṃ, vaṭṭati. Mahāupadhānaṃ pana paṭikkhittaṃ.

Sabbacammapaṭikkhepādikathā

255.Dīpicchāpoti dīpipotako. Ogumphiyantīti bhittidaṇḍakādīsu veṭhetvā bandhanti.

256.Abhinisīditunti abhinissāya nisīdituṃ; apassayaṃ katvā nisīditunti attho. Gilānena bhikkhunā saupāhanenāti ettha gilāno nāma yo na sakkoti anupāhano gāmaṃ pavisituṃ.

以下是完整的簡體中文翻譯： 254. 高床和大床的種類：這裡的高床是指超出標準的床。大床是指不適合坐臥的床，坐具等中的坐具是超出標準的坐具。榻是指在腳上放置的物品。牛的坐具是指長毛的牛；據說它的毛長超過四指。彩色的坐具是指用彩色布料製成的坐具。白色的坐具是指用白色布料製成的坐具。厚花的坐具是指用厚花布製成的紅色坐具；它也被稱為阿摩拉坐具。草蓆是指普通的草蓆。多樣的坐具是指獅子、老虎等多種形狀的坐具。單側的坐具是指一側有高毛的坐具；也有稱作「高毛」的版本。兩側的坐具是指兩側都有高毛的坐具。木製的坐具是指用寶石包裹的木製坐具。草蓆是指用寶石包裹的草蓆；但純草蓆是允許的。 坐具是指十六名舞者的坐具，適合跳舞的坐具。大象的坐具是指大象背上的坐具。戰車的坐具也是如此。用鹿皮製成的坐具是指用鹿皮製作的坐具，符合坐具的標準。香蕉皮坐具是指用香蕉皮製作的坐具，意指優質坐具。這個坐具是將白色布料覆蓋在香蕉皮上製作的。覆蓋布是指與覆蓋布一起的；上面用紅色布料包裹，意指紅色的布。白色的覆蓋布在下方不適合坐具，而在缺失時則適合。雙面紅色的坐具是指在頭部和腳部都有的坐具，這個坐具不合適。如果僅有一個坐具在兩個位置是紅色的，或是荷花色或多彩的，若符合標準，則是允許的。大坐具則被排除在外。 所有皮革的駁斥討論 255. 燈光的需求：指燈光的需要。被壓制：在墻上的柱子等中被束縛。 256. 完全坐下：指完全依賴坐下；意指在不見的情況下坐下。生病的比丘用鞋子：這裡的生病者是指無法穿鞋進入村莊的人。

257.Kuraraghareti evaṃnāmake nagare; etenassa gocaragāmo vutto. Papatake pabbateti papatanāmake pabbate; etenassa nivāsanaṭṭhānaṃ vuttaṃ. Soṇoti tassa nāmaṃ. Koṭiagghanakaṃ pana kaṇṇapiḷandhanakaṃ dhāreti, tasmā 『『kuṭikaṇṇo』』ti vuccati; koṭikaṇṇoti attho. Pāsādikanti pasādajanakaṃ. Pasādanīyanti idaṃ tasseva atthavevacanaṃ. Uttamadamathasamathanti uttamaṃ damathañca samathañca paññañca samādhiñca kāyūpasamañca cittūpasamañcātipi attho. Dantanti sabbesaṃ visūkāyikavipphanditānaṃ upacchinnattā dantaṃ; khīṇakilesanti attho. Guttanti saṃvaraguttiyā guttaṃ. Santindriyanti yatindriyaṃ. Nāganti āguvirahitaṃ. Tiṇṇaṃ me vassānaṃ accayenāti mama pabbajjādivasato paṭṭhāya tiṇṇaṃ vassānaṃ accayena. Upasampadaṃ alatthanti ahaṃ upasampadaṃ alabhiṃ . Kaṇhuttarāti kaṇhamattikuttarā; upari vaḍḍhitakaṇhamattikāti attho. Gokaṇṭakahatāti gunnaṃ khurehi akkantabhūmito samuṭṭhitehi gokaṇṭakehi upahatā. Te kira gokaṇṭake ekapaṭalikā upāhanā rakkhituṃ na sakkonti; evaṃ kharā honti. Eragū, moragū, majjārū, jantūti imā catassopi tiṇajātiyo; etehi kaṭasārake ca taṭṭikāyo ca karonti. Ettha eragūti erakatiṇaṃ; taṃ oḷārikaṃ. Moragūtiṇaṃ tambasīsaṃ mudukaṃ sukhasamphassaṃ, tena katataṭṭikā nipajjitvā vuṭṭhitamatte puna uddhumātā hutvā tiṭṭhati. Majjārunā sāṭakepi karonti. Jantussa maṇisadiso vaṇṇo hoti. Senāsanaṃ paññapesīti bhisiṃ vā kaṭasārakaṃ vā paññapesi; paññapetvā ca pana soṇassa āroceti – 『『āvuso satthā tayā saddhiṃ ekāvāse vasitukāmo, gandhakuṭiyaṃyeva te senāsanaṃ paññatta』』nti.

258.Ayaṃ khvassa kāloti ayaṃ kho kālo bhaveyya. Paridassīti paridassesi. 『『Idañcidañca vadeyyāsīti yaṃ me upajjhāyo jānāpesi, tassa ayaṃ kālo bhaveyya, handa dāni ārocemi taṃ sāsana』』nti ayamettha adhippāyo.

259.Vinayadharapañcamenāti anussāvanācariyapañcamena. Anujānāmi bhikkhave sabbapaccantimesu janapadesu guṇaṅguṇūpāhananti ettha manussacammaṃ ṭhapetvā yena kenaci cammena upāhanā vaṭṭati. Upāhanakosakasatthakosakakuñcikakosakesupi eseva nayo. Cammāni attharaṇānīti ettha pana yaṃkiñci eḷakacammaṃ ajacammañca attharitvā nipajjituṃ vā nisīdituṃ vā vaṭṭati. Migacamme eṇīmigo vātamigo pasadamigo kuraṅgamigo migamātuko rohitamigoti etesaṃyeva cammāni vaṭṭanti. Aññesaṃ pana –

Makkaṭo kāḷasīho ca, sarabho kadalīmigo;

Ye ca vāḷamigā keci, tesaṃ cammaṃ na vaṭṭati.

Tattha vāḷamigāti sīhabyagghaacchataracchā; na kevalañca etesaṃyeva, yesaṃ pana cammaṃ vaṭṭatīti vuttaṃ, te ṭhapetvā avasesā antamaso gomahiṃsasasabiḷārādayopi sabbe imasmiṃ atthe vāḷamigātveva veditabbā. Etesañhi sabbesaṃ cammaṃ na vaṭṭati. Na tāva taṃ gaṇanūpagaṃ yāva na hatthaṃ gacchatīti yāva āharitvā vā na dinnaṃ, tumhākaṃ bhante cīvaraṃ uppannanti pahiṇitvā vā nārocitaṃ, tāva gaṇanaṃ na upeti. Sace anadhiṭṭhitaṃ, vaṭṭati; adhiṭṭhitañca gaṇanaṃ na upetīti attho. Yadā pana ānetvā vā dinnaṃ hoti, uppannanti vā sutaṃ, tato paṭṭhāya dasāhameva parihāraṃ labhatīti.

Cammakkhandhakavaṇṇanā niṭṭhitā.

1. Bhesajjakkhandhakaṃ

Pañcabhesajjādikathā

以下是完整的簡體中文翻譯： 257. 雞鳴城：在這個名叫雞鳴的城市；這是指他的牧放村莊。山崩山：在名叫山崩的山上；這是指他的居住地點。索那：這是他的名字。他戴著價值一枚錢的耳環，因此被稱為"小耳朵"；意為小耳朵。可喜的：能引起歡喜的。可悅的：這是同義詞。最高的調伏與寂靜：意指最高的調伏、寂靜、智慧、三昧、身體的平靜和心靈的平靜。調伏：因為切斷了所有的戲論，所以是調伏；意指煩惱已盡。保護：通過約束保護。根寂靜：修行者的根。無毒：無有過失。三年過後：從我出家的日子起，過了三年。獲得具足戒：我獲得了具足戒。黑土上層：黑土上層；意指上層的黑土。牛刺擊：被牛蹄從踩踏的地方生長的牛刺擊。據說這些牛刺長成一層鞋，無法保護。它們是如此堅硬。鵝草、孔雀草、貓草、野草：這四種草；用這些和編織蓆以及蓆子。這裡的鵝草是一種草；那是粗糙的。孔雀草是紅頭的，柔軟易觸；用它製作的蓆子躺下起來時會膨脹。用貓草也可以製作衣服。野草的顏色像寶石。準備住處：準備草墊或編織蓆；準備好后告訴索那："朋友，老師想與你同住一處，已在香室為你準備住處。" 258. 這正是他的時機：這將是適當的時機。顯示：顯示出來。"你應說這說那"：意指老師告訴我什麼，現在正是時候，現在我將傳達這個資訊。 259. 第五位持律者：與傳統的第五位傳授者。允許比丘們在所有邊境地區使用各種鞋：這裡除了人皮外，可以用任何皮革製作鞋。對鞋套、刀套、鑰匙套也是如此。皮革鋪墊：可以用任何綿羊皮或山羊皮鋪墊或坐臥。鹿皮中，只有鹿、山羊、野山羊、斑鹿、鹿王、紅鹿的皮是允許的。對於其他動物： 猴子、黑獅子， 鹿角、香蕉鹿； 兇猛野獸， 其皮不可用。 這裡的兇猛野獸指獅子、老虎、豹等；不僅僅是這些，除了允許的那些，包括牛、水牛、兔子等在內的所有動物在此情況下都被視為兇猛野獸。它們的皮都不允許使用。不計入數量，直到未送達：在未送達或未通知"尊者，你們的衣服已經產生"之前，不計入數量。如果未指定，則允許；已指定則不計入數量。當送達或給予，或聽說已產生時，從那時起十天內可以保留。 皮革章節註釋完畢。 6. 藥品章節 五種藥品等討論

1. Bhesajjakkhandhake – sāradikena ābādhenāti saradakāle uppannena pittābādhena, tasmiñhi kāle vassodakenapi tementi, kaddamampi maddanti, antarantarā ātapopi kharo hoti, tena tesaṃ pittaṃ koṭṭhabbhantaragataṃ hoti. Āhāratthañca phareyyāti āhāratthaṃ sādheyya.

261.Nacchādentīti na jiranti, na vātarogaṃ paṭippassambhetuṃ sakkonti. Senesitānīti siniddhāni. Bhattācchādakenāti bhattaṃ arocikena.

262.Acchavasantiādīsu nissaggiyavaṇṇanāyaṃ vuttanayeneva vinicchayo veditabbo. Kāle paṭiggahitantiādīsu majjhanhike avītivatte paṭiggahetvā pacitvā parissāvetvā cāti attho. Telaparibhogenaparibhuñjitunti sattāhakālikatelaparibhogena paribhuñjituṃ.

263.Mūlabhesajjādi vinicchayopi khuddakavaṇṇanāyaṃ vuttoyeva. Tasmā idha yaṃ yaṃ pubbe avuttaṃ taṃ tadeva vaṇṇayissāma. Vacattanti setavacaṃ. Nisadaṃ nisadapotakanti pisanasilā ca pisanapoto ca. Phaggavanti latājāti. Nattamālanti karañjaṃ. Hiṅguhiṅgujatuhiṅgusipāṭikā hiṅgujātiyoyeva. Takatakapattitakapaṇṇiyo lākhājātiyo.

Sāmuddanti samuddatīre vālukā viya santiṭṭhati. Kāḷaloṇanti pakatiloṇaṃ. Sindhavanti setavaṇṇaṃ pabbate uṭṭhahati. Ubbhidanti bhūmito aṅkuraṃ uṭṭhahati. Bilanti dabbasambhārehi saddhiṃ pacitaṃ, taṃ rattavaṇṇaṃ.

264-6.Kāyo vā duggandhoti kassaci assādīnaṃ viya kāyagandho hoti, tassāpi sirīsakosumbādicuṇṇāni vā gandhacuṇṇāni vā sabbāni vaṭṭanti. Chakaṇanti gomayaṃ. Rajananippakkanti rajanakasaṭaṃ. Pākatikacuṇṇampi koṭṭetvā udakena temetvā nhāyituṃ vaṭṭati; etampi rajananippakkasaṅkhepameva gacchati.

Āmakamaṃsañcakhādi āmakalohitañca pivīti na taṃ bhikkhu khādi na pivi, amanusso khāditvā ca pivitvā ca pakkanto, tena vuttaṃ – 『『tassa so amanussikābādho paṭippassambhī』』ti.

Añjananti sabbasaṅgāhikavacanametaṃ. Kāḷañjananti ekā añjanajāti. Rasañjanaṃ nānāsambhārehi kataṃ. Sotañjananti nadīsotādīsu uppajjanakaṃ añjanaṃ. Geruko nāma suvaṇṇageruko. Kapallanti dīpasikhato gahitamasi. Añjanūpapiṃsanehīti añjanena saddhiṃ ekato piṃsitabbehi, na hi kiñci aññanūpapiṃsanaṃ na vaṭṭati. Candananti lohitacandanādikaṃ yaṃkiñci. Tagarādīni pākaṭāni, aññānipi nīluppalādīni vaṭṭantiyeva.

Aṭṭhimayanti manussaṭṭhiṃ ṭhapetvā avasesaaṭṭhimayaṃ. Dantamayanti hatthidantādisabbadantamayaṃ. Visāṇamayepi akappiyaṃ nāma natthi, naḷamayādayo ekantakappiyāyeva. Salākaṭṭhāniyanti yattha salākaṃ odahanti, taṃ susiradaṇḍakaṃ vā thavikaṃ vā anujānāmīti attho. Aṃsabaddhakoti añjanitthavikāya aṃsabaddhako. Yamakanatthukaraṇinti samasotāhi dvīhi panāḷikāhi ekaṃ natthukaraṇiṃ.

以下是完整的簡體中文翻譯： 260. 在藥品章節 - 秋季疾病：在秋季產生的膽汁疾病，在那個季節，雨水會濕潤，淤泥會軟化，間或陽光也很強烈，因此他們的膽汁會在腹內積聚。應該爲了營養而擴散。 261. 不會腐爛：不會衰老，不能阻止風病。被油潤：被潤滑。用食物遮蓋：用不引起噁心的食物。 262. 在停留等情況下，按照沒收品註釋中已說明的方式進行判斷。在規定時間內接受：意指在正午過後接受、烹飪、過濾。用油使用：可以使用七天期限的油。 263. 根本藥品等的判斷，在小注釋中已經說過。因此這裡將說明之前未提及的內容。白色：白色。石臼和搗碎器：研磨石和搗碎器。藤蔓：一種植物類。夜茉莉：印度樹。香草：香草種類。桃金娘：一種植物。海邊：像海邊的沙子一樣停留。普通鹽：自然鹽。新鹽：在山上產生的白色。發芽：從地面萌發。燉煮：與器具一起烹煮，呈紅色。 264-266. 身體有異味：像某些馬等的身體氣味，對於這種情況，合歡花、紅花等粉末或香粉都是允許的。牛糞：牛糞。染料渣：染料渣。即使將普通粉末搗碎，用水濕潤后沐浴也是允許的；這也屬於染料渣的簡要說明。 生肉和生血：比丘不得食用生肉和生血，如果非人食用並離開，就說"他的非人疾病得到緩解"。 塗抹：這是包羅萬象的說法。黑色塗料：一種塗料。色素：由各種原料製成。河流塗料：在河流等處產生的塗料。赤土：黃金赤土。燈煙：從燈芯取得的煤煙。與塗料一起研磨：應與塗料一起研磨，不得使用其他研磨物。檀香：包括紅檀香等任何物品。藿香等是衆所周知的，藍蓮等也是允許的。 骨制：除人骨外的其他骨製品。齒制：包括象牙等所有齒製品。角製品中沒有不允許的，蘆葦製品等完全是允許的。探針孔：指放置探針的空心管或口袋。肩部懸掛：懸掛在塗料口袋上的肩部。雙鼻孔器：用兩個相同的管子製成一個鼻孔器。

267.Anujānāmi bhikkhave telapākanti yaṃkiñci bhesajjapakkhittaṃ sabbaṃ anuññātameva hoti. Atipakkhittamajjānīti ativiya khittamajjāni; bahuṃ majjaṃ pakkhipitvā yojitānīti attho.

Aṅgavātoti hatthapāde vāto. Sambhārasedanti nānāvidhapaṇṇabhaṅgasedaṃ. Mahāsedanti mahantaṃ sedaṃ; porisappamāṇaṃ āvāṭaṃ aṅgārānaṃ pūretvā paṃsuvālikādīhi pidahitvā tattha nānāvidhāni vātaharaṇapaṇṇāni santharitvā telamakkhitena gattena tattha nipajjitvā samparivattantena sarīraṃ sedetuṃ anujānāmīti attho. Bhaṅgodakanti nānāpaṇṇabhaṅgakuthitaṃ udakaṃ; tehi paṇṇehi ca udakena ca siñcitvā siñcitvā sedetabbo. Udakakoṭṭhakanti udakakoṭṭhe cāṭiṃ vā doṇiṃ vā uṇhodakassa pūretvā tattha pavisitvā sedakammakaraṇaṃ anujānāmīti attho.

Pabbavātohotīti pabbe pabbe vāto vijjhati. Lohitaṃ mocetunti satthakena lohitaṃ mocetuṃ. Pajjaṃ abhisaṅkharitunti yena phālitapādā pākatikā honti; taṃ nāḷikerādīsu nānābhesajjāni pakkhipitvā pajjaṃ abhisaṅkharituṃ; pādānaṃ sappāyabhesajjaṃ pacitunti attho. Tilakakkena atthoti piṭṭhehi tilehi attho. Kabaḷikanti vaṇamukhe sattupiṇḍaṃ pakkhipituṃ. Sāsapakuḍḍenāti sāsapapiṭṭhena. Vaḍḍhamaṃsanti adhikamaṃsaṃ āṇi viya uṭṭhahati. Loṇasakkharikāya chinditunti khurena chindituṃ. Vikāsikanti telarundhanapilotikaṃ. Sabbaṃ vaṇapaṭikammanti yaṃkiñci vaṇaparikammaṃ nāma atthi; sabbaṃ anujānāmīti attho.

268.Sāmaṃ gahetvāti idaṃ na kevalaṃ sappadaṭṭhasseva, aññasmimpi daṭṭhavise sati sāmaṃ gahetvā paribhuñjitabbaṃ; aññesu pana kāraṇesu paṭiggahitameva vaṭṭati. Kato na puna paṭiggahetabboti sace bhūmippatto, paṭiggahetabbo; appattaṃ pana gahetuṃ vaṭṭati.

269.Gharadinnakābādhoti vasīkaraṇapānakasamuṭṭhitarogo. Sītāloḷinti naṅgalena kasantassa phāle laggamattikaṃ udakena āloḷetvā pāyetuṃ anujānāmīti attho.

Duṭṭhagahaṇikoti vipannagahaṇiko; kicchena uccāro nikkhamatīti attho. Āmisakhāranti sukkhodanaṃ jhāpetvā tāya chārikāya paggharitaṃ khārodakaṃ. Muttaharītakanti gomuttaparibhāvitaṃ harītakaṃ. Abhisannakāyoti ussannadosakāyo. Acchakañjiyanti taṇḍulodakamaṇḍo. Akaṭayusanti asiniddho muggapacitapānīyo. Kaṭākaṭanti sova dhotasiniddho. Paṭicchādanīyenāti maṃsarasena.

Guḷādianujānanakathā

272.Sace bhikkhave pakkāpi muggā jāyantīti pakkā muggā sacepi jāyanti, yathāsukhaṃ paribhuñjitabbā. Pakkattā hi te kappiyā eva.

274.Antovutthanti akappiyakuṭiyaṃ vutthaṃ. Sāmaṃ pakkanti ettha yaṃkiñci āmisaṃ bhikkhuno pacituṃ na vaṭṭati. Sacepissa uṇhayāguyā sulasipaṇṇāni vā siṅgiveraṃ vā loṇaṃ vā pakkhipanti, tampi cāletuṃ na vaṭṭati, 『『yāguṃ nibbāpemī』』ti pana cāletuṃ vaṭṭati. Uttaṇḍulabhattaṃ labhitvāpi pidahituṃ na vaṭṭati. Sace pana manussā pidahitvāva denti, vaṭṭati; 『『bhattaṃ vā mā nibbāyatū』』ti pidahituṃ vaṭṭati. Khīratakkādīsu pana sakiṃ kuthitesu aggiṃ dātuṃ vaṭṭati, punapākassa anuññātattā. Ukkapiṇḍakāpi khādantīti biḷāmūsikagodhāmaṅgusā khādanti. Damakāti vighāsādā.

276.Tato nīhaṭanti yattha nimantitā bhuñjanti, tato nīhaṭaṃ.

以下是完整的簡體中文翻譯： 267. 允許比丘們油烹：任何加入藥品的都是被允許的。過度加入：極度加入；意指加入大量油並調配。 手腳風：手腳的風。各種草藥汗液：由各種不同葉片製成的汗液。大汗：大量汗液；意指填滿人力大小的坑，用炭火，用沙土等覆蓋，在上面鋪設各種驅風草藥，身體抹油后躺在那裡翻滾，使身體出汗。草藥水：用各種葉片煮的水；用這些葉片和水反覆澆灌以發汗。水缸：用熱水填滿水缸或盆，進入其中進行發汗。 山風：在每座山上都有風吹過。放血：用手術刀放血。修復傷口：使腳部恢復正常；意指在椰子等處加入各種藥品修復傷口，為腳部烹煮適當的藥品。油籽的用途：用油籽。吞嚥：在傷口處放入食物團。芥末面：芥末粉。增長肉：像楔子一樣生長的多餘肉。用鹽和糖切割：用刀切割。開放劑：油布。所有傷口處理：允許任何傷口處理。 268. 自行獲取：不僅僅是蛇咬傷，在其他毒咬傷時也應自行獲取；但在其他情況下，接受的則是允許的。已製作不再接受：如果已到地面，則應接受；未到則可以獲取。 269. 家庭誘導疾病：由媚藥引起的疾病。浸泡泥土：允許犁田者將附著在犁頭上的泥土用水浸泡后飲用。 惡劣排泄：排泄功能不良；排泄困難。灰汁：燒乾米飯後，用該灰汁浸泡的堿水。蜜制訶子：用牛尿浸泡的訶子。身體充血：身體充滿缺陷。米湯：米水。未加工豆湯：未調和的豆湯。已調和豆湯：已清洗調和的豆湯。用遮蔽物：用肉汁。 關於糖等的允許 272. 如果比丘們，即使豆已成熟：如果豆已成熟，可以隨意食用。因為成熟，所以是允許的。 274. 在不允許的房屋內住：在不允許的房屋內居住。自行烹飪：比丘不允許烹飪任何食物。即使在熱粥中加入葉子、姜或鹽，也不允許攪拌，但允許說"我要熄滅粥"而攪拌。獲得白米飯後也不允許蓋起。如果人們蓋好后給予，則允許；允許說"不要使飯冷卻"而蓋起。在奶酪等煮沸一次後，允許加火，因為允許再次烹飪。野貓、老鼠、蜥蜴也在啃食。剩食者：吃剩餘食物。 276. 從那裡取出：從被邀請用餐的地方取出。

278.Vanaṭṭhaṃ pokkharaṭṭhanti vane ceva paduminigacche ca jātaṃ. Abījanti taruṇaphalaṃ, yassa bījaṃ na aṅkuraṃ janeti. Nibbaṭṭabījanti bījaṃ nibbaṭṭetvā apanetvā paribhuñjitabbakaṃ ambapanasādi.

279.Duropayo vaṇoti dukkhena ruhati, dukkhena pākatiko hotīti attho. Dupparihāraṃ satthanti sambādhe dukkhena satthaṃ parihareyyaṃ. Satthakammaṃ vā vatthikammaṃ vāti yathāparicchinne okāse yena kenaci satthena vā sūciyā vā kaṇṭakena vā sattikāya vā pāsāṇasakkhalikāya vā nakhena vā chindanaṃ vā phālanaṃ vā vijjhanaṃ vā lekhanaṃ vā na kātabbaṃ; sabbañhetaṃ satthakammameva hoti. Yena kenaci pana cammena vā vatthena vā vatthipīḷanampi na kātabbaṃ; sabbañhetaṃ vatthikammameva hoti. Ettha ca sambādhassa sāmantā dvaṅgulāti idaṃ satthakammaṃyeva sandhāya vuttaṃ. Vatthikammaṃ pana sambādheyeva paṭikkhittaṃ. Tattha pana khāraṃ ādātuṃ yena kenaci rajjukena vā bandhituṃ vaṭṭati. Yadi tena chijjati, succhinnaṃ. Aṇḍavuḍḍhirogepi satthakammaṃ na vaṭṭati, tasmā aṇḍaṃ phāletvā bījāni uddharitvā 『『arogaṃ karissāmī』』ti na kattabbaṃ. Aggitāpanabhesajjālimpanesu pana paṭikkhepo natthi. Vaccamagge bhesajjamakkhitā ādānavaṭṭi vā veḷunāḷikā vā vaṭṭati, yāya khārakammaṃ vā karonti, telaṃ vā pavesenti.

280.Pavattamaṃsanti matassa maṃsaṃ. Māghātoti taṃ divasaṃ na labbhā kenaci kiñci jīvitā voropetuṃ. Potthanikanti maṃsacchedanasatthakaṃ vuccati. Kimpimāyāti kimpi imāya. Na bhagavā ussahatīti na bhagavā sakkoti. Yatra hi nāmāti yasmā nāma. Paṭivekkhīti vīmaṃsi; paṭipucchīti vuttaṃ hoti. Appaṭivekkhitvāti appaṭipucchitvā. Sace pana asukamaṃsanti jānāti, paṭipucchanakiccaṃ natthi, ajānantena pana pucchitvāva khāditabbaṃ.

Hatthimaṃsādipaṭikkhepakathā

281.Sunakhamaṃsanti ettha araññakokā nāma sunakhasadisā honti, tesaṃ maṃsaṃ vaṭṭati. Yo pana gāmasunakhiyā vā kokena kokasunakhiyā vā gāmasunakhena saṃyogā uppanno, tassa maṃsaṃ na vaṭṭati, so hi ubhayaṃ bhajatīti. Ahimaṃsanti kassaci apādakassa dīghajātikassa maṃsaṃ na vaṭṭati. Sīhamaṃsādīni pākaṭāneva.

Ettha ca manussamaṃsaṃ sajātitāya paṭikkhittaṃ, hatthiassamaṃsaṃ rājaṅgatāya, sunakhamaṃsañca ahimaṃsañca paṭikūlatāya, sīhamaṃsādīni pañca attano anupaddavatthāyāti. Imesaṃ manussādīnaṃ dasannaṃ maṃsampi aṭṭhipi lohitampi cammampi lomampi sabbaṃ na vaṭṭati, yaṃkiñci ñatvā vā añatvā vā khādantassa āpattiyeva. Yadā jānāti, tadā desetabbā. 『『Apucchitvā khādissāmī』』ti gaṇhato paṭiggahaṇe dukkaṭaṃ, 『『pucchitvā khādissāmī』』ti gaṇhato anāpatti. Uddissa kataṃ pana jānitvā khādantasseva āpatti, pacchā jānanto āpattiyā na kāretabboti.

Yāgumadhugoḷakādikathā

282.Ekattakoti ekako, natthi me dutiyoti attho. Pahūtaṃ yāguñca madhugoḷakañca paṭiyādāpetvāti so kira satasahassaṃ vayaṃ katvā paṭiyādāpesi. Anumodanāgāthāpariyosāne 『『patthayataṃ icchata』』nti padānaṃ 『『alameva dātu』』nti iminā sambandho. Sace pana 『『patthayatā icchatā』』ti pāṭho atthi, soyeva gahetabbo.

以下是完整的簡體中文翻譯： 278. 森林中的池塘：在森林和蓮花生長的地方。無種子：幼小的果實，沒有種子能發芽。應食用的種子：種子應去掉后食用，如芒果等。 279. 難以忍受的風：因痛苦而生，因痛苦而顯現。難以處理的病：因痛苦而難以處理。處理工具或裝備：在特定的情況下，任何工具、針、刺、釘子、刀、石頭等都不應使用；所有這些都是處理工具。任何情況下，不應使用任何工具或裝備；所有這些都是裝備。這裡的痛苦是指痛苦的工具。裝備則在痛苦中被禁止。在那裡，用繩子綁住的地方可以用任何繩索綁住。如果被切斷，則是乾淨的。即使在眼病中，處理工具也不適用，因此不應切割眼睛，取出種子，想著「我會讓它恢復健康」是不應做的。在火焰熏製的藥品中沒有禁止。在藥物中使用的工具或裝置，允許使用任何能進行痛苦處理的工具，或是將油倒入其中。 280. 肉的處理：指死者的肉。不可食用：那一天不應讓任何生命消失。切割工具：指切割肉的工具。那是什麼呢？不是佛陀所能做到的。因為那是名號。反思：思考；詢問。少反思：少詢問。如果知道某種肉，不必詢問，但不知道的則應詢問后再食用。 281. 狗肉：這裡的野狗是類似於狗的，允許其肉。若是與村狗或其他狗相結合，則其肉不被允許，因為它們是混合的。蛇肉：任何爬行動物的肉都不被允許。獅子肉等顯而易見。 這裡人肉因種族關係被禁止，像馬肉因王族關係被禁止，狗肉與蛇肉因對立關係被禁止，獅子肉等五種自我無害的肉類。因此這十種肉、骨頭、血液、面板、毛髮等都不被允許，知道或不知道的食用都會有違犯。當知道時，應當說明。「在未詢問的情況下食用」會有過失，而「在詢問后食用」則不算違犯。若是明知而食用則會有違犯，事後知道則不應再犯。 282. 單獨的：單獨的，沒有第二個意思。大量的粥和蜜餅應當被保留；他確實是以一千的方式進行保留。讚美的詩句中「願望與渴求」與「足夠的給予」相關。如果有「願望與渴求」的說法，則應當接受。

283.Bhojjayāgunti yā pavāraṇaṃ janeti. Yadaggenāti yaṃ ādiṃ katvā. Saggā te āraddhāti sagganibbattakapuññaṃ upacitanti attho. Yathādhammokāretabboti paramparabhojanena kāretabbo, bhojjayāguyā hi pavāraṇā hotīti.

284.Nāhaṃ taṃ kaccānāti tasmiṃ kira avasiṭṭhaguḷe devatā sukhumojaṃ pakkhipiṃsu, sā aññesaṃ pariṇāmaṃ na gacchati, tasmā evamāha. Gilānassa guḷanti tathārūpena byādhinā gilānassa pacchābhattaṃ guḷaṃ anujānāmīti attho.

Pāṭaligāmavatthukathā

285.Sabbasantharinti yathā sabbaṃ santhataṃ hoti, evaṃ.

286.Sunidhavassakārāti sunidho ca vassakāro ca dve brāhmaṇā magadharañño mahāmattā mahāmaccā. Vajjīnaṃ paṭibāhāyāti vajjirājakulānaṃ āyamukhapacchindanatthaṃ. Vatthūnīti gharavatthūni. Cittāni namanti nivesanāni māpetunti tā kira devatā vatthuvijjāpāṭhakānaṃ sarīre adhimuccitvā evaṃ cittāni nāmenti. Kasmā? Amhākaṃ yathānurūpaṃ sakkāraṃ karissantīti attho. Tāvatiṃsehīti loke kira sakkaṃ devarājānaṃ vissakammañca upādāya tāvatiṃsā paṇḍitāti saddo abbhuggato, tenevāha tāvatiṃsehīti, tāvatiṃsehi saddhiṃ mantetvā viya māpentīti attho. Yāvatā ariyaṃ āyatananti yattakaṃ ariyamanussānaṃ osaraṇaṭṭhānaṃ nāma atthi. Yāvatā vaṇippathoti yattakaṃ vāṇijānaṃ ābhatabhaṇḍassa rāsivaseneva kayavikkayaṭṭhānaṃ nāma atthi. Idaṃ agganagaranti tesaṃ ariyāyatanavaṇippathānaṃ idaṃ agganagaraṃ bhavissati. Puṭabhedananti puṭabhedanaṭṭhānaṃ mocanaṭṭhānanti vuttaṃ hoti. Aggito vātiādīsu samuccayattho vā saddo. Tatra hi ekassa koṭṭhāsassa aggito, ekassa udakato, ekassa abbhantarato, aññamaññabhedā antarāyo bhavissati. Uḷumpanti pāragamanatthāya āṇiyo ākoṭetvā kataṃ. Kullanti valliādīhi bandhitvā kataṃ.

Aṇṇavanti sabbantimena paricchedena yojanamattaṃ gambhīrassa ca puthullassa ca udakaṭṭhānassetaṃ adhivacanaṃ. Saranti idha nadī adhippetā. Idaṃ vuttaṃ hoti – ye gambhīraṃ vitthataṃ taṇhāsaraṃ taranti, te ariyamaggasaṅkhātaṃ setuṃ katvāna visajja pallalāni anāmasitvāva udakabharitāni ninnaṭṭhānāni; ayaṃ pana idaṃ appamattakaṃ udakaṃ uttaritukāmopi kullañhi parijano bandhati, buddhā pana buddhasāvakā ca vinā eva kullena tiṇṇā medhāvino janāti.

287.Ananubodhāti abujjhanena. Sandhāvitanti bhavato bhavaṃ gamanavasena sandhāvitaṃ. Saṃsaritanti punappunaṃ gamanavasena saṃsaritaṃ. Mamañceva tumhākañcāti mayā ca tumhehi ca. Atha vā sandhāvitaṃ saṃsaritanti sandhāvanaṃ saṃsaraṇaṃ mamañceva tumhākañca ahosīti evamettha attho daṭṭhabbo. Saṃsitanti saṃsaritaṃ. Bhavanetti samūhatāti bhavato bhavagamanā sandhāvanā taṇhārajju suṭṭhu hatā chinnā appavattikatā.

289.Nīlāti idaṃ sabbasaṅgāhakaṃ. Nīlavaṇṇātiādi tasseva vibhāgadassanatthaṃ. Tattha na tesaṃ pakativaṇṇā nīlā, nīlavilepanānaṃ vicittatāvasenetaṃ vuttaṃ. Paṭivaṭṭesīti pahāresi. Sāhāraṃ dajjeyyāthāti sajanapadaṃ dadeyyātha. Aṅguliṃ phoṭesunti aṅguliṃ cālesuṃ. Ambakāyāti itthikāya. Olokethāti passatha. Apalokethāti punappunaṃ passatha. Upasaṃharathāti upanetha. Imaṃ licchaviparisaṃ tumhākaṃ cittena tāvatiṃsaparisaṃ haratha, tāvatiṃsassa samakaṃ katvā passathāti attho.

Sīhasenāpativatthuādikathā

以下是完整的簡體中文翻譯： 283. 可食用的粥：能引發邀請的粥。從哪裡開始：以此為開始。天堂已經開始：意指積累能引發天堂重生的功德。應按照正法處理：應通過連續的進食來處理，因為可食用的粥會引發邀請。 284. 我不是卡恰那：據說在剩餘的糖塊中，天神放入了精細的食物，這不會轉變給其他人，因此如此說。病人的糖：允許病人在午餐后食用這種糖。 285. 全部鋪設：按照全部鋪設的方式。 286. 善住和雨作：善住和雨作是兩位婆羅門，是摩揭陀國王的大臣。阻止跋耆：為切斷跋耆王族的生命。房地：房屋的地基。使心傾向：據說天神附著在土地科學的朗誦者身上，這樣使心傾向於建造。為什麼？意指他們將按照我們的意願給予尊重。三十三天：據說在世界上，因帝釋天王和毗首羯磨，三十三天被稱為智者，因此說"三十三天"，意指與三十三天商議般建造。凡聖處：凡聖人能進入的地方。商業路徑：商人買賣貨物的地方。這是最高的城市：這將是聖處和商業路徑的最高城市。包袱分解：意指解開包袱的地方。從火等處：表示累積的意思。在那裡，一部分來自火，一部分來自水，一部分來自內部，將有相互分裂的障礙。釘子：爲了渡過而敲打釘子。繩索：用藤蔓等捆綁。 海洋：指最後的範圍，約一由旬深廣水域的稱呼。這裡的河：指此處的河流。意指那些渡過深廣的慾望之河的人，通過聖道建造橋樑，不觸及泥潭，渡過水域充滿的低窪之處；即使是想渡過這點水的人也會繫繩，但佛陀和佛陀的弟子們無需繩索，聰明的人們已經渡過。 287. 未覺悟：未理解。輪迴：從一生到另一生的往返。輪轉：反覆往返。我和你們：我和你們。或者，輪迴往返是我和你們的輪迴往返。被繫縛：被繫縛。生命之網已被切斷：從生到生的往返，慾望之繩已被徹底切斷。 289. 藍色：這是包羅萬象的。藍色等：是對其的詳細說明。那裡並非他們的天然顏色是藍色，而是因藍色塗料的多樣性而說。還擊：打擊。給予土地：給予國土。彈動手指：移動手指。對女性：對女人。觀看：看。再三觀看：反覆觀看。靠近：接近。將這個離車婆集會用你們的心轉向三十三天集會，使之相等並觀看。

290.Dhammassa ca anudhammaṃ byākarontīti bhagavatā vuttakāraṇassa anukāraṇaṃ kathenti. Sahadhammiko vādānuvādoti aparehi vuttakāraṇena sakāraṇo hutvā tumhākaṃ vādo viññugarahitabbaṃ kāraṇaṃ koci appamattakopi kiṃ na āgacchati. Idaṃ vuttaṃ hoti 『『kiṃ sabbakārenāpi tumhākaṃ vāde gārayhakāraṇaṃ natthī』』ti. Anabbhakkhātukāmāti abhibhavitvā na ācikkhitukāmā.

293.Anuviccakāranti anuviditvā cintetvā tulayitvā kātabbaṃ karohīti vuttaṃ hoti. Ñātamanussānanti loke pākaṭānaṃ. Sādhu hotīti sundaraṃ hoti. Paṭākaṃ parihareyyunti paṭākaṃ ukkhipitvā nagare ghosantā āhiṇḍeyyuṃ. Kasmā? 『『Evaṃ no amhākaṃ mahantabhāvo bhavissatī』』ti. Opānabhūtanti paṭiyattaudapāno viya ṭhitaṃ. Kulanti nivesanaṃ. Dātabbaṃ maññeyyāsīti mā imesaṃ deyyadhammaṃ upacchindittha, sampattānañhi dātabbamevāti ovadati. Okāroti avakāro lāmakabhāvo. Sāmukkaṃsikāti attanāyeva uddharitvā gahitā; asādhāraṇaṃ aññesanti attho. Uddissa katanti uddisitvā kataṃ.

294.Paṭiccakammanti attānaṃ paṭicca katanti attho. Atha vā paṭiccakammanti nimittakammassetaṃ adhivacanaṃ, taṃ paṭiccakammaṃ ettha atthīti maṃsampi paṭiccakammanti vuttaṃ. Yo hi evarūpaṃ maṃsaṃ paribhuñjati, sopi tassa kammassa dāyādo hoti, vadhakassa viya tassāpi pāṇaghātakammaṃ hotīti adhippāyo . Jiridantiti jiranti abbhācikkhantā na jiranti, abbhakkhānassa antaṃ na gacchantīti attho. Tikoṭiparisuddhakathā saṅghabhedasikkhāpadavaṇṇanāyaṃ vuttā.

Kappiyabhūmianujānanakathā

以下是完整的簡體中文翻譯： 290. 對法和法的解釋：按照世尊所說的原因解釋相應的原因。與法相應的論點和反論：通過他人所說的原因，你們的論點成為智者所責備的原因，是否有任何微小的原因不能到來。這意味著"你們的論點是否完全沒有可責備的原因"。不願揭露：不願壓制並揭示。 293. 經過審慎行動：意指經過仔細思考、權衡后應該做。知名人士：在世界上廣為人知的。美好發生：變得美好。應該舉起旗幟：舉起旗幟在城市中高聲宣揚。為什麼？"這將成為我們的偉大"。如同水井：如同準備好的水井般站立。家族：住所。應該被認為可以給予：不要切斷對這些人的給予，應該給予已到來的人。降低：降低、變得低劣。獨特的：由自己提取並獲得；意指不與他人共享。爲了特定目的而做：爲了特定目的而做。 294. 依賴行動：為自己而做。或者，依賴行動：是指標誌性行動的稱呼，在這裡存在依賴行動，因此肉也被稱為依賴行動。凡是這樣食用肉的人，也成為該行動的繼承者，就像殺手一樣，這也是殺生行為的意圖。衰老的牙齒：他們不會衰老，不會被誹謗，意指不會達到誹謗的盡頭。三角清凈的論述在僧團分裂學處的解釋中已經說過。 關於允許的土地的討論

295.Sakaṭaparivaṭṭanti sakaṭehi parikkhepaṃ viya katvā acchanti. Paccantimanti abhilāpamattametaṃ 『『yaṃ saṅgho ākaṅkhatī』』ti vuttattā pana dhuravihāropi sammannituṃ vaṭṭati, kammavācaṃ avatvā apalokanenāpi vaṭṭatiyeva. Kākoravasaddanti tattha tattha paviṭṭhānaṃ āmisakhādanatthāya anuppageyeva sannipatitānaṃ kākānaṃ oravasaddaṃ. Yasojo nāma kapilasuttapariyosāne pabbajitānaṃ pañcannaṃ satānaṃ aggapuriso.

Ussāvanantikantiādīsu ussāvanantikā tāva evaṃ kattabbā. Yo thambhānaṃ vā upari bhittipāde vā nikhanitvā vihāro kariyati, tassa heṭṭhā thambhapaṭicchakā pāsāṇā bhūmigatikā eva. Paṭhamathambhaṃ pana paṭhamabhittipādaṃ vā patiṭṭhāpentehi bahūhi samparivāretvā 『『kappiyakuṭiṃ karoma, kappiyakuṭiṃ karomā』』ti vācaṃ nicchārentehi manussesu ukkhipitvā patiṭṭhāpentesu āmasitvā vā sayaṃ ukkhipitvā vā thambhe vā bhittipādo vā patiṭṭhāpetabbo. Kurundimahāpaccarīsu pana 『『kappiyakuṭi kappiyakuṭī』』ti vatvā patiṭṭhāpetabbanti vuttaṃ. Andhakaṭṭhakathāyaṃ 『『saṅghassa kappiyakuṭiṃ adhiṭṭhāmī』』ti vuttaṃ. Taṃ pana avatvāpi aṭṭhakathāsu vuttanayena vutte doso natthi. Idaṃ panettha sādhāraṇalakkhaṇaṃ, thambhapatiṭṭhānañca vacanapariyosānañca samakālaṃ vaṭṭati. Sace hi aniṭṭhite vacane thambho patiṭṭhāti, appatiṭṭhite vā tasmiṃ vacanaṃ niṭṭhāti, akatā hoti kappiyakuṭi. Teneva mahāpaccariyaṃ vuttaṃ – 『『bahūhi samparivāretvā vattabbaṃ, avassañhi ettha ekassapi vacananiṭṭhānañca thambhapatiṭṭhānañca ekato bhavissatī』』ti.

Iṭṭhakasilāmattikākuṭṭikāsu pana kuṭīsu heṭṭhā cayaṃ bandhitvā vā abandhitvā vā karontu, yato paṭṭhāya bhittiṃ uṭṭhāpetukāmā honti, taṃ sabbapaṭhamaṃ iṭṭhakaṃ vā silaṃ vā mattikāpiṇḍaṃ vā gahetvā vuttanayeneva kappiyakuṭi kātabbā. Iṭṭhakādayo hi bhittiyā paṭhamiṭṭhakādīnaṃ heṭṭhā na vaṭṭanti, thambhā pana upari uggacchanti, tasmā vaṭṭanti. Andhakaṭṭhakathāyaṃ 『『thambhehi kariyamāne catūsu koṇesu cattāro thambhā iṭṭhakādikuṭṭe catūsu koṇesu dve tisso iṭṭhakā adhiṭṭhātabbā』』ti vuttaṃ. Tathā pana akatāyapi doso natthi, aṭṭhakathāsu hi vuttameva pamāṇaṃ.

Gonisādikā duvidhā – ārāmagonisādikā, vihāragonisādikāti. Tāsu yattha neva ārāmo na senāsanāni parikkhittāni honti, ayaṃ 『『ārāmagonisādikā』』 nāma. Yattha senāsanāni sabbāni vā ekaccāni vā parikkhittāni, ārāmo aparikkhitto, ayaṃ 『『vihāragonisādikā』』 nāma. Iti ubhayatrāpi ārāmassa aparikkhittabhāvoyeva pamāṇaṃ. Ārāmo pana upaḍḍhaparikkhittopi bahutaraṃ parikkhittopi parikkhittoyeva nāmāti kurundimahaāpaccariyādīsu vuttaṃ. Ettha kappiyakuṭiṃ laddhuṃ vaṭṭati.

以下是完整的簡體中文翻譯： 295. 車輛環繞：如同用車輛環繞般站立。邊界：儘管只是言說"僧團希望"，但主要居住處也可以被任命，即使不宣讀行動詞，僅通過同意也是可以的。烏鴉的低語：在各處進入並聚集的烏鴉，爲了啃食肉食，發出的低語。耶沙是名字：在迦毗羅經的結尾，出家的五百人中的首領。 在確定柱子等處：確定柱子的方式如下。若在柱子頂部或墻基上挖掘並建造寺院，其下的柱子支撐石頭仍在地面上。在安放第一根柱子或第一面墻基時，應由許多人環繞，發出"我們將建造適當的小屋"的聲音，在人們舉起並安置時，或是觸控，或是自行舉起，應安置柱子或墻基。在古註釋中說，應說"適當的小屋"后再安置。在安達迦註釋中說"我將為僧團確定適當的小屋"。即使不說這些，按照註釋中的方式說明也沒有過失。這裡的一般特徵是，柱子安置和言語結束可以同時進行。如果在言語未完成時柱子已安置，或在柱子未安置時言語結束，則適當的小屋未被建造。因此在大註釋中說："應由多人環繞並說話，因為在這裡一個人的言語結束和柱子安置必須同時進行"。 在磚塊、石頭、泥塊小屋中，無論是否繫結底部支撐，從他們想要抬起墻壁開始，首先應取一塊磚、石或泥塊，按照之前的方式建造適當的小屋。磚塊等不允許在墻壁第一塊磚下，但柱子可以向上延伸，因此是允許的。在安達迦註釋中說："在用柱子建造時，在四個角落應有四根柱子，在磚塊小屋的四個角落應有二至三塊磚"。即使不這樣做也沒有過失，因為註釋中已經說明。 牛席有兩種：園林牛席和寺院牛席。在沒有園林和住所被環繞的地方，這被稱為"園林牛席"。在住所全部或部分被環繞，但園林未被環繞的地方，這被稱為"寺院牛席"。在兩種情況下，園林未被環繞都是標準。在古註釋中說，園林即使被半環繞或大部分環繞，也仍被視為被環繞。在這裡，可以獲得適當的小屋。

Gahapatīti manussā āvāsaṃ katvā 『『kappiyakuṭiṃ dema, paribhuñjathā』』ti vadanti, esā gahapati nāma. 『『Kappiyakuṭiṃ kātuṃ demā』』ti vuttepi vaṭṭatiyeva. Andhakaṭṭhakathāyaṃ pana 『『yasmā bhikkhuṃ ṭhapetvā sesasahadhammikānaṃ sabbesañca devamanussānaṃ hatthato paṭiggaho ca sannidhi ca antovutthañca tesaṃ santakaṃ bhikkhussa vaṭṭati, tasmā tesaṃ gehāni vā tehi dinnā kappiyakuṭi vā gahapatīti vuccatī』』ti vuttaṃ. Punapi vuttaṃ – 『『bhikkhusaṅghassa vihāraṃ ṭhapetvā bhikkhunupassayo vā ārāmikānaṃ vā titthiyānaṃ vā devatānaṃ vā nāgānaṃ vā api brahmānaṃ vimānaṃ kappiyakuṭi hotī』』ti, taṃ suvuttaṃ; saṅghasantakameva hi bhikkhusantakaṃ vā gehaṃ gahapatikuṭikā na hoti. Sammutikā nāma kammavācaṃ sāvetvā katāti.

Yaṃ imāsu catūsu kappiyabhūmīsu vutthaṃ āmisaṃ, taṃ sabbaṃ antovutthasaṅkhyaṃ na gacchati. Bhikkhūnañca bhikkhunīnañca antovutthaantopakkamocanatthañhi kappiyakuṭiyo anuññātā. Yaṃ pana akappiyabhūmiyaṃ sahaseyyappahonake gehe vutthaṃ saṅghikaṃ vā puggalikaṃ vā bhikkhussa bhikkhuniyā vā santakaṃ ekarattampi ṭhapitaṃ, taṃ antovutthaṃ; tattha pakkañca antopakkaṃ nāma hoti, etaṃ na kappati. Sattāhakālikaṃ pana yāvajīvikañca vaṭṭati.

Tatrāyaṃ vinicchayo – sāmaṇero bhikkhussa taṇḍulādikaṃ āmisaṃ āharitvā kappiyakuṭiyaṃ nikkhipitvā punadivase pacitvā deti, antovutthaṃ na hoti. Tattha akappiyakuṭiyaṃ nikkhittasappiādīsu yaṃkiñci pakkhipitvā deti, mukhasannidhi nāma hoti. Mahāpaccariyaṃ pana 『『antovutthaṃ hotī』』ti vuttaṃ. Tattha nāmamattameva nānākaraṇaṃ. Bhikkhu akappiyakuṭiyaṃ ṭhapitasappiñca yāvajīvikapaṇṇañca ekato pacitvā paribhuñjati, sattāhaṃ nirāmisaṃ vaṭṭati. Sace āmisasaṃsaṭṭhaṃ katvā paribhuñjati, antovutthañceva sāmaṃpākañca hoti. Etenupāyena sabbasaṃsaggā veditabbā.

Imā pana kappiyakuṭiyo kadā jahitavatthukā honti? Ussāvanantikā tāva yā thambhānaṃ upari bhittipāde vā nikhaṇitvā katā, sā sabbesu thambhesu ca bhittipādesu ca apanītesu jahitavatthukā hoti. Sace pana thambhe vā bhittipāde vā parivattenti, yo yo ṭhito tattha tattha patiṭṭhāti, sabbesupi parivattitesu ajahitavatthukāva hoti. Iṭṭhakādīhi katā cayassa upari bhittiatthāya ṭhapitaṃ iṭṭhakaṃ vā silaṃ vā mattikāpiṇḍaṃ vā ādiṃkatvā vināsitakāle jahitavatthukā hoti. Yehi pana iṭṭhakādīhi adhiṭṭhitā, tesu apanītesupi tadaññāsu patiṭṭhitāsu ajahitavatthukāva hoti.

Gonisādikā pākārādīhi parikkhepe kate jahitavatthukā hoti. Puna tasmiṃ ārāme kappiyakuṭi laddhuṃ vaṭṭati. Sace pana punapi pākārādayo tattha tattha khaṇḍā honti, tato tato gāvo pavisanti, puna kappiyakuṭi hoti. Itarā pana dve gopānasīmattaṃ ṭhapetvā sabbasmiṃ chadane vinaṭṭhe jahitavatthukā honti. Sace gopānasīnaṃ upari ekampi pakkhapāsakamaṇḍalaṃ atthi, rakkhati.

以下是完整的簡體中文翻譯： 家長：人們建造住所並說「我們給予適當的小屋，請享用」，這被稱為家長。「我們給予適當的小屋」時也是如此。在安達迦註釋中說：「因為除了僧侶之外，其他所有的天人和人類的接收和存在都與僧侶相關，因此這些住所或給予他們的適當小屋被稱為家長。」再說一次：「在僧侶的聚集處，或者在女僧、外道、天神、龍或甚至梵天的天宮中，都可以稱為適當的小屋」，這說得很好；因為只有與僧團相關的住所才是家長小屋。稱為善意的行為。 在這四種適當的地方中，所述的食物，所有的都不算作內供。爲了僧侶和女僧的內供和內供釋放，適當的小屋被允許。而在不適當的地方，若在沒有床的家中，所述的食物，無論是屬於僧團還是個人，若在一夜之間安置，這就算作內供；在此處，成熟和內供被稱為，這不算作適當的。七日和終生的供養是被允許的。 這裡的判定是：小沙彌為僧侶取米等食物，放入適當的小屋，第二天再煮給他，這不算作內供。在那裡，若在不適當的小屋中放入任何東西，稱為口頭接收。大註釋中說「算作內供」。在這裡，僅僅是名稱而已。僧侶在不適當的小屋中放置的食物和終生供養是一起算作的。如果在不適當的言語中柱子已安置，或在柱子未安置時言語結束，則適當的小屋未被建造。因此在大註釋中說：「應由多人環繞並說話，因為在這裡一個人的言語結束和柱子安置必須同時進行」。 那麼這些適當的小屋何時成為放棄之處？如同用柱子在墻基上挖掘而建的小屋，在所有柱子和墻基都被移除時，成為放棄之處。如果柱子或墻基轉動，任何在那裡的柱子都保持安置，所有被轉動的都不算放棄之處。用磚等建造的，爲了墻壁而安置的磚、石或泥塊等，在被毀壞時成為放棄之處。那些用磚等安置的，即使被移除，在其他地方安置的也不算放棄之處。 牛席在墻等處被環繞時成為放棄之處。再次在那個園林中可以獲得適當的小屋。如果墻等地方再次有破損，牛進入后，適當的小屋又會存在。其餘的在放置牛席時，若在所有遮蔽處都被移除，則成為放棄之處。如果在牛席上方有一個覆蓋的保護罩，仍然可以保護。

Yatra panimā catassopi kappiyabhūmiyo natthi, tattha kiṃ kātabbaṃ? Anupasampannassa datvā tassa santakaṃ katvā paribhuñjitabbaṃ. Tatridaṃ vatthu – karavikatissatthero kira vinayadharapāmokkho mahāsīvattherassa santikaṃ agamāsi. So dīpālokena sappikumbhaṃ passitvā 『『bhante kimeta』』nti pucchi. Thero 『『āvuso gāmato sappikumbho ābhato, lūkhadivase sappinā bhuñjanatthāyā』』ti āha. Tato naṃ tissatthero 『『na vaṭṭati bhante』』ti āha. Thero punadivase pamukhe nikkhipāpesi. Tissatthero puna ekadivase āgato taṃ disvā tatheva pucchitvā 『『bhante sahaseyyappahonakaṭṭhāne ṭhapetuṃ na vaṭṭatī』』ti āha. Thero punadivase bahi nīharāpetvā nikkhipāpesi, taṃ corā hariṃsu. So puna ekadivasaṃ āgataṃ tissattheraṃ āha – 『『āvuso tayā 『na vaṭṭatī』ti vutto so kumbho bahi nikkhitto corehi avahato』』ti. Tato naṃ tissatthero āha – 『『nanu bhante anupasampannassa dātabbo assa, anupasampannassa hi datvā tassa santakaṃ katvā paribhuñjituṃ vaṭṭatī』』ti.

296-9. Meṇḍakavatthu uttānameva. Api cettha anujānāmi bhikkhave pañca goraseti ime pañca gorase visuṃ paribhogena paribhuñjitumpi anujānāmīti attho. Pātheyyaṃ pariyesitunti ettha sace keci sayameva ñatvā denti, iccetaṃ kusalaṃ; no ce denti, ñātipavāritaṭṭhānato vā bhikkhācāravattena vā pariyesitabbaṃ. Tathā alabhantena aññātikaapavāritaṭṭhānato yācitvāpi gahetabbaṃ. Ekadivasena gamanīye magge ekabhattatthāya pariyesitabbaṃ. Dīghe addhāne yattakena kantāraṃ nittharati, tattakaṃ pariyesitabbaṃ.

Keṇiyajaṭilavatthukathā

以下是完整的簡體中文翻譯： 在這裡如果沒有這四種適當的地方，應該怎麼做？應當給予未受戒者，並且在其擁有的情況下進行享用。這裡的故事是：卡拉維卡提薩長老似乎曾經來到維那耶達哈拉的摩訶西瓦長老那裡。他看見了島上的金色水瓶，便問：「尊者，這是什麼？」長老說：「朋友，這是來自村莊的金色水瓶，是爲了在雨天享用金色水而準備的。」於是，提薩長老對他說：「不合適，尊者。」長老第二天便在前面放下了它。提薩長老再次在某一天來到那裡，看見它后又問：「尊者，在沒有床的地方放置是不合適的。」長老第二天將其取出並放下，但被盜賊偷走了。他再次來到提薩長老那裡，告訴他說：「朋友，您說『不合適』的那個水瓶在外面被盜賊偷走了。」於是，提薩長老對他說：「難道尊者，未受戒者的東西應該給予嗎？因為給予未受戒者的東西並在其擁有的情況下進行享用是合適的。」 296-9. 關於梅達卡的故事是直接的。即使在這裡，我也允許，僧侶們，這五頭牛，應該允許以不同的方式進行享用。尋求食物的意思是，如果有人知道並自行給予，這就是善行；如果沒有給予，則應根據親屬的限制或乞討的方式進行尋求。同樣，若未獲得，應該從他人處請求並獲取。每天在行走的路上應為一餐進行尋求。在長途旅行中，應根據需要進行尋求。 關於凱尼雅的故事。

300.Kājehi gāhāpetvāti pañcahi kājasatehi susaṅkhatassa badarapānassa kuṭasahassaṃ gāhāpetvā. Etasmiṃ nidāne etasmiṃ pakaraṇe dhammiṃ kathaṃ katvāti 『『sādhu bhikkhave pānaṃ apivantā samaṇassa gotamassa sāvakā paccayabāhullikāti vādaṃ na uppādayittha, mayi ca gāravaṃ akattha, mama ca tumhesu gāravaṃ janayittha, iti vo ahaṃ iminā kāraṇena suṭṭhu pasanno』』tiādinā nayena dhammiṃ kathaṃ katvā anujānāmi bhikkhave aṭṭha pānānītiādimāha.

Tattha ambapānanti āmehi vā pakkehi vā ambehi katapānaṃ. Tattha āmehi karontena ambataruṇāni bhinditvā udake pakkhipitvā ātape ādiccapākena pacitvā parissāvetvā tadahupaṭiggahitehi madhusakkarakappūrādīhi yojetvā kātabbaṃ. Evaṃ kataṃ purebhattameva kappati. Anupasampannehi kataṃ labhitvā pana purebhattaṃ paṭiggahitaṃ purebhattaṃ sāmisaparibhogenāpi vaṭṭati, pacchābhattaṃ nirāmisaparibhogena yāva aruṇuggamanā vaṭṭatiyeva. Esa nayo sabbapānesu.

Tesu pana jambupānanti jambuphalehi katapānaṃ. Cocapānanti aṭṭhikehi kadaliphalehi katapānaṃ. Mocapānanti anaṭṭhikehi kadaliphalehi katapānaṃ. Madhukapānanti madhukānaṃ jātirasena katapānaṃ; taṃ pana udakasambhinnaṃ vaṭṭati, suddhaṃ na vaṭṭati. Muddikapānanti muddikā udake madditvā ambapānaṃ viya katapānaṃ. Sālūkapānanti rattuppalanīluppalādīnaṃ sālūke madditvā katapānaṃ. Phārusakapānanti phārusakaphalehi ambapānaṃ viya katapānaṃ. Imāni aṭṭha pānāni sītānipi ādiccapākānipi vaṭṭanti, aggipākāni na vaṭṭanti. Dhaññaphalarasanti sattannaṃ dhaññānaṃ phalarasaṃ. Ḍākarasanti pakkaḍākarasaṃ. Yāvakālikapattānañhi purebhattaṃyeva raso kappati. Yāvajīvikānaṃ paṭiggahetvā ṭhapitasappiādīhi saddhiṃ pakkānaṃ sattāhaṃ kappati. Sace pana suddhaudakena pacati, yāvajīvampi vaṭṭati. Khīrādīhi pana saddhiṃ pacituṃ na vaṭṭati. Aññehi pakkampi ḍākarasasaṅkhyameva gacchati. Kurundiyaṃ pana 『『yāvakālikapattānampi sītodakena madditvā kataraso vā ādiccapāko vā vaṭṭatī』』ti vuttaṃ. Ṭhapetvā madhukapuppharasanti ettha madhukapuppharaso aggipāko vā hotu ādiccapāko vā, pacchābhattaṃ na vaṭṭati. Purebhattampi yaṃ pānaṃ gahetvā majjaṃ karonti, so ādito paṭṭhāya na vaṭṭati. Madhukapupphaṃ pana allaṃ vā sukkhaṃ vā bhajjitaṃ vā tena kataphāṇitaṃ vā yato paṭṭhāya majjaṃ na karonti, taṃ sabbaṃ purebhattaṃ vaṭṭati. Ucchuraso nikasaṭo pacchābhattaṃ vaṭṭati . Iti pānāni anujānantena imepi cattāro rasā anuññātāti. Aggihuttamukhā yaññātiādīsu aggihutaṃ seṭṭhaṃ, aggihutaṃ mukhanti vuttaṃ hoti.

Rojamallādivatthukathā

301-2. Rojavatthu uttānatthameva. Tattha saṅkaraṃ akaṃsūti katikaṃ akaṃsu. Uḷāraṃ kho te idanti sundaraṃ kho te idaṃ. Nāhaṃ bhante ānanda bahukatoti nāhaṃ buddhādigatapasādabahumānena idhāgatoti dasseti. Sabbañca ḍākanti sappiādīhi pakkaṃ vā apakkaṃ vā yaṃkiñci ḍākaṃ. Piṭṭhakhādanīyanti piṭṭhamayaṃ khādanīyaṃ; rojo kira idaṃ ubhayampi satasahassaṃ vayaṃ katvā paṭiyādāpesi.

以下是完整的簡體中文翻譯： 300. 用車輛運輸：用五百輛車運輸精心準備的柏樹飲料一千桶。在這個因緣、這個情況下，作了正法的討論：說"善哉，僧侶們，飲料雖然不多，但沙門瞿曇的弟子們沒有引起關於供養的爭論，對我表示了尊敬，並在我與你們之間產生了尊敬，因此我對此非常歡喜"等方式作了正法的討論，然後說"僧侶們，我允許八種飲料"等。 在這裡，芒果飲料是用生或熟的芒果製作。用生芒果製作時，應將嫩芒果搗碎，放入水中，在陽光下用陽光烹煮，過濾，並與當天接受的蜂蜜、糖、樟腦等混合製作。這樣製作的只在用餐前允許。若由未受戒者製作，在用餐前接受，可以用有形食物享用，用餐后僅可用無形食物享用，直到黎明。這一原則適用於所有飲料。 在這些飲料中，桃金娘飲料是用桃金娘果製作。可可飲料是用帶核的香蕉製作。無核香蕉飲料是用無核香蕉製作。蜂蜜飲料是用蜂蜜的天然汁液製作；這可以與水混合，但純蜂蜜不允許。葡萄飲料是將葡萄搗碎在水中，類似芒果飲料。睡蓮飲料是用搗碎的紅睡蓮或藍睡蓮製作。鮮果飲料是用鮮果製作，類似芒果飲料。這八種飲料無論是冷的還是陽光烤制的都允許，但火烤的不允許。穀物果汁是七種穀物的果汁。汁液是成熟的汁液。僅在用餐前允許短期飲用的汁液。接受終身供養並存放的酥油等，可以存放七天。如果僅用清水烹煮，可以終身享用。但不允許與牛奶等一起烹煮。其他烹飪的汁液也算作汁液。在古註釋中說："短期飲用的飲料，用冷水搗碎，無論是冷的還是陽光烤制的都允許。"除了蜂蜜花汁之外，無論是火烤還是陽光烤制，用餐后都不允許。從一開始就用於製作酒的飲料是不允許的。但是蜂蜜花，無論是鮮的、乾的或烘烤的，或用其製作的糖漿，從不用於製作酒的時候開始，都在用餐前允許。甘蔗汁渣在用餐后允許。因此，允許飲料時，這四種汁液也被允許。在祭祀的開端等處，祭祀被稱為最高，祭祀的開端被稱為最高。 羅阇瑪拉等人的故事。 301-2. 羅阇的故事直接明瞭。在那裡，他們沒有混合。這是多麼美好。我不是，尊者阿難，做了很多。表示他不是因為對佛等的虔誠和尊敬而來到這裡。所有的汁液，無論是用酥油等烹煮的成熟或未成熟的任何汁液。麵包點心：由麵粉製成的點心；據說羅阇為此準備了十萬財產。

303.Mañjukāti madhuravacanā. Paṭibhāneyyakāti sake sippe paṭibhānasampannā. Dakkhāti chekā, analasā vā. Pariyodātasippāti niddosasippā. Nāḷiyāvāpakenāti nāḷiyā ca āvāpakena ca. Āvāpako nāma yattha laddhaṃ laddhaṃ āvapanti, pakkhipantīti vuttaṃ hoti. Na ca bhikkhave nahāpitapubbena khurabhaṇḍanti ettha gahetvā pariharitumeva na vaṭṭati, aññassa santakena kese chedetuṃ vaṭṭati. Sace vetanaṃ gahetvā chindati, na vaṭṭati. Yo anahāpitapubbo tassa pariharitumpi vaṭṭati, taṃ vā aññaṃ vā gahetvā kese chedetumpi vaṭṭati.

304.Bhāgaṃ datvāti dasamabhāgaṃ datvā; idaṃ kira jambudīpe porāṇakacārittaṃ, tasmā dasakoṭṭhāse katvā eko koṭṭhāso bhūmisāmikānaṃ dātabbo.

Catumahāpadesakathā

以下是完整的簡體中文翻譯： 303. 美妙的意思是甜美的言辭。技藝卓越的意思是自己技藝精湛。能幹的意思是能切割的，或不懈怠的。精湛的技藝是指無瑕疵的技藝。用管子灌注的意思是用管子和灌注的方式。灌注的意思是將所獲得的東西逐一灌注、放入。並且，僧侶們，不應在未洗過的情況下用刀具進行修剪，這裡不允許保留，僅可用他人的東西剪髮。如果拿到了報酬而進行剪髮，這也是不允許的。若在未洗過的情況下，保留的也可以剪髮，或者可以用其他東西剪髮。 304. 分配的意思是分配十分之一；這在古老的僧團中是流行的，因此在十個部分中，有一個部分應給予土地的主人。

305.Yaṃ bhikkhave mayā idaṃ na kappatīti ime cattāro mahāpadese bhagavā bhikkhūnaṃ nayaggahaṇatthāya āha. Tattha dhammasaṅgāhakattherā suttaṃ gahetvā parimaddantā idaṃ addasaṃsu. Ṭhapetvā dhaññaphalarasanti sattadhaññarasāni pacchābhattaṃ na kappantīti paṭikkhittāni. Tālanāḷikerapanasalabujaalābukumbhaṇḍapussaphalatipusaphalaeḷālukāni , nava mahāphalāni sabbañca aparaṇṇaṃ, dhaññagatikameva. Taṃ kiñcāpi na paṭikkhittaṃ, atha kho akappiyaṃ anulometi, tasmā pacchābhattaṃ na kappati. Aṭṭha pānāni anuññātāni. Avasesāni vettatintiṇikamātuluṅgakapitthakosambakaramandādikhuddakaphalapānāni aṭṭhapānagatikāneva, tāni kiñcāpi na anuññātāni, atha kho kappiyaṃ anulomenti, tasmā kappanti. Ṭhapetvā hi sānulomaṃ dhaññaphalarasaṃ aññaṃ phalapānaṃ nāma akappiyaṃ natthi, sabbaṃ yāmakālikaṃyevāti kurundiyaṃ vuttaṃ.

Bhagavatā cha cīvarāni anuññātāni. Dhammasaṅgāhakattherehi tesaṃ anulomāni dukūlaṃ, pattuṇṇaṃ, cīnapaṭṭaṃ, somārapaṭṭaṃ, iddhimayikaṃ, devadattiyanti aparāni cha anuññātāni. Tattha 『『pattuṇṇa』』nti pattuṇṇadese pāṇakehi sañjātavatthaṃ. Dve paṭā desanāmeneva vuttā. Tāni tīṇi koseyyassānulomāni. Dukūlaṃ sāṇassa, itarāni dve kappāsikassa vā sabbesaṃ vā.

Bhagavatā ekādasa patte paṭikkhipitvā dve pattā anuññātā – lohapatto ceva mattikāpatto ca. Lohathālakaṃ, mattikāthālakaṃ, tambalohathālakanti tesaṃyeva anulomāni. Bhagavatā tayo tumbā anuññātā – lohatumbo, kaṭṭhatumbo, phalatumboti. Kuṇḍikā, kañcanako, udakatumboti tesaṃyeva anulomāni. Kurundiyaṃ pana 『『pānīyasaṅkhapānīyasarāvakāni etesaṃ anulomānī』』ti vuttaṃ. Paṭṭikā, sūkarantanti dve kāyabandhanāni anuññātāni, dussapaṭṭena rajjukena ca katakāyabandhanāni tesaṃ anulomāni. Setacchattaṃ, kilañjacchattaṃ, paṇṇacchattanti tīṇi chattāni anuññātāni. Ekapaṇṇacchattaṃ tesaṃyeva anulomanti iminā nayena pāḷiñca aṭṭhakathañca anupekkhitvā aññānipi kappiyākappiyānaṃ anulomāni veditabbāni.

Tadahupaṭiggahitaṃ kāle kappatītiādi sabbaṃ sambhinnarasaṃ sandhāya vuttaṃ. Sace hi challimpi anapanetvā sakaleneva nāḷikeraphalena saddhiṃ pānakaṃ paṭiggahitaṃ hoti , nāḷikeraṃ apanetvā taṃ vikālepi kappati. Upari sappipiṇḍaṃ ṭhapetvā sītalapāyāsaṃ denti, yaṃ pāyāsena asaṃsaṭṭhaṃ sappi, taṃ apanetvā sattāhaṃ paribhuñjituṃ vaṭṭati. Baddhamadhuphāṇitādīsupi eseva nayo. Takkolajātiphalādīhi alaṅkaritvā piṇḍapātaṃ denti, tāni uddharitvā dhovitvā yāvajīvaṃ paribhuñjitabbāni. Yāguyaṃ pakkhipitvā dinnasiṅgiverādīsupi telādīsu pakkhipitvā dinnalaṭṭhimadhukādīsupi eseva nayo. Evaṃ yaṃ yaṃ asambhinnarasaṃ hoti, taṃ taṃ ekato paṭiggahitampi yathā suddhaṃ hoti, tathā dhovitvā vā tacchetvā vā tassa tassa kālavasena paribhuñjituṃ vaṭṭati.

以下是完整的簡體中文翻譯： 305. 僧侶們，這是我不允許的，世尊爲了讓比丘們掌握方法而說了這四大準則。在這裡，法藏編纂者長老們拿著經文並研究后發現了這一點。除了穀物果汁之外，七種穀物果汁在用餐后不被允許。棕櫚樹、椰子、麵包樹、葫蘆、南瓜、花、豆莢、芋頭等九種大果，以及所有的非穀物食品，都遵循穀物的規則。雖然沒有被明確禁止，但它允許不合適的東西，因此在用餐后不被允許。八種飲料被允許。其餘的如維耶特、丁香、金桔、柑橘、山梨等小果飲料，雖然沒有被明確允許，但允許合適的東西，因此是被允許的。除了順應的穀物果汁外，沒有其他果汁是不合適的，一切都是短期的，在古註釋中如此說。 世尊允許六種僧衣。法藏編纂者長老們還允許了其他六種：細麻布、棉布、中國絲綢、索馬拉絲綢、神奇製品、提婆達多製品。其中"棉布"是指在棉布地區由蟲子產生的布。兩種布僅僅用地區名稱描述。這三種是絲綢的順應品。細麻布是麻布的，其他兩種是棉布或全部的。 世尊禁止了十一種缽，但允許了兩種缽——銅缽和陶缽。銅盤、陶盤、銅紅盤是它們的順應品。世尊允許三種水罐——銅水罐、木水罐、果實水罐。水罐、金水罐、水罐是它們的順應品。在古註釋中說："飲水容器和水碗是它們的順應品。"允許兩種身體束帶——帶子和繩子，用布條和繩子製作的身體束帶是它們的順應品。允許三種遮陽傘——白色遮陽傘、稻草遮陽傘、樹葉遮陽傘。一片樹葉遮陽傘是它們的順應品。通過這種方式，不僅要參考巴利文和註釋，還要了解其他合適和不合適的順應品。 "當天接受的在適當時間是允許的"等，是針對所有混合的汁液而言。即使未分離，如果與整個椰子一起接受飲料，去除椰子后即使在不適當的時間也是允許的。在酥油塊上方放置冷粥，酥油與粥不混合的，可以去除后七天食用。在蜂蜜糖漿等情況下也是如此。用酸奶、肉桂果等裝飾施捨的食物，去除后清洗可以終身食用。在粥中或油中加入生薑等，在枝條蜂蜜等中也是如此。凡是未混合的，即使一起接受，只要按照其本身的情況清洗或切除，就可以根據其時間食用。

Sace pana sambhinnarasaṃ hoti saṃsaṭṭhaṃ, na vaṭṭati. Yāvakālikañhi attanā saddhiṃ sambhinnarasāni tīṇipi yāmakālikādīni attano sabhāvaṃ upaneti, yāmakālikaṃ dvepi sattāhakālikādīni attano sabhāvaṃ upaneti, sattāhakālikampi attanā saddhiṃ saṃsaṭṭhaṃ yāvajīvikaṃ attano sabhāvaññeva upaneti; tasmā tena tadahupaṭiggahitena saddhiṃ tadahupaṭiggahitaṃ vā purepaṭiggahitaṃ vā yāvajīvikaṃ sattāhaṃ kappati dvīhapaṭiggahitena chāhaṃ, tīhapaṭiggahitena pañcāhaṃ…pe… sattāhapaṭiggahitena tadaheva kappatīti veditabbaṃ. Tasmāyeva hi 『『sattāhakālikena bhikkhave yāvajīvikaṃ tadahupaṭiggahita』』nti avatvā 『『paṭiggahitaṃ sattāhaṃ kappatī』』ti vuttaṃ.

Kālayāmasattāhātikkamesu cettha vikālabhojanasannidhibhesajjasikkhāpadānaṃ vasena āpattiyo veditabbā. Imesu ca pana catūsu kālikesu yāvakālikaṃ yāmakālikanti idameva dvayaṃ antovutthakañceva sannidhikārakañca hoti, sattāhakālikañca yāvajīvikañca akappiyakuṭiyaṃ nikkhipitumpi vaṭṭati, sannidhimpi na janetīti. Sesaṃ sabbattha uttānamevāti.

Bhesajjakkhandhakavaṇṇanā niṭṭhitā.

1. Kathinakkhandhakaṃ

Kathinānujānanakathā

以下是完整的簡體中文翻譯： 如果確實是混合的汁液，且是混合的，那是不允許的。因為與自己相結合的混合汁液，三種是短期的，其他的也是與自己相結合的，短期的二者也是與自己相結合的，短期的也與自己相結合的混合汁液，因而在這種情況下，接受的混合汁液或先前接受的混合汁液在短期內是允許的；因此，二者的接受是七天，三者的接受是五天……等等，七者的接受在當天也是允許的。正因為如此，才說「比丘們，短期的混合汁液是允許的」而不說「接受的混合汁液是允許的」。 在時間的限制內，若超過了七天，應根據藥物的規定來處理。在這四個時間段中，短期的和短期的，這兩者是相互關聯的，短期的和長期的也可以放置在不允許的地方，甚至不產生影響。其餘的在所有地方都是直接說明的。 藥物章節的解釋完成。 7. 硬物章節 關於硬物的允許的討論。

1. Kathinakkhandhake – pāveyyakāti pāveyyaraṭṭhavāsino. Pāveyyaṃ nāma kosalesu pacchimadisābhāge raṭṭhaṃ; tattha vāsinoti vuttaṃ hoti. Kosalarañño ekapitukabhātūnaṃ bhaddavaggiyattherānaṃ etaṃ adhivacanaṃ. Tesu sabbajeṭṭhako anāgāmī, sabbapacchimako sotāpanno, ekopi arahā vā puthujjano vā natthi. Āraññikāti dhutaṅgasamādānavasena āraññikā; na araññavāsamattena. Piṇḍapātikādibhāvepi tesaṃ eseva nayo. Sīsavasena cetaṃ vuttaṃ. Ime pana terasāpi dhutaṅgāni samādāyeva vattanti. Udakasaṅgaheti udakena saṅgahite ghaṭite saṃsaṭṭhe; thale ca ninne ca ekodakībhūteti attho.

Udakacikkhalleti akkantaakkantaṭṭhāne udakacikkhallo uṭṭhahitvā yāva ānisadā paharati, īdise cikkhalleti attho. Okapuṇṇehīti udakapuṇṇehi. Tesaṃ kira cīvarāni ghanāni, tesu patitaṃ udakaṃ na paggharati ghanattā puṭabaddhaṃ viya tiṭṭhati. Tena vuttaṃ – 『『okapuṇṇehi cīvarehī』』ti. 『『Oghapuṇṇehī』』tipi pāṭho.

Avivadamānā vassaṃ vasimhāti ettha āgantukaṭṭhāne senāsanaphāsutāya abhāvena ca bhagavato dassanālābhena ukkaṇṭhitatāya ca te bhikkhū phāsuṃ na vasiṃsu, tasmā 『『avivadamānā phāsukaṃ vassaṃ vasimhā』』ti nāvocuṃ. Dhammiṃ kathaṃ katvāti bhagavā tesaṃ bhikkhūnaṃ anamataggiyakathaṃ kathesi. Te sabbepi kathāpariyosāne arahattaṃ pāpuṇitvā nisinnaṭṭhānatoyeva ākāse uppatitvā agamaṃsu, taṃ sandhāya vuttaṃ – 『『dhammiṃ kathaṃ katvā』』ti. Tato bhagavā 『『sace kathinatthāro paññatto abhavissa, ete bhikkhū ekaṃ cīvaraṃ ṭhapetvā santaruttarena āgacchantā na evaṃ kilantā assu, kathinatthāro ca nāmesa sabbabuddhehi anuññāto』』ti cintetvā kathinatthāraṃ anujānitukāmo bhikkhū āmantesi, āmantetvā ca pana 『『anujānāmi bhikkhave』』tiādimāha.

Tattha atthatakathinānaṃ voti nipātamattaṃ vokāro; atthatakathinānanti attho. Evañhi sati parato 『『so nesaṃ bhavissatī』』ti yujjati. Atha vā voti sāmivacanamevetaṃ. So nesanti ettha pana so cīvaruppādo ye atthatakathinā, tesaṃ bhavissatīti attho.

Tattha anāmantacāroti yāva kathinaṃ na uddhariyati, tāva anāmantetvā caraṇaṃ kappissati , cārittasikkhāpadena anāpatti bhavissatīti attho. Asamādānacāroti ticīvaraṃ asamādāya caraṇaṃ; cīvaravippavāso kappissatīti attho. Gaṇabhojananti gaṇabhojanampi kappissati. Yāvadatthacīvaranti yāvattakena cīvarena attho, tāvattakaṃ anadhiṭṭhitaṃ avikappitaṃ kappissatīti attho. Yo ca tattha cīvaruppādoti tattha kathinatthatasīmāyaṃ matakacīvaraṃ vā hotu saṅghaṃ uddissa dinnaṃ vā saṅghikena tatruppādena ābhataṃ vā, yena kenaci ākārena yaṃ saṅghikacīvaraṃ uppajjati, taṃ tesaṃ bhavissatīti attho.

硬物章節——「來自帕韋耶」的意思是指居住在帕韋耶地區的人。帕韋耶是指在科薩拉（現代地名：卡西）的西南部的地區；在這裡被稱為居住者。科薩拉國王的一個兄弟與善族長老們的關係是這個名稱的由來。在他們之中，所有的長者都是無漏的，所有的後輩都是見道的，沒有一個是阿羅漢或普通人。阿拉尼卡是指依靠修行的阿拉尼卡；而不是僅僅在荒野中居住。對於乞食者等，情況也是如此。這是以頭髮的方式說的。這十三種修行法都是在修行中進行的。關於水的集合，是指用水集合、盛裝、混合；在地面和水面上都是同樣的意思。 水的清洗是指在特定的地方，水的清洗者起身後，直到安坐時，進行清洗，這樣的意思。關於水滿的意思是指水滿的情況。他們的僧衣是厚重的，掉落的水不會弄濕，因為它的厚度像是被包裹著一樣。因此說：「用水滿的僧衣。」也有「用洪水滿的」這樣的說法。 「在沒有爭論的情況下住在雨季」是指在外來的情況下，由於沒有舒適的住所和看到世尊的緣故，這些比丘無法舒適地住下，因此不會說「在沒有爭論的情況下住在舒適的雨季」。世尊為他們講述了無量的法義。所有的法義最終都達到阿羅漢的境界，坐在指定的位置上飛昇而去，正是因此說：「講述了法義。」然後世尊思考：「如果有適合的硬物被規定，那麼這些比丘在拿著一件僧衣而來時不會疲憊，適合的硬物也是所有佛陀所允許的。」於是，世尊想要允許適合的硬物，便召集比丘，召集后說：「我允許你們。」 在這裡「適合的硬物」是指一種名詞；「適合的硬物」是指意義。若如此，便合理地說：「他將成為他們的。」或者，這也是一種親切的說法。這裡所說的「他」是指那些適合的僧衣，意思是他們將成為這樣的。 在這裡「不被召集的行為」是指在未提起硬物之前，不被召集的行為是允許的，符合修行的規範。若不持有三件僧衣，則不允許去做；若與僧衣分開，則不被允許。集體飲食也是允許的。至於在什麼程度上，若以至於那樣的僧衣，便在不被規定、不被限制的情況下是允許的。無論在此處的僧衣是以何種方式出現，都是爲了他們而存在。

Evañca pana bhikkhave kathinaṃ attharitabbanti ettha kathinatthāraṃ ke labhanti, ke na labhantīti? Gaṇanavasena tāva pacchimakoṭiyā pañca janā labhanti, uddhaṃ satasahassampi, pañcannaṃ heṭṭhā na labhanti. Vutthavassavasena purimikāya vassaṃ upagantvā paṭhamapavāraṇāya pavāritā labhanti, chinnavassā vā pacchimikāya upagatā vā na labhanti, aññasmiṃ vihāre vutthavassāpi na labhantīti mahāpaccariyaṃ vuttaṃ. Purimikāya upagatānaṃ pana sabbe gaṇapūrakā honti, ānisaṃsaṃ na labhanti, ānisaṃso itaresaṃyeva hoti. Sace purimikāya upagatā cattāro vā honti tayo vā dve vā eko vā, itare gaṇapūrake katvā kathinaṃ attharitabbaṃ. Atha cattāro bhikkhū upagatā, eko paripuṇṇavasso sāmaṇero, so ce pacchimikāya upasampajjati, gaṇapūrako ceva hoti, ānisaṃsañca labhati. Tayo bhikkhū dve sāmaṇerā, dve bhikkhū tayo sāmaṇerā, eko bhikkhu cattāro sāmaṇerāti etthāpi eseva nayo. Sace purimikāya upagatā kathinatthārakusalā na honti, atthārakusalā khandhakabhāṇakatherā pariyesitvā ānetabbā. Kammavācaṃ sāvetvā kathinaṃ attharāpetvā dānañca bhuñjitvā gamissanti. Ānisaṃso pana itaresaṃyeva hoti.

Kathinaṃ kena dinnaṃ vaṭṭati? Yena kenaci devena vā manussena vā pañcannaṃ vā sahadhammikānaṃ aññatarena dinnaṃ vaṭṭati. Kathinadāyakassa vattaṃ atthi, sace so taṃ ajānanto pucchati – 『『bhante kathaṃ kathinaṃ dātabba』』nti tassa evaṃ ācikkhitabbaṃ – 『『tiṇṇaṃ cīvarānaṃ aññatarappahonakaṃ sūriyuggamanasamaye vatthaṃ 『kathinacīvaraṃ demā』ti dātuṃ vaṭṭati , tassa parikammatthaṃ ettakā nāma sūciyo, ettakaṃ suttaṃ, ettakaṃ rajanaṃ, parikammaṃ karontānaṃ ettakānaṃ bhikkhūnaṃ yāgubhattañca dātuṃ vaṭṭatī』』ti.

Kathinatthārakenāpi dhammena samena uppannaṃ kathinaṃ attharantena vattaṃ jānitabbaṃ. Tantavāyagehato hi ābhatasantāneneva khalimakkhitasāṭako na vaṭṭati, malīnasāṭakopi na vaṭṭati, tasmā kathinatthārasāṭakaṃ labhitvā suṭṭhu dhovitvā sūciādīni cīvarakammūpakaraṇāni sajjetvā bahūhi bhikkhūhi saddhiṃ tadaheva sibbitvā niṭṭhitasūcikammaṃ rajitvā kappabinduṃ datvā kathinaṃ attharitabbaṃ. Sace tasmiṃ anatthateyeva aññaṃ kathinasāṭakaṃ āharati, aññāni ca bahūni kathinānisaṃsavatthāni deti, yo ānisaṃsaṃ bahuṃ deti, tassa santakeneva attharitabbaṃ. Itaro yathā tathā ovaditvā saññāpetabbo.

以下是完整的簡體中文翻譯： 比丘們，硬物如此被鋪設，那麼誰能獲得硬物，誰不能獲得呢？首先，按照數量來說，最後一組的五個人可以獲得，超過十萬人也可以，但少於五人則不可以。按照雨季居住的情況，在先前的雨季到達並在第一次佈施儀式上被佈施的可以獲得，斷絕雨季或到達後期的則不可以，在其他寺院度過雨季的也不可以，這在大註釋中已經說明。到達先前雨季的人都是補充人數，但不獲得利益，利益只歸屬於其他人。如果到達先前雨季的是四人、三人、二人或一人，其他人補充人數后可以鋪設硬物。如果四位比丘到達，其中一位是完整雨季的沙彌，如果他在後期受具足戒，他既是補充人數者，也獲得利益。三位比丘、兩位沙彌，兩位比丘、三位沙彌，一位比丘、四位沙彌，情況也是如此。如果到達先前雨季的人不擅長鋪設硬物，可以尋找擅長的章節誦讀長老來幫助。宣讀儀式后，鋪設硬物並享用佈施，然後離去。利益只歸屬於其他人。 硬物由誰佈施是允許的？由任何天神、人類或五個同法者中的任何一個佈施都是允許的。硬物佈施者有責任，如果他不知道而詢問："尊者，如何佈施硬物？"應該這樣回答："在日出時分，可以佈施三種僧衣中的一種，說'我們佈施硬物僧衣'。為準備工作需要這麼多針、這麼多線、這麼多染料，為準備工作的比丘可以獲得粥和食物。" 鋪設硬物者也應該按照正法和平等來了解。從織布工房帶來的布匹不能有油污或污漬，因此獲得硬物僧衣后，應該仔細清洗，準備好針等僧衣製作工具，當天與許多比丘一起縫製，完成針線工作后染色，給予適當的點綴，然後鋪設硬物。如果在未鋪設時帶來另一塊硬物僧衣，並提供許多硬物利益，誰提供最多利益，就應該用他自己的東西鋪設。其他人應該以各種方式勸導和說服。

Kathinaṃ pana kena attharitabbaṃ? Yassa saṅgho kathinacīvaraṃ deti. Saṅghena pana kassa dātabbaṃ? Yo jiṇṇacīvaro hoti. Sace bahū jiṇṇacīvarā honti, vuḍḍhassa dātabbaṃ. Vuḍḍhesupi yo mahāpariso tadaheva cīvaraṃ katvā attharituṃ sakkoti, tassa dātabbaṃ. Sace vuḍḍho na sakkoti navakataro sakkoti, tassa dātabbaṃ. Apica saṅghena mahātherassa saṅgahaṃ kātuṃ vaṭṭati, tasmā 『『tumhe bhante gaṇhatha, mayaṃ katvā dassāmā』』ti vattabbaṃ. Tīsu cīvaresu yaṃ jiṇṇaṃ hoti, tadatthāya dātabbaṃ. Pakatiyā dupaṭṭacīvarassa dupaṭṭatthāyeva dātabbaṃ. Sacepissa ekapaṭṭacīvaraṃ ghanaṃ hoti, kathinasāṭako ca pelavo, sāruppatthāya dupaṭṭappahonakameva dātabbaṃ, 『『ahaṃ alabhanto ekapaṭṭaṃ pārupāmī』』ti vadantassāpi dupaṭṭaṃ dātuṃ vaṭṭati. Yo pana lobhapakatiko hoti, tassa na dātabbaṃ. Tenāpi 『『kathinaṃ attharitvā pacchā sibbitvā dve cīvarāni karissāmī』』ti na gahetabbaṃ. Yassa pana dīyati, tassa yena vidhinā dātabbaṃ, taṃ dassetuṃ 『『evañca pana bhikkhave kathinaṃ attharitabba』』nti ārabhitvā suṇātu me bhantetiādikā dānakammavācā tāva vuttā.

Evaṃ dinne pana kathine sace taṃ kathinadussaṃ niṭṭhitaparikammameva hoti , iccetaṃ kusalaṃ. No ce niṭṭhitaparikammaṃ hoti, 『『ahaṃ thero』』ti vā 『『bahussuto』』ti vā ekenāpi akātuṃ na labbhati, sabbeheva sannipatitvā dhovanasibbanarajanāni niṭṭhāpetabbāni. Idañhi kathinavattaṃ nāma buddhappasatthaṃ. Atīte padumuttaropi bhagavā kathinavattaṃ akāsi. Tassa kira aggasāvako sujātatthero nāma kathinaṃ gaṇhi, taṃ satthā aṭṭhasaṭṭhiyā bhikkhusatasahassehi saddhiṃ nisīditvā akāsi.

Katapariyositaṃ pana kathinaṃ gahetvā atthārakena bhikkhunā 『『sace saṅghāṭiyā kathinaṃ attharitukāmo hoti, porāṇikā saṅghāṭi paccuddharitabbā, navā saṅghāṭi adhiṭṭhātabbā. 『Imāya saṅghāṭiyā kathinaṃ attharāmī』ti vācā bhinditabbā』』tiādinā parivāre vuttavidhānena kathinaṃ attharitabbaṃ. Attharitvā ca pana 『『tena kathinatthārakena bhikkhunā saṅghaṃ upasaṅkamitvā ekaṃsaṃ uttarāsaṅgaṃ karitvā añjaliṃ paggahetvā evamassa vacanīyo – 『atthataṃ bhante saṅghassa kathinaṃ, dhammiko kathinatthāro, anumodathā』ti tehi anumodakehi bhikkhūhi ekaṃsaṃ uttarāsaṅgaṃ karitvā añjaliṃ paggahetvā evamassa vacanīyo – 『atthataṃ āvuso saṅghassa kathinaṃ, dhammiko kathinatthāro, anumodāmā』』ti evamādinā parivāre vuttavidhāneneva anumodāpetabbaṃ, itarehi ca anumoditabbaṃ. Evaṃ sabbesaṃ atthataṃ hoti kathinaṃ. Vuttañhetaṃ parivāre 『『dvinnaṃ puggalānaṃ atthataṃ hoti kathinaṃ – atthārakassa ca anumodakassa cā』』ti (pari. 403). Punapi vuttaṃ – 『『na saṅgho kathinaṃ attharati, na gaṇo kathinaṃ attharati, puggalo kathinaṃ attharati, saṅghassa anumodanā gaṇassa anumodanā puggalassa atthārā saṅghassa atthataṃ hoti kathinaṃ, gaṇassa atthataṃ hoti kathinaṃ, puggalassa atthataṃ hoti kathinaṃ』』ti (pari. 414).

硬物由誰鋪設？由僧團給予硬物僧衣。僧團又該給誰？給那些穿著舊僧衣的人。如果有許多舊僧衣，則應給予年長者。年長者中，若有大長老能夠當天鋪設僧衣，則應給予他。如果年長者無法做到，則應給予新近的僧人。此外，僧團也有責任為大長老提供支援，因此應說：「你們可以接受，我們會安排好。」在三種僧衣中，任何舊的都應給予。通常情況下，破舊的僧衣應給予破舊的地方。如果他只有一件厚重的僧衣，且硬物僧衣也是厚重的，則應給予適合的破舊僧衣。即使他聲稱「我沒有得到一件，我會穿上這件」，也應給予破舊的僧衣。若他是貪婪之人，則不應給予。因此，「在鋪設硬物后，再縫製兩件僧衣」的說法也不應接受。若有人給予，則應按照規定給予，正因如此，「比丘們，聽我說，硬物應如此鋪設」這樣的佈施言辭應當被提及。 如果在給予硬物后，若該硬物難以接受，且僅是完成了準備工作，那麼這就是善行。如果沒有完成準備工作，「我作為長老」或「作為博學者」都無法單獨完成，所有人應聚集一起清洗、縫製、染色。因為這被稱為硬物的行為，過去的帕杜穆塔佛也曾進行過硬物的鋪設。傳說中，他的首要弟子蘇賈塔長老曾接受硬物，佛陀與八十六千的比丘們一起坐下進行。 在完成的硬物被接受后，若想通過僧袍鋪設硬物，舊的僧袍應被取出，新的僧袍應被安置。「我將用這件僧袍鋪設硬物」的話應被斷言。鋪設后，應對那位鋪設硬物的比丘說：「尊者，硬物是為僧團的，法義的鋪設者，愿你們欣然接受。」並且與那些同意的比丘一起，進行一次合掌禮，並說：「這確實是為僧團的，法義的鋪設者，愿我們一起欣然接受。」這樣通過相互的認可，所有人都應對此表示認可。如此，所有人都能獲得硬物的利益。正如在文中所述：「兩個人的利益是為硬物的——為鋪設者和認可者。」再次提到：「僧團不鋪設硬物，群體不鋪設硬物，個人不鋪設硬物，只有僧團的認可、群體的認可、個人的鋪設，才是為僧團的利益，群體的利益，個人的利益。」

Evaṃ atthate pana kathine sace kathinacīvarena saddhiṃ ābhataṃ ānisaṃsaṃ dāyakā 『『yena amhākaṃ kathinaṃ gahitaṃ, tasseva demā』』ti denti , bhikkhusaṅgho anissaro. Atha avicāretvāva datvā gacchanti, bhikkhusaṅgho issaro. Tasmā sace kathinatthārakassa sesacīvarānipi dubbalāni honti, saṅghena apaloketvā tesampi atthāya vatthāni dātabbāni. Kammavācā pana ekāyeva vaṭṭati. Avasese kathinānisaṃse balavavatthāni vassāvāsikaṭṭhitikāya dātabbāni, ṭhitikāya abhāve therāsanato paṭṭhāya dātabbāni, garubhaṇḍaṃ na bhājetabbaṃ. Sace pana ekasīmāya bahū vihārā honti, sabbe bhikkhū sannipātetvā ekattha kathinaṃ attharitabbaṃ, visuṃ visuṃ attharituṃ na vaṭṭati.

在硬物被鋪設后，如果與硬物僧衣一起帶來的利益被佈施者說："我們將把它給予那個為我們獲得硬物的人"，比丘僧團則無權決定。如果他們不加考慮就給予並離開，比丘僧團則有權決定。因此，如果硬物鋪設者的其他僧衣也很破舊，僧團應經過商議后為他們提供衣物。儀式語言則只有一種是允許的。剩餘的硬物利益應該給予在雨季居住地位的強壯衣物，如果沒有居住地位，則從長老座位開始給予，不應分割貴重物品。如果在一個界限內有多個寺院，所有比丘應集會在一處鋪設硬物，不允許各自分開舖設。

1. Idāni yathā ca kathinaṃ atthataṃ hoti, yathā ca anatthataṃ, taṃ vidhiṃ vitthārato dassetuṃ evañca pana bhikkhave atthataṃ hoti kathinaṃ evaṃ anatthatanti vatvā akaraṇīyañceva mahābhūmikañca anatthatalakkhaṇaṃ tāva dassento na ullikhitamattenātiādike catuvīsati ākāre dassesi. Tato paraṃ atthatalakkhaṇaṃ dassento ahatena atthatantiādike sattarasa ākāre dassesi. Parivārepi hi 『『catuvīsatiyā ākārehi anatthataṃ hoti kathinaṃ, sattarasahi ākārehi atthataṃ hoti kathina』』nti idameva lakkhaṇaṃ vuttaṃ.

Tattha ullikhitamattenāti dīghato ca puthulato ca pamāṇaggahaṇamattena. Pamāṇañhi gaṇhanto tassa tassa padesassa sañjānanatthaṃ nakhādīhi vā paricchedaṃ dassento ullikhati, nalāṭādīsu vā ghaṃsati, tasmā taṃ pamāṇaggahaṇaṃ 『『ullikhitamatta』』nti vuccati. Dhovanamattenāti kathinadussadhovanamattena. Cīvaravicāraṇamattenāti 『『pañcakaṃ vā sattakaṃ vā navakaṃ vā ekādasakaṃ vā hotū』』ti evaṃ vicāritamattena. Chedanamattenāti yathāvicāritassa vatthassa chedanamattena. Bandhanamattenāti moghasuttakāropanamattena. Ovaṭṭiyakaraṇamattenāti moghasuttakānusārena dīghasibbitamattena. Kaṇḍusakaraṇamattenāti muddhiyapattabandhanamattena. Daḷhīkammakaraṇamattenāti dve cimilikāyo ekato katvā sibbitamattena. Atha vā paṭhamacimilikā ghaṭetvā ṭhapitā hoti, kathinasāṭakaṃ tassā kucchicimilikaṃ katvā sibbitamattenātipi attho. Mahāpaccariyaṃ 『『pakaticīvarassa upassayadānenā』』ti vuttaṃ. Kurundiyaṃ pana 『『pakatipattabaddhacīvaraṃ dupaṭṭaṃ kātuṃ kucchicimilikaṃ alliyāpanamattenā』』ti vuttaṃ. Anuvātakaraṇamattenāti piṭṭhianuvātāropanamattena. Paribhaṇḍakaraṇamattenāti kucchianauvātāropanamattena. Ovaddheyyakaraṇamattenāti āgantukapattāropanamattena . Kathinacīvarato vā pattaṃ gahetvā aññasmiṃ akathinacīvare pattāropanamattena.

Kambalamaddanamattenāti ekavāraṃyeva rajane pakkhittena dantavaṇṇena paṇḍupalāsavaṇṇena vā. Sace pana sakiṃ vā dvikkhattuṃ vā rattampi sāruppaṃ hoti, vaṭṭati. Nimittakatenāti 『『iminā dussena kathinaṃ attharissāmī』』ti evaṃ nimittakatena. Ettakameva hi parivāre vuttaṃ. Aṭṭhakathāsu pana 『『ayaṃ sāṭako sundaro, sakkā iminā kathinaṃ attharitu』nti evaṃ nimittakammaṃ katvā laddhenā』』ti vuttaṃ. Parikathākatenāti 『『kathinaṃ nāma dātuṃ vaṭṭati, kathinadāyako bahuṃ puññaṃ pasavatī』』ti evaṃ parikathāya uppāditena. Kathinaṃ nāma atiukkaṭṭhaṃ vaṭṭati, mātarampi viññāpetuṃ na vaṭṭati, ākāsato otiṇṇasadisameva vaṭṭatīti. Kukkukatenāti tāvakālikena. Sannidhikatenāti ettha duvidho sannidhi karaṇasannidhi ca nicayasannidhi ca. Tattha tadaheva akatvā ṭhapetvā karaṇaṃ karaṇasannidhi. Saṅgho ajja kathinadussaṃ labhitvā punadivase deti, ayaṃ nicayasannidhi.

現在爲了展示硬物如何被鋪設，如何未被鋪設，他說："比丘們，硬物如此被鋪設，如此未被鋪設"，首先展示了不應做的和大地的未鋪設特徵，列舉了二十四種情況。此後，展示了鋪設的特徵，列舉了十七種情況。在《附錄》中也說："硬物以二十四種方式未被鋪設，以十七種方式被鋪設。" 在這裡，"僅僅標記"是指從長度和寬度上測量尺寸。測量尺寸時，爲了識別各個部分，他用指甲等標記界限，或在額頭等處摩擦，因此這種測量尺寸被稱為"僅僅標記"。"僅僅清洗"是指僅清洗硬物僧衣。"僅僅審查僧衣"是指考慮"是五人、七人、九人還是十一人"。"僅僅裁剪"是指按照審查的布料進行裁剪。"僅僅捆紮"是指僅僅放置無用的線。"僅僅卷邊"是指按照無用線的方向進行長縫。"僅僅打結"是指在頭部縫製布料。"僅僅加固"是指將兩個布片一起縫製。或者，第一個布片已經準備好，將硬物僧衣製作成該布片的內部，這也是意思。在大註釋中說"通常僧衣的附加給予"。在《庫隆迪》中說"將通常縫製的僧衣製作成雙層，僅僅粘附"。"僅僅製作順風"是指在背部新增順風。"僅僅製作周邊"是指在腹部新增順風。"僅僅新增"是指新增臨時布片。或從硬物僧衣取布片，在非硬物僧衣上新增布片。 "僅僅揉搓羊毛毯"是指僅在染料中放置一次，呈現牙白色或蒼白色。如果一次或兩次染色適當，則允許。"僅僅作為記號"是指"我將用這塊布料鋪設硬物"。在附錄中僅提到這一點。在註釋中說"這塊布料漂亮，可以用它鋪設硬物"，這就是作為記號。"僅僅通過討論"是指通過討論"允許佈施硬物，硬物佈施者會產生大福德"而產生。硬物確實是最高級的，甚至不允許通知母親，就像從空中降下一樣。"僅僅是臨時的"。在這裡，儲存有兩種：製作儲存和積累儲存。其中，當天未製作而儲存的是製作儲存。僧團今天獲得硬物僧衣，第二天給予，這是積累儲存。

Nissaggiyenāti rattinissaggiyena. Parivārepi vuttaṃ – 『『nissaggiyaṃ nāma kariyamāne aruṇaṃ uṭṭhahatī』』ti. Akappakatenāti anādinnakappabindunā. Aññatra saṅghāṭiyātiādīsu ṭhapetvā saṅghāṭiuttarāsaṅgaantaravāsake aññena paccattharaṇādinā atthataṃ anatthataṃ hotīti. Aññatra pañcakena vā atirekapañcakena vāti pañca vā atirekāni vā khaṇḍāni katvā mahāmaṇḍalaaḍḍhamaṇḍalāni dassetvā kateneva vaṭṭati. Evañhi samaṇḍalikataṃ hoti, taṃ ṭhapetvā aññena acchinnakena vā dvatticatukhaṇḍena vā na vaṭṭati. Aññatra puggalassa atthārāti puggalassa atthāraṃ ṭhapetvā na aññena saṅghassa vā gaṇassa vā atthārena atthataṃ hoti. Nissīmaṭṭho anumodatīti bahiupacārasīmāya ṭhito anumodati.

309.Ahatenāti aparibhuttena. Ahatakappenāti ahatasadisena ekavāraṃ vā dvikkhattuṃ vā dhotena. Pilotikāyāti hatavatthakasāṭakena . Paṃsukūlenāti tevīsatiyā khettesu uppannapaṃsukūlena. Paṃsukūlikabhikkhunā coḷakabhikkhaṃ āhiṇḍitvā laddhacoḷakehi katacīvarenātipi kurundimahāpaccarīsu vuttaṃ. Pāpaṇikenāti āpaṇadvāre patitapilotikaṃ gahetvā kathinatthāya deti, tenāpi vaṭṭatīti attho. Sesaṃ vuttavipallāseneva veditabbaṃ. Imasmiṃ pana ṭhāne 『『saha kathinassa atthārā kati dhammā jāyantī』』tiādi bahuaṭṭhakathāsu vuttaṃ, taṃ sabbaṃ parivāre pāḷiārūḷhameva, tasmā tattha āgatanayeneva veditabbaṃ. Na hi tena idha avuccamānena kathinatthārakassa kiñci parihāyati.

1. Evaṃ kathinatthāraṃ dassetvā idāni ubbhāraṃ dassetuṃ kathañca bhikkhave ubbhataṃ hoti kathinantiādimāha. Tattha mātikāti mātaro; janettiyoti attho. Kathinubbhārañhi etā aṭṭha janettiyo. Tāsu pakkamanaṃ anto assāti pakkamanantikā. Evaṃ sesāpi veditabbā.

Ādāyasattakakathā

以"捨棄"是指夜間捨棄。在《附錄》中說："當捨棄被執行時，黎明升起。"以"非適當"是指未獲得的許可點滴。除了僧袍、上衣、內衣外，通過其他鋪設方式，會導致未被鋪設。除了五人或超過五人外，製作五個或更多的碎片，展示大圓或半圓，用已製作的是允許的。這樣是有圓形的，除此之外，用其他未被切斷的或二至四個碎片是不允許的。除了個人的鋪設外，不能由僧團或群體的其他鋪設者鋪設。"在界限之外認可"是指站在外部禮儀界限內認可。 309. "未使用"是指未被使用的。"未使用的許可"是指類似未使用的，一次或兩次清洗的。"破布"是指破損的布料。"垃圾衣"是指在二十三個田地中產生的垃圾衣。在《庫隆迪》和大註釋中說："遊蕩乞討並獲得破布的比丘，用獲得的破布製作僧衣"。"市場商人"是指在市場門口拾取破布，為硬物給予，這也是允許的。其餘部分應通過已說明的相反情況理解。在這個地方，"與硬物鋪設者一起，有多少法則產生"等在許多註釋中已說，這一切都已在《附錄》的巴利文中出現，因此應按照那裡的方式理解。因為在這裡未提及的內容，不會損害硬物鋪設者。 310. 這樣展示了硬物鋪設后，現在展示舉起，說："比丘們，硬物如何被舉起"等。在這裡，"母親"是指母親；"生育者"是其意義。硬物舉起有八個生育者。其中，"離去結束"是指離去在內。其他也應以此類推。 提舉七部分的討論

311.Na paccessanti na puna āgamissaṃ. Etasmiṃ pana pakkamanantike kathinuddhāre paṭhamaṃ cīvarapalibodho chijjati, pacchā āvāsapalibodho. Evaṃ pakkamato hi cīvarapalibodho antosīmāyameva chijjati, āvāsapalibodho sīmātikkame. Vuttampi cetaṃ parivāre –

『『Pakkamanantiko kathinuddhāro, vutto ādiccabandhunā;

Etañca tāhaṃ vissajjissaṃ, cīvarapalibodho paṭhamaṃ chijjati;

Pacchā āvāsapalibodho chijjatī』』ti. (pari. 415);

Cīvaraṃ ādāyāti akatacīvaraṃ ādāya. Bahisīmagatassāti aññaṃ sāmantavihāraṃ gatassa. Evaṃ hotīti tasmiṃ vihāre senāsanaphāsukaṃ vā sahāyasampattiṃ vā disvā evaṃ hoti . Etasmiṃ pana niṭṭhānantike kathinuddhāre āvāsapalibodho paṭhamaṃ chijjati, so hi 『『na paccessa』』nti citte uppannamatteyeva chijjati. Vuttampi cetaṃ –

『『Niṭṭhānantiko kathinuddhāro, vutto ādiccabandhunā;

Etañca tāhaṃ vissajjissaṃ, āvāsapalibodho paṭhamaṃ chijjati;

Cīvare niṭṭhite cīvarapalibodho chijjatī』』ti.

Etena nayena sesamātikāvibhajanepi attho veditabbo. Ayaṃ pana viseso – 『『sanniṭṭhānantike dvepi palibodhā nevimaṃ cīvaraṃ kāressaṃ, na paccessanti citte uppannamatteyeva ekato chijjantīti. Vuttañhetaṃ –

『『Sanniṭṭhānantiko kathinuddhāro, vutto ādiccabandhunā;

Etañca tāhaṃ vissajjissaṃ, dve palibodhā apubbaṃ acarimaṃ chijjantī』』ti.

Evaṃ sabbakathinuddhāresu palibodhupacchedo veditabbo. So pana yasmā iminā ca vuttanayena parivāre ca āgatabhāvena sakkā jānituṃ, tasmā vitthārato na vutto. Ayaṃ panettha saṅkhepo – nāsanantike āvāsapalibodho paṭhamaṃ chijjati, cīvare naṭṭhe cīvarapalibodho chijjati. Yasmā cīvare naṭṭhe cīvarapalibodho chijjati, tasmā 『『nāsanantiko』』ti vuttaṃ.

Savanantike cīvarapalibodho paṭhamaṃ chijjati, tasmā tassa saha savanena āvāsapalibodho chijjati.

Āsāvacchedike āvāsapalibodho paṭhamaṃ chijjati. Cīvarāsāya upacchinnāya cīvarapalibodho chijjati. Ayaṃ pana yasmā 『『anāsāya labhati; āsāya na labhati; tassa evaṃ hoti 『idhevimaṃ cīvaraṃ kāressaṃ, na paccessa』』』ntiādinā nayena itarehi uddhārehi saddhiṃ vomissakadesano anekappabhedo hoti, tasmā parato visuṃ vitthāretvā vutto, idha na vutto. Idha pana savanantikassa anantaraṃ sīmātikkantiko vutto. Tattha cīvarapalibodho paṭhamaṃ chijjati, tassa bahisīme āvāsapalibodho chijjati. Sahubbhāre dve palibodhā apubbaṃ acarimaṃ chijjantīti.

316-

"不再回來的"是指不再回來。在這個情況下，離去時，硬物的舉起首先是衣物的束縛被切斷，其次是住所的束縛被切斷。因為在離去時，衣物的束縛只在內部界限被切斷，而住所的束縛則超越了界限。也確實如此在附錄中說過—— 「離去時硬物的舉起，由日月之親所說； 我將把這個放下，衣物的束縛首先被切斷； 隨後住所的束縛被切斷。」 "帶著衣物"是指帶著未被使用的衣物。 "外出"是指去往其他的僧院。 "如此"是指在該僧院看到臥具或其他財物時，便如此處理。在這個情況下，接近結束時，硬物的舉起，住所的束縛首先被切斷，因為它只在"不再回來的"的想法中被切斷。也確實如此說過—— "接近結束時硬物的舉起，由日月之親所說； 我將把這個放下，住所的束縛首先被切斷； 在衣物完成後，衣物的束縛被切斷。" 通過這種方式，其他的母親的劃分也應理解。這裡的特別之處在於——"在接近結束時，兩個束縛不會因為衣物的緣故而被切斷，只有在不再回來的想法中被切斷。"這也說過—— "接近結束時硬物的舉起，由日月之親所說； 我將把這個放下，兩個束縛不會因為衣物的緣故而被切斷。" 因此，在所有硬物的舉起中，束縛的切斷應被理解。而因為通過這種方式和所說的內容，以及在附錄中到來的狀態，可以知道，因此沒有詳細說明。這裡的總結是——在"不再回來的"情況下，住所的束縛首先被切斷，而在衣物丟失的情況下，衣物的束縛被切斷。因為在衣物丟失的情況下，衣物的束縛被切斷，因此說"不再回來的"。 在"聽見"的情況下，衣物的束縛首先被切斷，因此住所的束縛與聽見一起被切斷。 在"希望切斷"的情況下，住所的束縛首先被切斷。衣物的希望被切斷的情況下，衣物的束縛被切斷。這裡是因為"在沒有希望時獲得；在有希望時無法獲得；因此如此說『我將在這裡使用這件衣物，不再回來』"等的方式，其他的舉起與此相比有許多差異，因此在此沒有詳細說明。這裡的"聽見"後面提到的超越界限的情況被提到。在那裡，衣物的束縛首先被切斷，然後是外部的住所的束縛被切斷。與此相伴的兩個束縛不會因為衣物的緣故而被切斷。

1. Evaṃ ādāyavāre sattakathinuddhāre dassetvā puna samādāyavārepi vippakatacīvarassa ādāyasamādāyavāresupi yathāsambhavaṃ teyeva dassitā. Tato paraṃ antosīmāyaṃ 『『paccessaṃ na paccessa』』nti imaṃ vidhiṃ anāmasitvāva 『『na paccessa』』nti imameva āmasitvā anadhiṭṭhitenā』』tiādinā nayena ca ye ye yujjanti, te te dassitā. Tato paraṃ 『『cīvarāsāya pakkamatī』』tiādinā nayena itarehi saddhiṃ vomissakanayena anekakkhattuṃ āsāvacchedikaṃ dassetvā puna disaṃgamiyavasena ca phāsuvihārikavasena ca niṭṭhānantikesu yujjamānā kathinuddhārā dassitā. Evaṃ pabhedato kathinuddhāraṃ dassetvā idāni ye tena tena kathinuddhārena palibodhā chijjantīti vuttā, tesaṃ paṭipakkhe dassento dveme bhikkhave kathinassa palibodhātiādimāha. Tattha cattenāti yena cittena so āvāso catto hoti, taṃ cattaṃ nāma, tena cattena. Vantamuttesupi eseva nayo. Sesaṃ sabbattha uttānamevāti.

Kathinakkhandhakavaṇṇanā niṭṭhitā.

1. Cīvarakkhandhakaṃ

Jīvakavatthukathā

1. Cīvarakkhandhake – padakkhiṇāti chekā kusalā. Abhisaṭāti abhigatā. Kehi abhigatāti? Atthikehi atthikehi manussehi; karaṇatthe pana sāmivacanaṃ katvā 『『atthikānaṃ atthikānaṃ manussāna』』nti vuttaṃ. Paññāsāya ca rattiṃ gacchatīti paññāsa kahāpaṇe gahetvā rattiṃ gacchati. Negamoti kuṭumbiyagaṇo.

327.Sālavatiṃ kumāriṃ gaṇikaṃ vuṭṭhāpesīti nāgarā dve satasahassāni, rājā satasahassanti tīṇi satasahassāni, aññañca ārāmuyyānavāhanādiparicchedaṃ datvā vuṭṭhāpesuṃ; gaṇikaṭṭhāne ṭhapesunti attho. Paṭisatena ca rattiṃ gacchatīti rattiṃ paṭisatena gacchati. Gilānaṃ paṭivedeyyanti gilānabhāvaṃ jānāpeyyaṃ. Kattarasuppeti jiṇṇasuppe.

328.Kā me deva mātā, ko pitāti kasmā pucchi? Taṃ kira aññe rājadārakā kīḷantā kalahe uṭṭhite 『『nimmātiko nippitiko』』ti vadanti. Yathā ca aññesaṃ dārakānaṃ chaṇādīsu cuḷamātāmahāmātādayo kiñci paṇṇākāraṃ pesenti, tathā tassa na koci kiñci peseti. Iti so taṃ sabbaṃ cintetvā 『『nimmātikoyeva nu kho aha』』nti jānanatthaṃ 『『kā me deva mātā, ko pitā』』ti pucchi.

Yannūnāhaṃ sippaṃ sikkheyyanti yaṃnūna ahaṃ vejjasippaṃ sikkheyyanti cintesi. Tassa kira etadahosi – 『『imāni kho hatthiassasippādīni parūpaghātapaṭisaṃyuttāni, vejjasippaṃ mettāpubbabhāgaṃ sattānaṃ hitapaṭisaṃyutta』』nti. Tasmā vejjasippameva sandhāya 『『yaṃnūnāhaṃ sippaṃ sikkheyya』』nti cintesi. Apicāyaṃ ito kappasatasahassassa upari padumuttarassa bhagavato upaṭṭhākaṃ 『『buddhupaṭṭhāko aya』』nti catuparisantare patthataguṇaṃ vejjaṃ disvā 『『aho vatāhampi evarūpaṃ ṭhānantaraṃ pāpuṇeyya』』nti cintetvā sattāhaṃ buddhappamukhassa saṅghassa dānaṃ datvā bhagavantaṃ vanditvā 『『ahampi bhagavā tumhākaṃ upaṭṭhāko asukavejjo viya anāgate buddhupaṭṭhāko bhaveyya』』nti patthanamakāsi. Tāya purimapatthanāya codiyamānopesa vejjasippameva sandhāya 『『yaṃnūnāhaṃ sippaṃ sikkheyya』』nti cintesi.

這樣在帶走的部分展示了七種硬物的舉起，然後在再次帶走的部分，對於被分散的衣物，在帶走和再次帶走的部分，按照可能的方式展示了相同的內容。此後，在內部界限中，不觸及"我將回來與否"這種方式，而只觸及"不再回來"，並按照"未被確定"等方式，展示了所有適合的情況。此後，通過"衣物的希望離去"等方式，與其他方式混合，多次展示了希望切斷，然後根據方向聚會和舒適居住，展示了在接近結束時適合的硬物舉起。這樣根據不同情況展示了硬物舉起后，現在展示那些通過各種硬物舉起而被切斷的束縛的相反情況，說："比丘們，這是硬物的兩種束縛"等。在這裡，"以意"是指以什麼意念，該住所被意念佔據，這種意念被稱為"意念"。在嘔吐和排泄中也是同樣的道理。其餘部分在所有情況下都是顯而易見的。 硬物章節的描述已完成。 衣物章節 吉瓦卡的故事 在衣物章節中——"敬禮"是熟練的。"逼近"是接近。被誰逼近？被需要的人所需要；在目的方面，作為所有格，說"需要的需要的人"。"在五十夜中行走"是指拿著五十迦哈波納在夜晚行走。"城市居民"是指家族群體。 "使薩拉瓦蒂公主，妓女起立"是指城市居民二十萬，國王十五萬，並給予其他花園、庭院、車輛等的區域，使她起立；意思是在妓女的地方安置。"以一百夜行走"是指在夜晚以一百行走。"應通知病情"是應使人知道病情。"在破舊的篩子"是指破舊的篩子。 "誰是我的母親，誰是父親"為什麼詢問？據說其他王子孩子們在玩耍時，爭吵起來說"沒有母親，沒有父親"。就像其他孩子在集市等處，小母親、大母親等會送一些禮物，但沒有人送他任何東西。因此，他思考了這一切，爲了知道"我是否真的沒有母親"，所以詢問"誰是我的母親，誰是父親"。 "不如我學習技藝"是思考"不如我學習醫術"。據說他這樣想："這些大象、馬等技藝與傷害有關，而醫術與慈悲有關，與眾生利益相關"。因此，專門指醫術思考"不如我學習技藝"。此外，在這之後十萬劫，在蓮花上尊佛的侍者中，看到被譽為"佛陀侍者"的醫生，在四眾中傳播美德，思考"啊，我也能獲得這樣的地位"，在佛陀及僧團前供養七天，禮拜佛陀，說"我也希望在未來成為佛陀的侍者，如某某醫生"。受到先前願望的激勵，他專門思考醫術，思考"不如我學習技藝"。

329.Disāpāmokkhoti sabbadisāsu vidito pākaṭo padhāno vāti attho. Tasmiñca samaye takkasīlato vāṇijā abhayarājakumāraṃ dassanāya agamaṃsu. Te jīvako 『『kuto tumhe āgatā』』ti pucchi. 『『Takkasīlato』』ti vutte 『『atthi tattha vejjasippācariyo』』ti pucchi. 『『Āma kumāra, takkasīlāyaṃ disāpāmokkho vejjo paṭivasatī』』ti sutvā 『『tena hi yadā gacchatha, mayhaṃ āroceyyāthā』』ti āha. Te tathā akaṃsu. So pitaraṃ anāpucchā tehi saddhiṃ takkasīlaṃ agamāsi. Tena vuttaṃ – 『『abhayaṃ rājakumāraṃ anāpucchā』』tiādi.

Icchāmahaṃ ācariya sippaṃ sikkhitunti taṃ kira upasaṅkamantaṃ disvā so vejjo 『『kosi tvaṃ tātā』』ti pucchi. So 『『bimbisāramahārājassa nattā abhayakumārassa puttomhī』』ti āha. 『『Kasmā pana tvamasi tāta idhāgato』』ti, tato so 『『tumhākaṃ santike sippaṃ sikkhitu』』nti vatvā icchāmahaṃ ācariya sippaṃ sikkhitunti āha. Bahuñca gaṇhātīti yathā aññe khattiyakumārādayo ācariyassa dhanaṃ datvā kiñci kammaṃ akatvā sikkhantiyeva, na so evaṃ. So pana kiñci dhanaṃ adatvā dhammantevāsikova hutvā ekaṃ kālaṃ upajjhāyassa kammaṃ karoti, ekaṃ kālaṃ sikkhati. Evaṃ santepi abhinīhārasampanno kulaputto attano medhāvitāya bahuñca gaṇhāti, lahuñca gaṇhāti, suṭṭhu ca upadhāreti, gahitañcassa na sammussati.

Satta ca me vassāni adhīyantassa nayimassa sippassa anto paññāyatīti ettha ayaṃ kira jīvako yattakaṃ ācariyo jānāti, yaṃ aññe soḷasahi vassehi uggaṇhanti, taṃ sabbaṃ sattahi vassehi uggahesi . Sakkassa pana devarañño etadahosi – 『『ayaṃ buddhānaṃ upaṭṭhāko aggavissāsako bhavissati, handa naṃ bhesajjayojanaṃ sikkhāpemī』』ti ācariyassa sarīre ajjhāvasitvā yathā ṭhapetvā kammavipākaṃ avasesarogaṃ ekeneva bhesajjayogena tikicchituṃ sakkoti, tathā naṃ bhesajjayojanaṃ sikkhāpesi. So pana 『『ācariyassa santike sikkhāmī』』ti maññati, tasmā 『『samattho idāni jīvako tikicchitu』』nti sakkena vissaṭṭhamatte evaṃ cintetvā ācariyaṃ pucchi. Ācariyo pana 『『na iminā mamānubhāvena uggahitaṃ, devatānubhāvena uggahita』』nti ñatvāva tena hi bhaṇetiādimāha. Samantā yojanaṃ āhiṇḍantoti divase divase ekekena dvārena nikkhamitvā cattāro divase āhiṇḍanto. Parittaṃ pātheyyaṃ pādāsīti appamattakaṃ adāsi. Kasmā? Tassa kira etadahosi – 『『ayaṃ mahākulassa putto gatamattoyeva pitipitāmahānaṃ santikā mahāsakkāraṃ labhissati, tato mayhaṃ vā sippassa vā guṇaṃ na jānissati, antarāmagge pana khīṇapātheyyo sippaṃ payojetvā avassaṃ mayhañca sippassa ca guṇaṃ jānissatī』』ti parittaṃ dāpesi.

Seṭṭhibhariyādivatthukathā

330.Pasatenāti ekahatthapuṭena. Picunāti kappāsapaṭalena. Yatrahi nāmāti yā nāma. Kimpimāyanti kimpi me ayaṃ. Upajānāmetassa saṃyamassāti katassa ca rogūpasamassa ca upakāraṃ jānāmāti adhippāyo.

"方向解脫"是指在所有方向中被知曉、顯著、主要的意思。在那個時候，從塔克西拉（現今巴基斯坦的古代學術中心）的商人前來拜見阿布耶王子。吉瓦卡詢問他們："你們從哪裡來？"當他們說"從塔克西拉"時，他詢問："那裡有醫術教師嗎？"聽到"是的，王子，塔克西拉有方向解脫的醫生居住"后，說："那麼你們去時，請告訴我。"他們如此做了。他未經父親允許，與他們一起前往塔克西拉。因此說："未經阿布耶王子允許"等。 "老師，我想學習技藝"：據說當他接近時，那位醫生詢問："孩子，你是誰？"他說："毗伨沙王大臣的孫子，阿布耶王子的兒子。"醫生問："你為何來此？"他說："想在你們這裡學習技藝"，因此說"老師，我想學習技藝"。"並且獲得很多"：不像其他王子貴族向老師付錢后什麼都不做就學習，他不是這樣。他不付錢，作為正法學生，有時為老師工作，有時學習。即便如此，這位有志的孩子憑藉自身聰明才智，能夠獲得很多，學得快，理解得好，所學不會忘記。 "七年學習，這門技藝的內在並未顯現"：據說吉瓦卡能在七年內學會別人需要十六年才能學會的所有內容。天帝釋天王想："他將成為佛陀的侍者和最親密的助手，讓我教授他醫藥知識。"於是附身在老師身上，能用一種藥物治療所有剩餘的疾病。他認為是在老師處學習，因此當天帝釋天王確信他已經能夠治療后，詢問了老師。老師知道這不是通過自己的能力，而是天神的力量，因此說："那麼說吧"等。"四處遊走一由旬"是指每天從不同的門出去，四天遊走。"給予少量資糧"是給予很少的東西。為什麼？他想："這位大家族的兒子剛出發就會從父祖那裡得到隆重款待，因此不會知道我或我技藝的價值，但在路途中用完資糧並運用技藝后，必定會知道我和我技藝的價值。"所以給予少量。 施主妻子等的故事 "以一掌"是指一個手掌。"用棉布"是指棉花層。"什麼名字"是指哪個名字。"這對我意味著什麼"是指這對我是什麼。"我將瞭解他的克制"是指我將知道所做和減輕疾病的幫助。

331.Sabbālaṅkāraṃ tuyhaṃ hotūti rājā kira 『『sace imaṃ gaṇhissati, pamāṇayutte ṭhāne naṃ ṭhapessāmi. Sace na gaṇhissati, abbhantarikaṃ naṃ vissāsakaṃ karissāmī』』ti cintetvā evamāha. Abhayakumārassāpi nāṭakānampi cittaṃ uppajji 『『aho vata na gaṇheyyā』』ti. Sopi tesaṃ cittaṃ ñatvā viya 『『idaṃ me deva ayyikānaṃ ābharaṇaṃ, nayidaṃ mayhaṃ gaṇhituṃ patirūpa』』nti vatvā alaṃ devātiādimāha. Adhikāraṃ me devo saratūti katassa upakāraṃ me devo saratūti attho. Rājā pasanno sabbākārasampannaṃ gehañca ambavanuyyānañca anusaṃvaccharaṃ satasahassauṭṭhānakaṃ gāmañca mahāsakkārañca datvā tena hi bhaṇetiādimāha.

Rājagahaseṭṭhivatthukathā

332.Sakkhissasipana tvaṃ gahapatīti kasmā āha? Iriyāpathasamparivattanena kira matthaluṅgaṃ na saṇṭhāti, assa ca tīhi sattāhehi niccalassa nipannassa matthaluṅgaṃ saṇṭhahissatīti ñatvā appeva nāma sattasattamāse paṭijānitvā sattasattadivasepi nipajjeyyāti naṃ evamāha. Teneva parato vuttaṃ 『『api ca paṭikacceva mayā ñāto』』ti. Sīsacchaviṃ uppāṭetvāti sīsacammaṃ apanetvā. Sibbiniṃ vināmetvāti sibbiniṃ vivaritvā. Nāhaṃ ācariya sakkomīti tassa kira sarīre mahāḍāho uppajji, tasmā evamāha. Tīhi sattāhehīti tīhi passehi ekekena sattāhena.

333.Janaṃussāretvāti janaṃ nīharāpetvā.

Pajjotarājavatthukathā

334.Jegucchaṃ me sappīti ayaṃ kira rājā vicchikassa jāto, vicchikavisapaṭighātāya ca sappi bhesajjaṃ hoti vicchikānaṃ paṭikūlaṃ, tasmā evamāha. Uddekaṃ dassatīti uggāraṃ dassati. Paññāsa yojanikā hotīti paññāsa yojanāni gantuṃ samatthā hoti. Na kevalañcassa rañño hatthinīyeva, nāḷāgiri nāma hatthī yojanasataṃ gacchati, celakaṇṇo ca muñcakeso cāti dve assā vīsayojanasataṃ gacchanti, kāko dāso saṭṭhiyojanāni gacchati.

Ekassa kira kulaputtassa anuppanne buddhe ekadivasaṃ bhuñjituṃ nisinnassa paccekabuddho dvāre ṭhatvā agamāsi, tasseko puriso 『『paccekabuddho āgantvā gato』』ti ārocesi. So sutvā 『『gaccha, vegena pattaṃ āharā』』ti āharāpetvā attano sajjitaṃ bhattaṃ sabbaṃ datvā pesesi. Itaro taṃ āharitvā paccekabuddhassa hatthe ṭhapetvā 『『ahaṃ bhante tumhākaṃ katena iminā kāyaveyyāvatikena yattha yattha nibbattopi vāhanasampanno homī』』ti patthanaṃ akāsi. So ayaṃ etarahi pajjoto nāma rājā jāto, tāya patthanāya ayaṃ vāhanasampatti.

Sappiṃ pāyetvāti sappiñca pāyetvā; paricārikānañca āhārācāre vidhiṃ ācikkhitvā. Nakhena bhesajjaṃ olumpetvāti nakhena bhesajjaṃ odahitvā; pakkhipitvāti attho. Nicchāresīti virecesi.

Siveyyakadussayugakathā

335.Siveyyakaṃ nāma uttarakurūsu sivathikaṃ avamaṅgalavatthaṃ. Tattha kira manussā mataṃ tena vatthena veṭhetvā nikkhipanti, taṃ 『『maṃsapesī』』ti sallakkhetvā hatthisoṇḍakasakuṇā ukkhipitvā himavantakūṭe ṭhapetvā vatthaṃ apanetvā khādanti. Atha vanacarakā vatthaṃ disvā rañño āharanti. Evamidaṃ pajjotena laddhaṃ. Siviraṭṭhe kusalā itthiyo tīhi aṃsūhi suttaṃ kantanti, tena suttena vāyitavatthaṃ etantipi vadanti.

Samattiṃsavirecanakathā

"愿你擁有所有裝飾"是國王所說的，"如果他接受這個，我會在合適的地方安置他。如果他不接受，我將對他產生內部的信任。"阿布耶王子的心中也生起了"真希望他不要接受"的想法。他也知道他們的心意，便說："這是我給尊貴的女兒的裝飾，這不適合我接受。"國王說："我有權利，愿我能得到幫助。"國王滿意地給予了裝飾華麗的住宅、果園、百千的贈禮和偉大的款待，因此說了這些。 拉賈戈哈（現代印度的拉賈戈哈）財富的故事 "你能做得到，居士"是為什麼這麼說？因為在行動路徑的轉變中，馬的頭部無法穩定，知道在三個星期內穩定的馬頭將會保持穩定，因此在七個月內也會如此。正因如此，之前說過"我確實知道"。 "抬起頭皮"是指脫掉頭皮。"打開縫隙"是指打開縫隙。"我無法學習，老師"：據說他身體上出現了大病，因此這麼說。 "在三個星期內"是指在三個星期內。 "讓人們聚集"是指讓人們聚集起來。 帕賈托王的故事 "我對黃油感到厭惡"是國王因患有黃疸而說的，因黃疸的毒素而黃油成為藥物，所以他說了這些。 "展示出"是指展示出高聲。 "有五十由旬"是指能夠走五十由旬。不僅國王的象，名為那拉吉里（現代印度的納爾馬達河），走一百由旬，耳朵長的和毛髮稀疏的兩匹馬走一百由旬，烏鴉走六十由旬。 據說有一天，一位貴族在未成佛的情況下，坐著吃飯時，獨覺佛站在門口，於是有一個人報告說："獨覺佛來了。"他聽后，便說："去，迅速帶來食物。"於是他把自己準備的所有食物都送了出去。另一個人把食物帶到獨覺佛的手中，便說："尊者，我希望通過你所做的這件事，成為你所依賴的交通工具。"如今，這位國王被稱為帕賈托，因這個願望，他成爲了交通工具的財富。 "也將黃油送出"是指將黃油送出；並且給侍女們規定飲食的行為。"用指甲提取藥物"是指用指甲提取藥物；"放入"是指放入的意思。"清除"是指清理。 西維亞卡的故事 "西維亞卡"是指在北方的西瓦薩（現代印度的西北地區）不吉利的衣物。因為在那裡的人們用那衣物包裹著屍體，稱之為"肉食者"，並將大象的肚子和鳥類抬起，放在喜馬拉雅山上，脫掉衣物后食用。然後森林中的人們看到衣物，便帶給國王。這樣，這些是通過光明獲得的。在西維亞國，聰明的女人用三根手指編織，稱之為"編織的衣物"。

336.Sinehethāti kiṃ pana bhagavato kāyo lūkhoti na lūkho? Bhagavato hi āhāre sadā devatā dibbojaṃ pakkhipanti, sinehapānaṃ pana sabbattha dose temeti, sirā mudukā karoti, tenāyaṃ evamāha. Tīṇi uppalahatthānīti ekaṃ oḷārikadosaharaṇatthaṃ, ekaṃ majjhimadosaharaṇatthaṃ, ekaṃ sukhumadosaharaṇatthaṃ. Nacirasseva pakatatto ahosīti evaṃ pakatatte pana kāye nāgarā dānaṃ sampādesuṃ. Jīvako āgantvā bhagavantaṃ etadavoca – 『『bhagavā ajja nāgarā tumhākaṃ dānaṃ dātukāmā, mā antogāmaṃ piṇḍāya pavisathā』』ti. Mahāmoggallānatthero cintesi – 『『kuto nu kho ajja bhagavato paṭhamaṃ piṇḍapāto laddhuṃ vaṭṭatī』』ti. Tato cintesi – 『『soṇo seṭṭhiputto khettaparikammato paṭṭhāya aññehi asādhāraṇānaṃ khīrodakasecanasaṃvaddhānaṃ gandhasālīnaṃ odanaṃ bhuñjati, tato bhagavato piṇḍapātaṃ āharissāmī』』ti iddhiyā gantvā tassa pāsādatale attānaṃ dassesi. So therassa pattaṃ gahetvā paṇītaṃ piṇḍapātaṃ adāsi. Therassa ca gamanākāraṃ disvā 『『bhuñjatha bhante』』ti āha. Thero tamatthaṃ ārocesi 『『bhuñjatha bhante, ahaṃ aññaṃ bhagavato dassāmī』』ti theraṃ bhojetvā gandhehi pattaṃ ubbaṭṭetvā piṇḍapātassa pūretvā adāsi, taṃ thero āharitvā bhagavato adāsi.

Rājāpi kho bimbisāro 『『ajja bhagavā kiṃ bhuñjissatī』』ti vihāraṃ āgantvā pavisamānova piṇḍapātagandhaṃ ghāyitvā bhuñjitukāmo ahosi . Bhagavato dvīsuyeva piṇḍapātesu bhājanagatesu devatā ojaṃ pakkhipiṃsu – yañca sujātā adāsi; yañca parinibbānakāle cundo kammāraputto; aññesu kabaḷe kabaḷe pakkhipiṃsu, tasmā bhagavā rañño icchaṃ jānitvā apakkhittojameva thokaṃ piṇḍapātaṃ rañño dāpesi. So paribhuñjitvā pucchi – 『『kiṃ bhante, uttarakuruto ābhataṃ bhojana』』nti? 『『Na mahārāja, uttarakuruto; apica kho taveva raṭṭhavāsino gahapatiputtassa bhojanaṃ eta』』nti vatvā soṇassa sampattiṃ ācikkhi. Taṃ sutvā rājā soṇaṃ daṭṭhukāmo hutvā cammakkhandhake vuttanayena asītiyā kulaputtasahassehi saddhiṃ soṇassa āgamanaṃ akāsi. Te bhagavato dhammadesanaṃ sutvā sotāpannā jātā. Soṇo pana pabbajitvā arahatte patiṭṭhito. Bhagavāpi etadatthameva rañño piṇḍapātaṃ dāpesi.

Varayācanakathā

1. Evaṃ katabhattakicce bhagavati atha kho jīvako komārabhacco taṃ siveyyakaṃ dussayugaṃ ādāya…pe… etadavoca. Atikkantavarāti ettha vinicchayo mahākhandhake vuttanayeneva veditabbo. Bhagavā bhante paṃsukūliko bhikkhusaṅgho cāti bhagavato hi buddhattaṃ pattato paṭṭhāya yāva idaṃ vatthaṃ, etthantare vīsati vassāni na koci gahapaticīvaraṃ sādiyi, sabbe paṃsukūlikāva ahesuṃ. Tenāyaṃ evamāha. Gahapaticīvaranti gahapatīhi dinnacīvaraṃ. Dhammiyā kathāyāti vatthadānānisaṃsapaṭisaṃyuttāya kathāya. Itarītarenāpīti appagghenapi mahagghenapi; yena kenacīti attho. Pāvāroti salomako kappāsādibhedo. Anujānāmi bhikkhave kojavanti ettha pakatikojavameva vaṭṭati, mahāpiṭṭhiyakojavaṃ na vaṭṭati. Mahāpiṭṭhiyakojavanti uṇṇāmayo pāvārasadiso kojavo.

Kambalānujānanādikathā

"以油脂"：佛陀的身體是否粗糙？對於佛陀，天神們總是在食物中放入天界的精華，但油脂飲料在所有情況下都會引起問題，使頭部變軟，因此他這樣說。"三朵蓮花手"：一個是爲了去除粗大的缺陷，一個是爲了去除中等的缺陷，一個是爲了去除細微的缺陷。"不久就恢復正常"：當身體恢復正常時，城市居民準備了供養。吉瓦卡來到佛陀面前說："世尊，今天城市居民想要供養，請不要進入城內托缽。"大目犍連尊者思考："今天佛陀從哪裡首先獲得托缽食物？"然後想："商主之子蘇那從田地耕作開始，用獨特的牛奶水澆灌，生長出香米飯，我將從那裡為佛陀帶來托缽食物。"他以神通前往，在蘇那的宮殿下顯現自己。蘇那接過尊者的缽，給予精美的托缽食物。看到尊者的行為，說："請用，尊者。"尊者說："請用，我將為佛陀帶來另一份。"尊者用香料填滿缽，給予托缽食物，尊者將其帶給佛陀。 國王頻婆沙羅來到寺院，詢問："佛陀今天將吃什麼？"剛進入時就聞到托缽食物的香氣，想要品嚐。在佛陀僅有兩份托缽食物的器皿中，天神放入精華——蘇佳陀所給予的，以及在涅槃時旃陀羅工匠之子所給予的，在其他每一口中都放入。因此佛陀知道國王的願望，只給國王略微放入精華不多的托缽食物。國王食用后詢問："尊者，這是從北俱盧（傳說中的理想國度）帶來的食物嗎？"佛陀說："不是，大王，這是你國家的一位居士之子的食物。"並講述了蘇那的財富。聽后，國王想見蘇那，按照皮革章節所述方式，與八十位貴族一起迎接蘇那。他們聽了佛陀的法教，成為預流果。蘇那出家后成就阿羅漢。佛陀為此目的給國王托缽食物。 請願的故事 在佛陀用完餐后，吉瓦卡拿著西維亞卡的衣物對佛陀說。關於"超越請求"的判斷，應按照大章節所述方式理解。"世尊，佛陀是穿著糞掃衣，比丘僧團也是"：從佛陀成佛開始，直到這件衣服，二十年間沒有人接受居士的衣服，所有人都穿著糞掃衣。因此他這樣說。"居士衣"是指居士給予的衣服。"在正法的談話中"是指與衣服佈施相關的功德的談話。"或用其他方式"是指無論價格高低。"外衣"是指有毛的，由棉花等製成。"比丘們，我允許（穿）外衣"：這裡指普通的外衣是允許的，大背部外衣是不允許的。大背部外衣是羊毛製成，類似外衣的外衣。 羊毛允許等的故事

338.Kāsirājāti kāsīnaṃ rājā; pasenadissa ekapitikabhātā esa. Aḍḍhakāsiyanti ettha kāsīti sahassaṃ vuccati taṃ agghanako kāsiyo . Ayaṃ pana pañcasatāni agghati, tasmā 『『aḍḍhakāsiyo』』ti vutto. Tenevāha – 『『upaḍḍhakāsīnaṃ khamamāna』』nti.

339.Uccāvacānīti sundarāni ca asundarāni ca. Bhaṅgaṃ nāma khomādīhi pañcahi suttehi missetvā kataṃ; vākamayamevātipi vadanti.

340.Ekaṃyeva bhagavatā cīvaraṃ anuññātaṃ na dveti te kira itarītarena cīvarenāti etassa 『『gahapatikena vā paṃsukūlena vā』』ti evaṃ atthaṃ sallakkhiṃsu. Nāgamesunti yāva te susānato āgacchanti, tāva te na acchiṃsu; pakkamiṃsuyeva. Nākāmā bhāgaṃ dātunti na anicchāya dātuṃ; yadi pana icchanti, dātabbo. Āgamesunti upacāre acchiṃsu. Tenāha bhagavā āha – 『『anujānāmi bhikkhave āgamentānaṃ akāmā bhāgaṃ dātu』』nti. Yadi pana manussā 『『idhāgatā eva gaṇhantū』』ti denti, saññāṇaṃ vā katvā gacchanti 『『sampattā gaṇhantū』』ti sampattānaṃ sabbesampi pāpuṇanti. Sace chaḍḍetvā gatā, yena gahitaṃ, so eva sāmī. Sadisā susānaṃ okkamiṃsūti sabbe samaṃ okkamiṃsu; ekadisāya vā okkamiṃsūtipi attho. Te katikaṃ katvāti laddhaṃ paṃsukūlaṃ sabbe bhājetvā gaṇhissāmāti bahimeva katikaṃ katvā.

1. Cīvarapaṭiggāhakanti yo gahapatikehi saṅghassa dīyamānaṃ cīvaraṃ gaṇhāti. Yo na chandāgatiṃ gaccheyyātiādīsu cīvarapaṭiggāhakesu pacchā āgatānampi attano ñātakādīnaṃ paṭhamataraṃ paṭiggaṇhanto vā ekaccasmiṃ pemaṃ dassetvā gaṇhanto vā lobhapakatikatāya attano pariṇāmento vā chandāgatiṃ gacchati nāma. Paṭhamataraṃ āgatassāpi kodhavasena pacchā gaṇhanto vā duggatamanussesu avamaññaṃ katvā gaṇhanto vā 『『kiṃ vo ghare ṭhapanokāso natthi, tumhākaṃ santakaṃ gahetvā gacchathā』』ti evaṃ saṅghassa lābhantarāyaṃ karonto vā dosāgatiṃ gacchati nāma. Yo pana muṭṭhassati asampajāno, ayaṃ mohāgatiṃ gacchati nāma. Pacchā āgatānampi issarānampi bhayena paṭhamataraṃ paṭiggaṇhanto vā 『『cīvarapaṭiggāhakaṭṭhānaṃ nāmetaṃ bhāriya』』nti santasanto vā bhayāgatiṃ gacchati nāma. 『『Mayā idañcidañca gahitaṃ, idañciṃdañca na gahita』』nti evaṃ jānanto gahitāgahitaṃ jānāti nāma. Tasmā yo na chandāgatiādivasena gacchati, ñātakaaññātakaaḍḍhaduggatesu visesaṃ akatvā āgatapaapāṭiyā gaṇhāti, sīlācārapaṭipattiyutto hoti, satimā medhāvī bahussuto, sakkoti dāyakānaṃ vissaṭṭhavācāya parimaṇḍalehi padabyañjanehi anumodanaṃ karonto pasādaṃ janetuṃ, evarūpo sammannitabbo.

Evañca pana bhikkhave sammannitabboti ettha pana etāya yathāvuttāya kammavācāyapi apalokanenāpi antovihāre sabbasaṅghamajjhepi khaṇḍasīmāyapi sammannituṃ vaṭṭatiyeva. Evaṃ sammatena ca vihārapaccante vā padhānaghare vā na acchitabbaṃ. Yattha pana āgatāgatā manussā sukhaṃ passanti, tādise dhuravihāraṭṭhāne bījaniṃ passe ṭhapetvā sunivatthena supārutena nisīditabbanti.

Tattheva ujjhitvāti 『『paṭiggahaṇameva amhākaṃ bhāro』』ti vatvā gahitaṭṭhāneyeva chaḍḍetvā gacchanti. Cīvaranidahakanti cīvarapaṭisāmakaṃ. Yo na chandāgatiṃ gaccheyyātiādīsu cettha ito parañca sabbattha vuttanayeneva vinicchayo veditabbo. Sammutivinicchayopi kathitānusāreneva jānitabbo.

Bhaṇḍāgārasammutiādikathā

"迦尸王"是指迦尸國的王；他是波斯匿王的同父兄弟。"半迦尸"：這裡的迦尸被稱為千，這是最高價值的迦尸。但這個（衣服）值五百，因此被稱為"半迦尸"。因此他說："適合半迦尸的價值"。 "高低"是指美麗的和不美麗的。"織物"是指用苧麻等五種線混合製成；有人說是完全用樹皮製成。 "佛陀只允許一件衣服，不是兩件"：他們認為這意味著"是居士的還是糞掃衣"。"他們沒有到達那裡"：只要他們沒有從墓地返回，他們就沒有到達。"不願意給予部分"：不是不情願給予；如果他們願意，就應該給予。"他們到達時"：在禮貌上他們已經到達。因此佛陀說："比丘們，我允許不願意的人給予部分。"如果人們說"來到這裡的人就拿走"，或者有意識地離開說"到達的人拿走"，那麼所有到達的人都能得到。如果丟棄后離開，拿走的人就是主人。"他們同樣進入墓地"：他們全部同樣進入，或者意指在同一方向進入。"他們做了協議"：他們將分配得到的糞掃衣，在外面做了協議。 "衣服接受者"是指從居士那裡接受僧團衣服的人。在"不應該走向偏愛"等情況中，後來到來的人，對自己的親屬優先接受，或者對某人表示偏愛，或者出於貪婪的本性轉變，這就是走向偏愛。即使是最先到來的人，出於憤怒後來接受，或者輕視貧困的人，或者說"你們家裡沒有放置的地方，帶走你們的東西"，從而阻礙僧團獲得利益，這就是走向過失。如果疏忽不知，這就是走向愚癡。出於對後來到來的權威者的恐懼而優先接受，或者擔心"衣服接受的地方真是繁重"，這就是走向恐懼。知道"我接受了這個那個，沒有接受這個那個"，這就是知道已接受和未接受。因此，誰不是出於偏愛等原因，不區分熟悉的、陌生的、半貧困的，按照到達的順序接受，與戒行和實踐相連，有正念、有智慧、博學，能夠用圓滿的詞句為施主讚歎併產生凈信，這樣的人應該被任命。 "比丘們，應該這樣任命"：在這裡，通過如上所述的儀式，通過告知，在寺院內、全僧團中、破損的界限中都可以任命。被任命者不應在寺院邊界或靜修處停留。在人們感到舒適的地方，在主要的寺院處，放置扇子，穿著整潔，披著整潔，應該坐下。 "在那裡放棄"：說"接受是我們的負擔"，在接受的地方丟棄后離開。"衣服存放者"是指衣服的保管。關於"不應該走向偏愛"等，在此和其他地方的判斷方式都應按照已經說明的方式理解。任命的判斷也應根據已經敘述的方式理解。 倉庫任命等的故事

343.Vihāraṃvātiādīsu yo ārāmamajjhe ārāmikasāmaṇerādīhi avivitto sabbesaṃ samosaraṇaṭṭhāne vihāro vā aḍḍhayogo vā hoti, so sammannitabbo. Paccantasenāsanaṃ pana na sammannitabbaṃ. Idaṃ pana bhaṇḍāgāraṃ khaṇḍasīmaṃ gantvā khaṇḍasīmāya nisinnehi sammannituṃ na vaṭṭati, vihāramajjheyeva sammannitabbaṃ.

Guttāguttañca jāneyyāti ettha yassa tāva chadanādīsu koci doso natthi, taṃ guttaṃ. Yassa pana chadanatiṇaṃ vā chadaniṭṭhakā vā yattha katthaci patitā, yena ovassati vā, mūsikādīnaṃ vā paveso hoti, bhittiādīsu vā katthaci chiddaṃ hoti, upacikā vā uṭṭhahanti, taṃ sabbaṃ aguttaṃ nāma. Taṃ sallakkhetvā paṭisaṅkharitabbaṃ. Sītasamaye dvārañca vātapānañca supihitaṃ kātabbaṃ, sītena hi cīvarāni kaṇṇakitāni honti. Uṇhasamaye antarantarā vātappavesanatthaṃ vivaritabbaṃ. Evaṃ karonto hi guttāguttaṃ jānāti nāma.

Imehi pana cīvarapaṭiggāhakādīhi tīhipi attano vattaṃ jānitabbaṃ. Tattha cīvarapaṭiggāhakena tāva yaṃ yaṃ manussā 『『kālacīvara』』nti vā 『『akālacīvara』』nti vā 『『accekacīvara』』nti vā 『『vassikasāṭika』』nti vā 『『nisīdana』』nti vā 『『paccattharaṇa』』nti vā 『『mukhapuñchanacoḷa』』nti vā denti, taṃ sabbaṃ ekarāsiṃ katvā missetvā na gaṇhitabbaṃ, visuṃ visuṃ katvāva gaṇhitvā cīvaranidahakassa tatheva ācikkhitvā dātabbaṃ. Cīvaranidahakenāpi bhaṇḍāgārikassa dadamānena idaṃ kālacīvaraṃ…pe… idaṃ mukhapuñchanacoḷanti ācikkhitvāva dātabbaṃ. Bhaṇḍāgārikenāpi tatheva visuṃ visuṃ viya saññāṇaṃ katvā ṭhapetabbaṃ. Tato saṅghena 『『kālacīvaraṃ āharā』』ti vutte kālacīvarameva dātabbaṃ…pe… mukhapuñchanacoḷakaṃ āharāti vutte tadeva dātabbaṃ.

Iti bhagavatā cīvarapaṭiggāhako anuññāto, cīvaranidahako anuññāto, bhaṇḍāgāraṃ anuññātaṃ, bhaṇḍāgāriko anuññāto, na bāhulikatāya na asantuṭṭhiyā; apica kho saṅghassānuggahāya. Sace hi āhaṭāhaṭaṃ gahetvā bhikkhū bhājeyyuṃ, neva āhaṭaṃ na anāhaṭaṃ na dinnaṃ nādinnaṃ na laddhaṃ nāladdhaṃ jāneyyuṃ, āhaṭāhaṭaṃ therāsane vā dadeyyuṃ, khaṇḍākhaṇḍaṃ vā chinditvā gaṇheyyuṃ; evaṃ sati ayuttaparibhogo ca hoti, na ca sabbesaṃ saṅgaho kato hoti. Bhaṇḍāgāre pana cīvaraṃ ṭhapetvā ussannakāle ekekassa bhikkhuno ticīvaraṃ vā dve dve vā ekekaṃ vā cīvaraṃ dassanti, laddhāladdhaṃ jānissanti, aladdhabhāvaṃ ñatvā saṅgahaṃ kātuṃ maññissantīti.

Na bhikkhave bhaṇḍāgāriko vuṭṭhāpetabboti ettha aññepi avuṭṭhāpanīyā jānitabbā. Cattāro hi na vuṭṭhāpetabbā – vuḍḍhataro , bhaṇḍāgāriko, gilāno, saṅghato laddhasenāsanoti. Tattha vuḍḍhataro attano vuḍḍhatāya navakatarena na vuṭṭhāpetabbo, bhaṇḍāgāriko saṅghena sammannitvā bhaṇḍāgārassa dinnatāya, gilāno attano gilānatāya, saṅgho pana bahussutassa uddesaparipucchādīhi bahupakārassa bhāranitthārakassa phāsukaṃ āvāsaṃ anuṭṭhāpanīyaṃ katvā deti, tasmā so upakāratāya ca saṅghato laddhatāya ca na vuṭṭhāpetabboti.

關於"寺院等"：在寺院中心，與寺院管理員、沙彌等不分離，在所有人集會的地方，寺院或半建築，應該被任命。不應該任命邊境住處。這個倉庫不應該進入破損的界限後由破損界限中的人任命，應該在寺院中心任命。 "應該知道保護與未保護"：首先，凡屋頂等沒有任何缺陷的，稱為已保護。但是，如果屋頂草或屋頂磚在任何地方掉落，被雨水淋濕，或老鼠等可以進入，墻壁等有任何破洞，或白蟻升起，這一切都稱為未保護。應該觀察並修復。在寒冷季節，門和通風口應該嚴密關閉，因為寒冷會使衣服破損。在炎熱季節，應該時常開啟通風口。這樣做，就是知道保護與未保護。 通過這三個衣服接受者等，應該知道自己的職責。對於衣服接受者，人們給予的"季節衣"、"非季節衣"、"特殊衣"、"雨季衣"、"坐墊"、"鋪墊"、"擦臉布"等，不應混在一起堆放，而應分開接受，並告知衣服存放者。衣服存放者在給倉庫管理員時，應該說明"這是季節衣"等。倉庫管理員也應該分開標記存放。然後，僧團說"帶來季節衣"時，就應該給季節衣；說"帶來擦臉布"時，就應該給擦臉布。 這樣，佛陀允許衣服接受者、衣服存放者、倉庫、倉庫管理員，不是爲了過度或不滿足，而是爲了幫助僧團。如果僧侶直接拿取並分配，他們將無法知道已帶來、未帶來、已給予、未給予、已獲得、未獲得的情況，可能會把已帶來的給長老，或把衣服切成碎片；這樣做是不恰當的使用，也無法照顧到所有人。但在倉庫中存放衣服，在豐富的時候，可以給每個比丘三件衣服或兩件或一件衣服，他們將知道已得到和未得到的情況，並希望能夠照顧到未獲得的人。 "比丘們，不應該解除倉庫管理員職務"：這裡還應該知道其他不應該解除職務的人。有四種不應該解除職務：年長者、倉庫管理員、病人、從僧團獲得住處的人。其中，年長者不應因年輕人而被解除職務；倉庫管理員因被僧團任命並獲得倉庫職責；病人因自身疾病；僧團給予博學者教導和詢問等多種幫助，提供舒適的住處，因此因其幫助和從僧團獲得的緣故不應該解除職務。

Ussannaṃhotīti bahu rāsikataṃ hoti, bhaṇḍāgāraṃ na gaṇhāti. Sammukhībhūtenāti antoupacārasīmāyaṃ ṭhitena. Bhājetunti kālaṃ ghosetvā paṭipāṭiyā bhājetuṃ. Kolāhalaṃ akāsīti 『『amhākaṃ ācariyassa detha, upajjhāyassa dethā』』ti evaṃ mahāsaddaṃ akāsi. Cīvarabhājanakaṅgesu sabhāgānaṃ bhikkhūnaṃ apāpuṇantampi mahagghaṃ cīvaraṃ dento chandāgatiṃ gacchati nāma. Aññesaṃ vuḍḍhatarānaṃ pāpuṇantampi mahagghaṃ cīvaraṃ adatvā appagghaṃ dento dosāgatiṃ gacchati nāma. Mohamūḷho cīvaradānavattaṃ ajānanto mohāgatiṃ gacchati nāma. Mukharānaṃ navakānampi bhayena apāpuṇantameva mahagghaṃ cīvaraṃ dento bhayāgatiṃ gacchati nāma. Yo evaṃ na gacchati, sabbesaṃ tulābhūto pamāṇabhūto majjhatto hoti, so sammannitabbo. Bhājitābhājitanti 『『ettakāni vatthāni bhājitāni, ettakāni abhājitānī』』ti jānanto 『『bhājitābhājitañca jāneyyā』』ti vuccati.

Uccinitvāti 『『idaṃ thūlaṃ, idaṃ saṇhaṃ, idaṃ ghanaṃ, idaṃ tanukaṃ, idaṃ paribhuttaṃ, idaṃ aparibhuttaṃ, idaṃ dīghato ettakaṃ puthulato ettaka』』nti evaṃ vatthāni vicinitvā. Tulayitvāti 『『idaṃ ettakaṃ agghati, idaṃ ettaka』』nti evaṃ agghaparicchedaṃ katvā. Vaṇṇāvaṇṇaṃ katvāti sace sabbesaṃ ekekameva dasagghanakaṃ pāpuṇāti, iccetaṃ kusalaṃ; no ce pāpuṇāti, yaṃ nava vā aṭṭha vā agghati, taṃ aññena ekaagghanakena ca dviagghanakena ca saddhiṃ bandhitvā etena upāyena same paṭivīse ṭhapetvāti attho. Bhikkhū gaṇetvā vaggaṃ bandhitvāti sace ekekassa diyamāne divaso nappahoti, dasa dasa bhikkhū gaṇetvā dasa dasa cīvarapaṭivīse ekavaggaṃ bandhitvā ekaṃ bhaṇḍikaṃ katvā evaṃ cīvarapaṭivīsaṃ ṭhapetuṃ anujānāmīti attho. Evaṃ ṭhapitesu cīvarapaṭivīsesu kuso pātetabbo. Tehipi bhikkhūhi puna kusapātaṃ katvā bhājetabbaṃ.

Sāmaṇerānaṃ upaḍḍhapaṭivīsanti ettha ye sāmaṇerā attissarā bhikkhusaṅghassa kattabbakammaṃ na karonti, uddesaparipucchāsu yuttā ācariyupajjhāyānaṃyeva vattapaṭipattiṃ karonti, aññesaṃ na karonti, etesaṃyeva upaḍḍhabhāgo dātabbo. Ye pana purebhattañca pacchābhattañca bhikkhusaṅghasseva kattabbakiccaṃ karonti, tesaṃ samako dātabbo. Idañca piṭṭhisamaye uppannena bhaṇḍāgāre ṭhapitena akālacīvareneva kathitaṃ. Kālacīvaraṃ pana samakameva dātabbaṃ. Tatruppādavassāvāsikaṃ sammuñjanībandhanādi saṅghassa phātikammaṃ katvā gahetabbaṃ. Etañhettha sabbesaṃ vattaṃ. Bhaṇḍāgārikacīvarepi sace sāmaṇerā āgantvā 『『bhante mayaṃ yāguṃ pacāma, bhattaṃ pacāma, khajjakaṃ pacāma, appaharitakaṃ karoma, dantakaṭṭhaṃ āharāma, raṅgachalliṃ kappiyaṃ katvā dema, kiṃ amhehi na kataṃ nāmā』』ti ukkuṭṭhiṃ karonti, samabhāgova dātabbo. Etaṃ ye ca virajjhitvā karonti, yesañca karaṇabhāvo na paññāyati, te sandhāya vuttaṃ. Kurundiyaṃ pana 『『sace sāmaṇerā 『kasmā mayaṃ bhante saṅghakammaṃ na karoma, karissāmā』ti yācanti, samapaṭivīso dātabbo』』ti vuttaṃ.

豐富時：數量眾多，倉庫無法容納。"在場時"：站在內部禮儀界限內。"分配時"：鳴鑼示意，按順序分配。"製造喧譁"：大聲喊叫"請給我們的老師，請給我們的和尚"。在衣服分配過程中，沒有分配給同等比丘時給予高價衣服，就是走向偏愛。沒有給予其他年長者高價衣服，卻給予低價衣服，就是走向過失。不知衣服分配職責的愚癡者，就是走向愚癡。因為害怕年輕比丘而沒有分配高價衣服，就是走向恐懼。誰不這樣做，對所有人都公平、有度量、中立，誰就應該被任命。"已分配和未分配"：知道"這麼多衣服已分配，這麼多未分配"，就稱為"知道已分配和未分配"。 "挑選時"："這個粗糙，這個精細，這個厚，這個薄，這個已使用，這個未使用，長度如此，寬度如此"，這樣挑選衣服。"稱量時"："這個值這麼多，那個值那麼多"，這樣確定價值。"分辨好壞"：如果每人能得到十價值的，這是最好的；如果不能，就把九價值或八價值的與另一件一價值或二價值的衣服搭配，以此方法在相同份額中放置。"計算比丘並捆紮成組"：如果分配一天不夠，就計算十個比丘，十個比丘分成一組，製作一個包，這樣放置衣服份額。在放置衣服份額后，應該拋灑草籽。這些比丘還應再次拋灑草籽並分配。 "沙彌的半份額"：那些不獨立、不為比丘僧團做應做之事，只參與教導和詢問，只遵循阿阇黎和和尚的行為和實踐，不為其他人做，只給這些人半份額。那些在午餐前後為比丘僧團做應做之事的，應給予同等份額。這是在背部時期，在倉庫存放的非季節衣服中說的。季節衣服應該平等分配。在那裡，應該為僧團做繁榮的事，如清掃、捆綁等。這是所有人的職責。在倉庫衣服中，如果沙彌來說："尊者，我們煮粥、煮飯、準備點心、做少量食物、帶牙木、準備適當的顏料，我們做了什麼沒有做？"大聲抱怨，應該給予同等份額。這是針對那些違反並且無法顯示做事能力的人說的。在《庫倫第》中說："如果沙彌說'為什麼我們不做僧團的工作，我們將要做'，應該給予相同份額。"

Uttaritukāmoti nadiṃ vā kantāraṃ vā uttaritukāmo; satthaṃ labhitvā disā pakkamitukāmoti attho. Sakaṃ bhāgaṃ dātunti idaṃ bhaṇḍāgārato cīvarāni nīharitvā puñje kate ghaṇṭiyā pahaṭāya bhikkhusaṅghe sannipatite satthaṃ labhitvā gantukāmo 『『satthato mā parihāyī』』ti etamatthaṃ sandhāya vuttaṃ. Tasmā anīhatesu vā cīvaresu appahaṭāya vā ghaṇṭiyā asannipatite vā saṅghe dātuṃ na vaṭṭati. Cīvaresu pana nīhatesu ghaṇṭiṃ paharitvā bhikkhusaṅghe sannipatite cīvarabhājakena 『『imassa bhikkhuno koṭṭhāsena ettakena bhavitabba』』nti takketvā nayaggāhena cīvaraṃ dātabbaṃ. Tulāya tulitamiva hi samasamaṃ dātuṃ na sakkā, tasmā ūnaṃ vā hotu adhikaṃ vā, evaṃ takkena nayena dinnaṃ sudinnaṃ. Neva ūnakaṃ puna dātabbaṃ, nātirittaṃ paṭiggaṇhitabbanti.

Atirekabhāgenāti dasa bhikkhū honti, sāṭakāpi daseva, tesu eko dvādasa agghati, sesā dasagghanakā. Sabbesu dasagghanakavasena kuse pātite yassa bhikkhuno dvādasagghanako kuso pātito, so 『『ettakena mama cīvaraṃ pahotī』』ti tena atirekabhāgena gantukāmo hoti. Bhikkhū 『『atirekaṃ āvuso saṅghassa santaka』』nti vadanti, taṃ sutvā bhagavā 『『saṅghike ca gaṇasantake ca appakaṃ nāma natthi, sabbattha saṃyamo kātabbo, gaṇhantenāpi kukkuccāyitabba』』nti dassetuṃ 『『anujānāmi bhikkhave anukkhepe dinne』』ti āha. Tattha anukkhepo nāma yaṃkiñci anukkhipitabbaṃ anuppadātabbaṃ kappiyabhaṇḍaṃ; yattakaṃ tassa paṭivīse adhikaṃ, tattake agghanake yasmiṃ kismiñci kappiyabhaṇḍe dinneti attho.

Vikalake tosetvāti ettha cīvaravikalakaṃ puggalavikalakanti dve vikalakā. Cīvaravikalakaṃ nāma sabbesaṃ pañca pañca vatthāni pattāni, sesānipi atthi, ekekaṃ pana na pāpuṇāti, chinditvā dātabbāni. Chindantehi ca aḍḍhamaṇḍalādīnaṃ vā upāhanatthavikādīnaṃ vā pahonakāni khaṇḍāni katvā dātabbāni, heṭṭhimaparicchedena caturaṅgulavitthārampi anuvātappahonakāyāmaṃ khaṇḍaṃ katvā dātuṃ vaṭṭati, aparibhogaṃ pana na kātabbanti evamettha cīvarassa appahonakabhāvo cīvaravikalakaṃ. Chinditvā dinne pana taṃ tositaṃ hoti, atha kusapāto kātabbo. Sacepi ekassa bhikkhuno koṭṭhāse ekaṃ vā dve vā vatthāni nappahonti, tattha aññaṃ sāmaṇakaṃ parikkhāraṃ ṭhapetvā yo tena tussati, tassa taṃ bhāgaṃ datvā pacchā kusapāto kātabbo. Idampi cīvaravikalakanti andhakaṭṭhakathāyaṃ vuttaṃ.

Puggalavikalakaṃ nāma dasa dasa bhikkhū gaṇetvā vaggaṃ karontānaṃ eko vaggo na pūrati, aṭṭha vā nava vā honti, tesaṃ aṭṭha vā nava vā koṭṭhāsā 『『tumhe ime gahetvā visuṃ bhājethā』』ti dātabbā. Evamayaṃ puggalānaṃ appahonakabhāvo puggalavikalakaṃ. Visuṃ dinne pana taṃ tositaṃ hoti, evaṃ tosetvā kusapāto kātabboti. Atha vā vikalake tosetvāti yo cīvaravibhāgo ūnako, taṃ aññena parikkhārena samaṃ katvā kusapāto kātabbo.

Cīvararajanakathā

"想要渡過"是指想要渡過河流或峽谷；意指希望獲得教導而離開各個方向。"給予自己的份"：這是指從倉庫中取出衣物，經過敲鐘之後，在比丘僧團聚集時，獲得教導而想要前往，意指"不要失去教導"。因此，在未聚集的衣物中，或是敲鐘之後未能聚集在僧團中，無法給予衣物。對於已聚集的衣物，敲鐘之後在比丘僧團聚集時，由衣物持有者"應當以此比丘的份額給予"為依據，給予衣物。因為無法做到完全公平，因此可以少於或多於，這樣的給予才是合適的。既不可再給予不足的，也不可計算過剩的。 "超過部分"是指十位比丘，十件衣物；在這些比丘中，有一位的衣物價值為十二，其餘的都是十價值。按十價值的標準分配，若有比丘的衣物價值為十二，則他希望通過超過部分獲得衣物。比丘們說"多餘的是屬於僧團的"，聽到后，佛陀爲了說明"在僧團和聚集中，確實沒有少量，所有地方都應有節制"，說"我允許比丘們在多餘的情況下給予"。在這裡，多餘是指任何可以給予的應給予的物品；若在其周圍的物品中有多餘的，給予其他合適的物品。 "通過分配而滿足"：在這裡有兩種分配：衣物分配和個人分配。衣物分配是指每人五件衣物，其他的也存在，但每人無法獲得，必須切割后再給予。切割后，給予的衣物應為下半部分，底部的寬度也應為四指寬，給予時不得使用二手物品。給予時，若一位比丘的份額不足一件或兩件，則應在此基礎上給予其他沙彌的物品，滿足他。這裡也提到"通過盲人法則"。 "個人分配"是指將十位比丘分成一組，若一組不足，則可有八或九位，應該給予這些比丘的份額。這樣，個人的不足部分就是個人分配的依據。若給予後感到滿足，便可進行適當的分配。或者說，若衣物分配不足，則應與其他物品相等，進行適當的分配。 關於衣物的故事。

344.Chakaṇenāti gomayena. Paṇḍumattikāyāti tambamattikāya. Mūlarajanādīsu haliddiṃ ṭhapetvā sabbaṃ mūlarajanaṃ vaṭṭati. Mañjiṭṭhiñca tuṅgahārañca ṭhapetvā sabbaṃ khandharajanaṃ vaṭṭati. Tuṅgahāro nāma eko sakaṇṭakarukkho, tassa haritālavaṇṇaṃ khandharajanaṃ hoti. Loddañca kaṇḍulañca ṭhapetvā sabbaṃ tacarajanaṃ vaṭṭati. Allipattaṃ nīlipattañca ṭhapetvā sabbaṃ pattarajanaṃ vaṭṭati. Gihiparibhuttaṃ pana allipattena ekavāraṃ rajituṃ vaṭṭati. Kiṃsukapupphañca kusumbhapupphañca ṭhapetvā sabbaṃ puppharajanaṃ vaṭṭati. Phalarajane pana na kiñci na vaṭṭati.

Sītudakāti apakkarajanaṃ vuccati. Uttarāḷumpanti vaṭṭādhārakaṃ, rajanakumbhiyā majjhe ṭhapetvā taṃ ādhārakaṃ parikkhipitvā rajanaṃ pakkhipituṃ anujānāmīti attho. Evañhi kate rajanaṃ na uttarati. Udake vā nakhapiṭṭhikāya vāti sace paripakkaṃ hoti, udakapātiyā dinno thevo sahasā na visarati, nakhapiṭṭhiyampi avisaranto tiṭṭhati. Rajanuḷuṅkanti rajanauḷuṅkaṃ. Daṇḍakathālakanti tameva sadaṇḍakaṃ. Rajanakolambanti rajanakuṇḍaṃ. Omaddantīti sammaddanti. Na ca acchinne theve pakkamitunti yāva rajanabindu gaḷitaṃ na chijjati, tāva na aññatra gantabbaṃ. Patthinnanti atirajitattā thaddhaṃ. Udake osāretunti udake pakkhipitvā ṭhapetuṃ. Rajane pana nikkhante taṃ udakaṃ chaḍḍetvā cīvaraṃ madditabbaṃ. Dantakāsāvānīti ekaṃ vā dve vā vāre rajitvā dantavaṇṇāni dhārenti.

Chinnakacīvarānujānanakathā

345.Acchibaddhanti caturassakedārakabaddhaṃ. Pāḷibaddhanti āyāmato ca vitthārato ca dīghamariyādabaddhaṃ. Mariyādabaddhanti antarantarā rassamariyādabaddhaṃ. Siṅghāṭakabaddhanti mariyādāya mariyādaṃ vinivijjhitvā gataṭṭhāne siṅghāṭakabaddhaṃ; catukkasaṇṭhānanti attho. Saṃvidahitunti kātuṃ. Ussahasi tvaṃ ānandāti sakkosi tvaṃ ānanda. Ussahāmi bhagavāti tumhehi dinnanayena sakkomīti dasseti. Yatra hi nāmāti yo nāma. Kusimpi nāmātiādīsu kusīti āyāmato ca vitthārato ca anuvātādīnaṃ dīghapattānametaṃ adhivacanaṃ. Aḍḍhakusīti antarantarā rassapattānaṃ nāmaṃ. Maṇḍalanti pañcakhaṇḍikacīvarassa ekekasmiṃ khaṇḍe mahāmaṇḍalaṃ. Aḍḍhamaṇḍalanti khuddakamaṇḍalaṃ. Vivaṭṭanti maṇḍalañca aḍḍhamaṇḍalañca ekato katvā sibbitaṃ majjhimakhaṇḍaṃ.

Anuvivaṭṭanti tassa ubhosu passesu dve khaṇḍāni. Gīveyyakanti gīvāveṭhanaṭṭhāne daḷhīkaraṇatthaṃ aññaṃ suttasaṃsibbitaṃ āgantukapattaṃ. Jaṅgheyyakanti jaṅghapāpuṇanaṭṭhāne tatheva saṃsibbitaṃ pattaṃ. Gīvaṭṭhāne ca jaṅghaṭṭhāne ca pattānamevetaṃ nāmantipi vadanti. Bāhantanti anuvivaṭṭānaṃ bahi ekekaṃ khaṇḍaṃ. Iti pañcakhaṇḍikacīvarenetaṃ vicāritanti. Atha vā anuvivaṭṭanti vivaṭṭassa ekapassato dvinnaṃ ekapassato dvinnanti catunnampi khaṇḍānametaṃ nāmaṃ. Bāhantanti suppamāṇaṃ cīvaraṃ pārupantena saṃharitvā bāhāya upari ṭhapitā ubho antā bahimukhā tiṭṭhanti, tesaṃ etaṃ nāmaṃ. Ayameva hi nayo mahāaṭṭhakathāyaṃ vuttoti.

Ticīvarānujānanakathā

"用六根"是指用牛皮。 "用白土"是指用紅土。 在根本的土壤中，除了金屬外，所有的土壤都可以使用。 "用紅土和綠土"是指所有的土壤都可以使用。 "用綠土"是指一種特定的樹木，其綠色的土壤就是土壤。 "用黃土和根莖"是指所有的土壤都可以使用。 "用藍土"和"用紅土"是指所有的土壤都可以使用。 "用家中土壤"則需要用黃土來一次性使用。 "用金合歡花和紅花"是指所有的花土壤都可以使用。 在果土中則沒有任何土壤可用。 "冷水"是指不流動的土壤。"用北部的土壤"是指在土壤的中心放置土壤的容器，允許將土壤裝入容器中。 因為這樣製作的土壤不會流失。 如果水和指尖的土壤是成熟的，水會迅速流出，指尖的土壤也不會流失。 "用土壤的水"是指用水的土壤。 "用杖的土壤"是指同樣的土壤。 "用攪拌"是指混合。 只要沒有破損的土壤，土壤的滴水就不會中斷，直到土壤的水流失。 "用指尖"是指因過多的土壤而變得堅硬。 "用水倒出"是指將水裝入土壤中。 然而，在土壤流出時，必須將水倒掉，衣服也必須攪拌。 "用牙色的土壤"是指一次性使用一件或兩件衣服。 "用四方的捆綁"是指用方形的捆綁。 "用長的捆綁"是指縱向和橫向的長捆綁。 "用捆綁的邊界"是指在內部的短捆綁。 "用獅子背的捆綁"是指用邊界將捆綁的部分固定在獅子的位置；意指四個地方。 "用合適的"是指製作。 "你有能力，安達"是指"你有能力，安達"。 "我有能力，佛陀"是指"你們給予我"的意思。 "在何處"是指"在何處"的意思。 "任何事情都是"是指任何事情都是長的、寬的，或是有氣流等，都是這個意思。 "半個"是指內部的短部分。 "用圈"是指五個部分的衣服，每個部分都是一個大圈。 "半圈"是指小圈。 "用圈和半圈"是指將圈和半圈結合在一起形成中間部分。 "用圈"是指兩側的兩個部分。 "用肩帶"是指在肩部固定的地方，確保不鬆動的附加部分。 "用腿部"是指在腿部的地方同樣固定的部分。 "在肩部和腿部的地方"的衣服也可以稱為同樣的。 "用手臂"是指在外部的每個部分。 這就是用五個部分的衣服進行的分析。 或者說，"用肩帶"是指將圈的部分結合在一起形成的四個部分。 "用手臂"是指將適量的衣服收攏在一起，放在手臂上，兩端朝外放置。 這就是在《大論》中所說的。 "關於三件衣物的分析"。

346.Cīvarehiubbhaṇḍiketi cīvarehi ubbhaṇḍe kate; yathā ukkhittabhaṇḍā honti evaṃ kate; ukkhittabhaṇḍikabhāvaṃ āpāditeti attho. Cīvarabhisinti ettha bhisīti dve tīṇi ekato katvā bhisisaṅkhepena saṃharitacīvarāni vuttāni. Te kira bhikkhū 『『dakkhiṇāgirito bhagavā lahuṃ paṭinivattissatī』』ti tattha gacchantā jīvakavatthusmiṃ laddhacīvarāni ṭhapetvā agamaṃsu. Idāni pana cirena āgamissatīti maññamānā ādāya pakkamiṃsu. Antaraṭṭhakāsūti māghassa ca phagguṇassa ca antarā aṭṭhasu. Na bhagavantaṃ sītaṃ ahosīti bhagavato sītaṃ nāhosi. Etadahosi yepi kho te kulaputtāti na bhagavā ajjhokāse anisīditvā etamatthaṃ na jānāti, mahājanasaññāpanatthaṃ pana evamakāsi. Sītālukāti sītapakatikā; ye pakatiyāva sītena kilamanti. Diguṇaṃ saṅghāṭinti dupaṭṭaṃ saṅghāṭiṃ. Ekacciyanti ekapaṭṭaṃ. Iti 『『bhagavā attanā catūhi cīvarehi yāpeti, amhākaṃ pana ticīvaraṃ anujānātī』』ti vacanassa okāsaṃ upacchindituṃ diguṇaṃ saṅghāṭiṃ anujānāti, ekaccike itare. Evañhi nesaṃ cattāri bhavissantīti.

Atirekacīvarādikathā

348.Aggaḷaṃ acchupeyyanti chiddaṭṭhāne pilotikakhaṇḍaṃ laggāpeyyaṃ. Ahatakappānanti ekavāraṃ dhotānaṃ. Utuddhaṭānanti ututo dīghakālato uddhaṭānaṃ hatavatthakānaṃ, pilotikānanti vuttaṃ hoti. Pāpaṇiketi antarāpaṇato patitapilotikacīvare. Ussāho karaṇīyoti pariyesanā kātabbā. Paricchedo panettha natthi, paṭṭasatampi vaṭṭati. Sabbamidaṃ sādiyantassa bhikkhuno vasena vuttaṃ. Aggaḷaṃ tunnanti ettha uddharitvā allīyāpanakhaṇḍaṃ aggaḷaṃ, suttena saṃsibbitaṃ tunnaṃ; vaṭṭetvā karaṇaṃ ovaṭṭikaṃ. Kaṇḍusakaṃ vuccati muddikā. Daḷhīkammanti anuddharitvāva upassayaṃ katvā allīyāpanakaṃ vatthakhaṇḍaṃ.

349-351. Visākhāvatthu uttānatthaṃ. Tato paraṃ pubbe vinicchitameva. Sovaggikanti saggappattahetukaṃ. Tenevāha 『『sovaggika』』nti . Sokaṃ apanetīti sokanudaṃ. Anāmayāti arogā. Saggamhi kāyamhīti saggopapannā.

353.Puthujjanā kāmesu vītarāgāti jhānalābhino.

356.Sandiṭṭhoti diṭṭhamattakamitto. Sambhattoti ekasambhogo daḷhamitto. Ālapitoti 『『mama santakaṃ yaṃ iccheyyāsi, taṃ gaṇhāhī』』ti evaṃ vutto. Etesu tīsu aññataranāmena saddhiṃ jīvati, gahite attamano hotīti imehi gahitavissāso ruhati.

Pacchimavikappanupagacīvarādikathā

359.Paṃsukūlakatoti katapaṃsukūlo. Garuko hotīti jiṇṇajiṇṇaṭṭhāne aggaḷāropanena garuko hoti. Suttalūkhaṃ kātunti sutteneva aggaḷaṃ kātunti attho. Vikaṇṇo hotīti suttaṃ acchetvā acchetvā sibbantānaṃ eko saṅghāṭikoṇo dīgho hoti. Vikaṇṇaṃ uddharitunti dīghakoṇaṃ chindituṃ. Okiriyantīti chinnakoṇato gaḷanti. Anuvātaṃ paribhaṇḍanti anuvātañceva paribhaṇḍañca. Pattā lujjantīti mahantesu pattamukhesu dinnāni suttāni gaḷanti, tato pattā lujjanti. Aṭṭhapadakaṃ kātunti aṭṭhapadakacchannena pattamukhaṃ sibbituṃ.

360.Anvādhikampi āropetunti āgantukapattampi dātuṃ. Idaṃ pana appahonake āropetabbaṃ. Sace pahoti, āgantukapattaṃ na vaṭṭati, chinditabbameva.

361.Na ca bhikkhave saddhādeyyanti ettha sesañātīnaṃ dento vinipātetiyeva. Mātāpitaro pana sace rajje ṭhitā patthayanti, dātabbaṃ.

"用衣物的捆綁"是指用衣物進行的捆綁；就像被抬起的物品一樣，捆綁的狀態就是被抬起的物品。 "用衣物的捆綁"是指將兩三件衣物一起捆綁的意思。 據說比丘們在前往"南方山"時，帶著在"吉瓦卡的住所"獲得的衣物而返回。 現在他們認為會在很長時間后才會回來，於是帶著衣物離開。 "在兩國之間"是指在"馬嘎"和"法古那"之間的八個地方。 "沒有給佛陀的冷"是指佛陀沒有感到寒冷。 這句話的意思是那些貴族子弟們並不知曉佛陀的真實處境，但爲了讓大眾瞭解，佛陀這樣做了。 "冷的衣物"是指因寒冷而痛苦的衣物； "雙層的袈裟"是指雙層的袈裟。 "單層的"是指單層的衣物。 因此，"佛陀以四件衣物來維持，而我們則被允許使用三件衣物"的說法，允許使用雙層的袈裟，某些情況下允許使用單層的。 這樣，他們的四件衣物才會存在。 關於多餘的衣物等問題。 "用夾子"是指在切割的地方放置的碎片。 "用已洗的衣物"是指一次性洗過的衣物。 "用長的衣物"是指從長時間以來一直使用的衣物，指的是已被切割的衣物。 "用壞的衣物"是指從內部掉落的衣物。 "必須努力去做"是指需要努力去尋找。 這裡沒有限制，甚至可以使用一百件。 這一切都是爲了使比丘能夠享用。 "用夾子"是指將衣物提起並放置的夾子，纏繞在一起的夾子；用夾子進行的操作。 "用切割的衣物"是指未被提起的衣物。 "必須用衣物"是指將衣物放置在適當的地方。 349-351. 維薩卡的故事是爲了解釋。 之後是早先的決定。 "適合的"是指適合進入天堂的原因。 因此說"適合的"。 "消除悲傷"是指消除悲傷。 "無病"是指健康的。 "在天堂的身體"是指在天堂出生的。 "普通人對慾望的放下"是指對禪定的獲得。 "可見的"是指僅僅看見的朋友。 "聚合的"是指一個聚合的朋友。 "被告知"是指"你想要的東西，拿走吧"的意思。 在這三者中，任意一者與他人共同生活，若被抓住則感到愉快。 關於後期的衣物等問題。 "用塵土的衣物"是指用塵土製成的衣物。 "重的"是指在衰老的地方用夾子加重。 "用細布"是指用細布製作的衣物。 "破損的"是指用切割的方式製作的衣物。 "破損的衣物"是指用切割的方式製作的衣物。 "用細布"是指用細布製作的衣物。 "用衣物的邊緣"是指用衣物的邊緣。 "用衣物的邊緣"是指用衣物的邊緣。 "用衣物的邊緣"是指用衣物的邊緣。 "也可以加上"是指也可以給予來訪的衣物。 但這需要在不夠的情況下給予。 如果可以的話，來訪的衣物是不適合的，只能切割。 "比丘們沒有給予信任"是指在這裡給予其他信任的人會導致墮落。 但如果父母在王位上期待，則應給予。

362.Gilānoti gilānatāya gahetvā gantuṃ asamattho. Vassikasaṅketanti vassike cattāro māse. Nadīpāranti nadiyā pāre bhattaṃ bhuñjitabbaṃ hoti. Aggaḷaguttivihāroti sabbesveva cetesu gilānavassikasaṅketanadīpāragamanaatthatakathinabhāvesu aggaḷaguttiyeva pamāṇaṃ. Gutte eva hi vihāre etesu kāraṇesu nikkhipitvā bahi gantuṃ vaṭṭati, na agutte. Āraññakassa pana vihāro na sugutto hoti, tena bhaṇḍukkhalikāya pakkhipitvā pāsāṇasusira rukkhasusirādīsu suppaṭicchannesu ṭhapetvā gantabbaṃ.

Saṅghikacīvaruppādakathā

"生病"是指因病而無法行走。 "雨季的約定"是指雨季的四個月。 "河流的彼岸"是指應該在河流的彼岸用餐。 "用夾子保護的住所"是指在所有這些情況下，如生病、雨季、約定、河流的彼岸行走，以及其他情況下，都應該用夾子保護。 因為只有在受到保護的住所中，在這些情況下才能放置物品並離開，而在未受保護的住所中則不行。 對於森林中的住所來說，是不容易受到保護的，因此應該將物品放入小袋中，並藏在石頭的洞穴或樹木的洞穴等隱蔽的地方。 關於僧團衣物的產生的故事。

363.Tuyheva bhikkhu tāni cīvarānīti aññattha gahetvā haṭānipi tuyheva; na tesaṃ añño koci issaroti. Evañca pana vatvā anāgatepi nikkukkuccā gaṇhissantīti dassetuṃ idha panātiādimāha. Tasseva tāni cīvarāni yāva kathinassa ubbhārāti sace gaṇapūrake bhikkhū labhitvā kathinaṃ atthataṃ hoti, pañcamāse; no ce atthataṃ hoti, ekaṃ cīvaramāsameva. Yaṃ 『『saṅghassa demā』』ti vā denti, 『『saṅghaṃ uddissa demā』』ti vā denti, 『『vassaṃvutthasaṅghassa demā』』ti vā denti, 『『vassāvāsikaṃ demā』』ti vā denti, sacepi matakacīvaraṃ avibhajitvā taṃ vihāraṃ pavisanti, taṃ sabbaṃ tasseva bhikkhuno hoti. Yampi so vassāvāsatthāya vaḍḍhiṃ payojetvā ṭhapitaupanikkhepato vā tatruppādato vā vassāvāsikaṃ gaṇhāti, sabbaṃ suggahitameva hoti. Idamettha lakkhaṇaṃ, yena tenākārena saṅghassa uppannaṃ vatthaṃ atthatakathinassa pañcamāse, anatthatakathinassa ekaṃ cīvaramāsaṃ pāpuṇātīti. Yaṃ pana 『『idaṃ idha vassaṃvutthasaṅghassa demā』』ti vā 『『vassāvāsikaṃ demā』』ti vā vatvā dinnaṃ, taṃ anatthatakathinassāpi pañcamāse pāpuṇāti. Tato paraṃ pana uppannaṃ vassāvāsikaṃ pucchitabbaṃ – 『『kiṃ atītavasse idaṃ vassāvāsikaṃ, udāhu anāgatavasse』』ti! Kasmā? Piṭṭhisamaye uppannattā.

Utukālanti vassānato aññaṃ kālaṃ. Tāni cīvarāni ādāya sāvatthiṃ gantvāti ettha tāni cīvarāni gatagataṭṭhāne saṅghikāneva honti, bhikkhūhi diṭṭhamattamevettha pamāṇaṃ. Tasmā sace keci paṭipathaṃ āgacchantā 『『kuhiṃ āvuso gacchasī』』ti pucchitvā tamatthaṃ sutvā 『『kiṃ āvuso mayaṃ saṅgho na homā』』ti tattheva bhājetvā gaṇhanti, suggahitāni. Sacepi esa maggā okkamitvā kañci vihāraṃ vā āsanasālaṃ vā piṇḍāya caranto ekaṃ gehameva vā pavisati, tatra ca naṃ bhikkhū disvā tamatthaṃ pucchitvā bhājetvā gaṇhanti, suggahitāneva.

Adhiṭṭhātunti ettha adhiṭṭhahantena vattaṃ jānitabbaṃ . Tena hi bhikkhunā ghaṇṭiṃ paharitvā kālaṃ ghosetvā thokaṃ āgametvā sace ghaṇṭisaññāya vā kālasaññāya vā bhikkhū āgacchanti, tehi saddhiṃ bhājetabbāni. No ce āgacchanti, 『『mayhimāni cīvarāni pāpuṇantī』』ti adhiṭṭhātabbāni. Evaṃ adhiṭṭhite sabbāni tasseva honti, ṭhitikā pana na tiṭṭhati.

Sace ekekaṃ uddharitvā 『『ayaṃ paṭhamabhāgo mayhaṃ pāpuṇāti, ayaṃ dutiyabhāgo』』ti evaṃ gaṇhāti, gahitāni ca suggahitāni honti, ṭhitikā ca tiṭṭhati. Evaṃ pāpetvā gaṇhantenāpi adhiṭṭhitameva hoti. Sace pana ghaṇṭiṃ paharitvā vā appaharitvā vā kālampi ghosetvā vā aghosetvā vā 『『ahamevettha mayhameva imāni cīvarānī』』ti gaṇhāti, duggahitāni honti. Atha 『『añño koci idha natthi, mayhaṃ etāni pāpuṇantī』』ti gaṇhāti, suggahitāni.

Pātite kuseti ekakoṭṭhāse kusadaṇḍake pātitamatte sacepi bhikkhusahassaṃ hoti, gahitameva nāma cīvaraṃ. Nākāmā bhāgo dātabbo. Sace pana attano ruciyā dātukāmā honti, dentu. Anubhāgepi eseva nayo.

Sacīvarānīti 『『kālacīvarampi saṅghassa itova dassāma, visuṃ sajjiyamāne aticiraṃ hotī』』ti khippaṃyeva sacīvarāni bhattāni akaṃsu. There āgamma uppannānīti tumhesu pasādena khippaṃ uppannāni.

"你們的比丘們那些衣物"是指在其他地方被拿走的，確實是你們的；沒有其他人可以稱為主。 這樣說是爲了表明未來也會被接受。 這些衣物，直到困難的抬起，如果獲得了團體的比丘，便會有困難的意義，在第五個月；如果沒有意義，則只有一件衣物一個月。 "我們將給予僧團"或"我們將給予僧團"、"我們將給予雨季的僧團"或"我們將給予雨季的居士"，即使他們不分配已故的衣物，進入那個住所的，所有這些都屬於那個比丘。 如果他是爲了雨季的利益而增加的，或者是由於安置的原因而獲得的雨季衣物，所有的都被很好地保管。 這就是這裡的特徵，憑藉這種方式，僧團所產生的衣物在困難的第五個月，非困難的則達到一個衣物一個月。 但如果說"這是我們給予雨季的僧團"或"這是我們給予雨季的居士"，那麼在非困難的情況下也能在第五個月獲得。 之後，產生的雨季居士的衣物應詢問——"這是過去的雨季的衣物，還是未來的雨季的衣物呢？" 為什麼？ 因為在後背的時候產生。 "雨季"是指與雨季不同的時間。 "帶著這些衣物前往薩瓦提"是指這些衣物在去過的地方都是僧團的，只有比丘們所見的才是標準。 因此，如果有人在前往的路上問"你們要去哪裡，朋友？"，聽到這個后就會說"我們不是僧團嗎？"然後在那裡討論並接受，這都是被很好地保管的。 即使這個道路偏離了，進入某個住所或食堂，若比丘們看到他，會詢問並討論，然後接受，這也是被很好地保管的。 "堅持"是指在這裡要了解堅持的行為。 因此，比丘們敲響鐘聲，發出聲音，稍微靠近，如果是根據鐘聲或時間的意識而來的比丘們，就應該與他們討論。 如果他們沒有來，就應該堅持"這些衣物會到達我這裡"。 如此堅持的所有衣物都是屬於他的，但如果站著則不成立。 如果每件衣物被抬起，"這第一部分屬於我，這第二部分"這樣接受，所接受的衣物都是被很好地保管的，站著也是成立的。 如此接受后，接受者也是被堅持的。 如果敲響鐘聲，或輕輕敲響，或發出任何聲音，或不發聲，"我在這裡只有這些衣物"這樣接受，則是被不好地保管。 然後"這裡沒有其他人，只有我獲得的這些"這樣接受，都是被很好地保管的。 "在地上放置"是指在某個地方放置的衣物，如果有一千個比丘，所接受的衣物便是。 不應給予不願意的部分。 如果他們願意根據自己的喜好給予，則給予。 在分配中也是同樣的道理。 如果是"衣物"是指"時間的衣物也在這裡給僧團"，在完全準備好的情況下很快就會成為衣物。 他們回到后，迅速產生的衣物。

Saṅghassa demāti cīvarāni dentīti sakalampi cīvarakālaṃ saṇikaṃ saṇikaṃ dentiyeva. Purimesu pana dvīsu vatthūsu pacchinnadānattā adaṃsūti vuttaṃ. Sambahulā therāti vinayadharapāmokkhatherā. Idaṃ pana vatthuṃ saddhiṃ purimena dvebhātikavatthunā parinibbute bhagavati uppannaṃ, ime ca therā diṭṭhapubbā tathāgataṃ, tasmā purimesu vatthūsu tathāgatena paññattanayeneva kathesuṃ.

Upanandasakyaputtavatthukathā

364.Gāmakāvāsaṃagamāsīti appeva nāma cīvarāni bhājentā mayhampi saṅgahaṃ kareyyunti cīvarabhājanakālaṃ sallakkhetvāva agamāsi. Sādiyissasīti gaṇhissasi. Ettha ca kiñcāpi tassa bhāgo na pāpuṇāti. Atha kho 『『nagaravāsiko ayaṃ mukharo dhammakathiko』』ti te bhikkhū 『『sādiyissasī』』ti āhaṃsu. Yo sādiyeyya āpatti dukkaṭassāti ettha pana kiñcāpi lahukā āpatti, atha kho gahitāni gahitaṭṭhāne dātabbāni. Sacepi naṭṭhāni vā jiṇṇāni vā honti, tasseva gīvā. Dehīti vutte adento dhuranikkhepe bhaṇḍagghena kāretabbo.

Ekādhippāyanti ekaṃ adhippāyaṃ; ekaṃ puggalapaṭivīsameva dethāti attho. Idāni yathā so dātabbo, taṃ dassetuṃ tantiṃ ṭhapento idha panātiādimāha. Tattha sace amutra upaḍḍhaṃ amutra upaḍḍhanti ekekasmiṃ ekāhamekāhaṃ vā sattāhaṃ sattāhaṃ vā sace vasati, ekekasmiṃ vihāre yaṃ eko puggalo labhati, tato tato upaḍḍhaṃ upaḍḍhaṃ dātabbaṃ. Evaṃ ekādhippāyo dinno hoti. Yattha vā pana bahutaranti sace ekasmiṃ vihāre vasanto itarasmiṃ sattāhavārena aruṇameva uṭṭhāpeti, evaṃ purimasmiṃ bahutaraṃ vasati nāma. Tasmā tato bahutaraṃ vasitavihārato tassa paṭivīso dātabbo. Evampi ekādhippāyo dinno hoti. Idañca nānālābhehi nānūpacārehi ekasīmavihārehi kathitaṃ, nānāsīmavihāre pana senāsanaggāho paṭippassambhati. Tasmā tattha cīvarapaṭivīso na pāpuṇāti. Sesaṃ pana āmisabhesajjādi sabbaṃ sabbattha antosīmagatassa pāpuṇāti.

Gilānavatthukathā

365.Mañcake nipātesunti evaṃ dhovitvā aññaṃ kāsāvaṃ nivāsetvā mañcake nipajjāpesuṃ; nipajjāpetvā ca panāyasmā ānando muttakarīsakiliṭṭhaṃ kāsāvaṃ dhovitvā bhūmiyaṃ paribhaṇḍaṃ akāsi. Yo bhikkhave maṃ upaṭṭhaheyya, so gilānaṃ upaṭṭhaheyyāti yo maṃ ovādānusāsanīkaraṇena upaṭṭhaheyya, so gilānaṃ upaṭṭhaheyya; mama ovādakārakena gilāno upaṭṭhātabboti ayamevettha attho. Bhagavato ca gilānassa ca upaṭṭhānaṃ ekasadisanti evaṃ panettha attho na gahetabbo. Saṅghena upaṭṭhātabboti yassete upajjhādayo tasmiṃ vihāre natthi, āgantuko hoti ekacāriko bhikkhu, so saṅghassa bhāro, tasmā saṅghena upaṭṭhātabbo. No ce upaṭṭhaheyya, sakalassa saṅghassa āpatti. Vāraṃ ṭhapetvā jaggantesu pana yo attano vāre na jaggati, tasseva āpatti. Saṅghattheropi vārako na muccati. Sace sakalo saṅgho ekassa bhāraṃ karoti, eko vā vattasampanno bhikkhu ahameva jaggissāmīti paṭijaggati, saṅgho āpattito muccati.

關於"給予僧團"：給予衣物是指慢慢地給予整個衣物時間。 在前面兩種情況下，由於給予被切斷，所以說他們沒有給予。 "許多長老"是指律藏的首席長老。 這個故事是在佛陀涅槃后與之前的兩兄弟的故事一起產生的，這些長老曾經見過如來，因此在前面的故事中按照如來所制定的方式講述。 優南達釋迦子的故事 364. "我去村落住處"是指他仔細計算了分配衣物的時間，希望他們也能關照我。 "你將接受"是指你將獲得。 在這裡，儘管他的部分沒有到達。 然而，"這是城市居民，善於說法的人"，那些比丘說"你將接受"。 "誰接受誰就犯輕微罪"在這裡，儘管是輕微的罪，但接受的衣物必須在接受的地方給予。 即使衣物丟失或破舊，也歸屬於他。 當被要求給予時，不給予者將被處以物品的價值。 "一個目的"是指一個目的；意思是給予一個特定的人。 現在爲了展示如何給予，提出了這個原則。 在那裡，如果在一處一半，在另一處一半，如果每天或每七天居住，在每個住處一個人獲得，那麼應該從那裡一半一半地給予。 這就是給予了一個目的。 或者在更多的地方，如果在一個住處居住，在另一個住處七天內僅僅在黎明時起來，這就意味著在前一個住處居住更多。 因此，應該從居住時間更長的住處給予他的份額。 這也是給予了一個目的。 這是根據不同的獲得和不同的服務，在同一界限內的住處所說的，但在不同界限的住處，住處的獲得被中止。 因此，在那裡無法獲得衣物的份額。 其餘的物品、藥品等，只要在界限內，都可以獲得。 生病的故事 365. "放在床上"是指洗凈后穿上另一件袈裟放在床上；阿難尊者洗凈了被尿液和污垢弄髒的袈裟，並在地上散佈。 "比丘們，誰服侍我，誰就服侍病人"是指誰通過給予教導和指示來服侍我，誰就服侍病人；這裡的意思是通過我的教導者來服侍病人。 不應理解為佛陀生病和服侍是一樣的。 "應由僧團服侍"是指在那個住處沒有和尚等人，來訪的是單獨的比丘，他是僧團的負擔，因此應由僧團服侍。 如果不服侍，整個僧團都有罪。 除了輪流之外，在值班時，誰在自己的值班時不值班，誰就有罪。 即使僧團的長老也不能逃避輪值。 如果整個僧團承擔一個人的負擔，或者一個有德行的比丘說"我將值班"並值班，僧團就可以免於犯罪。

366.Abhikkamantaṃ vā abhikkamatītiādīsu vaḍḍhantaṃ vā ābādhaṃ 『『idaṃ nāma me paribhuñjantassa vaḍḍhati, idaṃ paribhuñjantassa parihāyati, idaṃ paribhuñjantassa tiṭṭhatī』』ti yathābhūtaṃ nāvikarotīti evamattho daṭṭhabbo. Nālanti na patirūpo, na yutto upaṭṭhātuṃ. Bhesajjaṃ saṃvidhātunti bhesajjaṃ yojetuṃ asamattho hoti. Āmisantaroti āmisaṃ assa antaranti āmisantaro. Antaranti kāraṇaṃ vuccati; āmisakāraṇā yāgubhattapattacīvarāni patthento upaṭṭhātīti attho.

Matasantakakathā

367.Kālaṅkateti kālakiriyāya. Gilānupaṭṭhākānaṃ dātunti ettha anantaraṃ vuttāya kammavācāya dinnampi apaloketvā dinnampi dinnameva hoti, vaṭṭati.

關於"前進"或"正在前進"等情況，是指病情加重時，"這種情況對我服用時會增加，對那個服用時會減少，對另一個服用時會保持穩定"，不應該不如實地描述。 "不"是指不恰當的，不適合照料。 "準備藥物"是指無法調配藥物。 "物質間隔"是指他的物質間隔。 "間隔"被稱為原因；意思是出於物質的原因，希望稀粥、飯食、缽和衣服而照料。 關於死亡財產的故事 "死亡"是指生命終止。 關於給予病人照料者：在這裡，無論是緊接著前面提到的儀式宣告而給予，還是經過詢問而給予，都是給予，是允許的。

369.Yaṃ tattha lahubhaṇḍaṃ yaṃ tattha garubhaṇḍanti ettha lahubhaṇḍagarubhaṇḍānaṃ nānākaraṇaṃ parato vaṇṇayissāma. Gilānupaṭṭhākalābhe pana ayaṃ ādito paṭṭhāya vinicchayo –

Sace sakale bhikkhusaṅghe upaṭṭhahante kālaṃ karoti, sabbepi sāmikā. Atha ekaccehi vāre kate ekaccehi akateyeva kālaṃ karoti, tattha ekacce ācariyā vadanti – 『『sabbepi attano vāre sampatte kareyyuṃ, tasmā sabbepi sāmino』』ti. Ekacce vadanti – 『『yehi jaggito te eva labhanti, itare na labhantī』』ti. Sāmaṇere kālaṅkate sace cīvaraṃ atthi, gilānupaṭṭhākānaṃ dātabbaṃ. No ce atthi yaṃ atthi, taṃ dātabbaṃ. Aññasmiṃ parikkhāre sati cīvarabhāgaṃ katvā dātabbaṃ.

Bhikkhu ca sāmaṇero ca sace samaṃ upaṭṭhahiṃsu, samako bhāgo dātabbo. Atha sāmaṇerova upaṭṭhahati, bhikkhussa saṃvidahanamattameva hoti, sāmaṇerassa jeṭṭhakabhāgo dātabbo. Sace sāmaṇero bhikkhunā ānītaudakena yāguṃ pacitvā paṭiggāhāpanamattameva karoti, bhikkhu upaṭṭhahati, bhikkhussa jeṭṭhakabhāgo dātabbo.

Bahū bhikkhū samaggā hutvā upaṭṭhahanti, sabbesaṃ samako bhāgo dātabbo. Yo panettha visesena upaṭṭhahati, tassa viseso kātabbo. Yena pana ekadivasampi gilānupaṭṭhākavasena yāgubhattaṃ vā pacitvā dinnaṃ, nahānaṃ vā paṭiyāditaṃ, sopi gilānupaṭṭhākova. Yo samīpaṃ anāgantvā bhesajjataṇḍulādīni peseti, ayaṃ gilānupaṭṭhāko na hoti. Yo pariyesitvā gāhāpetvā āgacchati, ayaṃ gilānupaṭṭhākova.

Eko vattasīsena jaggati; eko paccāsāya, matakāle ubhopi paccāsīsanti, ubhinnampi dātabbaṃ. Eko upaṭṭhahitvā gilānassa vā kammena attano vā kammena katthaci gato 『『puna āgantvā jaggissāmī』』ti, etassapi dātabbaṃ. Eko ciraṃ upaṭṭhahitvā 『『idāni na sakkomī』』ti dhuraṃ nikkhipitvā gacchati, sacepi taṃdivasameva gilāno kālaṃkaroti, upaṭṭhākabhāgo na dātabbo.

Gilānupaṭṭhāko nāma gihi vā hotu pabbajito vā, antamaso mātugāmopi, sabbe bhāgaṃ labhanti. Sace tassa bhikkhuno pattacīvaramattameva hoti, aññaṃ natthi; sabbaṃ gilānupaṭṭhākānaṃyeva dātabbaṃ. Sacepi sahassaṃ agghati, aññaṃ pana bahumpi parikkhāraṃ te na labhanti; saṅghasseva hoti. Avasesaṃ bhaṇḍaṃ bahukañceva mahagghañca, ticīvaraṃ appagghaṃ; tato gahetvā ticīvaraparikkhāro dātabbo. Sabbañcetaṃ saṅghikatova labbhati.

Sace pana so jīvamānoyeva sabbaṃ attano parikkhāraṃ nissajjitvā kassaci adāsi, koci vā vissāsaṃ aggahesi, yassa dinnaṃ, yena ca gahitaṃ, tasseva hoti. Tassa ruciyā eva gilānupaṭṭhākā labhanti, aññesaṃ adatvā dūre ṭhapitaparikkhārāpi tattha tattha saṅghasseva honti. Dvinnaṃ santakaṃ hoti avibhattaṃ, ekasmiṃ kālaṅkate itaro sāmī . Bahūnampi santake eseva nayo. Sabbesu matesu saṅghikaṃ hoti. Sacepi avibhajitvā saddhivihārikādīnaṃ denti adinnameva hoti. Vibhajitvā dinnaṃ pana sudinnaṃ. Taṃ tesu matesupi saddhivihārikādīnaṃyeva hoti, na saṅghassa.

Kusacīrādipaṭikkhepakathā

1. Kusacīrādīsu akkanāḷanti akkanāḷamayaṃ. Potthakoti makacimayo vuccati. Sesāni paṭhamapārājikavaṇṇanāyaṃ vuttāni. Tesu potthake eva dukkaṭaṃ. Sesesu thullaccayānīti. Akkadussakadalidussaerakadussāni pana potthakagatikāneva.

"這裡的輕負擔"和"這裡的重負擔"是指輕負擔和重負擔的不同情況將在此詳細說明。 關於病人照料者的規定，從一開始就有明確的判斷—— 如果在整個比丘團體中進行照料，所有人都是主人。 然後在某些情況下，有的已照料，有的未照料，關於這些情況，某些老師說——"如果每個人都在自己的時間內照料，那麼所有人都是主人"。 有的人說——"那些照料的人才能獲得，其他人無法獲得"。 如果在小比丘的照料時間內有衣物，則應給予病人照料者。 如果沒有，那麼就應給予有的。 在其他物品的情況下，應在分配衣物的基礎上給予。 比丘和小比丘如果同時照料，則應給予相等的份額。 然後如果只有小比丘在照料，則比丘僅僅是象徵性地照料，小比丘的份額應給予。 如果小比丘僅僅是接受了比丘所煮的稀粥，則比丘照料，小比丘的份額應給予。 許多比丘齊心協力照料，所有人應給予相等的份額。 但如果某個特別的人在這裡照料，則應給予他的特別份額。 如果在某一天，病人照料者煮了稀粥，或準備了洗澡的水，他也是病人照料者。 如果有人沒有來，而是從遠處發送藥物等，他就不算是病人照料者。 如果他經過尋找而回來，他就是病人照料者。 一個人輪流照料；一個人負責，到了死亡時，兩者都應給予。 如果一個人照料病人或因自己的原因去過其他地方，"我會再回來照料"，那麼他也應給予。 如果一個人長期照料，"現在我無法照料"而離開，儘管那一天病人照料者照料，照料者的份額不應給予。 病人照料者無論是家人還是出家人，至少母親也應獲得份額。 如果那位比丘的缽和衣物僅有這一份，則沒有其他；所有的都應給予病人照料者。 即使他價值一千，其他物品也無法獲得；應歸於僧團。 剩餘的物品，無論是大量還是貴重，三件衣物少量；應從中取出三件衣物的物品給予。 所有這些都應歸於僧團。 如果他在世時，將所有自己的物品都放棄，給予他人，或有人接受了信任，他所給予的物品，歸於他。 根據他的喜好，病人照料者將獲得，其他人則在遠處放置的物品也歸於僧團。 兩者的份額是未分開的，一個時間段內另一個是主人。 對於許多人來說，情況也是如此。 在所有的情況下，都是歸於僧團的。 如果不分配，而是給予信士等，則是給予不當。 分配給予則是給予得當。 在這些情況下，信士等的物品也是歸於僧團的，而不是歸於僧團。 關於良好衣物的排除 關於良好衣物，"可憐的衣物"是指可憐的衣物。 "書籍"是指有蟲的書。 其他的在第一條戒律的解釋中已提到。 在這些書籍中，犯輕微罪。 其他的則是粗糙的衣物。 可憐的衣物、可憐的衣物和可憐的衣物則是書籍的使用。

1. Sabbanīlakādīni rajanaṃ dhovitvā puna rajitvā dhāretabbāni. Na sakkā ce honti dhovituṃ, paccattharaṇāni vā kātabbāni. Dupaṭṭacīvarassa vā majjhe dātabbāni. Tesaṃ vaṇṇanānattaṃ upāhanāsu vuttanayameva. Acchinnadasadīghadasāni dasā chinditvā dhāretabbāni. Kañcukaṃ labhitvā phāletvā rajitvā paribhuñjituṃ vaṭṭati. Veṭhanepi eseva nayo. Tirīṭakaṃ pana rukkhachallimayaṃ; taṃ pādapuñchanaṃ kātuṃ vaṭṭati.

374.Patirūpe gāhaketi sace koci bhikkhu 『『ahaṃ tassa gaṇhāmī』』ti gaṇhāti, dātabbanti attho. Evametesu tevīsatiyā puggalesu soḷasa janā na labhanti, satta janā labhantīti.

Saṅghebhinnecīvaruppādakathā

376.Saṅgho bhijjatīti bhijjitvā kosambakabhikkhū viya dve koṭṭhāsā honti. Ekasmiṃ pakkheti ekasmiṃ koṭṭhāse dakkhiṇodakañca gandhādīni ca denti, ekasmiṃ cīvarāni. Saṅghassevetanti sakalassa saṅghassa dvinnampi koṭṭhāsānaṃ etaṃ hoti, ghaṇṭiṃ paharitvā dvīhipi pakkhehi ekato bhājetabbaṃ. Pakkhassevetanti evaṃ dinne yassa koṭṭhāsassa udakaṃ dinnaṃ, tassa udakameva hoti; yassa cīvaraṃ dinnaṃ, tasseva cīvaraṃ. Yattha pana dakkhiṇodakaṃ pamāṇaṃ hoti, tattha eko pakkho dakkhiṇodakassa laddhattā cīvarāni labhati, eko cīvarānameva laddhattāti ubhohipi ekato hutvā yathāvuḍḍhaṃ bhājetabbaṃ. Idaṃ kira parasamudde lakkhaṇanti mahāaṭṭhakathāyaṃ vuttaṃ. Tasmiṃyeva pakkheti ettha pana itaro pakkho anissaroyeva. Cīvarapesanavatthūni pākaṭāneva.

Aṭṭhacīvaramātikākathā

所有的藍色等物品經過清洗后，再次清洗后應當儲存。如果無法清洗，則應當準備替代品。 對於有污垢的袈裟，應該給予中間的部分。 這些的顏色差異在腰帶中已經說明。 割斷十根長線后應當儲存。 得到衣物后，經過清洗后可以使用。 處理也是同樣的道理。 而樹皮製成的衣物，應當作為腳的保護來使用。 "適合的買家"是指如果有比丘說"我將接受他"時，意指應當給予。 在這三十人中，有十六人無法獲得，七人能夠獲得。 關於僧團分配衣物的故事 "僧團破裂"是指像科薩曼卡比丘一樣，分成兩個部分。 在一個部分中，給予水和香等，在另一個部分中，給予衣物。 "屬於僧團的"是指整個僧團對這兩個部分都有權，敲鐘后應當一起分配。 "屬於部分的"是指這樣給予的，某部分的水是屬於那部分的；給予的衣物也是屬於那部分的。 如果右側的水是標準，那麼在一個部分中，由於獲得右側的水，獲得衣物；而在另一個部分中，僅獲得衣物，因此兩者應當一起按比例分配。 這在《大阿毗達摩》中有說明。 在這部分中，另一個部分則是無主的。 衣物的分配是顯而易見的。 關於八件衣物的目錄

1. Idāni ādito paṭṭhāya vuttacīvarānaṃ paṭilābhakhettaṃ dassetuṃ 『『aṭṭhimā bhikkhave mātikā』』tiādimāha. Sīmāya detītiādi puggalādhiṭṭhānanayena vuttaṃ. Ettha pana sīmāya dānaṃ ekā mātikā, katikāya dānaṃ dutiyā…pe… puggalassa dānaṃ aṭṭhamā. Tattha sīmāya dammīti evaṃ sīmaṃ parāmasitvā dento sīmāya deti nāma. Esa nayo sabbattha.

Sīmāya deti, yāvatikā bhikkhū antosīmagatā tehi bhājetabbantiādimhi pana mātikāniddese sīmāya detīti ettha tāva khaṇḍasīmā, upacārasīmā, samānasaṃvāsasīmā, avippavāsasīmā, lābhasīmā, gāmasīmā, nigamasīmā, nagarasīmā, abbhantarasīmā, udakukkhepasīmā, janapadasīmā, raṭṭhasīmā, rajjasīmā, dīpasīmā, cakkavāḷasīmāti pannarasa sīmā veditabbā.

Tattha khaṇḍasīmā sīmākathāyaṃ vuttāva. Upacārasīmā parikkhittassa vihārassa parikkhepena aparikkhittassa parikkhepārahaṭṭhānena paricchinnā hoti. Apica bhikkhūnaṃ dhuvasannipātaṭṭhānato vā pariyante ṭhitabhojanasālato vā nibaddhavasanakaāvāsato vā thāmamajjhimassa purisassa dvinnaṃ leḍḍupātānaṃ anto upacārasīmā veditabbā, sā pana āvāsesu vaḍḍhantesu vaḍḍhati, parihāyantesu parihāyati. Mahāpaccariyaṃ pana 『『bhikkhūsupi vaḍḍhantesu vaḍḍhatī』』ti vuttaṃ. Tasmā sace vihāre sannipatitabhikkhūhi saddhiṃ ekābaddhā hutvā yojanasatampi pūretvā nisīdanti, yojanasatampi upacārasīmāva hoti, sabbesaṃ lābho pāpuṇāti. Samānasaṃvāsaavippavāsasīmādvayampi vuttameva.

Lābhasīmā nāma neva sammāsambuddhena anuññātā, na dhammasaṅgāhakattherehi ṭhapitā; apica kho rājarājamahāmattā vihāraṃ kāretvā gāvutaṃ vā aḍḍhayojanaṃ vā yojanaṃ vā samantato paricchinditvā 『『ayaṃ amhākaṃ vihārassa lābhasīmā』』ti nāmalikhitake thambhe nikhaṇitvā 『『yaṃ etthantare uppajjati, sabbaṃ taṃ amhākaṃ vihārassa demā』』ti sīmaṃ ṭhapenti, ayaṃ lābhasīmā nāma. Gāmanigamanagaraabbhantaraudakukkhepasīmāpi vuttā eva. Janapadasīmā nāma – kāsikosalaraṭṭhādīnaṃ anto bahū janapadā honti, tattha ekeko janapadaparicchedo janapadasīmā. Raṭṭhasīmā nāma kāsikosalādiraṭṭhaparicchedo. Rajjasīmā nāma 『『coḷabhogo keraḷabhogo』』ti evaṃ ekekassa rañño āṇāpavattiṭṭhānaṃ. Dīpasīmā nāma samuddantena paricchinnamahādīpā ca antaradīpā ca. Cakkavāḷasīmā nāma cakkavāḷapabbateneva paricchinnā.

Evametāsu sīmāsu khaṇḍasīmāya kenaci kammena sannipatitaṃ saṅghaṃ disvā 『『ettheva sīmāya saṅghassa demī』』ti vutte yāvatikā bhikkhū antokhaṇḍasīmagatā, tehi bhājetabbaṃ. Tesaṃyeva hi taṃ pāpuṇāti. Aññesaṃ sīmantarikāya vā upacārasīmāya vā ṭhitānampi na pāpuṇāti. Khaṇḍasīmāya ṭhite pana rukkhe vā pabbate vā ṭhitassa heṭṭhā vā pathavīvemajjhagatassa pāpuṇātiyeva. 『『Imissā upacārasīmāya saṅghassa dammī』』ti dinnaṃ pana khaṇḍasīmāsīmantarikāsu ṭhitānampi pāpuṇāti. 『『Samānasaṃvāsasīmāya dammī』』ti dinnaṃ pana khaṇḍasīmāsīmantarikāsu ṭhitānaṃ na pāpuṇāti. Avippavāsasīmālābhasīmāsu dinnaṃ tāsu sīmāsu antogatānaṃ pāpuṇāti. Gāmasīmādīsu dinnaṃ tāsaṃ sīmānaṃ abbhantare baddhasīmāya ṭhitānampi pāpuṇāti. Abbhantarasīmāudakukkhepasīmāsu dinnaṃ tattha antogatānaṃyeva pāpuṇāti. Janapadaraṭṭharajjadīpacakkavāḷasīmāsupi gāmasīmādīsu vuttasadisoyeva vinicchayo.

現在從一開始就說明已經提到的衣物獲得領域，說"諸比丘，有八種目錄"等。 "在界限內給予"等是按照個人指定的方式說明的。 在這裡，在界限內給予是一種目錄，在集會中給予是第二種目錄……個人給予是第八種。 在那裡，"我在界限內給予"是指觸及界限而給予，就是在界限內給予。 這一方法在所有情況下都適用。 "在界限內給予"，凡在界限內的比丘都應該分配等。 在目錄說明中，在界限內給予時，有十五種界限應當瞭解：殘缺界限、接觸界限、共同居住界限、不離開界限、獲得界限、村莊界限、聚落界限、城市界限、內部界限、水投擲界限、地區界限、國家界限、王國界限、島嶼界限、世界界限。 在這些中，殘缺界限已在界限討論中說明。 接觸界限是指被圍繞的住處的周圍，或未被圍繞但適合圍繞的地方。 此外，從比丘固定集會的地方，或周邊的用餐大廳，或固定居住的住處，以中等體力的人能投擲兩次石塊的範圍內，應當瞭解為接觸界限。 隨著住處的擴大而擴大，隨著收縮而收縮。 在《大集》中說"即使比丘增多也增大"。 因此，如果在住處與集會的比丘一起，即使坐滿一百由旬，這一百由旬也是接觸界限，所有人都能獲得。 共同居住界限和不離開界限已經說明。 獲得界限實際上不是由正等正覺者允許，也不是由法藏長老確立；而是國王、大臣建造寺院后，在周圍劃定一個、半由旬或一由旬的範圍，並在名字記錄的柱子上刻寫"這是我們寺院的獲得界限"，說"在這範圍內產生的一切，都歸於我們的寺院"，這就是獲得界限。 村莊、聚落、城市、內部、水投擲界限也已說明。 地區界限是指迦尸、拘薩羅等國家內部的許多地區，每個地區的劃分就是地區界限。 國家界限是指迦尸、拘薩羅等國家的劃分。 王國界限是指每個國王統治的範圍。 島嶼界限是指被海洋包圍的大島和小島。 世界界限是指被世界山包圍。 在這些界限中，如果在殘缺界限看到由任何儀式集會的僧團，說"我在這個界限內給予僧團"，凡在殘缺界限內的比丘，應由他們分配。 這確實歸屬於他們。 即使站在其他界限間隔或接觸界限中，也無法獲得。 但站在殘缺界限的樹上、山上或地面中間的，確實可以獲得。 在接觸界限內給予，站在殘缺界限和界限間隔中的也可獲得。 在共同居住界限內給予，站在殘缺界限和界限間隔中的則不可獲得。 在不離開界限和獲得界限內給予，站在那些界限內的可以獲得。 在村莊界限等內給予，站在那些界限內的圍合界限中也可獲得。 在內部界限和水投擲界限內給予，只有站在那裡面的才可獲得。 在地區、國家、王國、島嶼、世界界限中，與村莊界限等的判斷相似。

Sace pana jambudīpe ṭhito 『『tambapaṇṇidīpe saṅghassa dammī』』ti deti, tambapaṇṇidīpato ekopi gantvā sabbesaṃ gaṇhituṃ labhati. Sacepi tatreva eko sabhāgabhikkhu sabhāgānaṃ bhāgaṃ gaṇhāti, na vāretabbo. Evaṃ tāva yo sīmaṃ parāmasitvā deti, tassa dāne vinicchayo veditabbo.

Yo pana asukasīmāyāti vattuṃ na jānāti, kevalaṃ sīmāti vacanamattameva jānanto vihāraṃ gantvā 『『sīmāya dammī』』ti vā 『『sīmaṭṭhakasaṅghassa dammī』』ti vā bhaṇati, so pucchitabbo – 『『sīmā nāma bahuvidhā, katarasīmaṃ sandhāya bhaṇasī』』ti ? Sace vadati – 『『ahaṃ asukasīmāti na jānāmi, sīmaṭṭhakasaṅgho bhājetvā gaṇhātū』』ti katarasīmāya bhājetabbaṃ? Mahāsīvatthero kirāha – 『『avippavāsasīmāyā』』ti. Tato naṃ āhaṃsu – 『『avippavāsasīmā nāma tiyojanāpi hoti, evaṃ sante tiyojane ṭhitā lābhaṃ gaṇhissanti, tiyojane ṭhatvā āgantukavattaṃ pūretvā ārāmaṃ pavisitabbaṃ bhavissati, gamiko tiyojanaṃ gantvā senāsanaṃ āpucchissati, nissayapaṭipannassa tiyojanātikkame nissayo paṭippassambhissati, pārivāsikena tiyojanaṃ atikkamitvā aruṇaṃ uṭṭhāpetabbaṃ bhavissati, bhikkhuniyā tiyojane ṭhatvā ārāmappavesanaṃ āpucchitabbaṃ bhavissati, sabbampetaṃ upacārasīmāya paricchedavaseneva kātuṃ vaṭṭati. Tasmā upacārasīmāyameva bhājetabba』』nti.

Katikāyāti samānalābhakatikāya. Tenevāha – 『『sambahulā āvāsā samānalābhā hontī』』ti. Tatrevaṃ katikā kātabbā, ekasmiṃ vihāre sannipatitehi bhikkhūhi yaṃ vihāraṃ saṅgaṇhitukāmā samānalābhaṃ kātuṃ icchanti, tassa nāmaṃ gahetvā asuko nāma vihāro porāṇakoti vā buddhādhivutthoti vā appalābhoti vā yaṃkiñci kāraṇaṃ vatvā taṃ vihāraṃ iminā vihārena saddhiṃ ekalābhaṃ kātuṃ saṅghassa ruccatīti tikkhattuṃ sāvetabbaṃ. Ettāvatā tasmiṃ vihāre nisinnopi idha nisinnova hoti, tasmiṃ vihārepi saṅghena evameva kātabbaṃ. Ettāvatā idha nisinnopi tasmiṃ nisinnova hoti. Ekasmiṃ lābhe bhājiyamāne itarasmiṃ ṭhitassa bhāgaṃ gahetuṃ vaṭṭati. Evaṃ ekena vihārena saddhiṃ bahūpi āvāsā ekalābhā kātabbā.

Bhikkhāpaññattiyāti attano pariccāgapaññāpanaṭṭhāne. Tenevāha – 『『yattha saṅghassa dhuvakārā kariyantī』』ti. Tassattho – yasmiṃ vihāre imassa cīvaradāyakassa santakaṃ saṅghassa pākavaṭṭaṃ vā vattati, yasmiṃ vā vihāre bhikkhū attano bhāraṃ katvā sadā gehe bhojeti, yattha vā anena āvāso kārito, salākabhattādīni vā nibaddhāni, yena pana sakalopi vihāro patiṭṭhāpito, tattha vattabbameva natthi, ime dhuvakārā nāma. Tasmā sace so 『『yattha mayhaṃ dhuvakārā karīyanti, tattha dammī』』ti vā 『『tattha dethā』』ti vā bhaṇati, bahūsu cepi ṭhānesu dhuvakārā honti, sabbattha dinnameva hoti.

如果站在印度大陸（即瞻部洲）上說"我在淡巴洲給予僧團"，即使從淡巴洲來的一個人也可以獲得全部。 即使在那裡一個同類比丘獲得同類的份額，也不應阻止。 首先，凡觸及界限而給予的，應瞭解其給予的判斷。 如果不知道說"在某某界限"，僅僅知道"界限"這個詞，進入寺院后說"在界限內給予"或"給予界限八人僧團"，他應被詢問："界限有多種，你指的是哪個界限？"如果回答："我不知道是哪個界限，請界限八人僧團分配"，應在哪個界限分配？ 大長老希瓦曾說："在不離開界限"。 然後有人對他說："不離開界限甚至可以是三由旬，這樣的話，站在三由旬內的將獲得利益，站在三由旬將履行來訪者的義務，進入寺院，旅行者走三由旬將告別住處，依止者超過三由旬將失去依止，受戒者超過三由旬將在黎明起來，比丘尼站在三由旬將請求進入寺院，所有這些都應在接觸界限的範圍內進行。 因此應在接觸界限內分配。" 關於協議，是指共同獲得的協議。 因此說："許多住處將成為共同獲得"。 在那裡應如此協議，在一個寺院集會的比丘希望以共同獲得的方式管理這個寺院，取其名字說"某某寺院是古老的"或"佛陀居住過"或"少量獲得"或以任何理由，說這個寺院希望與該寺院共同獲得，應宣告三次。 這樣，坐在那個寺院的人也算坐在這裡，在那個寺院也應同樣做。 這樣，在這裡坐的人也算在那裡坐。 在一個獲得中分配時，站在另一個獲得中的人可以獲得份額。 這樣，可以與一個寺院一起，許多住處可以共同獲得。 關於佈施，是在自己放棄的地方。 因此說："在僧團經常工作的地方"。 其意義是：在哪個寺院，這個衣物施主的東西對僧團有固定的運作，或在哪個寺院比丘經常在家中供養，或由他建立住處，或有固定的飯食等，或由他完全建立寺院，在那裡沒有什麼可說的，這些是固定的工作。 因此，如果他說"在我有固定工作的地方給予"或"在那裡給予"，即使在多處有固定工作，給予也是有效的。

Sace pana ekasmiṃ vihāre bhikkhū bahutarā honti, tehi vattabbaṃ – 『『tumhākaṃ dhuvakāre ekattha bhikkhū bahū ekattha appakā』』ti. Sace 『『bhikkhugaṇanāya gaṇhathā』』ti bhaṇati, tathā bhājetvā gaṇhituṃ vaṭṭati. Ettha ca vatthabhesajjādi appakampi sukhena bhājiyati. Yadi pana mañco vā pīṭhakaṃ vā ekameva hoti, taṃ pucchitvā yassa vā vihārassa ekavihārepi vā yassa senāsanassa so vicāreti, tattha dātabbaṃ. Sace 『『asukabhikkhu gaṇhātū』』ti vadati, vaṭṭati. Atha 『『mayhaṃ dhuvakāre dethā』』ti vatvā avicāretvāva gacchati, saṅghassāpi vicāretuṃ vaṭṭati. Evaṃ pana vicāretabbaṃ – 『『saṅghattherassa vasanaṭṭhāne dethā』』ti vattabbaṃ. Sace tassa senāsanaṃ paripuṇṇaṃ hoti, yattha nappahoti, tattha dātabbaṃ. Sace eko bhikkhu 『『mayhaṃ vasanaṭṭhāne senāsanaparibhogabhaṇḍaṃ natthī』』ti vadati, tattha dātabbaṃ.

Saṅghassa detīti vihāraṃ pavisitvā 『『imāni cīvarāni saṅghassa dammī』』ti deti. Sammukhībhūtenāti upacārasīmāya ṭhitena saṅghena ghaṇṭiṃ paharitvā kālaṃ ghosetvā bhājetabbaṃ. Sīmaṭṭhassa asampattassāpi bhāgaṃ gaṇhanto na vāretabbo. Vihāro mahā hoti, therāsanato paṭṭhāya vatthesu diyyamānesu alasajātikā mahātherā pacchā āgacchanti, 『『bhante vīsativassānaṃ diyyati, tumhākaṃ ṭhitikā atikkantā』』ti na vattabbā, ṭhitikaṃ ṭhapetvā tesaṃ datvā pacchā ṭhitikāya dātabbaṃ.

Asukavihāre kira bahuṃ cīvaraṃ uppannanti sutvā yojanantarikavihāratopi bhikkhū āgacchanti, sampattasampattānaṃ ṭhitaṭṭhānato paṭṭhāya dātabbaṃ. Asampattānampi upacārasīmaṃ paviṭṭhānaṃ antevāsikādīsu gaṇhantesu dātabbameva. 『『Bahiupacārasīmāya ṭhitānaṃ dethā』』ti vadanti, na dātabbaṃ. Sace pana upacārasīmaṃ okkantehi ekābaddhā hutvā attano vihāradvāre vā antovihāreyeva vā honti, parisavasena vaḍḍhitā nāma hoti sīmā , tasmā dātabbaṃ. Saṅghanavakassa dinnepi pacchā āgatānaṃ dātabbameva. Dutiyabhāge pana therāsanaṃ āruḷhe āgatānaṃ paṭhamabhāgo na pāpuṇāti, dutiyabhāgato vassaggena dātabbaṃ.

Ekasmiṃ vihāre dasa bhikkhū honti, 『『dasa vatthāni saṅghassa demā』』ti denti, pāṭekkaṃ bhājetabbāni . Sace 『『sabbāneva amhākaṃ pāpuṇantī』』ti gahetvā gacchanti, duppāpitāni ceva duggahitāni ca gatagataṭṭhāne saṅghikāneva honti. Ekaṃ pana uddharitvā 『『idaṃ tumhākaṃ pāpuṇātī』』ti saṅghattherassa datvā 『『sesāni amhākaṃ pāpuṇantī』』ti gahetuṃ vaṭṭati.

Ekameva vatthaṃ saṅghassa demāti āharanti, abhājetvāva amhākaṃ pāpuṇantīti gaṇhanti, duppāpitañceva duggahitañca. Satthakena pana haliddiādinā vā lekhaṃ katvā ekaṃ koṭṭhāsaṃ 『『imaṃ ṭhānaṃ tumhākaṃ pāpuṇātī』』ti saṅghattherassa pāpetvā 『『sesaṃ amhākaṃ pāpuṇātī』』ti gahetuṃ vaṭṭati. Yaṃ pana vatthasseva pupphaṃ vā vali vā, tena paricchedaṃ kātuṃ na vaṭṭati. Sace ekaṃ tantaṃ uddharitvā 『『idaṃ ṭhānaṃ tumhākaṃ pāpuṇātī』』ti saṅghattherassa datvā 『『sesaṃ amhākaṃ pāpuṇātī』』ti gaṇhanti, vaṭṭati. Khaṇḍaṃ khaṇḍaṃ chinditvā bhājiyamānaṃ vaṭṭatiyeva.

如果在一個寺院中比丘眾多，應對他們說："你們的固定工作中，有些地方比丘眾多，有些地方比丘很少。"如果說"按比丘數量獲得"，則可以如此分配並獲得。在這裡，衣物、藥品等即使很少也可以輕易分配。如果只有一張床或一個座椅，應詢問后給予，無論是哪個寺院或哪個住處的人負責，就在那裡給予。如果說"某某比丘獲得"，這是可以的。如果說"在我的固定工作處給予"后未經考慮就離開，僧團也可以考慮。應如此考慮：應說"在僧團長老的居住處給予"。如果他的住處已滿，應在無法容納的地方給予。如果一個比丘說"在我的居住處沒有住處使用的物品"，就在那裡給予。 "給予僧團"是指進入寺院后說"我將這些衣物給予僧團"。"在場"是指站在接觸界限內的僧團，敲鐘后宣告時間，應當分配。即使界限八人未到場，獲得份額的也不應被阻止。如果寺院很大，從長老座位開始給予衣物時，懶惰的大長老後來才到，不應說"尊者，已經給予二十年，你的資格已過"，應先給予長老們，然後再給予資格。 聽說在某寺院衣物眾多，即使從相隔一由旬的寺院的比丘也來，應從到場者的站立處開始給予。即使未到場但進入接觸界限的，在隨從等獲得時也應給予。說"給予站在接觸界限外的人"，不應給予。但如果進入接觸界限並聚集在自己寺院門口或寺院內，隨著人數增加，界限也被認為擴大，因此應給予。即使給予僧團新人，後來到達的人也應給予。在第二部分，長老座位已被佔據時，先前到達的人無法獲得第一部分，應從第二部分通過雨安居給予。 在一個寺院中有十個比丘，說"給予僧團十件衣物"，應個別分配。如果說"全部都歸我們"並帶走，在去往的地方，未充分獲得和未正確獲得的都屬於僧團。可以取出一件說"這歸你們"，給予僧團長老，然後說"其餘歸我們"。 帶來一件衣物給僧團，說"未分配就歸我們"並獲得，這是未充分獲得和未正確獲得。但可以用顏料等製作標記，將一部分說"這部分歸你們"給僧團長老，然後說"其餘歸我們"。衣物的花紋或褶皺不能用作劃分。如果取出一根線說"這部分歸你們"給僧團長老，然後說"其餘歸我們"，這是可以的。逐段切割分配也是可以的。

Ekabhikkhuke vihāre saṅghassa cīvaresu uppannesu sace pubbe vuttanayeneva so bhikkhu 『『sabbāni mayhaṃ pāpuṇantī』』ti gaṇhāti, suggahitāni, ṭhitikā pana na tiṭṭhati. Sace ekekaṃ uddharitvā 『『idaṃ mayhaṃ pāpuṇātī』』ti gaṇhāti, ṭhitikā tiṭṭhati. Tattha aṭṭhitāya ṭhitikāya puna aññasmiṃ cīvare uppanne sace eko bhikkhu āgacchati, majjhe chinditvā dvīhipi gahetabbaṃ. Ṭhitāya ṭhitikāya puna aññasmiṃ cīvare uppanne sace navakataro āgacchati, ṭhitikā heṭṭhā orohati. Sace vuḍḍhataro āgacchati, ṭhitikā uddhaṃ ārohati. Athañño natthi, puna attano pāpetvā gahetabbaṃ.

『『Saṅghassa demā』』ti vā 『『bhikkhusaṅghassa demā』』ti vā yena kenaci ākārena saṅghaṃ āmasitvā dinnaṃ pana paṃsukūlikānaṃ na vaṭṭati, 『『gahapaticīvaraṃ paṭikkhipāmi paṃsukūlikaṅgaṃ samādiyāmī』』ti vuttattā, na pana akappiyattā . Bhikkhusaṅghena apaloketvā dinnampi na gahetabbaṃ. Yaṃ pana bhikkhu attano santakaṃ deti, taṃ bhikkhudattiyaṃ nāma vaṭṭati, paṃsukūlaṃ pana na hoti. Evaṃ santepi dhutaṅgaṃ na bhijjati. 『『Bhikkhūnaṃ dema, therānaṃ demā』』ti vutte pana paṃsukūlikānampi vaṭṭati. 『『Idaṃ vatthaṃ saṅghassa dema, iminā upāhanatthavikapattatthavikaāyogaaṃsabaddhakādīni karontū』』ti dinnampi vaṭṭati.

Pattatthavikādīnaṃ atthāya dinnāni bahūnipi honti, cīvaratthāyapi pahonti, tato cīvaraṃ katvā pārupituṃ vaṭṭati. Sace pana saṅgho bhājitātirittāni vatthāni chinditvā upāhanatthavikādīnaṃ atthāya bhājeti, tato gahetuṃ na vaṭṭati. Sāmikehi vicāritameva hi vaṭṭati, na itaraṃ.

『『Paṃsukūlikasaṅghassa dhamakaraṇapaṭādīnaṃ atthāya demā』』ti vuttepi gahetuṃ vaṭṭati, parikkhāro nāma paṃsukūlikānampi icchitabbo. Yaṃ tattha atirekaṃ hoti, taṃ cīvarepi upanetuṃ vaṭṭati. Suttaṃ saṅghassa denti, paṃsukūlikehipi gahetabbaṃ. Ayaṃ tāva vihāraṃ pavisitvā 『『imāni cīvarāni saṅghassa dammī』』ti dinnesu vinicchayo.

Sace pana bahiupacārasīmāyaṃ addhānappaṭipanne bhikkhū disvā 『『saṅghassa dammī』』ti saṅghattherassa vā saṅghanavakassa vā āroceti, sacepi yojanaṃ pharitvā parisā ṭhitā hoti, ekabaddhā ce, sabbesaṃ pāpuṇāti. Ye pana dvādasahi hatthehi parisaṃ asampattā, tesaṃ na pāpuṇāti.

Ubhatosaṅghassa detīti ettha 『『ubhatosaṅghassa dammī』』ti vuttepi 『『dvidhā saṅghassa dammi, dvinnaṃ saṅghānaṃ dammi, bhikkhusaṅghassa ca bhikkhunisaṅghassa ca dammī』』ti vuttepi ubhatosaṅghassa dinnameva hoti. Upaḍḍhaṃ dātabbanti dvebhāge same katvā eko dātabbo. 『『Ubhatosaṅghassa ca tuyhañca dammī』』ti vutte sace dasa dasa bhikkhū ca bhikkhuniyo ca honti, ekavīsati paṭivīse katvā eko puggalassa dātabbo, dasa bhikkhusaṅghassa, dasa bhikkhunisaṅghassa yena puggaliko laddho so saṅghatopi attano vassaggena gahetuṃ labhati. Kasmā? Ubhatosaṅghaggahaṇena gahitattā.

『『Ubhatosaṅghassa ca cetiyassa ca dammī』』ti vuttepi eseva nayo. Idha pana cetiyassa saṅghato pāpuṇanakoṭṭhāso nāma natthi, ekapuggalassa pattakoṭṭhāsasamova koṭṭhāso hoti.

在一個寺院中，如果比丘眾多，應該說："你們的固定工作中，許多比丘在一起，少數比丘在一起。"如果說"按比丘數量獲得"，則可以如此分配。如果在衣物、藥品等方面，即使數量很少也可以輕易分配。如果取出一件說"這歸我"，則可以保持固定。如果在固定的情況下又有其他衣物出現，如果有一個比丘來到中間，應當將其分為兩部分。如果在固定的情況下又有其他衣物出現，如果新來的比丘年齡較小，固定的應降下來。如果新來的比丘年長，固定的應升上去。如果沒有其他比丘，應再次拿回自己的。 說"給予僧團"或"給予比丘僧團"，以任何方式給予僧團的，不應適用於乞丐，因說"我拒絕給予乞丐的衣物"而不應被視為不適當。比丘僧團給予的，若不看也不可獲得。比丘所給予的，是指比丘的權利，而乞丐則不適用。即使如此，修行者也不會被打破。如果說"給予比丘，給予長老"，乞丐也適用。"這件衣物是給予僧團的，愿能用於腰帶、衣物、身體的使用"等給予也是適用的。 爲了使衣物、腰帶等而給予的，許多也可用於衣物，之後可將衣物製成。若僧團將衣物切割並用于腰帶等，則不可獲得。只有經過審查的才可獲得，其他則不可。 即使說"給予乞丐僧團的法器"，也可獲得，修行者的需求應被考慮。如果有多餘的，亦可給予衣物。進入僧團時，給予衣物，乞丐也應獲得。這樣進入寺院后說"我將這些衣物給予僧團"時，進行判斷。 如果在外接觸界限中看到比丘說"給予僧團"，應向僧團長老或僧團的負責人報告。如果在一由旬內聚集，若是單一聚集，所有人都能獲得。但若是以十二隻手聚集的人，則無法獲得。 說"給予雙僧團"時，即使說"我給予雙僧團"，"我給予兩個僧團，給予比丘僧團和比丘尼僧團"，也應給予雙僧團。應將兩部分相同地給予一個。若說"我給予雙僧團和你"，若有十個比丘和十個比丘尼，應將二十個分開給予一個人，十個給予比丘僧團，十個給予比丘尼僧團，所獲得的也應由個人按照雨安居的規定獲得。為什麼？因為雙僧團的獲得是被視為獲得的。 即使說"我給予雙僧團和聖地"，也是同樣的道理。在這裡，聖地的僧團並沒有獲得的地方，單一的個人也應獲得。

『『Ubhatosaṅghassa ca tuyhañca cetiyassa cā』』ti vutte pana dvāvīsati koṭṭhāse katvā dasa bhikkhūnaṃ, dasa bhikkhunīnaṃ, eko puggalassa, eko cetiyassa dātabbo. Tattha puggalo saṅghatopi attano vassaggena puna gahetuṃ labhati, cetiyassa ekoyeva.

『『Bhikkhusaṅghassa ca bhikkhunīnañca dammī』』ti vutte pana na majjhe bhinditvā dātabbaṃ, bhikkhū ca bhikkhuniyo ca gaṇetvā dātabbaṃ. 『『Bhikkhusaṅghassa ca bhikkhunīnañca tuyhañcā』』ti vutte pana puggalo visuṃ na labhati, pāpuṇanaṭṭhānato ekameva labhati. Kasmā? Bhikkhusaṅghaggahaṇena gahitattā. 『『Bhikkhusaṅghassa ca bhikkhunīnañca tuyhañca cetiyassa cā』』ti vuttepi cetiyassa ekapuggalapaṭivīso labbhati, puggalassa visuṃ na labbhati, tasmā ekaṃ cetiyassa datvā avasesaṃ bhikkhū ca bhikkhuniyo ca gaṇetvā bhājetabbaṃ.

『『Bhikkhūnañca bhikkhunīnañca dammī』』ti vuttepi majjhe bhinditvā na dātabbaṃ, puggalagaṇanāya eva vibhajitabbaṃ. 『『Bhikkhūnañca bhikkhunīnañca tuyhañca cetiyassa cā』』ti evaṃ vuttepi cetiyassa ekapuggalapaṭivīso labbhati, puggalassa visuṃ natthi, bhikkhū ca bhikkhuniyo ca gaṇetvā eva bhājetabbaṃ. Yathā ca bhikkhusaṅghaṃ ādiṃ katvā nayo nīto, evaṃ bhikkhunisaṅghaṃ ādiṃ katvāpi netabbo. 『『Bhikkhusaṅghassa ca tuyhañcā』』ti vutte puggalassa visuṃ na labbhati, vassaggeneva gahetabbaṃ. 『『Bhikkhusaṅghassa ca cetiyassa cā』』ti vutte pana cetiyassa visuṃ paṭivīso labbhati. 『『Bhikkhusaṅghassa ca tuyhañca cetiyassa cā』』ti vuttepi cetiyasseva labbhati, na puggalassa.

『『Bhikkhūnañca tuyhañcā』』ti vuttepi visuṃ na labbhati. 『『Bhikkhūnañca cetiyassa cā』』ti vutte pana cetiyassa labbhati. 『『Bhikkhūnañca tuyhañca cetiyassa cā』』ti vuttepi cetiyasseva visuṃ labbhati, na puggalassa. Bhikkhunisaṅghaṃ ādiṃ katvāpi evameva yojetabbaṃ.

Pubbe buddhappamukhassa ubhatosaṅghassa dānaṃ denti, bhagavā majjhe nisīdati, dakkhiṇato bhikkhū vāmato bhikkhuniyo nisīdanti, bhagavā ubhinnaṃ saṅghatthero , tadā bhagavā attanā laddhapaccaye attanāpi paribhuñjati, bhikkhūnampi dāpeti. Etarahi pana paṇḍitamanussā sadhātukaṃ paṭimaṃ vā cetiyaṃ vā ṭhapetvā buddhappamukhassa ubhatosaṅghassa dānaṃ denti. Paṭimāya vā cetiyassa vā purato ādhārake pattaṃ ṭhapetvā dakkhiṇodakaṃ datvā buddhānaṃ demāti, tattha yaṃ paṭhamaṃ khādanīyaṃ bhojanīyaṃ denti, vihāraṃ vā āharitvā idaṃ cetiyassa demāti piṇḍapātañca mālāgandhādīni ca denti, tattha kathaṃ paṭipajjitabbanti? Mālāgandhādīni tāva cetiye āropetabbāni, vatthehi paṭākā, telena padīpā kātabbā, piṇḍapātamadhuphāṇitādīni pana yo nibaddhacetiyajaggako hoti pabbajito vā gahaṭṭho vā, tasseva dātabbāni. Nibaddhajaggake asati āhaṭabhattaṃ ṭhapetvā vattaṃ katvā paribhuñjituṃ vaṭṭati. Upakaṭṭhe kāle bhuñjitvā pacchāpi vattaṃ kātuṃ vaṭṭatiyeva.

如果說"給予雙僧團和你和聖地"，應將二十二個部分分開，十個給比丘，十個給比丘尼，一個給個人，一個給聖地。在那裡，個人可以根據自己的雨安居再次獲得，而聖地只有一個。 如果說"給予比丘僧團和比丘尼"，不應在中間分開，應同時計算比丘和比丘尼后給予。如果說"給予比丘僧團和比丘尼和你"，個人不能單獨獲得，只能從獲得的地方獲得。為什麼？因為被視為比丘僧團的獲得。即使說"給予比丘僧團和比丘尼和你和聖地"，聖地只能獲得一個人的份額，個人不能單獨獲得，因此應給聖地一份，其餘部分應計算比丘和比丘尼後分配。 即使說"給予比丘和比丘尼"，也不應在中間分開，應按個人數量分配。即使說"給予比丘和比丘尼和你和聖地"，聖地只能獲得一個人的份額，個人不能單獨獲得，應計算比丘和比丘尼後分配。就像以比丘僧團為開頭進行處理，也應以比丘尼僧團為開頭進行處理。如果說"給予比丘僧團和你"，個人不能單獨獲得，只能通過雨安居獲得。如果說"給予比丘僧團和聖地"，聖地可以單獨獲得一份。即使說"給予比丘僧團和你和聖地"，也只有聖地可以獲得，個人不可以。 即使說"給予比丘和你"，也不能單獨獲得。如果說"給予比丘和聖地"，聖地可以獲得。即使說"給予比丘和你和聖地"，聖地也可以單獨獲得，個人不可以。以比丘尼僧團為開頭也應如此處理。 過去，在佛陀為首的雙僧團的佈施中，佛陀坐在中間，比丘坐在右側，比丘尼坐在左側，佛陀是雙方僧團的長老，當時佛陀自己獲得的也自己享用，也給比丘享用。現在，有智慧的人將聖像或聖地放置，然後給予佛陀為首的雙僧團。在聖像或聖地前的支架上放置缽，給予右側水，說"我們給予諸佛"。首先給予可食用的和可食的，或將寺院帶來說"這給予聖地"，並給予托缽、花環、香等。應如何處理？花環、香等應放置在聖地上，用布做旗幟，用油點燈，而托缽、蜂蜜、糖等應由經常照料聖地的出家人或在家人給予。如果沒有固定照料者，可以帶來食物后履行儀式后享用。在適當的時間用餐后，稍後再履行儀式也是可以的。

Mālāgandhādīsu ca yaṃ kiñci 『『idaṃ haritvā cetiyassapūjaṃ karothā』』ti vutte dūrampi haritvā pūjetabbaṃ. 『『Bhikkhaṃ saṅghassa harā』』ti vuttepi haritabbaṃ. Sace pana 『『ahaṃ piṇḍāya carāmi, āsanasālāya bhikkhū atthi, te āharissantī』』ti vutte 『『bhante tuyhaṃyeva dammī』』ti vadati, bhuñjituṃ vaṭṭati. Atha pana 『『bhikkhusaṅghassa dassāmī』』ti harantassa gacchato antarāva kālo upakaṭṭho hoti, attano pāpetvā bhuñjituṃ vaṭṭati.

Vassaṃvuṭṭhasaṅghassa detīti vihāraṃ pavisitvā 『『imāni cīvarāni vassaṃvuṭṭhasaṅghassa dammī』』ti deti. Yāvatikā bhikkhū tasmiṃ āvāse vassaṃvuṭṭhāti yattakā vassacchedaṃ akatvā purimavassaṃvuṭṭhā, tehi bhājetabbaṃ, aññesaṃ na pāpuṇāti. Disāpakkantassāpi sati paṭiggāhake yāva kathinassubbhārā dātabbaṃ, anatthate pana kathine antohemante evañca vatvā dinnaṃ, pacchimavassaṃvuṭṭhānampi pāpuṇātīti lakkhaṇaññū vadanti. Aṭṭhakathāsu panetaṃ na vicāritaṃ.

Sace pana bahiupacārasīmāyaṃ ṭhito 『『vassaṃvuṭṭhasaṅghassa dammī』』ti vadati, sampattānaṃ sabbesaṃ pāpuṇāti. Atha 『『asukavihāre vassaṃvuṭṭhasaṅghassā』』ti vadati, tatra vassaṃvuṭṭhānameva yāva kathinassubbhārā pāpuṇāti. Sace pana gimhānaṃ paṭhamadivasato paṭṭhāya evaṃ vadati, tatra sammukhībhūtānaṃ sabbesaṃ pāpuṇāti. Kasmā? Piṭṭhisamaye uppannattā. Antovasseyeva 『『vassaṃ vasantānaṃ dammī』』ti vutte chinnavassā na labhanti, vassaṃ vasantāva labhanti. Cīvaramāse pana 『『vassaṃ vasantānaṃ dammī』』ti vutte pacchimikāya vassūpagatānaṃyeva pāpuṇāti, purimikāya vassūpagatānañca chinnavassānañca na pāpuṇāti.

Cīvaramāsato paṭṭhāya yāva hemantassa pacchimo divaso, tāva vassāvāsikaṃ demāti vutte kathinaṃ atthataṃ vā hotu anatthataṃ vā atītavassaṃvuṭṭhānameva pāpuṇāti. Gimhānaṃ paṭhamadivasato paṭṭhāya vutte pana mātikā āropetabbā – 『『atītavassāvāsassa pañca māsā atikkantā, anāgato catumāsaccayena bhavissati, kataravassāvāsassa detī』』ti? Sace 『『atītavassaṃvuṭṭhānaṃ dammī』』ti vadati, taṃantovassaṃvuṭṭhānameva pāpuṇāti, disāpakkantānampi sabhāgā gaṇhituṃ labhanti.

Sace 『『anāgate vassāvāsikaṃ dammī』』ti vadati, taṃ ṭhapetvā vassūpanāyikadivase gahetabbaṃ. Atha 『『agutto vihāro, corabhayaṃ atthi, na sakkā ṭhapetuṃ, gaṇhitvā vā āhiṇḍitu』』nti vutte 『『sampattānaṃ dammī』』ti vadati, bhājetvā gahetabbaṃ. Sace vadati 『『ito me bhante tatiye vasse vassāvāsikaṃ na dinnaṃ, taṃ dammī』』ti, tasmiṃ antovasse vuṭṭhabhikkhūnaṃ pāpuṇāti. Sace te disā pakkantā, añño vissāsiko gaṇhāti, dātabbaṃ. Atha ekoyeva avasiṭṭho, sesā kālaṅkatā, sabbaṃ ekasseva pāpuṇāti. Sace ekopi natthi, saṅghikaṃ hoti, sammukhībhūtehi bhājetabbaṃ.

在花環、香等中，如果有人說"帶來這個供奉聖地"，即使從遠處帶來也應供奉。即使說"帶托缽給僧團"，也應帶來。如果說"我去托缽，在僧眾食堂有比丘，他們將帶來"，對方說"尊者，我將給予你"，可以享用。如果帶給比丘僧團，在走的中途時間適當時，可以拿回自己享用。 "給予雨安居僧團"是指進入寺院后說"我將這些衣物給予雨安居僧團"。在那個住處雨安居的比丘，無論是完成雨安居還是未完成上一年雨安居的，都應由他們分配，其他人不能獲得。即使離開方向，如果有接受者，應給予直到結束浴衣。但在未結束浴衣時，即使這樣說，通曉標誌的人說後來雨安居者也可獲得。但在註釋中未經討論。 如果站在外接觸界限說"給予雨安居僧團"，所有到場者都可獲得。如果說"在某寺院給予雨安居僧團"，那裡雨安居者可獲得直到結束浴衣。如果從夏季第一天開始這樣說，所有在場者都可獲得。為什麼？因為在背面時出現。在雨安居期間說"給予正在居住者"，已結束雨安居的不能獲得，正在居住的可以獲得。在衣物月份說"給予正在居住者"，只有後半期雨安居者可獲得，前半期雨安居者和已結束雨安居的不能獲得。 從衣物月份開始直到冬季最後一天，說"給予雨安居居住者"，無論浴衣是否已鋪設，只有上一年雨安居者可獲得。從夏季第一天開始說時，應提出問題："上一年雨安居已過五個月，未來將在四個月后，給予哪一年的雨安居？"如果說"給予上一年雨安居"，那些在雨安居期間的可獲得，離開方向的也可按比例獲得。 如果說"給予未來雨安居"，應在雨安居開始日獲得。如果說"寺院無人看管，有盜賊危險，不能放置，也不能帶走"，說"給予到場者"，應分配后獲得。如果說"尊者，三年來未給予我雨安居，現在給予"，那些在雨安居期間的比丘可獲得。如果他們已離開方向，另一個值得信賴的人獲得，應給予。如果只剩一個，其餘已去世，全部給予這一個。如果連一個也沒有，應為僧團所有，由在場者分配。

Ādissa detīti ādisitvā paricchinditvā deti; yāguyā vātiādīsu ayamattho – yāguyā vā…pe… bhesajje vā ādissa deti. Tatrāyaṃ yojanā – bhikkhū ajjatanāya vā svātanāya vā yāguyā nimantetvā tesaṃ gharaṃ paviṭṭhānaṃ yāguṃ deti, yāguṃ datvā pītāya yāguyā 『『imāni cīvarāni, yehi mayhaṃ yāgu pītā, tesaṃ dammī』』ti deti, yehi nimantitehi yāgu pītā, tesaṃyeva pāpuṇāti. Yehi pana bhikkhācāravattena gharadvārena gacchantehi vā gharaṃ paviṭṭhehi vā yāgu laddhā, yesaṃ vā āsanasālato pattaṃ āharitvā manussehi nītā, yesaṃ vā therehi pesitā, tesaṃ na pāpuṇāti. Sace pana nimantitabhikkhūhi saddhiṃ aññepi bahū āgantvā antogehañca bahigehañca pūretvā nisinnā, dāyako ca evaṃ vadati – 『『nimantitā vā hontu animantitā vā, yesaṃ mayā yāgu dinnā, sabbesaṃ imāni vatthāni hontū』』ti sabbesaṃ pāpuṇanti. Yehi pana therānaṃ hatthato yāgu laddhā , tesaṃ na pāpuṇanti. Atha so 『『yehi mayhaṃ yāgu pītā, sabbesaṃ hontū』』ti vadati, sabbesaṃ pāpuṇanti. Bhattakhādanīyesupi eseva nayo.

Cīvare vāti pubbepi yena vassaṃ vāsetvā bhikkhūnaṃ cīvaraṃ dinnapubbaṃ hoti, so ce bhikkhū bhojetvā vadati – 『『yesaṃ mayā pubbe cīvaraṃ dinnaṃ, tesaṃyeva imaṃ cīvaraṃ vā suttaṃ vā sappimadhuphāṇitādīni vā hontū』』ti, sabbaṃ tesaṃyeva pāpuṇāti. Senāsane vāti yo mayā kārite vihāre vā pariveṇe vā vasati, tassidaṃ hotū』』ti vutte tasseva hoti. Bhesajje vāti 『『mayaṃ kālena kālaṃ therānaṃ sappiādīni bhesajjāni dema, yehi tāni laddhāni, tesaṃyevidaṃ hotū』』ti vutte tesaṃyeva hoti.

Puggalassa detīti 『『imaṃ cīvaraṃ itthannāmassa dammī』』ti evaṃ parammukhā vā pādamūle ṭhapetvā 『『imaṃ bhante tumhākaṃ dammī』』ti evaṃ sammukhā vā deti. Sace pana 『『idaṃ tumhākañca tumhākaṃ antevāsikānañca dammī』』ti evaṃ vadati, therassa ca antevāsikānañca pāpuṇāti. Uddesaṃ gahetuṃ āgato gahetvā gacchanto ca atthi, tassāpi pāpuṇāti. 『『Tumhehi saddhiṃ nibaddhacārikabhikkhūnaṃ dammī』』ti vutte uddesantevāsikānaṃ vattaṃ katvā uddesaparipucchādīni gahetvā vicarantānaṃ sabbesaṃ pāpuṇāti. Ayaṃ puggalassa detīti imasmiṃ pade vinicchayo. Sesaṃ sabbattha uttānamevāti.

Cīvarakkhandhakavaṇṇanā niṭṭhitā.

1. Campeyyakkhandhakaṃ

Kassapagottabhikkhuvatthukathā

1. Campeyyakkhandhake – gaggarāya pokkharaṇiyā tīreti gaggarānāmikāya itthiyā kāritapokkharaṇiyā tīre. Tantibaddhoti tasmiṃ āvāse kattabbatātantipaṭibaddho. Ussukkampi akāsi yāguyātiādīsu manussehi āgantukesu āgatesu ācikkheyyāthāti vuttaṭṭhāneyeva ussukkaṃ kātuṃ vaṭṭati; na avuttaṭṭhāne. Gaccha tvaṃ bhikkhūti satthā tassa bhikkhuno tattheva senāsanaṃ sappāyanti addasa, tenevamāha.

382.Adhammena vaggakammaṃ karontītiādīnaṃ parato pāḷiyaṃyeva nānākaraṇaṃ āgamissati.

給予的意思是，先設定后切割再給予；在提到食物時，意思是——給予食物或藥品等。這裡的安排是——比丘因應邀請或自願進入他人家中給予食物，給予食物后，向邀請者說：「這些衣物，因我所飲用的食物而得，特此給予」，那些因邀請而飲用的食物，便是給予他們的。那些在比丘行乞時，從家門口出入或進入家中獲得食物，或是從食堂取來的食物，或是由長老送來的食物，則不應獲得。如果邀請的比丘與其他許多人一起坐下，施主便會這樣說：「無論是被邀請的還是未被邀請的，皆是我所給予的食物，愿這些衣物都給予他們」，所有人都可獲得。那些從長老手中獲得食物的，則不應獲得。於是施主便說：「我所飲用的食物，愿皆給予他們」，所有人都可獲得。對於飯食的給予也是如此。 關於衣物，若在過去的某個雨季已給予比丘的衣物，若比丘在用餐時說：「我曾給予他們衣物」，那麼這件衣物或食物、蜜、糖等皆應給予他們。關於住處，若我在寺院或僧舍中居住，便應如此說。關於藥品，我會定期給予長老們食物等藥品，若他們獲得這些藥品，便應如此給予。 關於個人的給予，若說「這件衣物是給予某某」，便是將其放在面前或腳下，若說「這是給予你們的」，則給予長老和隨行者。若說「這是給予你們和你們的隨行者」，則長老和隨行者皆可獲得。若有來訪者，便可獲得。若說「這是給予你們的」，則所有隨行者皆可獲得。此為個人的給予的判斷。其餘的部分在各處皆相同。 《衣物法典》已完成。 9. 岡比耶法典 關於迦薩波戈達比丘的衣物 在岡比耶法典中，提到在嘎嘎河岸邊的女子所建的池塘。提到「被束縛的」，意味著在該住處的應做的事情。應提到，若有客人到來，便應在此地做出反應；而不是在未提到的地方。佛陀對那位比丘說：「去吧，你的僧舍在那裡，適合你。」因此，他如此說。 關於「不正當的行為」的部分，將在後面的經文中詳細討論。

385.Aññatrāpi dhammā kammaṃ karontīti aññatrāpi dhammaṃ kammaṃ karonti, ayameva vā pāṭho. Bhūtena vatthunā kataṃ dhammena kataṃ nāma hoti, tathā na karontīti attho. Aññatrāpi vinayā kammaṃ, aññatrāpi satthusāsanā kammanti etesupi eseva nayo. Ettha pana vinayoti codanā ca sāraṇā ca. Satthusāsananti ñattisampadā anussāvanasampadā ca; tāhi vinā kammaṃ karontīti attho. Paṭikuṭṭhakatanti paṭikuṭṭhañceva katañca; yaṃ aññesu paṭikkosantesu kataṃ taṃ paṭikuṭṭhañceva hoti katañca; tādisampi kammaṃ karontīti attho.

387.Chayimāni bhikkhave kammāni adhammakammantiādīsu pana 『『dhammo』』ti pāḷiyā adhivacanaṃ. Tasmā yaṃ yathāvuttāya pāḷiyā na kariyati, taṃ adhammakammanti veditabbaṃ. Ayamettha saṅkhepo, vitthāro pana pāḷiyaṃyeva āgato. So ca kho ñattidutiyañatticatutthakammānaṃyeva vasena. Yasmā pana ñattikamme ñattidutiyañatticatutthesu viya hāpanaṃ vā aññathā karaṇaṃ vā natthi, apalokanakammañca sāvetvāva kariyati, tasmā tāni pāḷiyaṃ na dassitāni, tesaṃ sabbesampi kammānaṃ vinicchayaṃ parato vaṇṇayissāma.

Catuvaggakaraṇādikathā

1. Idāni yadidaṃ chaṭṭhaṃ dhammena samaggakammaṃ nāma, taṃ yehi saṅghehi kātabbaṃ, tesaṃ pabhedaṃ dassetuṃ 『『pañca saṅghā』』tiādi vuttaṃ. Kammappattoti kammaṃ patto, kammayutto kammāraho; na kiñci kammaṃ kātuṃ nārahatīti attho.

389.Catuvaggakaraṇañce bhikkhave kammaṃ bhikkhunicatutthotiādi parisato kammavipattidassanatthaṃ vuttaṃ. Tattha ukkhittakaggahaṇena kammanānāsaṃvāsako gahito, nānāsaṃvāsakaggahaṇena laddhinānāsaṃvāsako. Nānāsīmāya ṭhitacatutthoti sīmantarikāya vā bahisīmāya vā hatthapāse ṭhitenāpi saddhiṃ catuvaggo hutvāti attho.

393.Pārivāsikacatutthotiādi parivāsādikammānaṃyeva parisato vipattidassanatthaṃ vuttaṃ, tesaṃ vinicchayaṃ parato vaṇṇayissāma.

394.Ekaccassa bhikkhave saṅghamajjhe paṭikkosanā ruhatītiādi paṭikuṭṭhakatakammassa kuppākuppabhāvadassanatthaṃ vuttaṃ. Pakatattassāti avipannasīlassa pārājikaṃ anajjhāpannassa. Ānantarikassāti attano anantaraṃ nisinnassa.

Dvenissāraṇādikathā

395.Dvemā bhikkhave nissāraṇātiādi vatthuto kammānaṃ kuppākuppabhāvadassanatthaṃ vuttaṃ. Tattha 『『appatto nissāraṇaṃ, tañce saṅgho nissāreti, sunissārito』』ti idaṃ pabbājanīyakammaṃ sandhāya vuttaṃ. Pabbājanīyakammena hi vihārato nissārenti, tasmā taṃ 『『nissāraṇā』』ti vuccati. Tañcesa yasmā kuladūsako na hoti, tasmā āveṇikena lakkhaṇena appatto. Yasmā panassa ākaṅkhamāno saṅgho pabbājanīyakammaṃ kareyyāti vuttaṃ, tasmā sunissārito hoti. Tañce saṅgho nissāretīti sace saṅgho tajjanīyakammādivasena nissāreti, so yasmā tattha 『『tiṇṇaṃ bhikkhave bhikkhūnaṃ ākaṅkhamāno saṅgho tajjanīyakammaṃ kareyya – eko bhaṇḍanakārako hoti kalahakārako vivādakārako bhassakārako saṅghe adhikaraṇakārako, eko bālo hoti abyatto āpattibahulo anapadāno, eko gihisaṃsaṭṭho viharati ananulomikehi gihisaṃsaggehī』』ti (cūḷava. 395) evaṃ ekekenapi aṅgena nissāraṇā anuññātā, tasmā sunissārito.

在其他地方也有法則在執行，意思是也在其他地方執行法則。根據已存在的衣物所做的，稱為已做的法則，因此不應再執行。其他地方的戒律，其他地方的師父教導等，均有相同的道理。在這裡，戒律是指勸導和警戒。師父教導是指通知和回憶；沒有這些就無法執行法則。關於反對的，指的是反對和已做的；在其他地方被反對的事情，亦是反對和已做的；也可以這樣執行法則。 這些行為，諸比丘，稱為不法行為等，"法"在巴利文中是指的。由此可知，未按照上述巴利文所做的，便應理解為不法行為。這是概述，詳細內容在巴利文中已有提及。此法則僅適用於第二和第四的行為。因為在通知的行為中，像第二和第四的行為一樣，不存在放棄或其他的行為，且不應在未觀察的行為中執行，因此這些在巴利文中未被展示，我們將從外部對所有這些行為進行判斷。 《四分法典及相關討論》 現在談到的第六種稱為法則一致的行為，那是應由諸僧團共同執行的，因此提到「有五個僧團」。獲得行為是指獲得的行為，適合於行為；沒有什麼行為是不可做的。 關於四分法典，諸比丘，行為是指比丘第四的，提到此以顯示行為的損失。在那裡，因拋棄而被抓住的行為，因被抓住而獲得的行為。處於不同的界限的比丘，無論是處於中界限或外界限，若在手腳上也與之相同。 關於在比丘團中的反對，提到此以顯示反對行為的性質。常態是指沒有墮落的行為，不處於墮落狀態。緊接著是指坐在自己身邊的人。 《二次放棄法則及相關討論》 有兩種放棄，諸比丘，提到此以顯示行為的性質。在那裡「未獲得的放棄，若僧團放棄，稱為良好的放棄」，這是指放棄的行為。因放棄行為而從寺院放棄，因此稱為「放棄」。因為這並不是家族的污名，因此被稱為未獲得。因為他所希望的僧團會執行放棄行為，因此稱為良好的放棄。若僧團放棄，若僧團因放棄行為而放棄，因此在這裡「若有三位比丘，僧團希望放棄行為——一位是貪婪者，爭吵者，爭執者，在僧團中製造紛爭；一位是愚者，未成熟，常犯錯誤，未能安住；一位是居住在家中，未能遵循家規」，因此每一個方面都被允許放棄，因此稱為良好的放棄。

396.Osāraṇāti pavesanā. Tattha tañce saṅgho osāretīti upasampadakammavasena paveseti. Dosāritoti duosārito. Sahassakkhattumpi upasampādito anupasampannova hoti ācariyupajjhāyā ca sātisārā, tathā seso kārakasaṅgho, na koci āpattito muccati. Iti ime ekādasa abhabbapuggalā dosāritā. Hatthacchinnādayo pana dvattiṃsa suosāritā, upasampāditā upasampannāva honti, na te labbhā kiñci vattuṃ. Ācariyupajjhāyā pana kārakasaṅgho ca sātisārā, na koci āpattito muccati.

397.Idha pana bhikkhave bhikkhussa na hoti āpatti daṭṭhabbātiādi abhūtavatthuvasena adhammakammaṃ, bhūtavatthuvasena dhammakammañca dassetuṃ vuttaṃ. Tattha paṭinissajjitāti paṭinissajjitabbā.

Upālipucchākathā

1. Upālipañhesupi vatthuvaseneva dhammādhammakammaṃ vibhattaṃ. Tattha dve nayā – ekamūlako ca dvimūlako ca. Ekamūlako uttānoyeva. Dvimūlake yathā sativinayo amūḷhavinayena saddhiṃ ekā pucchā katā, evaṃ amūḷhavinayādayopi tassapāpiyyasikādīhi. Avasāne pana upasampadārahaṃ upasampādetīti ekameva padaṃ hoti. Parato bhikkhūnampi sativinayaṃ ādiṃ katvā ekekena saddhiṃ sesapadāni yojetabbāni.

Tajjanīyakammakathā

407.Idha pana bhikkhave bhikkhu bhaṇḍanakārakotiādi 『『adhammenavaggaṃ, adhammenasamaggaṃ; dhammenavaggaṃ, dhammapatirūpakenavaggaṃ, dhammapatirūpakenasamagga』』nti imesaṃ vasena cakkaṃ bandhitvā tajjanīyādīsu sattasu kammesu paṭipassaddhīsu ca vipattidassanatthaṃ vuttaṃ. Tattha anapadānoti apadānavirahito. Apadānaṃ vuccati paricchedo; āpattiparicchedavirahitoti attho. Tato paraṃ paṭikuṭṭhakatakammappabhedaṃ dassetuṃ sāyeva pāḷi 『『akataṃ kamma』』ntiādīhi saṃsanditvā vuttā. Tattha na kiñci pāḷianusārena na sakkā vidituṃ, tasmā vaṇṇanaṃ na vitthārayimhāti.

Campeyyakkhandhakavaṇṇanā niṭṭhitā.

1. Kosambakakkhandhakaṃ

Kosambakavivādakathā

1. Kosambakakkhandhake – taṃ bhikkhuṃ āpattiyā adassane ukkhipiṃsūti ettha ayamanupubbikathā – dve kira bhikkhū ekasmiṃ āvāse vasanti vinayadharo ca suttantiko ca. Tesu suttantiko bhikkhu ekadivasaṃ vaccakuṭiṃ paviṭṭho ācamanaudakāvasesaṃ bhājane ṭhapetvāva nikkhami. Vinayadharo pacchā paviṭṭho taṃ udakaṃ disvā nikkhamitvā taṃ bhikkhuṃ pucchi – 『『āvuso, tayā idaṃ udakaṃ ṭhapita』』nti? 『『Āmāvuso』』ti. 『『Kiṃ tvaṃ ettha āpattibhāvaṃ na jānāsī』』ti? 『『Āma, na jānāmī』』ti. 『『Hoti, āvuso ettha āpattī』』ti? 『『Sace hoti, desissāmī』』ti. 『『Sace pana te, āvuso, asañcicca asatiyā kataṃ, natthi āpattī』』ti. So tassā āpattiyā anāpattidiṭṭhi ahosi.

Vinayadharopi attano nissitakānaṃ 『『ayaṃ suttantiko āpattiṃ āpajjamānopi na jānātī』』ti ārocesi. Te tassa nissitake disvā 『『tumhākaṃ upajjhāyo āpattiṃ āpajjitvāpi āpattibhāvaṃ na jānātī』』ti āhaṃsu. Te gantvā attano upajjhāyassa ārocesuṃ. So evamāha – 『『ayaṃ vinayadharo pubbe anāpattī』』ti vatvā 『『idāni āpattī』』ti vadati. Musāvādī esoti. Te gantvā 『『tumhākaṃ upajjhāyo musāvādī』』ti evaṃ aññamaññaṃ kalahaṃ vaḍḍhayiṃsu. Tato vinayadharo okāsaṃ labhitvā tassa āpattiyā adassane ukkhepanīyakammaṃ akāsi. Tena vuttaṃ – 『『taṃ bhikkhuṃ āpattiyā adassane ukkhipiṃsū』』ti.

放棄是指進入。這裡，若僧團放棄，便是通過受戒的行為而進入。被指責的是指被批評。即使達到一千次，若未受戒，仍然是未受戒的；無論是師父還是弟子，均是如此，沒有人能從過失中解脫。因此，這裡有十一位不應被接受的人。手斷等則是三十位可接受的，受戒后仍然是受戒的，不能說他們獲得了什麼。師父和弟子也如此，沒有人能從過失中解脫。 在這裡，諸比丘，不應有過失可見，意在顯示不法行為與合法行為的不同。這裡的「放棄」是指應放棄的。 《烏帕利問答的討論》 在烏帕利的問題中，法與非法行為被區分。這裡有兩種方式——一種是單根本的，另一種是雙根本的。單根本的僅有一種。雙根本的，如同正念戒律與非愚昧戒律相結合，形成一種問題，正如非愚昧戒律等也與其相同。最後，受戒應當是唯一的。若從外部開始，諸比丘應當結合正念戒律與其他各項進行分析。 《放逐行為的討論》 在這裡，諸比丘，若說「貪婪的行為與不貪婪的行為；法的行為與法的相應行為」，是爲了顯示七種行為的損失。在這裡，未墮落是指沒有墮落的行為。墮落是指被限制；不受限制的過失是指沒有過失。接下來，爲了顯示反對的行為，巴利文中提到「未做的行為」等等。那裡沒有任何依據，因此我們不擴充套件說明。 《岡比耶法典的討論》已完成。 科薩姆巴法典 關於科薩姆巴的爭議 在科薩姆巴法典中，提到那位比丘因過失而未見而被抬起的故事——兩個比丘住在同一個住所中，一個遵循戒律，另一個則是教義的遵循者。在這兩人中，教義的比丘有一天進入廁所，除了放置洗手水的容器外便離開。遵循戒律的人隨後進入，看到那水后，便問那比丘：「朋友，你放下這水了嗎？」「是的，朋友。」他問：「你不知道這裡有過失嗎？」「是的，我不知道。」他又問：「這裡確實有過失嗎？」「如果有，我會告訴你。」他接著說：「如果你無所顧忌地放置，那就沒有過失。」因此，他對那位比丘的過失持有不認為是過失的看法。 遵循戒律的人也向自己的依靠者報告：「這位教義的比丘即使犯了過失也不知道。」他們看到他的依靠者說：「你們的老師即使犯了過失也不知道。」於是他們去報告他們的老師。他這樣說：「這位遵循戒律的人以前沒有過失，如今卻說有過失。」這就是謊言。因此，他們去說：「你們的老師是個說謊者。」於是彼此之間的爭論加劇。隨後，遵循戒律的人找到機會，因那位比丘的過失而進行抬起的行為。因此說：「他因過失而未見而被抬起。」

453.Bhinno bhikkhusaṅgho bhinno bhikkhusaṅghoti ettha na tāva bhinno; apica kho yathā deve vuṭṭhe 『『idāni sassaṃ nipphanna』』nti vuccati, avassañhi taṃ nipphajjissati, evameva iminā kāraṇena āyatiṃ avassaṃ bhijjissati, so ca kho kalahavasena na saṅghabhedavasena, tasmā 『『bhinno』』ti vuttaṃ. Sambhamaatthavasena cettha āmeḍitaṃ veditabbaṃ.

454.Etamatthaṃbhāsitvā uṭṭhāyāsanā pakkāmīti kasmā evaṃ bhāsitvā pakkāmi? Sace hi bhagavā ukkhepake vā 『『akāraṇe tumhehi so bhikkhu ukkhitto』』ti vadeyya, ukkhittānuvattake vā 『『tumhe āpattiṃ āpannā』』ti vadeyya, 『『etesaṃ bhagavā pakkho, etesaṃ bhagavā pakkho』』ti vatvā āghātaṃ bandheyyuṃ, tasmā tantimeva ṭhapetvā etamatthaṃ bhāsitvā uṭṭhāyāsanā pakkāmi.

455.Attanā vā attānanti ettha yo saṅghena ukkhepanīyakatānaṃ adhammavādīnaṃ pakkhe nisinno 『『tumhe kiṃ bhaṇathā』』ti tesañca itaresañca laddhiṃ sutvā 『『ime adhammavādino, itare dhammavādino』』ti cittaṃ uppādeti, ayaṃ tesaṃ majjhe nisinnova tesaṃ nānāsaṃvāsako hoti, kammaṃ kopeti, itaresampi hatthapāsaṃ anāgatattā kopeti. Evaṃ attanā vā attānaṃ nānāsaṃvāsakaṃ karoti. Samānasaṃvāsakanti etthāpi yo adhammavādīnaṃ pakkhe nisinno 『『adhammavādino ime, itare dhammavādino』』ti tesaṃ majjhaṃ pavisati, yattha vā tattha vā pana pakkhe nisinno 『『ime dhammavādino』』ti gaṇhāti, ayaṃ attanā vā attānaṃ samānasaṃvāsakaṃ karotīti veditabbo.

456.Kāyakammaṃ vacīkammanti ettha kāyena paharantā kāyakammaṃ upadaṃsenti, pharusaṃ vadantā vacīkammaṃ upadaṃsentīti veditabbā. Hatthaparāmāsaṃ karontīti kodhavasena hatthehi aññamaññaṃ parāmasanaṃ karonti. Adhammiyāyamāneti adhammiyāni kiccāni kurumāne. Asammodikāvattamānāyāti asammodikāya vattamānāya. Ayameva vā pāṭho. Sammodanakathāya avattamānāyāti attho. Ettāvatā na aññamaññanti ettha dve pantiyo katvā upacāraṃ muñcitvā nisīditabbaṃ, dhammiyāyamāne pana sammodikāya vattamānāya āsanantarikāya nisīditabbaṃ, ekekaṃ āsanaṃ antaraṃ katvā nisīditabbaṃ.

457-458.Mā bhaṇḍanantiādīsu 『『akatthā』』ti pāṭhasesaṃ gahetvā 『『mā bhaṇḍanaṃ akatthā』』ti evamattho daṭṭhabbo. Adhammavādīti ukkhittānuvattakesu aññataro. Ayaṃ pana bhikkhu bhagavato atthakāmo, ayaṃ kirassa adhippāyo 『『ime bhikkhū kodhābhibhūtā satthu vacanaṃ na gaṇhanti, mā bhagavā ete ovadanto kilamitthā』』ti tasmā evamāha. Bhagavā pana 『『pacchāpi saññaṃ labhitvā oramissantī』』ti tesaṃ anukampāya atītavatthuṃ āharitvā kathesi. Tattha anatthatoti anattho ato; etasmā me purisā anatthoti vuttaṃ hoti. Atha vā anatthatoti anatthado. Sesaṃ pākaṭameva.

"比丘僧團已分裂"，在這裡尚未分裂；就像雨水降落時說"現在莊稼已成熟"一樣，這必然會成熟，同樣地，由於這個原因，未來必然會分裂，但這是因爭吵而非僧團分裂，因此說"已分裂"。在這裡應理解為重複強調其意義。 為何在說完這些話後起身離開？如果世尊對放逐者說"你們無故放逐這位比丘"，或對跟隨放逐者說"你們犯了過失"，他們可能會說"這是世尊的立場"並懷恨在心，因此只保留基本事實，說完這些話後起身離開。 關於"自己或自身"，那些坐在被僧團放逐的非法論者一方的人，詢問"你們說什麼"，聽到雙方的觀點后，產生"這些是非法論者，那些是法論者"的想法，即使坐在他們中間，也成為他們的非同住者，破壞行為，因為其他人未在手掌範圍內而破壞。這樣，他通過自己使自己成為非同住者。關於"同住"，那些坐在非法論者一方的人，說"這些是非法論者，那些是法論者"，進入他們的中間，或坐在某一方說"這些是法論者"，應理解為他通過自己使自己成為同住者。 關於身體行為和語言行為，通過身體打擊稱為身體行為，說粗魯的話稱為語言行為。通過憤怒握手，意指用手相互撫摸。進行非法行為，意指做非法之事。不和諧地行動，意指不和諧地行動。或者這就是原文。不參與和解交談，是其意。在此情況下不相互理解，應該分兩排就座，放棄禮儀；但在進行法律和和解交談時，應在座位間隔處就座，每個座位之間留出間隔。 457-458. 在"不要爭吵"等處，取"未做"的剩餘文字，意思應理解為"不要未做爭吵"。非法論者是被放逐追隨者中的一個。這位比丘是關心世尊利益的，他的意圖是"這些比丘被憤怒所困，不接受世尊的教導，不要讓世尊疲憊地訓誡他們"，因此如此說。世尊則因憐憫他們，說"他們稍後會有所覺悟"，講述了過去的事情。在那裡，"無利益"意指無利；意即"這些人對我無利"。或者"無利益"意指帶來損害。其餘部分顯而易見。

464.Puthusaddotiādigāthāsu pana puthu mahā saddo assāti puthusaddo. Samajanoti samāno ekasadiso jano; sabbo cāyaṃ bhaṇḍanakārakojano samantato saddanicchāraṇena puthusaddo ceva sadiso cāti vuttaṃ hoti. Na bālo koci maññathāti tattha koci ekopi 『『ahaṃ bālo』』ti na maññittha; sabbepi paṇḍitamāninoyeva. Nāññaṃ bhiyyo amaññarunti koci ekopi 『『ahaṃ bālo』』ti ca na maññittha; bhiyyo ca saṅghasmiṃ bhijjamāne aññampi ekaṃ 『『mayhaṃ kāraṇā saṅgho bhijjatī』』ti idaṃ kāraṇaṃ na maññitthāti attho.

Parimuṭṭhāti parimuṭṭhassatino. Vācāgocarabhāṇinoti rākārassa rassādeso kato , vācāgocarā na satipaṭṭhānādigocarā. Bhāṇino ca kathaṃ bhāṇino? Yāvicchanti mukhāyāmaṃ yāva mukhaṃ pasāretuṃ icchanti, tāva pasāretvā bhāṇino, ekopi saṅghagāravena mukhasaṅkocaṃ na karotīti attho. Yena nītāti yena kalahena imaṃ nillajjabhāvaṃ nītā. Na taṃ vidūti na taṃ jānanti, 『『evaṃ sādīnavo aya』』nti.

Ye ca taṃ upanayhantīti taṃ 『『akkocchi maṃ, avadhi ma』』ntiādikaṃ ākāraṃ ye ca upanayhanti. Sanantanoti porāṇo.

Pareti paṇḍite ṭhapetvā tato aññe bhaṇḍanakārakā pare nāma. Te ettha saṅghamajjhe kalahaṃ karontā 『『mayaṃ yamāmase upayamāma; satataṃ samitaṃ maccusantikaṃ gacchāmā』』ti na jānanti. Ye ca tattha vijānantīti ye tattha paṇḍitā 『『mayaṃ maccusamīpaṃ gacchāmā』』ti vijānanti. Tatosammanti medhagāti evañhi te jānantā yonisomanasikāraṃ uppādetvā medhagānaṃ kalahānaṃ vūpasamāya paṭipajjanti.

Aṭṭhicchinnāti ayaṃ gāthā brahmadattañca dīghāvukumārañca sandhāya vuttā. Tesampi hoti saṅgati, kasmā tumhākaṃ na hoti, yesaṃ vo neva mātāpitūnaṃ aṭṭhīni chinnāni, na pāṇā hatā, na gavāssadhanāni haṭānīti.

Sace labhethātiādigāthā paṇḍitasahāyassa ca bālasahāyassa ca vaṇṇāvaṇṇadīpanatthaṃ vuttā. Abhibhuyya sabbāni parissayānīti pākaṭaparissaye ca paṭicchannaparissaye ca abhibhavitvā tena saddhiṃ attamano satimā careyya.

Rājāvaraṭṭhaṃ vijitanti yathā attano vijitaṃ raṭṭhaṃ mahājanakarājā ca arindamamahārājā ca pahāya ekakā cariṃsu; evaṃ careyyāti attho. Mātaṅgaraññeva nāgoti mātaṅgo araññe nāgova. Mātaṅgoti hatthī vuccati; nāgoti mahantādhivacanametaṃ. Yathā hi mātuposako mātaṅganāgo araññe eko cari, na ca pāpāni akāsi. Yathā ca pālileyyako, evaṃ eko care, na ca pāpāni kayirāti vuttaṃ hoti.

Pālileyyakagamanakathā

在"普塔薩達"等詩句中，普塔是大的聲音意思是普塔薩達。同類是指相同、相似的人；所有這些製造爭吵的人都通過聲音發出普遍的聲音，因此被稱為普遍的和相似的。沒有愚者會這樣想，在那裡沒有人會說"我是愚者"；所有人都認為自己是聰明的。沒有人會認為更多，沒有人會說"我是愚者"；在僧團分裂時，沒有人會認為"因為我的原因僧團分裂"。 失去正念是指失去正念。言語行為的說話者是指r的簡短替代，言語行為不是正念等處的行為。說話者如何說話？只要他們希望張開嘴，就張開嘴說話，即使是一個人也因為尊重僧團而不會收縮嘴。被帶到哪裡是指通過什麼爭吵把他們帶到無恥的地步。他們不知道，不明白"這是如此有害"。 那些懷恨在心的人是指那些說"他侮辱了我，打了我"等的人。古老的是指古老的。 除了智者外，其他製造爭吵的人都被稱為"其他"。他們在僧團中製造爭吵，不知道"我們正走向死亡，接近死亡"。那些瞭解的人是指那些智者知道"我們正接近死亡"。因此他們產生正確的思考，努力平息爭吵。 "骨頭被折斷"這首詩是指婆羅門大臣和長壽王子。即使他們有聯繫，為什麼你們沒有，他們的父母骨頭未斷，生命未喪，牛馬財產未被搶奪。 "如果能獲得"等詩句是爲了顯示智者朋友和愚者朋友的優劣。戰勝所有危險是指戰勝明顯和隱藏的危險，與他一起愉快、有正念地生活。 如國王征服領土，就像大王和阿仁達馬王放棄自己的王國獨自生活；應該這樣生活。森林中的象王就是森林中的象。瑪唐格意指大象；那伽是偉大的稱號。就像養育母親的大象在森林中獨自生活，沒有做壞事。就像帕利萊亞卡，應該獨自生活，不做壞事。 《帕利萊亞卡行走的討論》

467.Pālileyyake viharati rakkhitavanasaṇḍeti pālileyyakaṃ upanissāya rakkhitavanasaṇḍe viharati. Hatthināgoti mahāhatthī. Hatthikalabhehīti hatthipotakehi. Hatthicchāpehīti khīrūpakehi daharapotakehi. Chinnaggānīti tehi purato purato gacchantehi chinnaggāni khāyitāvasesāni khāṇusadisāni tiṇāni khādati. Obhaggobhagganti tena hatthināgena uccaṭṭhānato bhañjitvā bhañjitvā pātitaṃ. Assa sākhābhaṅganti etassa santakaṃ sākhābhaṅgaṃ te khādanti. Āvilānīti tehi paṭhamataraṃ otaritvā pivantehi ālulitāni kaddamodakāni pivati. Ogāhāti titthato.

Nāgassa nāgenāti hatthināgassa buddhanāgena. Īsādantassāti rathaīsāsadisadantassa. Yadeko ramatī vaneti yasmā buddhanāgo viya ayampi hatthināgo eko pavivitto vane ramati; tasmāssa nāgassa nāgena cittaṃ sameti, ekībhāvaratiyā ekasadisaṃ hotīti attho.

Yathābhirantaṃ viharitvāti ettha temāsaṃ bhagavā tattha vihāsīti veditabbo. Ettāvatā kosambakehi kira ubbāḷho bhagavā temāsaṃ araññaṃ pavisitvā vasīti sabbattha kathā patthaṭā ahosi.

Atha kho kosambakā upāsakāti atha kho imaṃ kathāsallāpaṃ sutvā kosambivāsino upāsakā.

Aṭṭhārasavatthukathā

468.Adhammaṃ dhammotiādīni aṭṭhārasa bhedakaravatthūni saṅghabhedakakkhandhake vaṇṇayissāma.

475.Taṃukkhittakaṃ bhikkhuṃ osāretvāti taṃ gahetvā sīmaṃ gantvā āpattiṃ desāpetvā kammavācāya osāretvā. Tāvadeva uposathoti taṃdivasameva uposathakkhandhake vuttanayeneva sāmaggīuposatho kātabbo.

476.Amūlā mūlaṃ gantvāti na mūlā mūlaṃ gantvā; taṃ vatthuṃ avinicchinitvāti attho. Ayaṃ vuccati upāli saṅghasāmaggī atthāpetā byañjanūpetāti atthato apagatā, 『『saṅghasāmaggī』』ti imaṃ pana byañjanamattaṃ upetā.

帕利萊亞卡在保護的森林中棲息，依靠保護的森林而棲息。大象是指大象。通過小象們，指的是小象。通過奶象，指的是幼小的小象。被切斷的草是指那些在前面走動的切斷的草，剩下的草像沙子一樣被吃掉。被打碎的部分是指通過那頭象的高處被打碎而掉落的部分。樹枝的斷裂是指那些在其周圍的樹枝斷裂的部分被吃掉。被渾濁的水是指那些先降落後飲用的渾濁的水。被覆蓋是指站著的狀態。 大象的像是指大象的佛陀的象。指的是像戰車一樣的象。因為一個人在森林中玩耍，正如佛陀的像一樣，這頭大象也獨自在森林中玩耍；因此他的心與大象的心相合，因統一而相似。 如所愿地棲息，在這裡應理解為佛陀在那裡的棲息。至此，佛陀在科薩姆巴被提升，進入森林棲息，成為各處討論的主題。 於是，科薩姆巴的信士們，聽到這番談話后，科薩姆巴的信士們。 《十八種事物的討論》 "不法與法"等是指十八種分裂事物，我們將在僧團分裂的部分中進行說明。 把那位被放逐的比丘放逐，意指抓住他，前往界限，講述過失，藉助行為的語言放逐他。正是在那一天，按照那天的內容，應該如同在安居日那樣進行完全的安居。 不去根本的根，是指不去根本；意指對那事物沒有進行分辨。這稱為烏帕利，僧團的和合被確立，作為意義不再存在，"僧團的和合"，這是僅僅是名稱而已。

477.Saṅghassa kiccesūti saṅghassa karaṇīyesu uppannesu. Mantanāsūti vinayamantanāsu. Atthesu jātesūti vinayaatthesu uppannesu. Vinicchayesūti tesaṃyeva atthānaṃ vinicchayesu. Mahatthikoti mahāupakāro. Paggahārahoti paggaṇhituṃ vutto.

Anānuvajjo paṭhamena sīlatotiādimhiyeva tāva sīlato na upavajjo. Avekkhitācāroti apekkhitācāro; ālokite vilokite sampajānakārītiādinā nayena upaparikkhitācāro. Aṭṭhakathāsu pana 『『appaṭicchannācāro』』ti vuttaṃ.

Visayhāti abhibhavitvā. Anuyyutaṃ bhaṇanti anuññātaṃ anapagataṃ bhaṇanto. Yasmā hi so anuyyutaṃ bhaṇati, usūyāya vā agatigamanavasena vā kāraṇāpagataṃ na bhaṇati, tasmā atthaṃ na hāpeti. Usūyāya pana agatigamanavasena vā bhaṇanto atthaṃ hāpeti, kāraṇaṃ na deti, tasmā so parisagato chambhati ceva vedhati ca. Yo īdiso na hoti, ayaṃ 『『paggahāraho』』ti dasseti.

Kiñca bhiyyo 『『tatheva pañha』』nti gāthā, tassattho – yathā ca anuyyutaṃ bhaṇanto atthaṃ na hāpeti, tatheva parisāya majjhe pañhaṃ pucchito samāno na ceva pajjhāyati, na ca maṅku hoti. Yo hi atthaṃ na jānāti, so pajjhāyati. Yo vattuṃ na sakkoti, so maṅku hoti. Yo pana atthañca jānāti, vattuñca sakkoti; so na pajjhāyati, na maṅku hoti. Kālāgatanti kathetabbayuttakāle āgataṃ. Byākaraṇārahanti pañhassa atthānulomatāya byākaraṇānucchavikaṃ. Vacoti vadanto; evarūpaṃ vacanaṃ bhaṇantoti attho. Rañjetīti toseti. Viññūparisanti viññūnaṃ parisaṃ.

Ācerakamhica saketi attano ācariyavāde. Alaṃ pametunti vīmaṃsituṃ taṃ taṃ kāraṇaṃ paññāya tulayituṃ samattho. Paguṇoti kataparicayo laddhāsevano. Kathetaveti kathetabbe. Viraddhikovidoti viraddhaṭṭhānakusalo.

Paccatthikā yena vajantīti ayaṃ gāthā yādise kathetabbe paguṇo, taṃ dassetuṃ vuttā. Ayañhettha attho – yādisena kathitena paccatthikā ca niggahaṃ gacchanti, mahājano ca saññapanaṃ gacchati; saññattiṃ avabodhanaṃ gacchatīti attho. Yañca kathento sakaṃ ādāyaṃ attano ācariyavādaṃ na hāpeti, yasmiṃ vatthusmiṃ adhikaraṇaṃ uppannaṃ, tadanurūpaṃ anupaghātakaraṃ pañhaṃ byākaramāno tādise kathetabbe paguṇo hotīti.

Dūteyyakammesu alanti aṭṭhahi dūtaṅgehi samannāgatattā saṅghassa dūteyyakammesu samattho. Suṭṭhu uggaṇhātīti samuggaho. Idaṃ vuttaṃ hoti – yathā nāma āhunaṃ āhutipiṇḍaṃ samuggaṇhanti, evaṃ pītisomanassajāteneva cetasā saṅghassa kiccesu samuggaho, saṅghassakiccesu tassa tassa kiccassa paṭiggāhakoti attho. Karaṃ vacoti vacanaṃ karonto. Na tena maññatīti tena vacanakaraṇena 『『ahaṃ karomi, saṅghabhāraṃ nittharāmī』』ti na mānātimānaṃ jappeti.

Āpajjati yāvatakesu vatthūsūti yattakesu vatthūsu āpattiṃ āpajjamāno āpajjati. Hoti yathā ca vuṭṭhitīti tassā ca āpattiyā yathā vuṭṭhānaṃ hoti. Ete vibhaṅgāti yesu vatthūsu āpajjati, yathā ca vuṭṭhānaṃ hoti, imesaṃ atthānaṃ jotakā ete vibhaṅgā. Ubhayassāti ubhaye assa. Svāgatāti suṭṭhu āgatā. Āpattivuṭṭhānapadassa kovidoti āpattivuṭṭhānakāraṇakusalo.

Yāni cācaranti yāni ca bhaṇḍanakāraṇādīni ācaranto tajjanīyakammādivasena nissāraṇaṃ gacchati. Osāraṇaṃ taṃvusitassa jantunoti taṃ vattaṃ vusitassa jantuno, yā osāraṇā kātabbā, etampi jānāti. Sesaṃ sabbattha uttānamevāti.

"僧團的職責"是指僧團應做的事情。 "商議"是指紀律的商議。 "在事物上產生"是指在紀律事物上產生。 "在決策上"是指那些事情的決策。 "大事"是指重大利益。 "應接受"是指被提及的接受。 "不受責備的第一性"是指在此處的第一性不受責備。 "觀察的行為"是指觀察的行為；通過觀察、觀察和正念的方式進行的觀察行為。在註釋中則說"不被遮蔽的行為"。 "通過控制"是指通過征服。 "被允許說"是指被允許且不被阻止地說。因為他是被允許說的，所以他不說因嫉妒或因不被允許而不說，因此不放棄事物。而因嫉妒或因不被允許而說的話會放棄事物，因此他在聚會上感到驚訝和痛苦。像這樣的人，顯示出"應接受"。 此外，更進一步的"如是提問"的詩句，其意是——正如他不放棄事物，被問到問題時也不感到羞愧，也不感到窘迫。誰如果不知道事物，就會感到羞愧。誰如果不能說出，就會感到窘迫。而誰知道事物且能說出；他就不會感到羞愧，也不會感到窘迫。 "適時"是指在適當的時間到來時。 "能解釋"是指根據問題的內容進行解釋的能力。 "言語"是指說話；說出這種言語。 "使人愉悅"是指使人滿足。 "智者的聚會"是指智者的集會。 "如同自己的老師"是指在自己的老師的教導下。 "足夠的考慮"是指能夠仔細思考並進行比較。 "豐盛"是指獲得的積累。 "應說"是指應當說的。 "擅長於"是指擅長於特定的地方。 "對抗"是指在應說的情況下，顯示出應接受的能力。這裡的意思是——通過這樣的說法，對抗者會受到懲罰，民眾也會受到警示；警示是指對事物的理解。並且在說話時不放棄自己的教導，若在某個事物中出現問題，適當地解釋不造成傷害的問題，便會成為那樣的能力。 "使者的工作"是指在八個使者的工作中，因具備使者的特徵而適合於僧團的使者工作。 "很好地記住"是指良好的記憶。這裡的意思是——如同食物的供養被很好地記住，正如因愉悅和快樂而產生的心情，也會在僧團的職責中被很好地記住，作為僧團的職責，承擔各自的責任。 "說出言語"是指說出言語。 "不因此自滿"是指通過說出"我做了，我完成了僧團的責任"而不自滿。 "在各個事物中犯過失"是指在各個事物中犯過失。 "如同被喚醒"是指如同被喚醒。 "這些分開"是指在各個事物中犯過失，正如被喚醒一樣，這些分開。 "兩者"是指兩者都有。 "歡迎"是指很好地到來。 "在過失和喚醒的情況下"是指擅長於過失和喚醒的原因。 "那些行為"是指那些行為和製造爭吵等的行為，因而會導致放逐。 "放逐"是指被放逐的生物，指的是被放逐的生物，知道那些應當放逐的事情。其餘部分顯而易見。

Kosambakakkhandhakavaṇṇanā niṭṭhitā.

Samantapāsādikāya vinayasaṃvaṇṇanāya

Mahāvaggavaṇṇanā samattā.

Mahāvagga-aṭṭhakathā niṭṭhitā.

科薩姆巴部分的解釋已完成。 《全面清凈》的戒律讚頌 大品的解釋已完成。 大品註釋已完成。

請提供需要翻譯的文字，我將為您進行完整直譯。