B0102051410dasakanipāto（十品）
-
Dasakanipāto
-
Catudvārajātakaṃ (1)
1.
Catudvāramidaṃ nagaraṃ, āyasaṃ daḷhapākāraṃ;
Oruddhapaṭiruddhosmi, kiṃ pāpaṃ pakataṃ mayā.
2.
Sabbe apihitā dvārā, oruddhosmi yathā dijo;
Kimādhikaraṇaṃ yakkha, cakkābhinihato ahaṃ.
3.
Laddhā satasahassāni, atirekāni vīsati;
Anukampakānaṃ ñātīnaṃ, vacanaṃ samma nākari.
4.
Laṅghiṃ samuddaṃ pakkhandi, sāgaraṃ appasiddhikaṃ;
Catubbhi aṭṭhajjhagamā, aṭṭhāhipi ca soḷasa.
5.
Soḷasāhi ca bāttiṃsa, atricchaṃ cakkamāsado;
Icchāhatassa posassa, cakkaṃ bhamati matthake.
6.
Uparivisālā duppūrā, icchā visaṭagāminī [visaṭagāminiṃ (pī. ka.)];
Ye ca taṃ anugijjhanti, te honti cakkadhārino.
7.
Bahubhaṇḍaṃ [bahuṃ bhaṇḍaṃ (sī. pī.)] avahāya, maggaṃ appaṭivekkhiya;
Yesañcetaṃ asaṅkhātaṃ, te honti cakkadhārino.
8.
Kammaṃ samekkhe vipulañca bhogaṃ, icchaṃ na seveyya anatthasaṃhitaṃ;
Kareyya vākyaṃ anukampakānaṃ, taṃ tādisaṃ nātivatteyya cakkaṃ.
9.
Kīvaciraṃ nu me yakkha, cakkaṃ sirasi ṭhassati;
Kati vassasahassāni, taṃ me akkhāhi pucchito.
10.
Atisaro paccasaro [accasaro (sī. syā. pī.)], mittavinda suṇohi me;
Cakkaṃ te sirasi [sirasmi (syā.)] māviddhaṃ, na taṃ jīvaṃ pamokkhasīti.
Catudvārajātakaṃ paṭhamaṃ.
- Kaṇhajātakaṃ (2)
11.
Kaṇho vatāyaṃ puriso, kaṇhaṃ bhuñjati bhojanaṃ;
Kaṇhe bhūmipadesasmiṃ, na mayhaṃ manaso piyo.
12.
Na kaṇho tacasā hoti, antosāro hi brāhmaṇo;
Yasmiṃ pāpāni kammāni, sa ve kaṇho sujampati.
13.
Etasmiṃ te sulapite, patirūpe subhāsite;
Varaṃ brāhmaṇa te dammi, yaṃ kiñci manasicchasi.
14.
Varañce me ado sakka, sabbabhūtānamissara;
Sunikkodhaṃ suniddosaṃ, nillobhaṃ vuttimattano;
Nisnehamabhikaṅkhāmi, ete me caturo vare.
15.
Kiṃ nu kodhe vā [kodheva (sī. pī.)] dose vā, lobhe snehe ca brāhmaṇa;
Ādīnavaṃ tvaṃ passasi [sampassasi (sī. pī.)], taṃ me akkhāhi pucchito.
16.
Appo hutvā bahu hoti, vaḍḍhate so akhantijo;
Āsaṅgī bahupāyāso, tasmā kodhaṃ na rocaye.
17.
Duṭṭhassa pharusā [paṭhamā (pī. sī. niyya)] vācā, parāmāso anantarā;
Tato pāṇi tato daṇḍo, satthassa paramā gati [parāmasati (ka.)];
Doso kodhasamuṭṭhāno, tasmā dosaṃ na rocaye.
18.
Ālopasāhasākārā [sahasākārā (sī. syā. pī.)], nikatī vañcanāni ca;
Dissanti lobhadhammesu, tasmā lobhaṃ na rocaye.
19.
Snehasaṅgathitā [saṅgadhitā (ka.), saṅgantitā (syā.)] ganthā, senti manomayā puthū;
Te bhusaṃ upatāpenti, tasmā snehaṃ na rocaye.
20.
Etasmiṃ te sulapite, patirūpe subhāsite;
Varaṃ brāhmaṇa te dammi, yaṃ kiñci manasicchasi.
21.
Varañce me ado sakka, sabbabhūtānamissara;
Araññe me viharato, niccaṃ ekavihārino;
Ābādhā mā [na (syā. pī.)] uppajjeyyuṃ, antarāyakarā bhusā.
22.
Etasmiṃ te sulapite, patirūpe subhāsite;
Varaṃ brāhmaṇa te dammi, yaṃ kiñci manasicchasi.
23.
Varañce me ado sakka, sabbabhūtānamissara;
Na mano vā sarīraṃ vā, maṃ-kate sakka kassaci;
Kadāci upahaññetha, etaṃ sakka varaṃ vareti.
Kaṇhajātakaṃ dutiyaṃ.
- Catuposathiyajātakaṃ (3)
我很樂意幫您翻譯這段巴利文經文。下面是完整的中文直譯: 10. 十集 439. 四門本生故事 (第1章) 1. 這座城市有四道門， 鐵製的堅固城墻； 我被圍困禁錮， 我究竟造了什麼惡業。 2. 所有門都被關閉， 我如同鳥兒被困； 夜叉啊，什麼緣故， 我被車輪壓在頭上。 3. 已得十二萬(錢財)， 還要更多二十萬； 親朋好友善意相勸， 我卻沒有聽從其言。 4. 跨越大海衝入海洋， 在這未成之海中； 由四得八之數， 由八又得十六。 5. 由十六得三十二， 貪慾無厭遭車輪； 對於為貪慾所害者， 車輪在頭頂上旋轉。 6. 上方廣大難以填滿， 慾望如毒蛇蔓延； 那些隨之貪求者， 他們都成為負輪者。 7. 帶走眾多財物， 不觀察思量道路； 對此未加思考者， 他們都成為負輪者。 8. 應當觀察業報與廣大財富， 不應追求無義相應的慾望； 應當聽從善意勸告的話語， 如此則不會遭受車輪之苦。 9. 夜叉啊，這車輪要在 我頭上停留多久； 要經過幾千年， 請告訴我所問。 10. 過分貪求與反覆貪求， 彌勒文達請聽我言； 車輪釘在你頭上， 生前不得解脫。 四門本生故事第一完。 440. 黑者本生故事 (第2章) 11. 這個人真是黑暗， 食用黑暗的食物； 在黑暗的地方， 不為我心所喜。 12. 不因膚色為黑， 內在才是婆羅門； 若人造作惡業， 他才真是黑暗，天主啊。 13. 你所說這些話， 恰當且善言； 婆羅門我給你恩惠， 隨你內心所愿。 14. 帝釋天主若賜我恩惠， 一切眾生之主； 善除忿怒善除過失， 無貪求于生計； 我願無有愛著， 這四種恩惠我求。 15. 婆羅門啊，于忿怒過失， 貪慾與愛著之中； 你見到什麼過患， 請告訴我所問。 16. 從小變得更大， 不能忍者增長； 執著帶來諸多憂苦， 因此我不喜忿怒。 17. 惡者說粗惡語， 接著便起觸犯； 而後用手用棍， 最後動用兵刃； 過失從忿怒而生， 因此我不喜過失。 18. 搶奪財物暴力行為， 欺詐與種種騙術； 在貪慾法中可見， 因此我不喜貪慾。 19. 愛著繫縛諸多結， 眾多意生而住； 它們帶來劇烈苦惱， 因此我不喜愛著。 20. 你所說這些話， 恰當且善言； 婆羅門我給你恩惠， 隨你內心所愿。 21. 帝釋天主若賜我恩惠， 一切眾生之主； 當我住在林野， 常常獨自安居； 愿無有疾病生起， 造作劇烈障礙。 22. 你所說這些話， 恰當且善言； 婆羅門我給你恩惠， 隨你內心所愿。 23. 帝釋天主若賜我恩惠， 一切眾生之主； 愿他人的心或身， 帝釋天主啊，因我緣故； 永不受到傷害， 帝釋天主這是我所求恩惠。 黑者本生故事第二完。 441. 四布薩本生故事 (第3章)
24.
Yo kopaneyye na karoti kopaṃ, na kujjhati sappuriso kadāci;
Kuddhopi so nāvikaroti kopaṃ, taṃ ve naraṃ samaṇamāhu [samaṇaṃ āhu (sī.)] loke.
25.
Ūnūdaro yo sahate jighacchaṃ, danto tapassī mitapānabhojano;
Āhārahetu na karoti pāpaṃ, taṃ ve naraṃ samaṇamāhu loke.
26.
Khiḍḍaṃ ratiṃ vippajahitvāna sabbaṃ, na cālikaṃ bhāsasi kiñci loke;
Vibhūsaṭṭhānā virato methunasmā, taṃ ve naraṃ samaṇamāhu loke.
27.
Pariggahaṃ lobhadhammañca sabbaṃ, yo ve pariññāya pariccajeti;
Dantaṃ ṭhitattaṃ amamaṃ nirāsaṃ, taṃ ve naraṃ samaṇamāhu loke.
28.
Pucchāma kattāramanomapaññaṃ [manomapañña (syā. ka.)], kathāsu no viggaho atthi jāto;
Chindajja kaṅkhaṃ vicikicchitāni, tadajja [tayājja (sī.)] kaṅkhaṃ vitaremu sabbe.
29.
Ye paṇḍitā atthadasā bhavanti, bhāsanti te yoniso tattha kāle;
Kathaṃ nu kathānaṃ abhāsitānaṃ, atthaṃ nayeyyuṃ kusalā janindā.
30.
Kathaṃ have bhāsati nāgarājā, garuḷo pana venateyyo kimāha;
Gandhabbarājā pana kiṃ vadesi, kathaṃ pana kurūnaṃ rājaseṭṭho.
31.
Khantiṃ have bhāsati nāgarājā, appāhāraṃ garuḷo venateyyo;
Gandhabbarājā rativippahānaṃ, akiñcanaṃ kurūnaṃ rājaseṭṭho.
32.
Sabbāni etāni subhāsitāni, na hettha dubbhāsitamatthi kiñci;
Yasmiñca etāni patiṭṭhitāni, arāva nābhyā susamohitāni;
Catubbhi dhammehi samaṅgibhūtaṃ, taṃ ve naraṃ samaṇamāhu loke.
33.
Tuvañhi [tuvaṃ nu (sī. pī.)] seṭṭho tvamanuttarosi, tvaṃ dhammagū dhammavidū sumedho;
Paññāya pañhaṃ samadhiggahetvā, acchecchi dhīro vicikicchitāni;
Acchecchi kaṅkhaṃ vicikicchitāni, cundo yathā nāgadantaṃ kharena.
34.
Nīluppalābhaṃ vimalaṃ anagghaṃ, vatthaṃ idaṃ dhūmasamānavaṇṇaṃ;
Pañhassa veyyākaraṇena tuṭṭho, dadāmi te dhammapūjāya dhīra.
35.
Suvaṇṇamālaṃ satapattaphullitaṃ, sakesaraṃ ratnasahassamaṇḍitaṃ;
Pañhassa veyyākaraṇena tuṭṭho, dadāmi te dhammapūjāya dhīra.
36.
Maṇiṃ anagghaṃ ruciraṃ pabhassaraṃ, kaṇṭhāvasattaṃ [vasitaṃ (ka.)] maṇibhūsitaṃ me;
Pañhassa veyyākaraṇena tuṭṭho, dadāmi te dhammapūjāya dhīra.
37.
Gavaṃ sahassaṃ usabhañca nāgaṃ, ājaññayutte ca rathe dasa ime;
Pañhassa veyyākaraṇena tuṭṭho, dadāmi te gāmavarāni soḷasa.
38.
Sāriputto tadā nāgo, supaṇṇo pana kolito;
Gandhabbarājā anuruddho, rājā ānanda paṇḍito;
Vidhuro bodhisatto ca, evaṃ dhāretha jātakanti.
Catuposathiyajātakaṃ tatiyaṃ.
- Saṅkhajātakaṃ (4)
39.
Bahussuto sutadhammosi saṅkha, diṭṭhā tayā samaṇabrāhmaṇā ca;
Athakkhaṇe dassayase vilāpaṃ, añño nu ko te paṭimantako mayā.
40.
Subbhū [subbhā (syā.), sumbhā, subhmā (ka.)] subhā suppaṭimukkakambu, paggayha sovaṇṇamayāya pātiyā;
『『Bhuñjassu bhattaṃ』』 iti maṃ vadeti, saddhāvittā [saddhācittā (sī. pī. ka.)], tamahaṃ noti brūmi.
41.
Etādisaṃ brāhmaṇa disvāna [disva (sī. pī.)] yakkhaṃ, puccheyya poso sukhamāsisāno [sukhamāsasāno (syā.), sukhamāsisamāno (ka.)];
Uṭṭhehi naṃ pañjalikābhipuccha, devī nusi tvaṃ uda mānusī nu.
42.
Yaṃ tvaṃ sukhenābhisamekkhase maṃ, bhuñjassu bhattaṃ iti maṃ vadesi;
Pucchāmi taṃ nāri mahānubhāve, devī nusi tvaṃ uda mānusī nu.
24. 對該生氣者不生氣，善人從不起忿怒； 即使被激怒也不顯露憤怒，世間稱此人為沙門。 25. 雖腹饑能忍受飢餓，調御自己修苦行少食少飲； 為食不造作惡業，世間稱此人為沙門。 26. 捨棄一切遊戲歡樂，世間不說任何虛妄； 遠離裝飾與淫慾，世間稱此人為沙門。 27. 一切執取與貪法，徹底了知而舍離； 調御安住無我無求，世間稱此人為沙門。 28. 我們請問具無上智慧者，我們之間生起議論； 今斷疑惑與猶豫，愿我們今日都度脫疑惑。 29. 那些智者見義利，適時如理而發言； 未說之言論，賢能人王如何理解其義。 30. 龍王究竟說什麼，迦樓羅金翅鳥又說什麼； 乾闥婆王你又說什麼，俱盧國最勝王又如何說。 31. 龍王實說忍辱，金翅鳥說少食； 乾闥婆王說離欲樂，俱盧王說無所有。 32. 這一切都是善說，其中沒有任何惡說； 若人具足這些法，如車輪圍繞車軸； 具足此四種法者，世間稱此人為沙門。 33. 你確實最勝無上，你通達法知法具慧； 以智慧理解問題，智者斷除諸猶豫； 斷除疑惑與猶豫，如匠人以銼磨象牙。 34. 如青蓮般清凈無價，此衣如煙霧般顏色； 因你解答問題歡喜，智者我為法供養贈予你。 35. 黃金花環百瓣盛開，具有花蕊飾以千寶； 因你解答問題歡喜，智者我為法供養贈予你。 36. 無價寶珠美麗光明，掛在我頸飾以珠寶； 因你解答問題歡喜，智者我為法供養贈予你。 37. 千頭牛與最上公牛，十輛良馬拉的車乘； 因你解答問題歡喜，贈予你十六上等村莊。 38. 舍利弗即是龍王，目犍連是金翅鳥； 阿那律是乾闥婆王，阿難是智慧國王； 毗頭羅是菩薩，如是持此本生。 四布薩本生故事第三完。 442. 貝殼本生故事 (第4章) 39. 貝殼啊你多聞知法，見過沙門與婆羅門； 此時顯露悲嘆，除我之外誰能為你咒愿。 40. 美眉美麗戴著金鐲，捧著金製的缽； 對我說"請食用飯食"，雖具信心我回答說不。 41. 婆羅門見到如此夜叉，欲求安樂者應詢問； 起身合掌向她問道，你是天女還是人間女子。 42. 你以安詳註視我，對我說"請食用飯食"； 我問你大威力女子，你是天女還是人間女子。
43.
Devī ahaṃ saṅkha mahānubhāvā, idhāgatā sāgaravārimajjhe;
Anukampikā no ca paduṭṭhacittā, taveva atthāya idhāgatāsmi.
44.
Idhannapānaṃ sayanāsanañca, yānāni nānāvividhāni saṅkha;
Sabbassa tyāhaṃ paṭipādayāmi, yaṃ kiñci tuyhaṃ manasābhipatthitaṃ.
45.
Yaṃ kiñci yiṭṭhañca hutañca [yiṭṭhaṃva hutaṃva (sī. pī.)] mayhaṃ, sabbassa no issarā tvaṃ sugatte;
Susoṇi subbhamu [subbhu (sī.), subbhā (syā.)] suvilaggamajjhe [suvilākamajjhe (syā. pī. sī. aṭṭha.), suvilātamajjhe (ka.)], kissa me kammassa ayaṃ vipāko.
46.
Ghamme pathe brāhmaṇa ekabhikkhuṃ, ugghaṭṭapādaṃ tasitaṃ kilantaṃ;
Paṭipādayī saṅkha upāhanāni [upāhanāhi (sī. pī.)], sā dakkhiṇā kāmaduhā tavajja.
47.
Sā hotu nāvā phalakūpapannā, anavassutā erakavātayuttā;
Aññassa yānassa na hettha [na hatthi (pī.)] bhūmi, ajjeva maṃ moḷiniṃ pāpayassu.
48.
Sā tattha vittā sumanā patītā, nāvaṃ sucittaṃ abhinimminitvā;
Ādāya saṅkhaṃ purisena saddhiṃ, upānayī nagaraṃ sādhurammanti.
Saṅkhajātakaṃ catutthaṃ.
- Cūḷabodhijātakaṃ (5)
49.
Yo te imaṃ visālakkhiṃ, piyaṃ samhitabhāsiniṃ [sammillabhāsiniṃ (sī. pī.), sammillahāsiniṃ (syā.)];
Ādāya balā gaccheyya, kiṃ nu kayirāsi brāhmaṇa.
50.
Uppajje [uppajja (sī. pī.)] me na mucceyya, na me mucceyya jīvato;
Rajaṃva vipulā vuṭṭhi, khippameva nivāraye [nivārayiṃ (ka.)].
51.
Yaṃ nu pubbe vikatthittho [vikatthito (ka. sī. syā. ka.)], balamhiva apassito;
Svajja tuṇhikato [tuṇhikato (sī.), tuṇhikkhako (pī.)] dāni, saṅghāṭiṃ sibbamacchasi.
52.
Uppajji me na muccittha, na me muccittha jīvato;
Rajaṃva vipulā vuṭṭhi, khippameva nivārayiṃ.
53.
Kiṃ te uppajji no mucci, kiṃ te na mucci jīvato;
Rajaṃva vipulā vuṭṭhi, katamaṃ tvaṃ nivārayi.
54.
Yamhi jāte na passati, ajāte sādhu passati;
So me uppajji no mucci, kodho dummedhagocaro.
55.
Yena jātena nandanti, amittā dukkhamesino;
So me uppajji no mucci, kodho dummedhagocaro.
56.
Yasmiñca jāyamānamhi, sadatthaṃ nāvabujjhati;
So me uppajji no mucci, kodho dummedhagocaro.
57.
Yenābhibhūto kusalaṃ jahāti, parakkare vipulañcāpi atthaṃ;
Sa bhīmaseno balavā pamaddī, kodho mahārāja na me amuccatha.
58.
Kaṭṭhasmiṃ matthamānasmiṃ [manthamānasmiṃ (pī.), maddamānasmiṃ (ka.)], pāvako nāma jāyati;
Tameva kaṭṭhaṃ ḍahati, yasmā so jāyate gini.
59.
Evaṃ mandassa posassa, bālassa avijānato;
Sārambhā [sārabbhā (ka.)] jāyate kodho, sopi teneva ḍayhati.
60.
Aggīva tiṇakaṭṭhasmiṃ, kodho yassa pavaḍḍhati;
Nihīyati tassa yaso, kāḷapakkheva candimā.
61.
Anedho [anindho (sī. ka.), anindo (syā.)] dhūmaketūva, kodho yassūpasammati;
Āpūrati tassa yaso, sukkapakkheva candimāti.
Cūḷabodhijātakaṃ pañcamaṃ.
- Kaṇhadīpāyanajātakaṃ (6)
62.
Sattāhamevāhaṃ pasannacitto, puññatthiko ācariṃ [acariṃ (sī. syā. pī.)] brahmacariyaṃ;
Athāparaṃ yaṃ caritaṃ mamedaṃ [mama yidaṃ (syā.), mamāyidaṃ (pī.)], vassāni paññāsa samādhikāni;
Akāmako vāpi [vāhi (pī. ka.)] ahaṃ carāmi, etena saccena suvatthi hotu;
Hataṃ visaṃ jīvatu yaññadatto.
43. 貝殼啊，我是大威力天女，來到此海水之中； 充滿慈悲無惡意，爲了你的利益而來此。 44. 這裡有食物飲料臥具，貝殼啊還有種種車乘； 我將這一切贈予你，凡是你心中所愿之物。 45. 我所有供養與祭祀，美體者你是一切之主； 美臀美眉細腰者，此是我何業之果報。 46. 在炎熱道路上有一比丘，腳已疲憊乾渴疲乏； 貝殼你施予他鞋子，此佈施今日為你生天。 47. 愿有船具足木板，無漏配備草纖繩索； 此處無其他交通工具，今日就送我到摩利尼。 48. 她在那裡歡喜滿意，化現一艘裝飾精美的船； 攜帶貝殼與其僕人，送他至美好的城市。 貝殼本生故事第四完。 443. 小菩提本生故事 (第5章) 49. 若有人用強力帶走，你這位廣目可愛語甜美的人； 你將如何處理，婆羅門啊。 50. 若生起(忿怒)我不會放過，活著時我不會放過； 如大雨中的灰塵，我將迅速制止。 51. 你以前常自誇，似乎依靠力量； 今日為何沉默，只顧縫補僧衣。 52. 生起的我沒放過，活著時我沒放過； 如大雨中的灰塵，我迅速制止了。 53. 什麼生起你沒放過，活著時你沒放過什麼； 如大雨中的灰塵，你制止了什麼。 54. 生起時人看不見，未生時善能見； 它生起我沒放過，愚者境界的忿怒。 55. 它生起時使敵人，求苦者生歡喜； 它生起我沒放過，愚者境界的忿怒。 56. 當它正在生起時，不能覺知自利； 它生起我沒放過，愚者境界的忿怒。 57. 被它征服失善法，遠離廣大利益； 它力大如毗摩森那能摧毀，大王啊忿怒我沒放過它。 58. 當木頭相互摩擦，名為火的東西生起； 它燒燬同樣的木頭，火從木頭而生。 59. 如是對愚鈍之人，不知事理的愚者； 從激動生忿怒，也被忿怒所燒。 60. 如火在草木中，誰的忿怒增長； 他的聲譽減損，如月虧黑分。 61. 如無火的煙標，誰的忿怒平息； 他的聲譽增長，如月盈白分。 小菩提本生故事第五完。 444. 黑天仙本生故事 (第6章) 62. 我僅七日以凈信心，為求福德修習梵行； 此後我所修行的，超過五十年； 雖不情願我仍修行，以此真實愿平安； 愿毒消除耶若達多活命。
63.
Yasmā dānaṃ nābhinandiṃ kadāci, disvānahaṃ atithiṃ vāsakāle;
Na cāpi me appiyataṃ aveduṃ, bahussutā samaṇabrāhmaṇā ca.
Akāmako vāpi ahaṃ dadāmi, etena saccena suvatthi hotu;
Hataṃ visaṃ jīvatu yaññadatto.
64.
Āsīviso tāta pahūtatejo, yo taṃ adaṃsī [aḍaṃsī (syā.)] sacarā [bilarā (sī.), piḷārā (syā.), patarā (pī.)] udicca;
Tasmiñca me appiyatāya ajja, pitari ca te natthi koci viseso;
Etena saccena suvatthi hotu, hataṃ visaṃ jīvatu yaññadatto.
65.
Santā dantāyeva [dantā santā ye ca (syā. ka.)] paribbajanti, aññatra kaṇhā natthākāmarūpā [anakāmarūpā (sī. syā. pī.)];
Dīpāyana kissa jigucchamāno, akāmako carasi brahmacariyaṃ.
66.
Saddhāya nikkhamma punaṃ nivatto, so eḷamūgova bālo [eḷamūgo capalo (syā. ka.)] vatāyaṃ;
Etassa vādassa jigucchamāno, akāmako carāmi brahmacariyaṃ;
Viññuppasatthañca satañca ṭhānaṃ [viññūpasatthaṃ vasitaṃ ca ṭhānaṃ (ka.)], evampahaṃ puññakaro bhavāmi.
67.
Samaṇe tuvaṃ brāhmaṇe addhike ca, santappayāsi annapānena bhikkhaṃ;
Opānabhūtaṃva gharaṃ tava yidaṃ, annena pānena upetarūpaṃ;
Atha kissa vādassa jigucchamāno, akāmako dānamimaṃ dadāsi.
68.
Pitaro ca me āsuṃ pitāmahā ca, saddhā ahuṃ dānapatī vadaññū;
Taṃ kullavattaṃ anuvattamāno, māhaṃ kule antimagandhano [gandhino (syā. pī. ka.), gandhinī (sī.)] ahuṃ;
Etassa vādassa jigucchamāno, akāmako dānamimaṃ dadāmi.
69.
Dahariṃ kumāriṃ asamatthapaññaṃ, yaṃ tānayiṃ ñātikulā sugatte;
Na cāpi me appiyataṃ avedi, aññatra kāmā paricārayantā [paricārayantī (sī. pī.)];
Atha kena vaṇṇena mayā te bhoti, saṃvāsadhammo ahu evarūpo.
70.
Ārā dūre nayidha kadāci atthi, paramparā nāma kule imasmiṃ;
Taṃ kullavattaṃ anuvattamānā, māhaṃ kule antimagandhinī ahuṃ;
Etassa vādassa jigucchamānā, akāmikā paddhacarāmhi [paṭṭhacarāmhi (syā. ka.)] tuyhaṃ.
71.
Maṇḍabya bhāsiṃ yamabhāsaneyyaṃ [bhāsissaṃ abhāsaneyyaṃ (sī. syā. pī.), bhāsissa』mabhāsaneyyaṃ (?)], taṃ khamyataṃ puttakahetu majja;
Puttapemā na idha paratthi kiñci, so no ayaṃ jīvati yaññadattoti.
Kaṇhadīpāyanajātakaṃ [maṇḍabyajātakaṃ (syā. ka.)] chaṭṭhaṃ.
- Nigrodhajātakaṃ (7)
72.
Na vāhametaṃ [na cāhametaṃ (sī.)] jānāmi, ko vāyaṃ kassa vāti vā [cāti vā (sī.)];
Yathā sākho cari [vadī (sī. syā. pī.)] evaṃ, nigrodha kinti maññasi.
73.
Tato galavinītena, purisā nīhariṃsu maṃ;
Datvā mukhapahārāni, sākhassa vacanaṃkarā.
74.
Etādisaṃ dummatinā, akataññuna dubbhinā;
Kataṃ anariyaṃ sākhena, sakhinā te janādhipa.
75.
Na vāhametaṃ jānāmi, napi me koci saṃsati;
Yaṃ me tvaṃ samma akkhāsi, sākhena kāraṇaṃ [kaḍḍhanaṃ (sī. syā.)] kataṃ.
76.
Sakhīnaṃ sājīvakaro, mama sākhassa cūbhayaṃ;
Tvaṃ nosissariyaṃ dātā, manussesu mahantataṃ;
Tayāmā labbhitā iddhī, ettha me natthi saṃsayo.
77.
Yathāpi bījamaggimhi, ḍayhati na virūhati;
Evaṃ kataṃ asappurise, nassati na virūhati.
78.
Kataññumhi ca posamhi, sīlavante ariyavuttine;
Sukhette viya bījāni, kataṃ tamhi na nassati.
79.
Imaṃ jammaṃ nekatikaṃ, asappurisacintakaṃ;
Hanantu sākhaṃ sattīhi, nāssa icchāmi jīvitaṃ.
63. 因為我從不歡喜佈施，見到傍晚時分的客人； 多聞的沙門婆羅門，也未曾感受我的不喜。 雖不情願我仍佈施，以此真實愿平安； 愿毒消除耶若達多活命。 64. 孩子啊那劇毒大力毒蛇，從洞穴出來咬傷了你； 今日對它與對你父親，我心中沒有任何區別； 以此真實愿平安，愿毒消除耶若達多活命。 65. 寂靜調伏者遊行，除了黑天仙無不欲行色； 提帕耶那為何厭惡，不願修習梵行。 66. 以信出家又返回，如啞巴愚者這般； 因厭惡這種說法，我不願修習梵行； 智者稱讚善人之處，如是我成為作福者。 67. 你對沙門婆羅門與行路人，以食物飲料滿足乞求； 你的家如同水井，具足食物飲料； 那麼你為何厭惡何種說法，不情願而作此佈施。 68. 我的父親與祖父們，有信仰樂施善言； 我隨順此家族傳統，不願成為家族最後一人； 因厭惡這種說法，我不情願而作此佈施。 69. 年輕少女智慧未成熟，美體者我從親族中迎娶； 她從未顯露不喜，除了欲樂相伴時； 那麼夫人啊由於何種因緣，我們有如此同居法。 70. 遠離此處從未有，在這家族代代相傳； 我隨順此家族傳統，不願成為家族最後一人； 因厭惡這種說法，我不情願而隨侍於你。 71. 曼達比亞我說不該說的話，請爲了兒子原諒我； 此世間無比兒子之愛，愿我們的耶若達多活命。 黑天仙本生故事第六完。 445. 尼拘律本生故事 (第7章) 72. 我確實不知道這事，這是誰或屬於誰； 沙卡如何所行，尼拘律你怎麼想。 73. 然後他們用繩索，把我拖了出去； 打我的臉，按照沙卡的命令。 74. 如此愚昧無知，忘恩負義背叛者； 沙卡對你這朋友，做了不善之事，人中之主。 75. 我確實不知道這事，也無人告訴我； 朋友啊你對我說，沙卡所作之事。 76. 我是朋友們的生計來源，對我和沙卡兩者都是； 你將給予我們統治權，在人間的崇高地位； 我們從你得到這榮華，對此我毫無懷疑。 77. 如種子投入火中，焚燒而不發芽； 如是對非善人所作，消失而不生長。 78. 對知恩之人，持戒行善者； 如種子在良田，所作不會消失。 79. 這卑劣欺詐者，心思不善之人； 用矛刺殺沙卡，我不願他活命。
80.
Khamatassa mahārāja, pāṇā na paṭiānayā [duppaṭiānayā (sī. syā. pī.)];
Khama deva asappurisassa, nāssa icchāmahaṃ vadhaṃ.
81.
Nigrodhameva seveyya, na sākhamupasaṃvase;
Nigrodhasmiṃ mataṃ seyyo, yañce sākhasmi jīvitanti.
Nigrodhajātakaṃ sattamaṃ.
- Takkalajātakaṃ (8)
82.
Na takkalā santi na āluvāni [ālupāni (sī. syā. pī.)], na biḷāliyo na kaḷambāni tāta;
Eko araññamhi susānamajjhe, kimatthiko tāta khaṇāsi kāsuṃ.
83.
Pitāmaho tāta sudubbalo te, anekabyādhīhi dukhena phuṭṭho;
Tamajjahaṃ nikhaṇissāmi sobbhe, na hissa taṃ jīvitaṃ rocayāmi.
84.
Saṅkappametaṃ paṭiladdha pāpakaṃ, accāhitaṃ kamma karosi luddaṃ;
Mayāpi tāta paṭilacchase tuvaṃ, etādisaṃ kamma jarūpanīto;
Taṃ kullavattaṃ anuvattamāno, ahampi taṃ nikhaṇissāmi sobbhe.
85.
Pharusāhi vācāhi pakubbamāno, āsajja maṃ tvaṃ vadase kumāra;
Putto mamaṃ orasako samāno, ahitānukampī mama tvaṃsi putta.
86.
Na tāhaṃ [tyāhaṃ (syā.)] tāta ahitānukampī, hitānukampī te ahampi [ahañhi (syā.)] tāta;
Pāpañca taṃ kamma pakubbamānaṃ, arahāmi no vārayituṃ tato.
87.
Yo mātaraṃ vā pitaraṃ saviṭṭha [mātaraṃ pitaraṃ vā vasiṭṭha (sī. pī.)], adūsake hiṃsati pāpadhammo;
Kāyassa bhedā abhisamparāyaṃ, asaṃsayaṃ so nirayaṃ upeti [pareti (sī. pī.)].
88.
Yo mātaraṃ vā pitaraṃ saviṭṭha, annena pānena upaṭṭhahāti;
Kāyassa bhedā abhisamparāyaṃ, asaṃsayaṃ so sugatiṃ upeti.
89.
Na me tvaṃ putta ahitānukampī, hitānukampī me [mama (?)] tvaṃsi putta;
Ahañca taṃ mātarā vuccamāno, etādisaṃ kamma karomi luddaṃ.
90.
Yā te sā bhariyā anariyarūpā, mātā mamesā sakiyā janetti;
Niddhāpaye [niddhāmase (pī.)] tañca sakā agārā, aññampi te sā dukhamāvaheyya.
91.
Yā te sā bhariyā anariyarūpā, mātā mamesā sakiyā janetti;
Dantā kareṇūva vasūpanītā, sā pāpadhammā punarāvajātūti.
Takkalajātakaṃ aṭṭhamaṃ.
- Mahādhammapālajātakaṃ (9)
92.
Kiṃ te vataṃ kiṃ pana brahmacariyaṃ, kissa suciṇṇassa ayaṃ vipāko;
Akkhāhi me brāhmaṇa etamatthaṃ, kasmā nu tumhaṃ daharā na miyyare [mīyare (sī. pī.)].
93.
Dhammaṃ carāma na musā bhaṇāma, pāpāni kammāni parivajjayāma [vivajjayāma (sī. syā. pī.)];
Anariyaṃ parivajjemu sabbaṃ, tasmā hi amhaṃ daharā na miyyare.
94.
Suṇoma dhammaṃ asataṃ satañca, na cāpi dhammaṃ asataṃ rocayāma;
Hitvā asante na jahāma sante, tasmā hi amhaṃ daharā na miyyare.
95.
Pubbeva dānā sumanā bhavāma, dadampi ve attamanā bhavāma;
Datvāpi ve nānutappāma pacchā, tasmā hi amhaṃ daharā na miyyare.
96.
Samaṇe mayaṃ brāhmaṇe addhike ca, vanibbake yācanake dalidde;
Annena pānena abhitappayāma, tasmā hi amhaṃ daharā na miyyare.
97.
Mayañca bhariyaṃ nātikkamāma, amhe ca bhariyā nātikkamanti;
Aññatra tāhi brahmacariyaṃ carāma, tasmā hi amhaṃ daharā na miyyare.
98.
Pāṇātipātā viramāma sabbe, loke adinnaṃ parivajjayāma;
Amajjapā nopi musā bhaṇāma, tasmā hi amhaṃ daharā na miyyare.
99.
Etāsu ve jāyare suttamāsu, medhāvino honti pahūtapaññā;
Bahussutā vedaguno [vedaguṇā (syā. ka.)] ca honti, tasmā hi amhaṃ daharā na miyyare.
80. 大王請饒恕他，生命不可重得； 天王請饒恕這非善人，我不願他被殺。 81. 應當親近尼拘律樹，不應依附沙卡； 寧死於尼拘律樹下，勝過活在沙卡處。 尼拘律本生故事第七完。 445. 德卡拉本生故事 (第8章) 82. 這裡沒有德卡拉根也沒有芋頭，沒有貓糧也沒有卡蘭巴，孩子啊； 獨自在荒野墓地中，孩子啊你挖坑為何事。 83. 孩子啊你祖父很虛弱，被多種疾病所苦； 今日我要將他埋入坑中，我不喜歡他的生命。 84. 你獲得這邪惡想法，做極其殘忍的行為； 孩子啊當你衰老時也將，從我得到如此對待； 我將隨循此家族傳統，把你也埋入坑中。 85. 用粗暴言語對待，冒犯我說話青年； 你是我親生兒子，卻對我懷有惡意孩子。 86. 父親啊我不是懷有惡意，我是為你著想父親； 當你做這邪惡行為時，我有責任阻止你。 87. 婆西達啊若人對無過錯的，父母行惡害是惡法； 身壞命終往生時，必定墮入地獄中。 88. 婆西達啊若人對父母，以食物飲料奉養； 身壞命終往生時，必定往生善趣中。 89. 孩子你不是對我懷有惡意，你是為我著想的孩子； 我因你母親的話語，才做這殘忍行為。 90. 你那非聖者形相的妻子，是我的母親親生養育； 應當把她從家中驅逐，否則她會給你帶來更多痛苦。 91. 你那非聖者形相的妻子，是我的母親親生養育； 如馴服的母象被帶走，讓那惡法者重來。 德卡拉本生故事第八完。 447. 大法護本生故事 (第9章) 92. 你的誓願是什麼修習何種梵行，是何善行的果報； 請告訴我這事婆羅門，為何你們年輕人不死。 93. 我們修習正法不說妄語，遠離一切惡業； 我們遠離一切非聖行，因此我們年輕人不死。 94. 我們聽聞非善人與善人之法，但不喜歡非善人之法； 捨棄非善人不離善人，因此我們年輕人不死。 95. 佈施之前我們心意歡喜，佈施時我們心意滿足； 佈施后我們不後悔，因此我們年輕人不死。 96. 對沙門婆羅門行路人，乞丐乞求者貧窮者； 以食物飲料滿足他們，因此我們年輕人不死。 97. 我們不背叛妻子，我們的妻子也不背叛我們； 除此之外我們修梵行，因此我們年輕人不死。 98. 我們都遠離殺生，世間不取不與之物我們遠離； 我們不飲酒也不妄語，因此我們年輕人不死。 99. 在這些善法中出生，成為具有廣大智慧者； 成為多聞通達吠陀者，因此我們年輕人不死。
100.
Mātā pitā ca [mātā ca pitā (ka.), mātāpitarā (syā.)] bhaginī bhātaro ca, puttā ca dārā ca mayañca sabbe;
Dhammaṃ carāma paralokahetu, tasmā hi amhaṃ daharā na miyyare.
101.
Dāsā ca dāsyo [dāsso (sī. pī.), dāsī (syā.)] anujīvino ca, paricārakā kammakarā ca sabbe;
Dhammaṃ caranti paralokahetu, tasmā hi amhaṃ daharā na miyyare.
102.
Dhammo have rakkhati dhammacāriṃ, dhammo suciṇṇo sukhamāvahāti;
Esānisaṃso dhamme suciṇṇe, na duggatiṃ gacchati dhammacārī.
103.
Dhammo have rakkhati dhammacāriṃ, chattaṃ mahantaṃ viya vassakāle;
Dhammena gutto mama dhammapālo, aññassa aṭṭhīni sukhī kumāroti.
Mahādhammapālajātakaṃ navamaṃ.
- Kukkuṭajātakaṃ (10)
104.
Nāsmase katapāpamhi, nāsmase alikavādine;
Nāsmase attatthapaññamhi, atisantepi nāsmase.
105.
Bhavanti heke purisā, gopipāsikajātikā [gopipāsakajātikā (sī. syā. pī.)];
Ghasanti maññe mittāni, vācāya na ca kammunā.
106.
Sukkhañjalipaggahitā, vācāya paliguṇṭhitā;
Manussapheggū nāsīde, yasmiṃ natthi kataññutā.
107.
Na hi aññaññacittānaṃ, itthīnaṃ purisāna vā;
Nānāvikatvā [nānāva katvā (sī. pī.)] saṃsaggaṃ, tādisampi ca nāsmase [tādisampi na vissase (syā.)].
108.
Anariyakammamokkantaṃ , athetaṃ [atthetaṃ (sī. syā. pī.)] sabbaghātinaṃ;
Nisitaṃva paṭicchannaṃ, tādisampi ca nāsmase.
109.
Mittarūpenidhekacce, sākhalyena acetasā;
Vividhehi upāyanti, tādisampi ca nāsmase.
110.
Āmisaṃ vā dhanaṃ vāpi, yattha passati tādiso;
Dubbhiṃ karoti dummedho, tañca hantvāna [jhātvāna (sī. pī.), hitvāna (syā.)] gacchati.
111.
Mittarūpena bahavo, channā sevanti sattavo;
Jahe kāpurise hete, kukkuṭo viya senakaṃ.
112.
Yo ca [yodha (jā. 1.8.25 sulasājātake)] uppatitaṃ atthaṃ, na khippamanubujjhati;
Amittavasamanveti, pacchā ca anutappati.
113.
Yo ca uppatitaṃ atthaṃ, khippameva nibodhati;
Muccate sattusambādhā, kukkuṭo viya senakā;
114.
Taṃ tādisaṃ kūṭamivoḍḍitaṃ vane, adhammikaṃ niccavidhaṃsakārinaṃ;
Ārā vivajjeyya naro vicakkhaṇo, senaṃ yathā kukkuṭo vaṃsakānaneti.
Kukkuṭajātakaṃ dasamaṃ.
- Maṭṭhakuṇḍalījātakaṃ (11)
115.
Alaṅkato maṭṭhakuṇḍalī [maṭṭakuṇḍalī (sī. pī.)], māladhārī [mālabhārī (sī. pī.)] haricandanussado;
Bāhā paggayha kandasi, vanamajjhe kiṃ dukkhito tuvaṃ.
116.
Sovaṇṇamayo pabhassaro, uppanno rathapañjaro mama;
Tassa cakkayugaṃ na vindāmi, tena dukkhena jahāmi jīvitaṃ.
117.
Sovaṇṇamayaṃ maṇīmayaṃ, lohamayaṃ atha rūpiyāmayaṃ;
[ācikkha me bhaddamāṇava (vi. va. 1209)] Pāvada rathaṃ karissāmi [kārayāmi (sī. pī.)] te [ācikkha me bhaddamāṇava (vi. va. 1209)], cakkayugaṃ paṭipādayāmi taṃ.
118.
So [atha (syā.)] māṇavo tassa pāvadi, candimasūriyā [candimasūriyā (syā.)] ubhayettha bhātaro [dissare (vi. va. 1210)];
Sovaṇṇamayo ratho mama, tena cakkayugena sobhati.
119.
Bālo kho tvaṃsi māṇava, yo tvaṃ patthayase apatthiyaṃ;
Maññāmi tuvaṃ marissasi, na hi tvaṃ lacchasi candasūriye.
120.
Gamanāgamanampi dissati, vaṇṇadhātu ubhayettha vīthiyo;
Peto pana neva dissati, ko nu kho [ko nidha (vi. va. 1212)] kandataṃ bālyataro.
100. 母親父親姐妹兄弟，兒子妻子和我們全體； 爲了來世修習正法，因此我們年輕人不死。 101. 男僕女僕和隨從者，所有侍者和工人； 爲了來世修習正法，因此我們年輕人不死。 102. 正法必定守護行法者，善修正法必帶來安樂； 這是善修正法的功德，行法者不往惡趣去。 103. 正法必定守護行法者，如雨季時的大傘； 我的達摩帕拉受法護佑，他人骨化灰他安樂少年。 大護法本生故事第九完。 448. 雞本生故事 (第10章) 104. 不信任作惡者，不信任說謊者； 不信任自私者，太安靜也不信任。 105. 有些人生性，如牧牛者般口渴； 我想他們只在言語上是朋友，行為上並非如此。 106. 舉手合掌恭敬，用言語所包裹； 莫親近無知恩義，這樣人性空虛者。 107. 對心意不專一的，無論女人或男人； 造作種種親近，也不該信任此類人。 108. 陷入非聖者行為，這樣殘殺一切者； 如隱藏的利刃，也不該信任此類人。 109. 有些人以朋友形象，親切卻無真誠； 用種種方法接近，也不該信任此類人。 110. 在看到食物或財物處，這樣的人就會； 愚者作背叛之事，殺害后離去。 111. 許多敵人以朋友形象，隱藏著親近； 應當捨棄這些劣人，如雞遠離鷹。 112. 若對已生起的事，不能快速瞭解； 將落入敵人掌控，之後會後悔。 113. 若對已生起的事，能夠快速了知； 將脫離敵人圍困，如雞脫離鷹。 114. 如森林中設定的陷阱，非法常作毀壞； 聰明人應遠遠避開，如雞避開竹林中的鷹。 雞本生故事第十完。 449. 磨光耳環本生故事 (第11章) 115. 裝飾磨光耳環，戴花涂旃檀香； 舉臂悲泣，林中你為何憂愁。 116. 我有一輛黃金製成發光，出現的車架； 我找不到它的車輪，因這憂愁我捨棄生命。 117. 黃金製的寶石製的，銅製的或銀製的； 告訴我吧貴子，我將為你造車，為你安上車輪。 118. 那青年對他說，這裡月亮太陽兩兄弟； 我的車是黃金製的，用那對車輪會很美。 119. 青年你真是愚蠢，你希求不該希求的； 我想你將會死去，你決得不到日月。 120. 日月的往來可見，兩者在軌道上執行； 死者卻不可見，誰比哭泣者更愚蠢。
121.
Saccaṃ kho vadesi māṇava, ahameva kandataṃ bālyataro;
Candaṃ viya dārako rudaṃ, petaṃ kālakatābhipatthaye.
122.
Ādittaṃ vata maṃ santaṃ, ghatasittaṃva pāvakaṃ;
Vārinā viya osiñcaṃ, sabbaṃ nibbāpaye daraṃ.
123.
Abbahī [abbuhi (syā.), abbhuḷhaṃ (ka.)] vata me sallaṃ, yamāsi hadayassitaṃ [sokaṃ hadayanissitaṃ (vi. va. 1215)];
Yo me sokaparetassa, puttasokaṃ apānudi.
124.
Sohaṃ abbūḷhasallosmi, vītasoko anāvilo;
Na socāmi na rodāmi, tava sutvāna māṇavāti.
Maṭṭhakuṇḍalījātakaṃ ekādasamaṃ.
- Bilārakosiyajātakaṃ (12)
125.
Apacantāpi dicchanti, santo laddhāna bhojanaṃ;
Kimeva tvaṃ pacamāno, yaṃ na dajjā na taṃ samaṃ.
126.
Maccherā ca pamādā ca, evaṃ dānaṃ na diyyati;
Puññaṃ ākaṅkhamānena, deyyaṃ hoti vijānatā.
127.
Yasseva bhīto na dadāti maccharī, tadevādadato bhayaṃ;
Jighacchā ca pipāsā ca, yassa bhāyati maccharī;
Tameva bālaṃ phusati, asmiṃ loke paramhi ca.
128.
Tasmā vineyya maccheraṃ, dajjā dānaṃ malābhibhū;
Puññāni paralokasmiṃ, patiṭṭhā honti pāṇinaṃ.
129.
Duddadaṃ dadamānānaṃ, dukkaraṃ kamma kubbataṃ;
Asanto nānukubbanti, sataṃ dhammo durannayo.
130.
Tasmā satañca asataṃ [asatañca (sī. syā. pī.)], nānā hoti ito gati;
Asanto nirayaṃ yanti, santo saggaparāyanā.
131.
Appasmeke [appampeke (syā.)] pavecchanti, bahuneke na dicchare;
Appasmā dakkhiṇā dinnā, sahassena samaṃ mitā.
132.
Dhammaṃ care yopi samuñchakaṃ care, dārañca posaṃ dadamappakasmiṃ [dadaṃ appakasmipi (pī.)];
Sataṃ sahassānaṃ sahassayāginaṃ, kalampi nāgghanti tathāvidhassa te.
133.
Kenesa yañño vipulo mahagghato [mahaggato (saṃ. ni. 1.32)], samena dinnassa na agghameti;
Kathaṃ sataṃ sahassānaṃ [kathaṃ sahassānaṃ (sī. syā. pī.)] sahassayāginaṃ, kalampi nāgghanti tathāvidhassa te.
134.
Dadanti heke visame niviṭṭhā, chetvā [jhatvā (sī. pī.), ghatvā (syā.)] vadhitvā atha socayitvā;
Sā dakkhiṇā assumukhā sadaṇḍā, samena dinnassa na agghameti;
Evaṃ sataṃ sahassānaṃ [evaṃ sahassānaṃ (sī. syā. pī.)] sahassayāginaṃ, kalampi nāgghanti tathāvidhassa teti.
Bilārakosiyajātakaṃ dvādasamaṃ.
- Cakkavākajātakaṃ (13)
135.
Vaṇṇavā abhirūposi, ghano sañjātarohito;
Cakkavāka surūposi, vippasannamukhindriyo.
136.
Pāṭhīnaṃ pāvusaṃ macchaṃ, balajaṃ [vālajaṃ (sī. pī.), balajjaṃ (syā.)] muñjarohitaṃ;
Gaṅgāya tīre nisinno [gaṅgātīre nisinnosi (syā. ka.)], evaṃ bhuñjasi bhojanaṃ.
137.
Na vāhametaṃ [sabbatthapi samānaṃ] bhuñjāmi, jaṅgalānodakāni vā;
Aññatra sevālapaṇakā, etaṃ [aññaṃ (syā.)] me samma bhojanaṃ.
138.
Na vāhametaṃ saddahāmi, cakkavākassa bhojanaṃ;
Ahampi samma bhuñjāmi, gāme loṇiyateliyaṃ.
139.
Manussesu kataṃ bhattaṃ, suciṃ maṃsūpasecanaṃ;
Na ca me tādiso vaṇṇo, cakkavāka yathā tuvaṃ.
140.
Sampassaṃ attani veraṃ, hiṃsayaṃ [hiṃsāya (syā. pī. ka.)] mānusiṃ pajaṃ;
Utrasto ghasasī bhīto, tena vaṇṇo tavediso.
141.
Sabbalokaviruddhosi, dhaṅka pāpena kammunā;
Laddho piṇḍo na pīṇeti, tena vaṇṇo tavediso.
142.
Ahampi [ahañca (?)] samma bhuñjāmi, ahiṃsaṃ sabbapāṇinaṃ;
Appossukko nirāsaṅkī, asoko akutobhayo.
121. 青年你說的是真實，我比哭泣者更愚蠢； 如孩子哭求月亮，我渴望已死的亡者。 122. 我如被點燃，如被塗油的火； 你如澆水，熄滅一切憂愁。 123. 你拔出我心中，深深刺入的箭； 對陷入憂愁的我，去除了失子之痛。 124. 我已拔除此箭，無憂無擾； 聽了你的話青年，我不再憂愁哭泣。 磨光耳環本生故事第十一完。 450. 貓行者本生故事 (第12章) 125. 不煮食也愿佈施，善人得食時； 為何你煮食時，不願施捨這不合理。 126. 因為吝嗇與放逸，才不行佈施； 希求功德者，應以智慧佈施。 127. 吝嗇者因恐懼不施捨，不施者得此恐懼； 飢渴正是吝嗇者所懼怕，此愚者今世後世皆遭遇。 128. 因此應除去吝嗇，勝垢者應佈施； 功德在來世，是眾生依止。 129. 施難施之物者，作難作之事者； 非善人不能效仿，善人之法難隨學。 130. 因此善人與非善人，從此去處各不同； 非善人往地獄去，善人往生天界。 131. 有些人少量也施捨，有些人多也不願施； 少量所施的供養，等同千倍佈施。 132. 修習正法即使行乞，養妻雖施少量； 勝過千人千供養，他們不及其十六分之一。 133. 為何此廣大重要的供養，不及平等佈施的價值； 為何千人千供養，不及其十六分之一。 134. 有些人住于不平等中佈施，殺害折磨令人憂愁； 此供養伴隨淚水刑罰，不及平等佈施的價值； 如是千人千供養，不及其十六分之一。 貓行者本生故事第十二完。 451. 鵝本生故事 (第13章) 135. 你有美麗色澤且端莊，身軀豐滿生紅色； 赤鵝啊你如此美麗，面容清凈諸根明亮。 136. 巴提那魚雨季魚，巴拉加魚和紅色芒果魚； 你坐在恒河岸邊，如此享用食物。 137. 我不食這些，無論陸地水中物； 除了水藻青苔，朋友這是我的食物。 138. 我不相信這是，赤鵝的食物； 朋友我也享用，村中咸油食物。 139. 人們做的飯食，清凈加肉湯； 我卻沒有如你，赤鵝般的容色。 140. 看到對自己的傷害，傷害人類群眾； 恐懼中進食害怕，因此你有如此容色。 141. 烏鴉因惡業你，與整個世間為敵； 得到食物不滿足，因此你有如此容色。 142. 朋友我進食時，不傷害一切生命； 無憂無恐懼，無愁無畏懼。
143.
So karassu ānubhāvaṃ, vītivattassu sīliyaṃ;
Ahiṃsāya cara loke, piyo hohisi maṃmiva.
144.
Yo na hanti na ghāteti, na jināti na jāpaye;
Mettaṃso sabbabhūtesu, veraṃ tassa na kenacīti.
Cakkavākajātakaṃ terasamaṃ.
- Bhūripaññajātakaṃ (14)
145.
Saccaṃ kira tvaṃ api [tvampi (sī.), tuvampi (syā.), tvaṃ asi (ka.)] bhūripañña, yā tādisī sīri dhitī matī ca;
Na tāyatebhāvavasūpanitaṃ, yo yavakaṃ bhuñjasi appasūpaṃ.
146.
Sukhaṃ dukkhena paripācayanto, kālā kālaṃ vicinaṃ chandachanno;
Atthassa dvārāni avāpuranto, tenāhaṃ tussāmi yavodanena.
147.
Kālañca ñatvā abhijīhanāya, mantehi atthaṃ paripācayitvā;
Vijambhissaṃ sīhavijambhitāni, tāyiddhiyā dakkhasi maṃ punāpi.
148.
Sukhīpi heke [sukhī hi eke (sī.), sukhīti heke (?)] na karonti pāpaṃ, avaṇṇasaṃsaggabhayā puneke;
Pahū samāno vipulatthacintī, kiṃkāraṇā me na karosi dukkhaṃ.
149.
Na paṇḍitā attasukhassa hetu, pāpāni kammāni samācaranti;
Dukkhena phuṭṭhā khalitāpi santā, chandā ca dosā na jahanti dhammaṃ.
150.
Yena kenaci vaṇṇena, mudunā dāruṇena vā;
Uddhare dīnamattānaṃ, pacchā dhammaṃ samācare.
151.
Yassa rukkhassa chāyāya, nisīdeyya sayeyya vā;
Na tassa sākhaṃ bhañjeyya, mittadubbho hi pāpako.
152.
Yassāpi [yassa hi (sī. ka.)] dhammaṃ puriso [manujo (sī.)] vijaññā, ye cassa kaṅkhaṃ vinayanti santo;
Taṃ hissa dīpañca parāyanañca, na tena mettiṃ jarayetha pañño.
153.
Alaso gihī kāmabhogī na sādhu, asaññato pabbajito na sādhu;
Rājā na sādhu anisammakārī, yo paṇḍito kodhano taṃ na sādhu.
154.
Nisamma khattiyo kayirā, nānisamma disampati;
Nisammakārino rāja, yaso kitti ca vaḍḍhatīti.
Bhūripaññajātakaṃ cuddasamaṃ.
- Mahāmaṅgalajātakaṃ (15)
155.
Kiṃsu naro jappamadhiccakāle, kaṃ vā vijjaṃ katamaṃ vā sutānaṃ;
So macco asmiñca [asmiṃva (pī.)] paramhi loke, kathaṃ karo sotthānena gutto.
156.
Yassa devā pitaro ca sabbe, sarīsapā [siriṃsapā (sī. syā. pī.)] sabbabhūtāni cāpi;
Mettāya niccaṃ apacitāni honti, bhūtesu ve sotthānaṃ tadāhu.
157.
Yo sabbalokassa nivātavutti, itthīpumānaṃ sahadārakānaṃ;
Khantā duruttānamappaṭikūlavādī, adhivāsanaṃ sotthānaṃ tadāhu.
158.
Yo nāvajānāti sahāyamitte [sahāyamatte (sī. pī.)], sippena kulyāhi dhanena jaccā;
Rucipañño atthakāle matīmā [mutīmā (sī. pī.)], sahāyesu ve sotthānaṃ tadāhu.
159.
Mittāni ve yassa bhavanti santo, saṃvissatthā avisaṃvādakassa;
Na mittadubbhī saṃvibhāgī dhanena, mittesu ve sotthānaṃ tadāhu.
160.
Yassa bhariyā tulyavayā samaggā, anubbatā dhammakāmā pajātā [sajātā (ka.)];
Koliniyā sīlavatī patibbatā, dāresu ve sotthānaṃ tadāhu.
161.
Yassa rājā bhūtapati [bhūtapatī (sī. syā. pī.)] yasassī, jānāti soceyyaṃ parakkamañca;
Advejjhatā suhadayaṃ mamanti, rājūsu ve sotthānaṃ tadāhu.
162.
Annañca pānañca dadāti saddho, mālañca gandhañca vilepanañca;
Pasannacitto anumodamāno, saggesu ve sotthānaṃ tadāhu.
163.
Yamariyadhammena punanti vuddhā, ārādhitā samacariyāya santo;
Bahussutā isayo sīlavanto, arahantamajjhe sotthānaṃ tadāhu.
143.
So karassu ānubhāvaṃ, vītivattassu sīliyaṃ;
Ahiṃsāya cara loke, piyo hohisi maṃmiva.
144.
Yo na hanti na ghāteti, na jināti na jāpaye;
Mettaṃso sabbabhūtesu, veraṃ tassa na kenacīti.
Cakkavākajātakaṃ terasamaṃ.
- Bhūripaññajātakaṃ (14)
145.
Saccaṃ kira tvaṃ api [tvampi (sī.), tuvampi (syā.), tvaṃ asi (ka.)] bhūripañña, yā tādisī sīri dhitī matī ca;
Na tāyatebhāvavasūpanitaṃ, yo yavakaṃ bhuñjasi appasūpaṃ.
146.
Sukhaṃ dukkhena paripācayanto, kālā kālaṃ vicinaṃ chandachanno;
Atthassa dvārāni avāpuranto, tenāhaṃ tussāmi yavodanena.
147.
Kālañca ñatvā abhijīhanāya, mantehi atthaṃ paripācayitvā;
Vijambhissaṃ sīhavijambhitāni, tāyiddhiyā dakkhasi maṃ punāpi.
148.
Sukhīpi heke [sukhī hi eke (sī.), sukhīti heke (?)] na karonti pāpaṃ, avaṇṇasaṃsaggabhayā puneke;
Pahū samāno vipulatthacintī, kiṃkāraṇā me na karosi dukkhaṃ.
149.
Na paṇḍitā attasukhassa hetu, pāpāni kammāni samācaranti;
Dukkhena phuṭṭhā khalitāpi santā, chandā ca dosā na jahanti dhammaṃ.
150.
Yena kenaci vaṇṇena, mudunā dāruṇena vā;
Uddhare dīnamattānaṃ, pacchā dhammaṃ samācare.
151.
Yassa rukkhassa chāyāya, nisīdeyya sayeyya vā;
Na tassa sākhaṃ bhañjeyya, mittadubbho hi pāpako.
152.
Yassāpi [yassa hi (sī. ka.)] dhammaṃ puriso [manujo (sī.)] vijaññā, ye cassa kaṅkhaṃ vinayanti santo;
Taṃ hissa dīpañca parāyanañca, na tena mettiṃ jarayetha pañño.
153.
Alaso gihī kāmabhogī na sādhu, asaññato pabbajito na sādhu;
Rājā na sādhu anisammakārī, yo paṇḍito kodhano taṃ na sādhu.
154.
Nisamma khattiyo kayirā, nānisamma disampati;
Nisammakārino rāja, yaso kitti ca vaḍḍhatīti.
Bhūripaññajātakaṃ cuddasamaṃ.
- Mahāmaṅgalajātakaṃ (15)
155.
Kiṃsu naro jappamadhiccakāle, kaṃ vā vijjaṃ katamaṃ vā sutānaṃ;
So macco asmiñca [asmiṃva (pī.)] paramhi loke, kathaṃ karo sotthānena gutto.
156.
Yassa devā pitaro ca sabbe, sarīsapā [siriṃsapā (sī. syā. pī.)] sabbabhūtāni cāpi;
Mettāya niccaṃ apacitāni honti, bhūtesu ve sotthānaṃ tadāhu.
157.
Yo sabbalokassa nivātavutti, itthīpumānaṃ sahadārakānaṃ;
Khantā duruttānamappaṭikūlavādī, adhivāsanaṃ sotthānaṃ tadāhu.
158.
Yo nāvajānāti sahāyamitte [sahāyamatte (sī. pī.)], sippena kulyāhi dhanena jaccā;
Rucipañño atthakāle matīmā [mutīmā (sī. pī.)], sahāyesu ve sotthānaṃ tadāhu.
159.
Mittāni ve yassa bhavanti santo, saṃvissatthā avisaṃvādakassa;
Na mittadubbhī saṃvibhāgī dhanena, mittesu ve sotthānaṃ tadāhu.
160.
Yassa bhariyā tulyavayā samaggā, anubbatā dhammakāmā pajātā [sajātā (ka.)];
Koliniyā sīlavatī patibbatā, dāresu ve sotthānaṃ tadāhu.
161.
Yassa rājā bhūtapati [bhūtapatī (sī. syā. pī.)] yasassī, jānāti soceyyaṃ parakkamañca;
Advejjhatā suhadayaṃ mamanti, rājūsu ve sotthānaṃ tadāhu.
162.
Annañca pānañca dadāti saddho, mālañca gandhañca vilepanañca;
Pasannacitto anumodamāno, saggesu ve sotthānaṃ tadāhu.
163.
Yamariyadhammena punanti vuddhā, ārādhitā samacariyāya santo;
Bahussutā isayo sīlavanto, arahantamajjhe sotthānaṃ tadāhu.
我來為您翻譯這段巴利文經文成簡體中文： 143. 不要因為擁有權勢而輕慢他人， 要遵守戒律不違犯； 像我一樣在世間以不傷害而行， 你就會得到眾人愛戴。 144. 不殺生也不教唆他人殺生， 不掠奪也不教唆他人掠奪； 對一切眾生懷有慈心， 他便不會與任何人結怨。 鴛鴦本生故事第十三 452. 廣慧本生故事（14） 145. 據說你確實是位智慧廣博者， 你具有如此的福德、毅力與智慧； 但這些並不能救護你于現世， 你卻在吃著少湯的粗糙麥飯。 146. 我以苦行成就安樂，隨時觀察隱藏的慾望； 為打開利益之門， 因此我知足於麥飯。 147. 知曉時機后便會興起， 以智慧成熟其義； 我將如獅子般伸展舒適， 你將再次見到我以此神通。 148. 有些人即使快樂也不作惡， 還有些人是因為害怕惡名； 你既有能力又深思遠慮， 為何不加害於我？ 149. 智者不會爲了自己的快樂， 而去造作惡業； 即使遭受痛苦或有過失， 賢者也不會因貪慾與嗔恨而違背正法。 150. 無論以何種方式， 或柔和或嚴厲； 應先救護困苦的自己， 之後再實踐正法。 151. 若在某棵樹的樹蔭下， 或坐或臥； 不應折斷它的樹枝， 背叛朋友是邪惡的。 152. 若人能了知某人的正法， 聖者們為他消除疑惑； 他就是自己的明燈與歸依， 智者不應損害與他的友誼。 153. 懶惰貪慾的在家人不善， 不持戒的出家人不善； 不經思考就行動的國王不善， 智者若易怒也不善。 154. 剎帝利應當審慎而為， 統治者不可不加思考； 大王啊！謹慎行事者， 名聲與聲望都會增長。 廣慧本生故事第十四 453. 大吉祥本生故事（15） 155. 人在適當時機應誦唸什麼， 或學習什麼明咒，聽聞什麼經典； 此人在今世與來世， 如何行事才能得到吉祥庇護。 156. 對一切天神、祖先、 爬行動物與眾生， 常以慈心恭敬對待， 諸賢者說這是眾生的吉祥。 157. 對整個世間謙遜， 對男女老幼， 忍受惡語不說反駁的話， 諸賢者說忍辱是吉祥。 158. 不輕視朋友與親近者， 無論是技藝、種姓、財富或出身； 明智者在適當時機運用智慧， 諸賢者說這在朋友間是吉祥。 159. 若人有德行的朋友， 能彼此信任不欺誑； 不背叛友誼且樂於分享財富， 諸賢者說這在朋友間是吉祥。 160. 若妻子年齡相當且和睦， 順從丈夫且喜好正法； 出身良好有德行且對丈夫忠貞， 諸賢者說這在家庭中是吉祥。 161. 若國王為眾生之主且有聲望， 瞭解他的清凈與精進； 忠誠且心地善良， 諸賢者說這在王者中是吉祥。 162. 具信心者佈施飲食， 以及花鬘、香料與涂香； 懷著歡喜心隨喜功德， 諸賢者說這在天界中是吉祥。 163. 長者以聖者之法凈化， 聖者們以正當行爲得到滿足； 多聞的仙人們持守戒律， 諸賢者說在阿羅漢中這是吉祥。
164.
Etāni kho sotthānāni loke, viññuppasatthāni sukhudrayāni [sukhindriyāni (pī.)];
Tānīdha sevetha naro sapañño, na hi maṅgale kiñcanamatthi saccanti.
Mahāmaṅgalajātakaṃ pannarasamaṃ.
- Ghaṭapaṇḍitajātakaṃ (16)
165.
Uṭṭhehi kaṇha kiṃ sesi, ko attho supanena te;
Yopi tuyhaṃ [tāyaṃ (pī.)] sako bhātā, hadayaṃ cakkhu ca [cakkhuṃva (pī.)] dakkhiṇaṃ;
Tassa vātā balīyanti, ghaṭo jappati [sasaṃ jappati (?)] kesava.
166.
Tassa taṃ vacanaṃ sutvā, rohiṇeyyassa kesavo;
Taramānarūpo vuṭṭhāsi, bhātusokena aṭṭito.
167.
Kiṃ nu ummattarūpova, kevalaṃ dvārakaṃ imaṃ;
Saso sasoti lapasi, ko nu te sasamāhari.
168.
Sovaṇṇamayaṃ maṇīmayaṃ, lohamayaṃ atha rūpiyāmayaṃ;
Saṅkhasilāpavāḷamayaṃ, kārayissāmi te sasaṃ.
169.
Santi aññepi sasakā, araññe vanagocarā;
Tepi te ānayissāmi, kīdisaṃ sasamicchasi.
170.
Na cāhamete [na cāhametaṃ (sī.), na vāhamete (syā.), na vāhametaṃ (pī.)] icchāmi, ye sasā pathavissitā [paṭhaviṃsitā (sī. syā. pī.)];
Candato sasamicchāmi, taṃ me ohara kesava.
171.
So nūna madhuraṃ ñāti, jīvitaṃ vijahissasi;
Apatthiyaṃ yo patthayasi, candato sasamicchasi.
172.
Evaṃ ce kaṇha jānāsi, yadaññamanusāsasi;
Kasmā pure mataṃ puttaṃ, ajjāpi manusocasi.
173.
Yaṃ na labbhā manussena, amanussena vā puna [pana (pe. va. 215)];
Jāto me mā marī putto, kuto labbhā alabbhiyaṃ.
174.
Na mantā mūlabhesajjā, osadhehi dhanena vā;
Sakkā ānayituṃ kaṇha, yaṃ petamanusocasi.
175.
Yassa etādisā assu, amaccā purisapaṇḍitā;
Yathā nijjhāpaye ajja, ghaṭo purisapaṇḍito.
176.
Ādittaṃ vata maṃ santaṃ, ghatasittaṃva pāvakaṃ;
Vārinā viya osiñcaṃ, sabbaṃ nibbāpaye daraṃ.
177.
Abbahī vata me sallaṃ, yamāsi hadayassitaṃ;
Yo me sokaparetassa, puttasokaṃ apānudi.
178.
Sohaṃ abbūḷhasallosmi, vītasoko anāvilo;
Na socāmi na rodāmi, tava sutvāna māṇava [bhātika (pe. va. 224)].
164. 這些就是世間的吉祥事， 為智者所讚歎能帶來安樂； 智者應當遵行這些， 因為除此之外別無真實吉祥。 大吉祥本生故事第十五 454. 賢者伽他本生故事（16） 165. 起來吧黑天（註：克里希納的別名），為何還在睡？ 你睡眠有何意義？ 你的親兄弟，如你的心臟和右眼， 他正為風所困擾，伽他在憂慮，凱沙瓦。 166. 聽到羅希尼之子這番話， 凱沙瓦急急忙忙地起身， 被兄弟的悲傷所折磨。 167. 你為何像個瘋子一樣， 在整個德瓦拉卡城裡， 不斷喊著"兔子兔子"， 是誰給你帶來兔子？ 168. 我會為你造一隻兔子， 用黃金、寶石製成， 或用銅、白銀打造， 或用貝殼、石頭、珊瑚製作。 169. 林中還有其他兔子， 以森林為家的野兔； 我也可以把它們帶來給你， 你想要什麼樣的兔子？ 170. 我不要這些， 地上的兔子我都不要； 我要月亮里的兔子， 凱沙瓦啊，把它給我取來。 171. 親愛的人啊，你一定會， 失去可愛的生命； 你追求不可得之物， 渴望得到月中的兔子。 172. 黑天啊，如果你這樣明白， 還要教導他人； 為何直到今日， 還在為死去的兒子悲傷？ 173. 人類或非人， 都無法得到的事： "愿我的兒子別死"， 怎能得到不可得之事？ 174. 黑天啊，既已逝去的人， 無論用咒語、根藥， 草藥或財富， 都無法帶回。 175. 若有這樣的大臣， 如伽他這般智者， 今日就能如此開導， 真是賢明之人。 176. 我如被點燃， 如油澆火般熾燃， 他如清涼之水澆灌， 熄滅了我所有的憂愁。 177. 他拔除了我心中， 深深紮根的悲傷之箭； 為我這悲傷之人， 驅散了對兒子的憂愁。 178. 我現在箭已拔除， 憂愁消失心不亂； 聽了你的話，年輕人啊， 我不再悲傷也不再哭泣。
179.
Evaṃ karonti sappaññā, ye honti anukampakā;
Nivattayanti sokamhā, ghaṭo jeṭṭhaṃva bhātaranti.
Ghaṭapaṇḍitajātakaṃ soḷasamaṃ.
Dasakanipātaṃ niṭṭhitaṃ.
Tassuddānaṃ –
Daḷha kaṇha dhanañjaya saṅkhavaro, raja sattaha kassa ca [sattāhasasākha (syā.)] takkalinā;
Dhammaṃ kukkuṭa kuṇḍali bhojanadā, cakkavāka subhūrisa sotthi ghaṭoti.
179. 智者們就是這樣行事， 他們富有同情心； 如同伽他對待長兄那樣， 把人從悲傷中解救出來。 賢者伽他本生故事第十六 十集經已結束 其提要如下： 堅強、黑天、財勝、 勝貝、王者、七日、 法、雞、昆達利、施食、 鴛鴦、廣慧、吉祥、伽他。