B0102051411ekādasakanipāto（十一品）

Ekādasakanipāto
Mātuposakajātakaṃ (1)

1.

Tassa nāgassa vippavāsena, virūḷhā sallakī ca kuṭajā ca;

Kuruvindakaravīrā [karavarā (sī. syā.)] tisasāmā ca, nivāte pupphitā ca kaṇikārā.

2.

Kocideva suvaṇṇakāyurā, nāgarājaṃ bharanti piṇḍena;

Yattha rājā rājakumāro vā, kavacamabhihessati achambhito [asambhīto (sī. syā. pī.)].

3.

Gaṇhāhi nāga kabaḷaṃ, mā nāga kisako bhava;

Bahūni rājakiccāni, tāni [yāni (sī. pī.)] nāga karissasi.

4.

Sā nūnasā kapaṇikā, andhā apariṇāyikā;

Khāṇuṃ pādena ghaṭṭeti, giriṃ caṇḍoraṇaṃ pati.

5.

Kā nu te sā mahānāga, andhā apariṇāyikā;

Khāṇuṃ pādena ghaṭṭeti, giriṃ caṇḍoraṇaṃ pati.

6.

Mātā me sā mahārāja, andhā apariṇāyikā;

Khāṇuṃ pādena ghaṭṭeti, giriṃ caṇḍoraṇaṃ pati.

7.

Muñcathetaṃ mahānāgaṃ, yoyaṃ bharati mātaraṃ;

Sametu mātarā nāgo, saha sabbehi ñātibhi.

8.

Mutto ca bandhanā nāgo, muttamādāya kuñjaro [kāsirājena pesito (sī. syā.), mutto dāmāto kuñjaro (pī. sī. niyya)];

Muhuttaṃ assāsayitvā [vissamitvāna (sī.)], agamā yena pabbato.

9.

Tato so naḷiniṃ [nilinaṃ (syā.)] gantvā, sītaṃ kuñjarasevitaṃ;

Soṇḍāyūdakamāhatvā [māhitvā (syā. ka.)], mātaraṃ abhisiñcatha.

10.

Koya anariyo devo, akālenapi vassati [akālena pavassati (sī. syā.), akālena』tivassati (pī.)];

Gato me atrajo putto, yo mayhaṃ paricārako.

11.

Uṭṭhehi amma kiṃ sesi, āgato tyāhamatrajo;

Muttomhi kāsirājena, vedehena yasassinā.

12.

Ciraṃ jīvatu so rājā, kāsīnaṃ raṭṭhavaḍḍhano;

Yo me puttaṃ pamocesi, sadā vuddhāpacāyikanti.

Mātuposakajātakaṃ paṭhamaṃ.

Juṇhajātakaṃ (2)

13.

Suṇohi mayhaṃ vacanaṃ janinda, atthena juṇhamhi idhānupatto;

Na brāhmaṇe addhike tiṭṭhamāne, gantabba [gantabya (ka.)] māhu dvipadinda [dipadāna (sī. pī.), dvipadāna (syā.)] seṭṭha.

14.

Suṇomi tiṭṭhāmi vadehi brahme, yenāsi [yenāpi (syā. ka.)] atthena idhānupatto;

Kaṃ vā tvamatthaṃ mayi patthayāno, idhāgamā brahme tadiṅgha brūhi.

15.

Dadāhi me gāmavarāni pañca, dāsīsataṃ satta gavaṃsatāni;

Parosahassañca suvaṇṇanikkhe, bhariyā ca me sādisī dve dadāhi.

16.

Tapo nu te brāhmaṇa bhiṃsarūpo, mantā nu te brāhmaṇa cittarūpā;

Yakkhā nu [yakkhā va (sī. pī.)] te assavā santi keci, atthaṃ vā me abhijānāsi kattaṃ.

17.

Na me tapo atthi na cāpi mantā, yakkhāpi me assavā natthi keci;

Atthampi te nābhijānāmi kattaṃ, pubbe ca kho [pubbeva kho (syā. ka.)] saṅgatimattamāsi.

18.

Paṭhamaṃ idaṃ dassanaṃ jānato me, na tābhijānāmi ito puratthā;

Akkhāhi me pucchito etamatthaṃ, kadā kuhiṃ vā ahu saṅgamo no.

19.

Gandhārarājassa puramhi ramme, avasimhase takkasīlāyaṃ deva;

Tatthandhakāramhi timīsikāyaṃ [timissikāyaṃ (sī. aṭṭha.), timissakāyaṃ (syā.)], aṃsena aṃsaṃ samaghaṭṭayimha.

20.

Te tattha ṭhatvāna ubho janinda, sārāṇiyaṃ [sāraṇīyaṃ (ka.)] vītisārayimha [vītisārimha (sī. syā. pī.)] tattha;

Sāyeva no saṅgatimattamāsi, tato na pacchā na pure ahosi.

21.

Yadā kadāci manujesu brahme, samāgamo sappurisena hoti;

Na paṇḍitā saṅgatisanthavāni, pubbe kataṃ vāpi vināsayanti.

十一集
養母本生經（1） 1. 因那象離開此地，長大了的沙羅基樹和野茉莉；庫如溫達卡拉維拉、提薩沙馬，以及在無風處開放的卡尼卡拉花。 2. 有人以黃金裝飾者，以食物供養象王；在此王或王子，無所畏懼地穿上鎧甲。 3. 接受食物吧，大象，大象啊，不要消瘦；許多王的職責，那些你都要去做。 4. 她確實是個可憐人，瞎眼無人引導；她的腳碰到了樹樁，在險峻山崖邊。 5. 她是誰呢，大象啊，那瞎眼無人引導者；腳碰到了樹樁，在險峻山崖邊。 6. 那是我的母親，大王啊，瞎眼無人引導；腳碰到了樹樁，在險峻山崖邊。 7. 放走這大象吧，這位贍養母親者；讓大象與母親團聚，與所有親屬相會。 8. 大象從束縛中解脫，這象王獲得自由；稍作休息后，朝著山的方向而去。 9. 然後他去到蓮池，那清涼象所喜歡之處；用鼻子取水，為母親沐浴。 10. 是哪個無禮的天神，在非時下雨；我的兒子已離去，他是我的照料者。 11. 母親請起來，為何躺著，你的兒子我已回來；我已被迦尸國王釋放，那位威德之毗提訶王。 12. 愿那國王長壽，迦尸國土的繁榮者；他釋放了我的兒子，常敬奉年長者。養母本生經第一終
月光本生經（2） 13. 請聽我的話語，民之君主，我為事來到此月夜；當婆羅門旅人停留時，兩足尊主啊，他們說不該離去。 14. 我聽著站在這裡，婆羅門請說，你為何事來到此處；你對我有何期望，婆羅門請告訴我來意。 15. 請給我五個最好的村莊，一百名女僕，七百頭牛；超過一千金幣，還有兩位與我相稱的妻子。 16. 婆羅門啊，你有可怕的苦行之力，婆羅門啊，你有神奇的咒語，或是有夜叉聽命於你，還是你知道我曾做過什麼事？ 17. 我既無苦行之力也無咒語，也沒有夜叉聽命於我；我也不知道你曾做過什麼事，只是從前有過一面之緣。 18. 據我所知這是第一次見面，我不記得以前見過；請告訴我這是怎麼回事，我們何時何地相遇過？ 19. 在甘陀羅王的美麗城市，我們住在塔克西拉（今巴基斯坦塔克西拉），陛下；在那裡漆黑的夜晚，我們肩並肩擦身而過。 20. 我們兩人在那裡站著，民之君主，在那裡互相寒暄；那只是我們的一面之緣，此後此前都未相見。 21. 婆羅門啊，在人世間任何時候，若與善人相遇；智者不會因相識之情，而毀壞過去所作之事。

22.

Bālāva [bālā ca (sī. syā. pī.)] kho saṅgatisanthavāni, pubbe kataṃ vāpi vināsayanti;

Bahumpi bālesu kataṃ vinassati, tathā hi bālā akataññurūpā.

23.

Dhīrā ca kho saṅgatisanthavāni, pubbe kataṃ vāpi na nāsayanti;

Appampi dhīresu kataṃ na nassati, tathā hi dhīrā sukataññurūpā.

24.

Dadāmi te gāmavarāni pañca, dāsīsataṃ satta gavaṃsatāni;

Parosahassañca suvaṇṇanikkhe, bhariyā ca te sādisī dve dadāmi.

25.

Evaṃ sataṃ hoti samecca rāja, nakkhattarājāriva tārakānaṃ;

Āpūratī kāsipatī tathāhaṃ, tayāpi me saṅgamo ajja laddhoti.

Juṇhajātakaṃ dutiyaṃ.

Dhammadevaputtajātakaṃ (3)

26.

Yasokaro puññakarohamasmi, sadātthuto samaṇabrāhmaṇānaṃ;

Maggāraho devamanussapūjito, dhammo ahaṃ dehi adhamma maggaṃ.

27.

Adhammayānaṃ daḷhamāruhitvā, asantasanto balavāhamasmi;

Sa kissa hetumhi tavajja dajjaṃ, maggaṃ ahaṃ dhamma adinnapubbaṃ.

28.

Dhammo have pāturahosi pubbe, pacchā adhammo udapādi loke;

Jeṭṭho ca seṭṭho ca sanantano ca, uyyāhi jeṭṭhassa kaniṭṭha maggā.

29.

Na yācanāya napi pātirūpā, na arahatā [na arahati (sī. pī.), arahati (ka.)] tehaṃ dadeyyaṃ maggaṃ;

Yuddhañca no hotu ubhinnamajja, yuddhamhi yo jessati tassa maggo.

30.

Sabbā disā anuvisaṭohamasmi, mahabbalo amitayaso atulyo;

Guṇehi sabbehi upetarūpo, dhammo adhamma tvaṃ kathaṃ vijessasi.

31.

Lohena ve haññati jātarūpaṃ, na jātarūpena hananti lohaṃ;

Sace adhammo hañchati [haññati (sī. syā.), haññiti (katthaci)] dhammamajja, ayo suvaṇṇaṃ viya dassaneyyaṃ.

32.

Sace tuvaṃ yuddhabalo adhamma [yuddhabalo』si』dhamma (ka. sī.), yuddhabalo』sa』dhamma (pī.)], na tuyha vuḍḍhā [vaddhā (sī. pī.)] ca garū ca atthi;

Maggañca te dammi piyāppiyena, vācāduruttānipi te khamāmi.

33.

Idañca sutvā vacanaṃ adhammo, avaṃsiro patito uddhapādo;

『『Yuddhatthiko ce na labhāmi yuddhaṃ』』, ettāvatā hoti hato adhammo.

34.

Khantībalo yuddhabalaṃ vijetvā, hantvā adhammaṃ nihanitva [vihanitvā (ka.)] bhūmyā;

Pāyāsi vitto [citto (syā.)] abhiruyha sandanaṃ, maggeneva atibalo saccanikkamo.

35.

Mātā pitā samaṇabrāhmaṇā ca, asammānitā yassa sake agāre;

Idheva nikkhippa sarīradehaṃ, kāyassa bhedā nirayaṃ vajanti te [vajanti (sī. pī.)];

Yathā adhammo patito avaṃsiro.

36.

Mātā pitā samaṇabrāhmaṇā ca, susammānitā yassa sake agāre;

Idheva nikkhippa sarīradehaṃ, kāyassa bhedā sugatiṃ vajanti te;

Yathāpi dhammo abhiruyha sandananti.

Dhammadevaputtajātakaṃ [dhammajātakaṃ (sī. pī.)] tatiyaṃ.

Udayajātakaṃ (4)

37.

Ekā nisinnā suci saññatūrū, pāsādamāruyha aninditaṅgī;

Yācāmi taṃ kinnaranettacakkhu, imekarattiṃ ubhayo vasema.

38.

Okiṇṇantaraparikhaṃ, daḷhamaṭṭālakoṭṭhakaṃ;

Rakkhitaṃ khaggahatthehi, duppavesamidaṃ puraṃ.

39.

Daharassa yuvino cāpi, āgamo ca na vijjati;

Atha kena nu vaṇṇena, saṅgamaṃ icchase mayā.

40.

Yakkhohamasmi kalyāṇi, āgatosmi tavantike [tavantikaṃ (sī. pī.)];

Tvaṃ maṃ nandaya [nandassu (syā. ka.)] bhaddante, puṇṇakaṃsaṃ dadāmi te.

22. 愚者因相識之情，會毀壞過去所作之事；對愚者所作再多也會毀壞，因為愚者本性就不知感恩。 23. 智者因相識之情，不會毀壞過去所作之事；對智者所作雖少也不會毀壞，因為智者本性知恩圖報。 24. 我給你五個最好的村莊，一百名女僕，七百頭牛；超過一千金幣，我給你兩位與你相稱的妻子。 25. 賢者相會就是如此，國王啊，如同星中之月；迦尸之主富足，我今日也得與你相會。月光本生經第二終 457. 法天子本生經（3） 26. 我是榮譽與福德之作者，常受沙門婆羅門讚揚；應得道路、受天人供養，我是法，給我道路，非法者。 27. 我乘坐非法之車，無所畏懼且力大；為何原因我今日要給你，我從未給予的道路，法啊。 28. 法確實最先出現，後來非法在世間升起；長者最尊最古老，年幼者讓開長者的道路。 29. 不因乞求也不因適當，我不會給你道路；今日就讓我們兩個決鬥，誰贏了誰就得到道路。 30. 我已遍佈所有方向，大力無量榮譽無比；具足一切功德，非法啊你怎能戰勝？ 31. 鐵能打碎黃金，而黃金不能打碎鐵；如果今日非法能打倒法，就像鐵成了黃金般稀奇。 32. 如果你是戰鬥之力，非法啊，你沒有長者和尊重者；我給你道路不論喜不喜歡，也原諒你惡言相向。 33. 非法聽到這番話，頭向下腳朝天摔倒； "想要戰鬥卻得不到戰鬥"，如此非法就被打敗。 34. 忍耐之力戰勝戰鬥之力，打倒非法摔在地上；歡喜地登上戰車離去，那極大力量真實精進者從道路而去。 35. 在自己家中，對母親父親和沙門婆羅門，不恭敬者，捨棄此身軀，身壞之後墮入地獄；如同非法頭向下摔倒。 36. 在自己家中，對母親父親和沙門婆羅門，善加恭敬者，捨棄此身軀，身壞之後往生善趣；如同法登上戰車。法天子本生經第三終 458. 優陀耶本生經（4） 37. 獨自靜坐端正雙腿，登上宮殿無瑕之身；我請求你乾闥婆眼睛般美麗者，今夜讓我們兩人一起度過。 38. 環繞著內壕溝，堅固的塔樓城門；持劍者守護著，此城難以進入。 39. 無論年少或年輕，也找不到進來的路；那麼你用什麼方法，想要與我相會？ 40. 美麗的女子啊，我是夜叉，來到你身邊；賢婦請讓我歡喜，我給你滿滿一罐金幣。

41.

Devaṃ va yakkhaṃ atha vā manussaṃ, na patthaye udayamaticca aññaṃ;

Gaccheva tvaṃ yakkha mahānubhāva, mā cassu gantvā punarāvajittha.

42.

Yā sā rati uttamā kāmabhoginaṃ, yaṃ hetu sattā visamaṃ caranti;

Mā taṃ ratiṃ jīyi tuvaṃ sucimhi te, dadāmi te rūpiyaṃ kaṃsapūraṃ.

43.

Nāriṃ naro nijjhapayaṃ dhanena, ukkaṃsatī yattha karoti chandaṃ;

Vipaccanīko tava devadhammo, paccakkhato thokatarena esi.

44.

Āyu ca vaṇṇo ca [āyuṃ ca vaṇṇaṃ ca (ka. sī. pī.)] manussaloke, nihīyati manujānaṃ suggatte;

Teneva vaṇṇena dhanampi tuyhaṃ, nihīyati jiṇṇatarāsi ajja.

45.

Evaṃ me pekkhamānassa, rājaputti yasassini;

Hāyateva tava [hāyate vata te (sī. syā. ka.), hāyateva tato (pī.)] vaṇṇo, ahorattānamaccaye.

46.

Imināva tvaṃ vayasā, rājaputti sumedhase;

Brahmacariyaṃ careyyāsi, bhiyyo vaṇṇavatī siyā.

47.

Devā na jīranti yathā manussā, gattesu tesaṃ valiyo na honti;

Pucchāmi taṃ yakkha mahānubhāva, kathaṃ nu devāna [kathaṃ na devānaṃ (pī.)] sarīradeho.

48.

Devā na jīranti yathā manussā, gattesu tesaṃ valiyo na honti;

Suve suve bhiyyatarova [bhiyyataro ca (ka.)] tesaṃ, dibbo ca vaṇṇo vipulā ca bhogā.

49.

Kiṃsūdha bhītā janatā anekā, maggo ca nekāyatanaṃ pavutto;

Pucchāmi taṃ yakkha mahānubhāva, katthaṭṭhito paralokaṃ na bhāye.

50.

Vācaṃ manañca paṇidhāya sammā, kāyena pāpāni akubbamāno;

Bahunnapānaṃ gharamāvasanto, saddho mudū saṃvibhāgī vadaññū;

Saṅgāhako sakhilo saṇhavāco, etthaṭṭhito paralokaṃ na bhāye.

51.

Anusāsasi maṃ yakkha, yathā mātā yathā pitā;

Uḷāravaṇṇaṃ pucchāmi, ko nu tvamasi subrahā.

52.

Udayohamasmi kalyāṇi, saṅkarattā idhāgato [saṅgaratthā idhāgato (sī. pī.), saṅgaratthāyidhāgato (syā.)];

Āmanta kho taṃ gacchāmi, muttosmi tava saṅkarā [saṅgarā (sī. syā. pī.)].

53.

Sace kho tvaṃ udayosi, saṅkarattā idhāgato;

Anusāsa maṃ rājaputta, yathāssa puna saṅgamo.

54.

Atipatati [adhipatatī (sī. pī.)] vayo khaṇo tatheva, ṭhānaṃ natthi dhuvaṃ cavanti sattā;

Parijiyyati addhuvaṃ sarīraṃ, udaye mā pamāda [mā pamādaṃ (sī.)] carassu dhammaṃ.

55.

Kasiṇā pathavī dhanassa pūrā, ekasseva siyā anaññadheyyā;

Tañcāpi jahati [jahāti (sī. syā. pī.), jahātī (?)] avītarāgo, udaye mā pamāda carassu dhammaṃ.

56.

Mātā ca pitā ca bhātaro ca, bhariyā yāpi dhanena hoti kītā [bhariyāpi dhanena honti atittā (ka.)];

Te cāpi jahanti aññamaññaṃ, udaye mā pamāda carassu dhammaṃ.

57.

Kāyo parabhojananti ñatvā [kāyo ca parabhojanaṃ viditvā (ka.)], saṃsāre sugatiñca duggatiñca [sugatī ca duggatī ca (sī. syā. pī.), suggatiṃ duggatiñca (ka.)];

Ittaravāsoti jāniyāna, udaye mā pamāda carassu dhammaṃ.

58.

Sādhu bhāsatiyaṃ [bhāsatayaṃ (sī. pī.)] yakkho, appaṃ maccāna jīvitaṃ;

Kasirañca parittañca, tañca dukkhena saṃyutaṃ;

Sāhaṃ ekā pabbajissāmi, hitvā kāsiṃ surundhananti.

Udayajātakaṃ catutthaṃ.

Pānīyajātakaṃ (5)

59.

Mitto mittassa pānīyaṃ, adinnaṃ paribhuñjisaṃ;

Tena pacchā vijigucchiṃ, taṃ pāpaṃ pakataṃ mayā;

Mā puna akaraṃ pāpaṃ, tasmā pabbajito ahaṃ.

41. 無論天神、夜叉還是人類，除了優陀耶我不會渴求其他；大威力的夜叉啊請你離去，離開后不要再回來。 42. 那是欲樂者的最高快樂，為此眾生行不正道；不要從你那裡奪取清凈的快樂，我給你滿滿一罐銀幣。 43. 男人用財富誘惑女人，在他想要的地方提高價碼；你的天性與我相違，明顯地用較少的來換取。 44. 在人世間壽命和美貌，對美好的人類會減損；因同樣的美貌你的財富，今日也減損而衰老。 45. 當我這樣觀察時，榮耀的王女啊；你的美貌正在衰退，隨著日夜的流逝。 46. 就在這個年齡，有智慧的王女啊；你應當修習梵行，會變得更加美麗。 47. 天神不像人類會衰老，他們身上沒有皺紋；我問你大威力的夜叉，天神的身體為何如此？ 48. 天神不像人類會衰老，他們身上沒有皺紋；他們日復一日更加殊勝，天界的美貌和享受豐富。 49. 這裡為何眾多人恐懼，說有許多道路和處所；我問你大威力的夜叉，立於何處不怕來世？ 50. 正確地約束語言和意念，身體不作諸惡；住在有充足飲食的家中，有信仰柔和樂於分享慷慨；善於攝受說話溫和柔軟，立於此處不怕來世。 51. 你教導我如同，母親和父親一般；我問你美好的形象者，你究竟是誰如此高貴？ 52. 美麗的女子啊我是優陀耶，爲了約定而來到此處；我向你告別要走了，已脫離與你的約定。 53. 如果你是優陀耶，爲了約定而來到此處；請教導我王子啊，如何能再相會。 54. 年齡和時光飛逝如是，沒有永恒之處眾生離去；身體無常且衰老，優陀耶啊勿放逸修習法。 55. 即使整個大地充滿財富，獨自擁有不與他共；未離貪慾者也會捨棄，優陀耶啊勿放逸修習法。 56. 母親和父親和兄弟，以及用財富買來的妻子；他們也會彼此舍離，優陀耶啊勿放逸修習法。 57. 知道身體是他人食物，在輪迴中有善趣和惡趣；了知這是短暫的住所，優陀耶啊勿放逸修習法。 58. 這夜叉說得很好，人們的生命短暫；艱難且有限，又與苦相應；我要獨自出家，捨棄迦尸城。優陀耶本生經第四終 459. 飲水本生經（5） 59. 朋友的飲用水，我未經允許便飲用；之後我為此感到厭惡，那是我所作的惡業；爲了不再造作惡業，因此我出家。

60.

Paradārañca disvāna, chando me udapajjatha [upapajjatha (syā. ka.)];

Tena pacchā vijigucchiṃ, taṃ pāpaṃ pakataṃ mayā;

Mā puna akaraṃ pāpaṃ, tasmā pabbajito ahaṃ.

61.

Pitaraṃ me mahārāja, corā agaṇhu [agaṇhuṃ (sī. pī.), agaṇhi (ka.)] kānane;

Tesāhaṃ pucchito jānaṃ, aññathā naṃ viyākariṃ.

62.

Tena pacchā vijigucchiṃ, taṃ pāpaṃ pakataṃ mayā;

Mā puna akaraṃ pāpaṃ, tasmā pabbajito ahaṃ.

63.

Pāṇātipātamakaruṃ, somayāge upaṭṭhite;

Tesāhaṃ samanuññāsiṃ, tena pacchā vijigucchiṃ.

64.

Taṃ pāpaṃ pakataṃ mayā, mā puna akaraṃ pāpaṃ;

Tasmā pabbajito ahaṃ.

65.

Surāmerayamādhukā [madhukā (sī. syā. pī.)], ye janā paṭhamāsu no;

Bahūnaṃ te anatthāya, majjapānamakappayuṃ.

66.

Tesāhaṃ samanuññāsiṃ, tena pacchā vijigucchiṃ;

Taṃ pāpaṃ pakataṃ mayā, mā puna akaraṃ pāpaṃ;

Tasmā pabbajito ahaṃ.

67.

Dhiratthu subahū kāme, duggandhe bahukaṇṭake;

Ye ahaṃ paṭisevanto, nālabhiṃ tādisaṃ sukhaṃ.

68.

Mahassādā sukhā kāmā, natthi kāmā paraṃ [kāmaparaṃ (sī. pī.)] sukhaṃ;

Ye kāme paṭisevanti, saggaṃ te upapajjare.

69.

Appassādā dukhā kāmā, natthi kāmā paraṃ dukhaṃ;

Ye kāme paṭisevanti, nirayaṃ te upapajjare.

70.

Asī yathā sunisito, nettiṃsova supāyiko [supāsito (ka. sī. niyya), supāyito (ka. aṭṭha.)];

Sattīva urasi khittā, kāmā dukkhatarā tato.

71.

Aṅgārānaṃva jalitaṃ, kāsuṃ sādhikaporisaṃ;

Phālaṃva divasaṃtattaṃ, kāmā dukkhatarā tato.

72.

Visaṃ yathā halāhalaṃ, telaṃ pakkuthitaṃ [ukkaṭṭhitaṃ (sī. pī.), pakkuṭṭhitaṃ (syā.)] yathā;

Tambaloha [tampalohaṃ (syā.)] vilīnaṃva, kāmā dukkhatarā tatoti.

Pānīyajātakaṃ pañcamaṃ.

Yudhañcayajātakaṃ (6)

73.

Mittāmaccaparibyūḷhaṃ [paribbūḷhaṃ (sī. pī.)], ahaṃ vande rathesabhaṃ;

Pabbajissāmahaṃ rāja [pabbajissaṃ mahārāja (sī. pī.)], taṃ devo anumaññatu.

74.

Sace te ūnaṃ kāmehi, ahaṃ paripūrayāmi [ahaṃva pūrayāmi (ka.)] te;

Yo taṃ hiṃsati vāremi, mā pabbaja [pabbaji (pī.)] yudhañcaya [yudhañjaya (sī. syā.), yuvañjaya (pī.)].

75.

Na matthi ūnaṃ kāmehi, hiṃsitā me na vijjati;

Dīpañca kātumicchāmi, yaṃ jarā nābhikīrati.

76.

Putto vā pitaraṃ yāce, pitā vā puttamorasaṃ;

Negamo taṃ yāce [negamo yācate (sī. syā. pī.)] tāta, mā pabbaja yudhañcaya.

77.

Mā maṃ deva nivārehi, pabbajantaṃ rathesabha;

Māhaṃ kāmehi sammatto, jarāya vasamanvagū.

78.

Ahaṃ taṃ tāta yācāmi, ahaṃ putta nivāraye;

Ciraṃ taṃ daṭṭhumicchāmi, mā pabbaja yudhañcaya.

79.

Ussāvova tiṇaggamhi, sūriyuggamanaṃ pati;

Evamāyu manussānaṃ, mā maṃ amma nivāraya.

80.

Taramāno imaṃ yānaṃ, āropetu [taramānā imaṃ yānaṃ, āropentu (sī. pī.)] rathesabha;

Mā me mātā tarantassa, antarāyakarā ahu.

81.

Abhidhāvatha bhaddante, suññaṃ hessati rammakaṃ;

Yudhañcayo anuññāto, sabbadattena rājinā.

82.

Yohu seṭṭho sahassassa [manussānaṃ (syā.), sahassānaṃ (ka.)], yuvā kañcanasannibho;

Soyaṃ kumāro pabbajito, kāsāyavasano balī.

83.

Ubho kumārā pabbajitā, yudhañcayo yudhiṭṭhilo;

Pahāya mātāpitaro, saṅgaṃ chetvāna maccunoti.

Yudhañcayajātakaṃ chaṭṭhaṃ.

Dasarathajātakaṃ (7)

60. 看到別人的妻子，貪慾在我心中生起；之後我為此感到厭惡，那是我所作的惡業；爲了不再造作惡業，因此我出家。 61. 大王啊在森林中，盜賊抓住了我父親；我雖知道但被問及時，對他們說了相反的話。 62. 之後我為此感到厭惡，那是我所作的惡業；爲了不再造作惡業，因此我出家。 63. 在索摩祭祀準備時，他們殺生；我贊同了他們的行為，之後為此感到厭惡。 64. 那是我所作的惡業，爲了不再造作惡業；因此我出家。 65. 飲用酒類蜜酒的人們，最初是我們的；他們為許多人帶來不利，製造醉人的飲品。 66. 我贊同了他們的行為，之後為此感到厭惡；那是我所作的惡業，爲了不再造作惡業；因此我出家。 67. 詛咒那眾多的慾望，惡臭且多刺；我追求它們時，未得到這樣的快樂。 68. 欲樂有大快樂，沒有比欲樂更大的樂；那些追求欲樂的人，往生到天界。 69. 欲樂少樂多苦，沒有比欲樂更大的苦；那些追求欲樂的人，墮入地獄。 70. 如同鋒利的劍，像磨利的長刀；如同胸中投入標槍，慾望比這更苦。 71. 如同燃燒的炭火，比人更深的深坑；如同白天熾熱的鏵頭，慾望比這更苦。 72. 如同劇毒的哈拉哈拉，如同沸騰的油；如同熔化的紅銅，慾望比這更苦。飲水本生經第五終 460. 戰勝本生經（6） 73. 我向眾多朋友大臣環繞的，車戰之王致敬；我要出家大王，愿陛下準許。 74. 如果你欲樂不足，我來為你補充；誰傷害你我阻止，戰勝啊不要出家。 75. 我不缺欲樂，也沒有傷害我的人；我想要作一盞明燈，不被老年摧毀。 76. 或是兒子請求父親，或是父親請求親生子；市民請求你孩子，戰勝啊不要出家。 77. 陛下請勿阻止我，車戰之王我要出家；不要讓我沉醉於欲樂，落入老年的控制。 78. 孩子我請求你，我的兒子我要阻止；我想要長久見到你，戰勝啊不要出家。 79. 如同草尖上的露水，面對日出時；人的壽命也是如此，母親啊請勿阻止我。 80. 車戰之王趕快，讓我登上這車；讓我母親不要成為，我匆忙時的障礙。 81. 快跑吧賢者們，藍馬卡將成空城；戰勝得到允許，薩巴達塔王準許。 82. 他是千人之首，年輕如黃金般閃耀；這位王子已出家，穿著袈裟有力量。 83. 兩位王子都已出家，戰勝和由地斯提羅；捨棄父母親，切斷死亡的束縛。戰勝本生經第六終 461. 陀舍羅他本生經（7）

84.

Etha lakkhaṇa sītā ca, ubho otarathodakaṃ;

Evāyaṃ bharato āha, 『『rājā dasaratho mato』』.

85.

Kena rāmappabhāvena, socitabbaṃ na socasi;

Pitaraṃ kālakataṃ [kālaṅkataṃ (ka.)] sutvā, na taṃ pasahate dukhaṃ.

86.

Yaṃ na sakkā nipāletuṃ, posena lapataṃ bahuṃ;

Sa kissa viññū medhāvī, attānamupatāpaye.

87.

Daharā ca hi vuddhā ca [ye vuddhā (sī. aṭṭha.), ye vuḍḍhā (syā.)], ye bālā ye ca paṇḍitā;

Aḍḍhā ceva daliddā ca, sabbe maccuparāyaṇā.

88.

Phalānamiva pakkānaṃ, niccaṃ patanato bhayaṃ;

Evaṃ jātāna maccānaṃ, nicca maraṇato bhayaṃ.

89.

Sāyameke na dissanti, pāto diṭṭhā bahujjanā;

Pāto eke na dissanti, sāyaṃ diṭṭhā bahujjanā.

90.

Paridevayamāno ce, kiñcidatthaṃ udabbahe;

Sammūḷho hiṃsamattānaṃ, kayirā taṃ vicakkhaṇo.

91.

Kiso vivaṇṇo bhavati, hiṃsamattānamattano [mattanā (sī. aṭṭha. su. ni. 590)];

Na tena petā pālenti, niratthā paridevanā.

92.

Yathā saraṇamādittaṃ, vārinā parinibbaye [vārināvanibbāpaye (syā. ka.)];

Evampi dhīro sutavā, medhāvī paṇḍito naro;

Khippamuppatitaṃ sokaṃ, vāto tūlaṃva dhaṃsaye.

93.

Macco ekova [ekova macco (sī. syā. pī.)] acceti, ekova jāyate kule;

Saṃyogaparamātveva, sambhogā sabbapāṇinaṃ.

94.

Tasmā hi dhīrassa bahussutassa, sampassato lokamimaṃ parañca;

Aññāya dhammaṃ hadayaṃ manañca, sokā mahantāpi na tāpayanti.

95.

Sohaṃ dassañca bhokkhañca, bharissāmi ca [sohaṃ yasañca bhogañca, bhariyāpi ca (syā. ka.)] ñātake;

Sesañca pālayissāmi, kiccametaṃ [kiccamevaṃ (pī.)] vijānato.

96.

Dasa vassasahassāni, saṭṭhi vassasatāni ca;

Kambugīvo mahābāhu, rāmo rajjamakārayīti.

Dasarathajātakaṃ sattamaṃ.

Saṃvarajātakaṃ (8)

97.

Jānanto no mahārāja, tava sīlaṃ janādhipo;

Ime kumāre pūjento, na taṃ kenaci maññatha.

98.

Tiṭṭhante no mahārāje, adu [ādu (sī. pī.), ādū (syā.)] deve divaṅgate;

Ñātī taṃ samanuññiṃsu, sampassaṃ atthamattano.

99.

Kena saṃvaravattena, sañjāte abhitiṭṭhasi;

Kena taṃ nātivattanti, ñātisaṅghā samāgatā.

100.

Na rājaputta usūyāmi [rājaputta nussuyyāmi (ka.)], samaṇānaṃ mahesinaṃ;

Sakkaccaṃ te namassāmi, pāde vandāmi tādinaṃ.

101.

Te maṃ dhammaguṇe yuttaṃ, sussūsamanusūyakaṃ;

Samaṇā manusāsanti [samanusāsanti (sī. syā. pī.)], isī dhammaguṇe ratā.

102.

Tesāhaṃ vacanaṃ sutvā, samaṇānaṃ mahesinaṃ;

Na kiñci atimaññāmi, dhamme me nirato mano.

103.

Hatthārohā anīkaṭṭhā, rathikā pattikārakā;

Tesaṃ [tesu (pī.)] nappaṭibandhāmi, niviṭṭhaṃ [nibaddhaṃ (sī. pī.)] bhattavetanaṃ.

104.

Mahāmattā ca me atthi, mantino paricārakā;

Bārāṇasiṃ voharanti, bahumaṃsasurodakaṃ.

105.

Athopi vāṇijā phītā, nānāraṭṭhehi āgatā;

Tesu me vihitā rakkhā, evaṃ jānāhuposatha.

106.

Dhammena kira ñātīnaṃ, rajjaṃ kārehi saṃvara;

Medhāvī paṇḍito cāsi [cāpi (sī. pī.)], athopi ñātinaṃ hito.

107.

Taṃ taṃ ñātiparibyūḷhaṃ, nānāratanamocitaṃ;

Amittā nappasahanti, indaṃva asurādhipoti.

Saṃvarajātakaṃ aṭṭhamaṃ.

Suppārakajātakaṃ (9)

108.

Ummujjanti nimujjanti, manussā khuranāsikā;

Suppārakaṃ taṃ pucchāma, samuddo katamo ayaṃ.

84. 來吧！拉克哈納和悉達，你們兩個都下水吧；婆羅多這樣說："陀舍羅他王已死。" 85. 以羅摩的什麼力量，應當悲傷而不悲傷；聽聞父親去世，痛苦不能壓倒你。 86. 那不能保護的，儘管人們多說；為什麼有智慧的智者，要讓自己受苦。 87. 無論年輕或年長，無論愚者或智者；無論富有或貧窮，一切都歸向死亡。 88. 如同成熟的果實，常有墜落的危險；如是已生的眾生，常有死亡的恐懼。 89. 晚上看不見的，早上見到許多人；早上看不見的，晚上見到許多人。 90. 若以悲嘆能，獲得某些利益；明智者也會，迷惑傷害自己。 91. 傷害自己的人，變得消瘦失色；死者不因此得養，悲嘆毫無意義。 92. 如同燃燒的房屋，用水來熄滅；如是智者多聞，聰明有智慧人；迅速生起的憂愁，如風吹散棉絮。 93. 人獨自離去，獨自生於家族；一切眾生的結合，終歸於分離。 94. 因此智者多聞者，觀察此世界和他世；了知法心與意念，大憂愁不能燒惱。 95. 我將見也將享用，也將扶養親屬；其餘我將護持，這是知者的職責。 96. 一萬年又，六千年；頸如螺貝大臂的，羅摩治理王國。陀舍羅他本生經第七終 462. 僧婆羅本生經（8） 97. 人民的統治者知道，大王你的品德；尊敬這些王子們，不輕視你。 98. 在我們大王在世時，或已昇天后；親屬們都贊同你，看到自己的利益。 99. 以什麼僧婆羅行為，你立足於生處；為何聚集的親族，不會超越你。 100. 王子不嫉妒，沙門大仙；恭敬禮拜他們，頂禮如是者的足。 101. 他們見我具德行，樂於聽聞不嫉妒；沙門教導我，仙人樂於法德。 102. 我聽聞他們的話，那些沙門大仙；不輕視任何人，我的心樂於法。 103. 象兵軍隊成員，車兵步兵戰士；我不阻礙他們，既定的食物薪資。 104. 我有大臣們，謀士和侍從；他們治理波羅奈城（今印度瓦拉納西），有豐富的肉和美酒。 105. 還有繁榮的商人，從各國而來；我為他們安排保護，戒者請如是知。 106. 據說以法對親族，治理國家僧婆羅；你是聰明的智者，也是親族的利益。 107. 親族環繞著你，飾以各種珠寶；敵人不能勝過你，如阿修羅不勝因陀羅。僧婆羅本生經第八終 463. 須波羅迦本生經（9） 108. 有鼻子如刀的人，浮出又沉入；我們問你須波羅迦，這是哪一片海？

109.

Kurukacchā [bharukacchā (sī. syā. pī. aṭṭha.)] payātānaṃ, vāṇijānaṃ dhanesinaṃ;

Nāvāya vippanaṭṭhāya, khuramālīti vuccati.

110.

Yathā aggīva suriyova [aggi suriyo ca (syā.), aggīva sūriyo (ka.)], samuddo paṭidissati;

Suppārakaṃ taṃ pucchāma, samuddo katamo ayaṃ.

111.

Kurukacchā payātānaṃ, vāṇijānaṃ dhanesinaṃ;

Nāvāya vippanaṭṭhāya, aggimālīti vuccati.

112.

Yathā dadhīva khīraṃva [dadhi ca khīraṃ ca (syā.), evamuparipi], samuddo paṭidissati;

Suppārakaṃ taṃ pucchāma, samuddo katamo ayaṃ.

113.

Kurukacchā payātānaṃ, vāṇijānaṃ dhanesinaṃ;

Nāvāya vippanaṭṭhāya, dadhimālīti [khīramālīti (ka.)] vuccati.

114.

Yathā kusova sassova, samuddo paṭidissati;

Suppārakaṃ taṃ pucchāma, samuddo katamo ayaṃ.

115.

Kurukacchā payātānaṃ, vāṇijānaṃ dhanesinaṃ;

Nāvāya vippanaṭṭhāya, kusamālīti vuccati.

116.

Yathā naḷova veḷūva, samuddo paṭidissati;

Suppārakaṃ taṃ pucchāma, samuddo katamo ayaṃ.

117.

Kurukacchā payātānaṃ, vāṇijānaṃ dhanesinaṃ;

Nāvāya vippanaṭṭhāya, naḷamālīti vuccati.

118.

Mahabbhayo bhiṃsanako, saddo suyyatimānuso [samuddo suyyata』mānuso (sī. pī. aṭṭha.)];

Yathā sobbho papātova, samuddo paṭidissati;

Suppārakaṃ taṃ pucchāma, samuddo katamo ayaṃ.

119.

Kurukacchā payātānaṃ, vāṇijānaṃ dhanesinaṃ;

Nāvāya vippanaṭṭhāya, baḷavāmukhīti [vaḷabhāmukhīti (sī. syā.), balavāmukhīti (syā. ka.)] vuccati.

109. 從庫如卡查出發的，尋求財富的商人；他們的船隻迷失了，那叫做剃刀之海。 110. 如同火和太陽般，大海顯現；我們問你須波羅迦，這是哪一片海？ 111. 從庫如卡查出發的，尋求財富的商人；他們的船隻迷失了，那叫做火焰之海。 112. 如同酸奶和牛奶般，大海顯現；我們問你須波羅迦，這是哪一片海？ 113. 從庫如卡查出發的，尋求財富的商人；他們的船隻迷失了，那叫做酸奶之海。 114. 如同吉祥草和穀物般，大海顯現；我們問你須波羅迦，這是哪一片海？ 115. 從庫如卡查出發的，尋求財富的商人；他們的船隻迷失了，那叫做吉祥草之海。 116. 如同蘆葦和竹子般，大海顯現；我們問你須波羅迦，這是哪一片海？ 117. 從庫如卡查出發的，尋求財富的商人；他們的船隻迷失了，那叫做蘆葦之海。 118. 巨大恐怖可怖的，人們聽到的聲音；如同深坑懸崖般，大海顯現；我們問你須波羅迦，這是哪一片海？ 119. 從庫如卡查出發的，尋求財富的商人；他們的船隻迷失了，那叫做巴拉瓦目基海。

120.

Yato sarāmi attānaṃ, yato pattosmi viññutaṃ;

Nābhijānāmi sañcicca, ekapāṇampi hiṃsitaṃ;

Etena saccavajjena, sotthiṃ nāvā nivattatūti.

Suppārakajātakaṃ navamaṃ.

Ekādasakanipātaṃ niṭṭhitaṃ.

Tassuddānaṃ –

Sirimātusuposakanāgavaro, puna juṇhaka dhammamudayavaro;

Atha pāni yudhañcayako ca, dasaratha saṃvara pāragatena navāti.

120. 自從我記得自己，自從我達到理解力；我不記得故意地，傷害過任何一個生命；以此真實語言，愿船隻平安返回。須波羅迦本生經第九終十一集終其摘要：最殊勝的養母之象，以及月光和法的最勝者；然後飲水和戰勝者，陀舍羅他、僧婆羅和到達彼岸的九經。