B01010516dutiyagāthāsaṅgaṇikaṃ(第二部分詩歌彙編)c3.5s
Dutiyagāthāsaṅgaṇikaṃ
-
Kāyikādiāpatti
-
Kati āpattiyo kāyikā, kati vācasikā katā.
Chādentassa kati āpattiyo, kati saṃsaggapaccayā.
Chāpattiyo kāyikā, cha vācasikā katā;
Chādentassa tisso āpattiyo, pañca saṃsaggapaccayā.
Aruṇugge kati āpattiyo, kati yāvatatiyakā;
Katettha aṭṭha vatthukā, katihi sabbasaṅgaho.
Aruṇugge tisso āpattiyo, dve yāvatatiyakā;
Ekettha aṭṭha vatthukā, ekena sabbasaṅgaho.
Vinayassa kati mūlāni, yāni buddhena paññattā;
Vinayagarukā kati vuttā, duṭṭhullacchādanā kati.
Vinayassa dve mūlāni, yāni buddhena paññattā;
Vinayagarukā dve vuttā, dve duṭṭhullacchādanā.
Gāmantare kati āpattiyo, kati nadipārapaccayā;
Katimaṃsesu thullaccayaṃ, katimaṃsesu dukkaṭaṃ.
Gāmantare catasso āpattiyo, catasso nadipārapaccayā;
Ekamaṃse thullaccayaṃ, navamaṃsesu dukkaṭaṃ.
Kati vācasikā rattiṃ, kati vācasikā divā;
Dadamānassa kati āpattiyo, paṭiggaṇhantassa kittakā.
Dve vācasikā rattiṃ, dve vācasikā divā;
Dadamānassa tisso āpattiyo, cattāro ca paṭiggahe.
- Desanāgāminiyādiāpatti
475.
Kati desanāgāminiyo, kati sappaṭikammā katā;
Katettha appaṭikammā vuttā, buddhenādiccabandhunā.
Pañca desanāgāminiyo, cha sappaṭikammā katā;
Ekettha appaṭikammā vuttā, buddhenādiccabandhunā.
Vinayagarukā kati vuttā, kāyavācasikāni ca;
Kati vikāle dhaññaraso, kati ñatticatutthena sammuti.
Vinayagarukā dve vuttā, kāyavācasikāni ca;
Eko vikāle dhaññaraso, ekā ñatticatutthena sammuti.
Pārājikā kāyikā kati, kati saṃvāsakabhūmiyo;
Katinaṃ ratticchedo, paññattā dvaṅgulā kati.
Pārājikā kāyikā dve, dve saṃvāsakabhūmiyo;
Dvinnaṃ ratticchedo, paññattā dvaṅgulā duve.
Katattānaṃ vadhitvāna, katihi saṅgho bhijjati;
Katettha paṭhamāpattikā, ñattiyā karaṇā kati.
Dve attānaṃ vadhitvāna, dvīhi saṅgho bhijjati;
Dvettha paṭhamāpattikā, ñattiyā karaṇā duve.
Pāṇātipāte kati āpattiyo, vācā pārājikā kati;
Obhāsanā kati vuttā, sañcarittena vā kati.
Pāṇātipāte tisso āpattiyo;
Vācā pārājikā tayo;
Obhāsanā tayo vuttā;
Sañcarittena vā tayo.
Kati puggalā na upasampādetabbā, kati kammānaṃ saṅgahā;
Nāsitakā kati vuttā, katinaṃ ekavācikā.
Tayo puggalā na upasampādetabbā, tayo kammānaṃ saṅgahā;
Nāsitakā tayo vuttā, tiṇṇannaṃ ekavācikā.
Adinnādāne kati āpattiyo, kati methunapaccayā;
Chindantassa kati āpattiyo, kati chaḍḍitapaccayā.
Adinnādāne tisso āpattiyo, catasso methunapaccayā;
Chindantassa tisso āpattiyo, pañca chaḍḍitapaccayā.
Bhikkhunovādakavaggasmiṃ , pācittiyena dukkaṭā;
Katettha navakā vuttā, katinaṃ cīvarena ca.
Bhikkhunovādakavaggasmiṃ , pācittiyena dukkaṭā katā;
Caturettha navakā vuttā, dvinnaṃ cīvarena ca.
Bhikkhunīnañca akkhātā, pāṭidesaniyā kati;
Bhuñjantāmakadhaññena, pācittiyena dukkaṭā kati.
Bhikkhunīnañca akkhātā, aṭṭha pāṭidesanīyā katā;
Bhuñjantāmakadhaññena, pācittiyena dukkaṭā katā.
Gacchantassa kati āpattiyo, ṭhitassa cāpi kittakā;
Nisinnassa kati āpattiyo, nipannassāpi kittakā.
Gacchantassa catasso āpattiyo, ṭhitassa cāpi tattakā;
Nisinnassa catasso āpattiyo, nipannassāpi tattakā.
- Pācittiyaṃ
這是第二個偈頌集 身語等罪 有多少身業罪,有多少語業罪。 隱藏者有多少罪,有多少因接觸而生的罪。 六種身業罪,六種語業罪; 隱藏者有三種罪,五種因接觸而生的罪。 黎明時有多少罪,有多少乃至三次的罪; 其中有多少八事罪,以多少種涵蓋一切。 黎明時有三種罪,兩種乃至三次的罪; 其中有一種八事罪,以一種涵蓋一切。 律有多少根本,是佛所制定的; 有多少被稱為律重罪,有多少粗重罪的隱藏。 律有兩個根本,是佛所制定的; 兩種被稱為律重罪,兩種粗重罪的隱藏。 村落間有多少罪,有多少因渡河而生的罪; 對幾種肉構成偷蘭遮,對幾種肉構成突吉羅。 村落間有四種罪,四種因渡河而生的罪; 對一種肉構成偷蘭遮,對九種肉構成突吉羅。 夜間有多少語業罪,白天有多少語業罪; 施予者有多少罪,接受者有多少。 夜間有兩種語業罪,白天有兩種語業罪; 施予者有三種罪,接受者有四種。 應懺悔等罪 有多少應懺悔罪,有多少可懺罪; 其中有多少不可懺罪,被太陽族的佛所說。 五種應懺悔罪,六種可懺罪; 其中有一種不可懺罪,被太陽族的佛所說。 有多少被稱為律重罪,以及身語業罪; 非時有多少穀物汁,有多少白四羯磨。 兩種被稱為律重罪,以及身語業罪; 非時有一種穀物汁,一種白四羯磨。 有多少身業波羅夷,有多少共住地; 有幾種夜分斷,規定有多少二指量。 兩種身業波羅夷,兩種共住地; 兩種夜分斷,規定有兩種二指量。 殺害自己有多少,僧團以多少分裂; 其中有多少初犯罪,白羯磨有多少。 殺害自己有兩種,僧團以兩種分裂; 其中有兩種初犯罪,白羯磨有兩種。 殺生有多少罪,語言波羅夷有多少; 說有多少調戲,或媒介有多少。 殺生有三種罪; 語言波羅夷有三種; 說有三種調戲; 或媒介有三種。 有多少人不應授具足戒,有多少種羯磨; 說有多少被驅擯者,有幾種一語。 三種人不應授具足戒,三種羯磨; 說有三種被驅擯者,三種一語。 不與取有多少罪,有多少因淫慾而生的罪; 切斷有多少罪,有多少因丟棄而生的罪。 不與取有三種罪,四種因淫慾而生的罪; 切斷有三種罪,五種因丟棄而生的罪。 在教誡比丘尼品中,波逸提與突吉羅; 其中說有多少新學,有幾種因衣而生的。 在教誡比丘尼品中,波逸提與突吉羅; 其中說有四種新學,兩種因衣而生的。 對比丘尼說有多少悔過, 食用生谷有多少波逸提與突吉羅。 對比丘尼說有八種悔過, 食用生谷有波逸提與突吉羅。 行走時有多少罪,站立時有多少; 坐著時有多少罪,躺臥時有多少。 行走時有四種罪,站立時也有同樣多; 坐著時有四種罪,躺臥時也有同樣多。 波逸提
476.
Kati pācittiyāni, sabbāni nānāvatthukāni;
Apubbaṃ acarimaṃ, āpajjeyya ekato.
Pañca pācittiyāni, sabbāni nānāvatthukāni;
Apubbaṃ acarimaṃ, āpajjeyya ekato.
Kati pācittiyāni, sabbāni nānāvatthukāni;
Apubbaṃ acarimaṃ, āpajjeyya ekato.
Na pācittiyāni, sabbāni nānāvatthukāni;
Apubbaṃ acarimaṃ, āpajjeyya ekato.
Kati pācittiyāni, sabbāni nānāvatthukāni;
Kati vācāya deseyya, vuttā ādiccabandhunā.
Pañca pācittiyāni, sabbāni nānāvatthukāni;
Ekavācāya deseyya, vuttā ādiccabandhunā.
Kati pācittiyāni, sabbāni nānāvatthukāni;
Kati vācāya deseyya, vuttā ādiccabandhunā.
Nava pācittiyāni, sabbāni nānāvatthukāni;
Ekavācāya deseyya, vuttā ādiccabandhunā.
Kati pācittiyāni, sabbāni nānāvatthukāni;
Kiñca kittetvā deseyya, vuttā ādiccabandhunā.
Pañca pācittiyāni, sabbāni nānāvatthukāni;
Vatthuṃ kittetvā deseyya, vuttā ādiccabandhunā.
Kati pācittiyāni, sabbāni nānāvatthukāni;
Kiñca kittetvā deseyya, vuttā ādiccabandhunā.
Nava pācittiyāni, sabbāni nānāvatthukāni;
Vatthuṃ kittetvā deseyya, vuttā ādiccabandhunā.
Yāvatatiyake kati āpattiyo, kati vohārapaccayā;
Khādantassa kati āpattiyo, kati bhojanapaccayā.
Yāvatatiyake tisso āpattiyo, cha vohārapaccayā;
Khādantassa tisso āpattiyo, pañca bhojanapaccayā.
Sabbā yāvatatiyakā, kati ṭhānāni gacchanti;
Katinañceva āpatti, katinaṃ adhikaraṇena ca.
Sabbā yāvatatiyakā, pañca ṭhānāni gacchanti;
Pañcannañceva āpatti, pañcannaṃ adhikaraṇena ca.
Katinaṃ vinicchayo hoti, katinaṃ vūpasamena ca;
Katinañceva anāpatti, katihi ṭhānehi sobhati.
Pañcannaṃ vinicchayo hoti, pañcannaṃ vūpasamena ca;
Pañcannañceva anāpatti, tīhi ṭhānehi sobhati.
Kati kāyikā rattiṃ, kati kāyikā divā;
Nijjhāyantassa kati āpatti, kati piṇḍapātapaccayā.
Dve kāyikā rattiṃ, dve kāyikā divā;
Nijjhāyantassa ekā āpatti, ekā piṇḍapātapaccayā.
Katānisaṃse sampassaṃ, paresaṃ saddhāya desaye;
Ukkhittakā kati vuttā, kati sammāvattanā.
Aṭṭhānisaṃse sampassaṃ, paresaṃ saddhāya desaye;
Ukkhittakā tayo vuttā, tecattālīsa sammāvattanā.
Kati ṭhāne musāvādo, kati paramanti vuccati;
Kati pāṭidesanīyā, katinaṃ desanāya ca.
Pañca ṭhāne musāvādo, cuddasa paramanti vuccati;
Dvādasa pāṭidesanīyā, catunnaṃ desanāya ca.
Kataṅgiko musāvādo, kati uposathaṅgāni;
Kati dūteyyaṅgāni, kati titthiyavattanā.
Aṭṭhaṅgiko musāvādo, aṭṭha uposathaṅgāni;
Aṭṭha dūteyyaṅgāni, aṭṭha titthiyavattanā.
Kativācikā upasampadā, katinaṃ paccuṭṭhātabbaṃ;
Katinaṃ āsanaṃ dātabbaṃ, bhikkhunovādako katihi.
Aṭṭhavācikā upasampadā, aṭṭhannaṃ paccuṭṭhātabbaṃ;
Aṭṭhannaṃ āsanaṃ dātabbaṃ, bhikkhunovādako aṭṭhahi.
Katinaṃ chejjaṃ hoti, katinaṃ thullaccayaṃ;
Katinañceva anāpatti, sabbesaṃ ekavatthukā.
Ekassa chejjaṃ hoti, catunnaṃ thullaccayaṃ;
Catunnañceva anāpatti, sabbesaṃ ekavatthukā.
Kati āghātavatthūni, katihi saṅgho bhijjati;
Katettha paṭhamāpattikā, ñattiyā karaṇā kati.
Nava āghātavatthūni, navahi saṅgho bhijjati;
Navettha paṭhamāpattikā, ñattiyā karaṇā nava.
- Avandanīyapuggalādi
有多少波逸提罪,全都是不同事項; 前後不分先後,同時犯下。 五種波逸提罪,全都是不同事項; 前後不分先後,同時犯下。 有多少波逸提罪,全都是不同事項; 前後不分先後,同時犯下。 沒有波逸提罪,全都是不同事項; 前後不分先後,同時犯下。 有多少波逸提罪,全都是不同事項; 用多少語言懺悔,被太陽族的佛所說。 五種波逸提罪,全都是不同事項; 用一語懺悔,被太陽族的佛所說。 有多少波逸提罪,全都是不同事項; 用多少語言懺悔,被太陽族的佛所說。 九種波逸提罪,全都是不同事項; 用一語懺悔,被太陽族的佛所說。 有多少波逸提罪,全都是不同事項; 宣說什麼后懺悔,被太陽族的佛所說。 五種波逸提罪,全都是不同事項; 宣說事項后懺悔,被太陽族的佛所說。 有多少波逸提罪,全都是不同事項; 宣說什麼后懺悔,被太陽族的佛所說。 九種波逸提罪,全都是不同事項; 宣說事項后懺悔,被太陽族的佛所說。 乃至三次有多少罪,有多少因交易而生的罪; 咀嚼時有多少罪,有多少因食用而生的罪。 乃至三次有三種罪,六種因交易而生的罪; 咀嚼時有三種罪,五種因食用而生的罪。 所有乃至三次的罪,會進入多少種情況; 有幾種罪,以及幾種諍事。 所有乃至三次的罪,會進入五種情況; 五種罪,以及五種諍事。 對幾種有裁決,對幾種有平息; 對幾種無罪,以幾種情況為莊嚴。 對五種有裁決,對五種有平息; 對五種無罪,以三種情況為莊嚴。 夜間有多少身業罪,白天有多少身業罪; 沉思時有多少罪,有多少因托缽而生的罪。 夜間有兩種身業罪,白天有兩種身業罪; 沉思時有一種罪,一種因托缽而生的罪。 見到多少利益,為他人的信仰而懺悔; 說有多少被舉罪者,有多少正行。 見到八種利益,為他人的信仰而懺悔; 說有三種被舉罪者,四十三種正行。 妄語有多少種情況,說有多少種極限; 有多少悔過,對幾種有懺悔。 妄語有五種情況,說有十四種極限; 十二種悔過,對四種有懺悔。 妄語有幾支,布薩有幾支; 使者有幾支,外道行有幾支。 妄語有八支,布薩有八支; 使者有八支,外道行有八支。 幾語授具足戒,對幾種應起立; 對幾種應給座位,教誡比丘尼者有幾種。 八語授具足戒,對八種應起立; 對八種應給座位,教誡比丘尼者有八種。 對幾種有斷,對幾種有偷蘭遮; 對幾種無罪,全都是一事。 對一種有斷,對四種有偷蘭遮; 對四種無罪,全都是一事。 有多少嫌恨事,以多少種僧團分裂; 其中有多少初犯罪,白羯磨有多少。 有九種嫌恨事,以九種僧團分裂; 其中有九種初犯罪,白羯磨有九種。 不應禮拜的人等
477.
Kati puggalā nābhivādetabbā, añjalisāmicena ca;
Katinaṃ dukkaṭaṃ hoti, kati cīvaradhāraṇā.
Dasa puggalā nābhivādetabbā, añjalisāmicena ca;
Dasannaṃ dukkaṭaṃ hoti, dasa cīvaradhāraṇā.
Katinaṃ vassaṃvuṭṭhānaṃ, dātabbaṃ idha cīvaraṃ;
Katinaṃ bhante dātabbaṃ, katinañceva na dātabbaṃ.
Pañcannaṃ vassaṃvuṭṭhānaṃ, dātabbaṃ idha cīvaraṃ;
Sattannaṃ sante dātabbaṃ, soḷasannaṃ na dātabbaṃ.
Katisataṃ rattisataṃ, āpattiyo chādayitvāna;
Kati rattiyo vasitvāna, mucceyya pārivāsiko.
Dasasataṃ rattisataṃ, āpattiyo chādayitvāna;
Dasa rattiyo vasitvāna, mucceyya pārivāsiko.
Kati kammadosā vuttā, buddhenādiccabandhunā;
Campāyaṃ vinayavatthusmiṃ, sabbeva adhammikā [sabbe adhammikā (sī. syā.)] kati.
Dvādasa kammadosā vuttā, buddhenādiccabandhunā;
Campāyaṃ vinayavatthusmiṃ, sabbeva adhammikā [sabbevādhammikā (sī.), sabbe adhammikā (syā.)] katā.
Kati kammasampattiyo vuttā, buddhenādiccabandhunā;
Campāyaṃ vinayavatthusmiṃ, sabbeva dhammikā kati.
Catasso kammasampattiyo vuttā, buddhenādiccabandhunā;
Campāyaṃ vinayavatthusmiṃ, sabbeva dhammikā katā.
Kati kammāni vuttāni, buddhenādiccabandhunā;
Campāyaṃ vinayavatthusmiṃ, dhammikā adhammikā kati.
Cha kammāni vuttāni, buddhenādiccabandhunā;
Campāyaṃ vinayavatthusmiṃ, ekettha dhammikā katā;
Pañca adhammikā vuttā, buddhenādiccabandhunā.
Kati kammāni vuttāni, buddhenādiccabandhunā;
Campāyaṃ vinayavatthusmiṃ, dhammikā adhammikā kati.
Cattāri kammāni vuttāni, buddhenādiccabandhunā;
Campāyaṃ vinayavatthusmiṃ, ekettha dhammikā katā;
Tayo adhammikā vuttā, buddhenādiccabandhunā.
Yaṃ desitaṃnantajinena tādinā;
Āpattikkhandhāni vivekadassinā;
Katettha sammanti vinā samathehi;
Pucchāmi taṃ brūhi vibhaṅgakovida.
Yaṃ desitaṃnantajinena tādinā;
Āpattikkhandhāni vivekadassinā;
Ekettha sammati vinā samathehi;
Etaṃ te akkhāmi vibhaṅgakovida.
Kati āpāyikā vuttā, buddhenādiccabandhunā;
Vinayaṃ paṭijānantassa, vinayāni [visayāni (sī. syā. evamuparipi)] suṇoma te.
Chaūnadiyaḍḍhasatā vuttā, buddhenādiccabandhunā;
Āpāyikā nerayikā, kappaṭṭhā saṅghabhedakā;
Vinayaṃ paṭijānantassa, vinayāni suṇohi me.
Kati nāpāyikā vuttā, buddhenādiccabandhunā;
Vinayaṃ paṭijānantassa, vinayāni suṇoma te.
Aṭṭhārasa nāpāyikā vuttā, buddhenādiccabandhunā;
Vinayaṃ paṭijānantassa, vinayāni suṇohi me.
Kati aṭṭhakā vuttā, buddhenādiccabandhunā;
Vinayaṃ paṭijānantassa, vinayāni suṇoma te.
Aṭṭhārasa aṭṭhakā vuttā, buddhenādiccabandhunā;
Vinayaṃ paṭijānantassa, vinayāni suṇohi me.
- Soḷasakammādi
有多少人不應禮拜,以及合掌問候; 對幾種構成突吉羅,有幾種持衣。 十種人不應禮拜,以及合掌問候; 對十種構成突吉羅,十種持衣。 對幾種安居者,應在此給予衣; 對幾種應給予尊者,對幾種不應給予。 對五種安居者,應在此給予衣; 對七種在場時應給予,對十六種不應給予。 隱藏多少百夜的罪, 別住者住多少夜后,可以解脫。 隱藏一百一十夜的罪, 別住者住十夜后,可以解脫。 太陽族的佛說有多少羯磨過失; 在瞻波(現在印度比哈爾邦)的律事中,全都不如法的有多少。 太陽族的佛說有十二種羯磨過失; 在瞻波的律事中,全都不如法。 太陽族的佛說有多少羯磨成就; 在瞻波的律事中,全都如法的有多少。 太陽族的佛說有四種羯磨成就; 在瞻波的律事中,全都如法。 太陽族的佛說有多少羯磨; 在瞻波的律事中,如法和不如法的有多少。 太陽族的佛說有六種羯磨; 在瞻波的律事中,其中一種是如法; 太陽族的佛說五種不如法。 太陽族的佛說有多少羯磨; 在瞻波的律事中,如法和不如法的有多少。 太陽族的佛說有四種羯磨; 在瞻波的律事中,其中一種是如法; 太陽族的佛說三種不如法。 那位如來、見到離欲者所宣說的; 罪聚,不需調伏就能平息的有幾種; 我問你,請告訴我,精通分別的人。 那位如來、見到離欲者所宣說的; 罪聚,其中一種不需調伏就能平息; 我告訴你這點,精通分別的人。 太陽族的佛說有多少墮落者; 自稱通曉律的人,我們聽你說律。 太陽族的佛說有一百四十四墮落者; 是地獄眾生,破僧者住劫; 自稱通曉律的人,請聽我說律。 太陽族的佛說有多少非墮落者; 自稱通曉律的人,我們聽你說律。 太陽族的佛說有十八種非墮落者; 自稱通曉律的人,請聽我說律。 太陽族的佛說有多少八法; 自稱通曉律的人,我們聽你說律。 太陽族的佛說有十八種八法; 自稱通曉律的人,請聽我說律。 十六種羯磨等
478.
Kati kammāni vuttāni, buddhenādiccabandhunā;
Vinayaṃ paṭijānantassa, vinayāni suṇoma te.
Soḷasa kammāni vuttāni, buddhenādiccabandhunā;
Vinayaṃ paṭijānantassa, vinayāni suṇohi me.
Kati kammadosā vuttā, buddhenādiccabandhunā;
Vinayaṃ paṭijānantassa, vinayāni suṇoma te.
Dvādasa kammadosā vuttā, buddhenādiccabandhunā;
Vinayaṃ paṭijānantassa, vinayāni suṇohi me.
Kati kammasampattiyo vuttā, buddhenādiccabandhunā;
Vinayaṃ paṭijānantassa, vinayāni suṇoma te.
Catasso kammasampattiyo vuttā, buddhenādiccabandhunā;
Vinayaṃ paṭijānantassa, vinayāni suṇohi me.
Kati kammāni vuttāni, buddhenādiccabandhunā;
Vinayaṃ paṭijānantassa, vinayāni suṇoma te.
Cha kammāni vuttāni, buddhenādiccabandhunā;
Vinayaṃ paṭijānantassa, vinayāni suṇohi me.
Kati kammāni vuttāni, buddhenādiccabandhunā;
Vinayaṃ paṭijānantassa, vinayāni suṇoma te.
Cattāri kammāni vuttāni, buddhenādiccabandhunā;
Vinayaṃ paṭijānantassa, vinayāni suṇohi me.
Kati pārājikā vuttā, buddhenādiccabandhunā;
Vinayaṃ paṭijānantassa, vinayāni suṇoma te.
Aṭṭha pārājikā vuttā, buddhenādiccabandhunā;
Vinayaṃ paṭijānantassa, vinayāni suṇohi me.
Kati saṅghādisesā vuttā, buddhenādiccabandhunā;
Vinayaṃ paṭijānantassa, vinayāni suṇoma te.
Tevīsa saṅghādisesā vuttā, buddhenādiccabandhunā;
Vinayaṃ paṭijānantassa, vinayāni suṇohi me.
Kati aniyatā vuttā, buddhenādiccabandhunā;
Vinayaṃ paṭijānantassa, vinayāni suṇoma te.
Dve aniyatā vuttā, buddhenādiccabandhunā;
Vinayaṃ paṭijānantassa, vinayāni suṇohi me.
Kati nissaggiyā vuttā, buddhenādiccabandhunā;
Vinayaṃ paṭijānantassa, vinayāni suṇoma te.
Dvecattālīsa nissaggiyā vuttā, buddhenādiccabandhunā;
Vinayaṃ paṭijānantassa, vinayāni suṇohi me.
Kati pācittiyā vuttā, buddhenādiccabandhunā;
Vinayaṃ paṭijānantassa, vinayāni suṇoma te.
Aṭṭhāsītisataṃ pācittiyā vuttā, buddhenādiccabandhunā;
Vinayaṃ paṭijānantassa, vinayāni suṇohi me.
Kati pāṭidesanīyā vuttā, buddhenādiccabandhunā;
Vinayaṃ paṭijānantassa, vinayāni suṇoma te.
Dvādasa pāṭidesanīyā vuttā, buddhenādiccabandhunā;
Vinayaṃ paṭijānantassa, vinayāni suṇohi me.
Kati sekhiyā vuttā, buddhenādiccabandhunā;
Vinayaṃ paṭijānantassa, vinayāni suṇoma te.
Pañcasattati sekhiyā vuttā, buddhenādiccabandhunā;
Vinayaṃ paṭijānantassa, vinayāni suṇohi me.
Yāva supucchitaṃ tayā, yāva suvissajjitaṃ mayā;
Pucchāvissajjanāya vā, natthi kiñci asuttakanti.
注意此處是斷點重試開始位置，可能需要清理此位置之前的一次翻譯
以下是完整的直譯： 多少種業被說，由佛陀太陽親族； 自稱通曉戒律者，我們聽你說戒律。 十六種業被說，由佛陀太陽親族； 自稱通曉戒律者，請你聽我說戒律。 多少種業過失被說，由佛陀太陽親族； 自稱通曉戒律者，我們聽你說戒律。 十二種業過失被說，由佛陀太陽親族； 自稱通曉戒律者，請你聽我說戒律。 多少種業圓滿被說，由佛陀太陽親族； 自稱通曉戒律者，我們聽你說戒律。 四種業圓滿被說，由佛陀太陽親族； 自稱通曉戒律者，請你聽我說戒律。 多少種業被說，由佛陀太陽親族； 自稱通曉戒律者，我們聽你說戒律。 六種業被說，由佛陀太陽親族； 自稱通曉戒律者，請你聽我說戒律。 多少種業被說，由佛陀太陽親族； 自稱通曉戒律者，我們聽你說戒律。 四種業被說，由佛陀太陽親族； 自稱通曉戒律者，請你聽我說戒律。 多少波羅夷被說，由佛陀太陽親族； 自稱通曉戒律者，我們聽你說戒律。 八波羅夷被說，由佛陀太陽親族； 自稱通曉戒律者，請你聽我說戒律。 多少僧殘被說，由佛陀太陽親族； 自稱通曉戒律者，我們聽你說戒律。 二十三僧殘被說，由佛陀太陽親族； 自稱通曉戒律者，請你聽我說戒律。 多少不定被說，由佛陀太陽親族； 自稱通曉戒律者，我們聽你說戒律。 二不定被說，由佛陀太陽親族； 自稱通曉戒律者，請你聽我說戒律。 多少尼薩耆被說，由佛陀太陽親族； 自稱通曉戒律者，我們聽你說戒律。 四十二尼薩耆被說，由佛陀太陽親族； 自稱通曉戒律者，請你聽我說戒律。 多少波逸提被說，由佛陀太陽親族； 自稱通曉戒律者，我們聽你說戒律。 一百八十八波逸提被說，由佛陀太陽親族； 自稱通曉戒律者，請你聽我說戒律。 多少悔過被說，由佛陀太陽親族； 自稱通曉戒律者，我們聽你說戒律。 十二悔過被說，由佛陀太陽親族； 自稱通曉戒律者，請你聽我說戒律。 多少眾學被說，由佛陀太陽親族； 自稱通曉戒律者，我們聽你說戒律。 七十五眾學被說，由佛陀太陽親族； 自稱通曉戒律者，請你聽我說戒律。 你問得如此好，我答得如此好； 問答之中，無一不合經典。
Dutiyagāthāsaṅgaṇikaṃ niṭṭhitaṃ.
以下是完整的直譯： 第二偈頌集已結束。