B01030503brahmacariyakathā（梵行論辯）

  1. Brahmacariyakathā

  2. Suddhabrahmacariyakathā

  3. Natthi devesu brahmacariyavāsoti? Āmantā. Sabbe devā jaḷā elamūgā [eḷamūgā (syā.)] aviññū hatthasaṃvācikā nappaṭibalā subhāsitadubbhāsitānaṃ atthamaññātuṃ, sabbe devā na buddhe pasannā na dhamme pasannā na saṅghe pasannā, na buddhaṃ bhagavantaṃ payirupāsanti, na buddhaṃ bhagavantaṃ pañhaṃ pucchanti, na buddhena bhagavatā pañhe vissajjite attamanā, sabbe devā kammāvaraṇena samannāgatā kilesāvaraṇena samannāgatā vipākāvaraṇena samannāgatā assaddhā acchandikā duppaññā abhabbā niyāmaṃ okkamituṃ kusalesu dhammesu sammattaṃ, sabbe devā mātughātakā pitughātakā arahantaghātakā ruhiruppādakā saṅghabhedakā, sabbe devā pāṇātipātino adinnādāyino kāmesumicchācārino musāvādino pisuṇavācā pharusāvācā samphappalāpino abhijjhāluno byāpannacittā micchādiṭṭhikāti? Na hevaṃ vattabbe…pe….

Nanu atthi devā ajaḷā anelamūgā viññū na hatthasaṃvācikā paṭibalā subhāsitadubbhāsitānaṃ atthamaññātuṃ, atthi devā buddhe pasannā dhamme pasannā saṅghe pasannā, buddhaṃ bhagavantaṃ payirupāsanti, buddhaṃ bhagavantaṃ pañhaṃ pucchanti, buddhena bhagavatā pañhe vissajjite attamanā honti, atthi devā na kammāvaraṇena samannāgatā na kilesāvaraṇena samannāgatā na vipākāvaraṇena samannāgatā saddhā chandikā paññavanto bhabbā niyāmaṃ okkamituṃ kusalesu dhammesu sammattaṃ, atthi devā na mātughātakā na pitughātakā na arahantaghātakā na ruhiruppādakā na saṅghabhedakā, atthi devā na pāṇātipātino na adinnādāyino na kāmesumicchācārino na musāvādino na pisuṇāvācā na pharusāvācā na samphappalāpino na abhijjhāluno abyāpannacittā sammādiṭṭhikāti? Āmantā.

Hañci atthi devā ajaḷā anelamūgā viññū na hatthasaṃvācikā paṭibalā subhāsitadubbhāsitānaṃ atthamaññātuṃ…pe… atthi devā buddhe pasannā…pe… sammādiṭṭhikā, no ca vata re vattabbe – 『『natthi devesu brahmacariyavāso』』ti.

梵行論 清凈梵行論 269. "天界中沒有梵行生活嗎?"是的。"所有的天神都是愚鈍的、啞的、無知的、只能用手勢交流的,不能辨別善說惡說的意義,所有的天神都不信佛、不信法、不信僧,不親近世尊佛陀,不向世尊佛陀請教問題,不因世尊佛陀解答問題而歡喜,所有的天神都有業障、煩惱障、果報障,不信、無慾、愚癡,不能進入善法的決定性,所有的天神都是殺母者、殺父者、殺阿羅漢者、出佛身血者、破和合僧者,所有的天神都是殺生者、不與取者、邪淫者、妄語者、兩舌者、惡口者、綺語者、貪婪者、瞋恚者、邪見者嗎?"不應如此說...等等。 難道沒有不愚鈍、不啞、有智慧、不只用手勢交流、能辨別善說惡說意義的天神嗎?難道沒有信佛、信法、信僧的天神嗎?難道沒有親近世尊佛陀、向世尊佛陀請教問題、因世尊佛陀解答問題而歡喜的天神嗎?難道沒有無業障、無煩惱障、無果報障、有信、有欲、有智慧、能進入善法決定性的天神嗎?難道沒有不殺母、不殺父、不殺阿羅漢、不出佛身血、不破和合僧的天神嗎?難道沒有不殺生、不偷盜、不邪淫、不妄語、不兩舌、不惡口、不綺語、不貪婪、不瞋恚、正見的天神嗎?是的。 如果有不愚鈍、不啞、有智慧、不只用手勢交流、能辨別善說惡說意義的天神...等等...有信佛...等等...正見的天神,那麼就不應該說"天界中沒有梵行生活"。

  1. Atthi devesu brahmacariyavāsoti? Āmantā. Atthi tattha pabbajjā muṇḍiyaṃ kāsāvadhāraṇā pattadhāraṇā, devesu sammāsambuddhā uppajjanti, paccekasambuddhā uppajjanti, sāvakayugaṃ uppajjatīti? Na hevaṃ vattabbe…pe….

Devesu pabbajjā natthīti, natthi devesu brahmacariyavāsoti? Āmantā. Yattha atthi pabbajjā tattheva brahmacariyavāso, yattha natthi pabbajjā natthi tattha brahmacariyavāsoti? Na hevaṃ vattabbe…pe… yattha atthi pabbajjā tattheva brahmacariyavāso, yattha natthi pabbajjā natthi tattha brahmacariyavāsoti? Āmantā. Yo pabbajati tasseva brahmacariyavāso, yo na pabbajati natthi tassa brahmacariyavāsoti? Na hevaṃ vattabbe…pe….

Devesu muṇḍiyaṃ natthīti, natthi devesu brahmacariyavāsoti? Āmantā. Yattha atthi muṇḍiyaṃ tattheva brahmacariyavāso, yattha natthi muṇḍiyaṃ natthi tattha brahmacariyavāsoti? Na hevaṃ vattabbe…pe… yattha atthi muṇḍiyaṃ tattheva brahmacariyavāso, yattha natthi muṇḍiyaṃ natthi tattha brahmacariyavāsoti? Āmantā. Yo muṇḍo hoti tasseva brahmacariyavāso, yo muṇḍo na hoti natthi tassa brahmacariyavāsoti? Na hevaṃ vattabbe…pe….

Devesu kāsāvadhāraṇā natthīti, natthi devesu brahmacariyavāsoti? Āmantā. Yattha atthi kāsāvadhāraṇā tattheva brahmacariyavāso, yattha natthi kāsāvadhāraṇā natthi tattha brahmacariyavāsoti? Na hevaṃ vattabbe…pe… yattha atthi kāsāvadhāraṇā tattheva brahmacariyavāso, yattha natthi kāsāvadhāraṇā natthi tattha brahmacariyavāsoti? Āmantā. Yo kāsāvaṃ dhāreti tasseva brahmacariyavāso, yo kāsāvaṃ na dhāreti natthi tassa brahmacariyavāsoti? Na hevaṃ vattabbe…pe….

Devesu pattadhāraṇā natthīti, natthi devesu brahmacariyavāsoti? Āmantā. Yattha atthi pattadhāraṇā tattheva brahmacariyavāso, yattha natthi pattadhāraṇā natthi tattha brahmacariyavāsoti? Na hevaṃ vattabbe…pe… yattha atthi pattadhāraṇā tattheva brahmacariyavāso, yattha natthi pattadhāraṇā natthi tattha brahmacariyavāsoti? Āmantā? Yo pattaṃ dhāreti tasseva brahmacariyavāso, yo pattaṃ na dhāreti natthi tassa brahmacariyavāsoti? Na hevaṃ vattabbe…pe….

Devesu sammāsambuddhā nuppajjantīti, natthi devesu brahmacariyavāsoti ? Āmantā. Yattha sammāsambuddhā uppajjanti tattheva brahmacariyavāso, yattha sammāsambuddhā nuppajjanti natthi tattha brahmacariyavāsoti? Na hevaṃ vattabbe…pe… yattha sammāsambuddhā uppajjanti tattheva brahmacariyavāso, yattha sammāsambuddhā nuppajjanti natthi tattha brahmacariyavāsoti? Āmantā . Lumbiniyā bhagavā jāto, bodhiyā mūle abhisambuddho, bārāṇasiyaṃ bhagavatā dhammacakkaṃ pavattitaṃ; tattheva brahmacariyavāso, natthaññatra brahmacariyavāsoti? Na hevaṃ vattabbe…pe….

  1. "天界中有梵行生活嗎?"是的。"那裡有出家、剃髮、穿袈裟、持缽嗎?天界中有正等正覺者出現、辟支佛出現、聲聞雙出現嗎?"不應如此說...等等。 "天界中沒有出家,所以天界中沒有梵行生活嗎?"是的。"哪裡有出家,那裡就有梵行生活;哪裡沒有出家,那裡就沒有梵行生活嗎?"不應如此說...等等。"哪裡有出家,那裡就有梵行生活;哪裡沒有出家,那裡就沒有梵行生活嗎?"是的。"出家的人才有梵行生活,不出家的人就沒有梵行生活嗎?"不應如此說...等等。 "天界中沒有剃髮,所以天界中沒有梵行生活嗎?"是的。"哪裡有剃髮,那裡就有梵行生活;哪裡沒有剃髮,那裡就沒有梵行生活嗎?"不應如此說...等等。"哪裡有剃髮,那裡就有梵行生活;哪裡沒有剃髮,那裡就沒有梵行生活嗎?"是的。"剃髮的人才有梵行生活,不剃髮的人就沒有梵行生活嗎?"不應如此說...等等。 "天界中沒有穿袈裟,所以天界中沒有梵行生活嗎?"是的。"哪裡有穿袈裟,那裡就有梵行生活;哪裡沒有穿袈裟,那裡就沒有梵行生活嗎?"不應如此說...等等。"哪裡有穿袈裟,那裡就有梵行生活;哪裡沒有穿袈裟,那裡就沒有梵行生活嗎?"是的。"穿袈裟的人才有梵行生活,不穿袈裟的人就沒有梵行生活嗎?"不應如此說...等等。 "天界中沒有持缽,所以天界中沒有梵行生活嗎?"是的。"哪裡有持缽,那裡就有梵行生活;哪裡沒有持缽,那裡就沒有梵行生活嗎?"不應如此說...等等。"哪裡有持缽,那裡就有梵行生活;哪裡沒有持缽,那裡就沒有梵行生活嗎?"是的。"持缽的人才有梵行生活,不持缽的人就沒有梵行生活嗎?"不應如此說...等等。 "天界中沒有正等正覺者出現,所以天界中沒有梵行生活嗎?"是的。"哪裡有正等正覺者出現,那裡就有梵行生活;哪裡沒有正等正覺者出現,那裡就沒有梵行生活嗎?"不應如此說...等等。"哪裡有正等正覺者出現,那裡就有梵行生活;哪裡沒有正等正覺者出現,那裡就沒有梵行生活嗎?"是的。"世尊生於藍毗尼(Lumbini),在菩提樹下證悟,在波羅奈(Varanasi)轉法輪;只有那裡有梵行生活,其他地方沒有梵行生活嗎?"不應如此說...等等。

Devesu paccekasambuddhā nuppajjantīti, natthi devesu brahmacariyavāsoti? Āmantā. Yattha paccekasambuddhā uppajjanti tattheva brahmacariyavāso, yattha paccekasambuddhā nuppajjanti natthi tattha brahmacariyavāsoti? Na hevaṃ vattabbe…pe… yattha paccekasambuddhā uppajjanti tattheva brahmacariyavāso, yattha paccekasambuddhā nuppajjanti natthi tattha brahmacariyavāsoti? Āmantā. Majjhimesu janapadesu paccekasambuddhā uppajjanti, tattheva brahmacariyavāso, natthaññatra brahmacariyavāsoti? Na hevaṃ vattabbe…pe….

Devesu sāvakayugaṃ nuppajjatīti, natthi devesu brahmacariyavāsoti? Āmantā. Yattha sāvakayugaṃ uppajjati tattheva brahmacariyavāso, yattha sāvakayugaṃ nuppajjati natthi tattha brahmacariyavāsoti? Na hevaṃ vattabbe…pe… yattha sāvakayugaṃ uppajjati tattheva brahmacariyavāso, yattha sāvakayugaṃ nuppajjati natthi tattha brahmacariyavāsoti? Āmantā. Magadhesu sāvakayugaṃ uppannaṃ, tattheva brahmacariyavāso, natthaññatra brahmacariyavāsoti? Na hevaṃ vattabbe…pe….

獨覺佛不出生於天界，所以天界沒有梵行生活嗎？是的。獨覺佛出生之處才有梵行生活，獨覺佛不出生之處就沒有梵行生活嗎？不應這樣說...獨覺佛出生之處才有梵行生活，獨覺佛不出生之處就沒有梵行生活嗎？是的。獨覺佛出生于中國（中印度地區），只有那裡有梵行生活，其他地方沒有梵行生活嗎？不應這樣說... 天界不出生聲聞弟子對，所以天界沒有梵行生活嗎？是的。聲聞弟子對出生之處才有梵行生活，聲聞弟子對不出生之處就沒有梵行生活嗎？不應這樣說...聲聞弟子對出生之處才有梵行生活，聲聞弟子對不出生之處就沒有梵行生活嗎？是的。聲聞弟子對出生于摩揭陀國（現比哈爾邦），只有那裡有梵行生活，其他地方沒有梵行生活嗎？不應這樣說...

  1. Atthi devesu brahmacariyavāsoti? Āmantā . Sabbadevesu atthi brahmacariyavāsoti? Na hevaṃ vattabbe…pe….

Atthi manussesu brahmacariyavāsoti? Āmantā. Sabbamanussesu atthi brahmacariyavāsoti? Na hevaṃ vattabbe…pe….

Atthi devesu brahmacariyavāsoti? Āmantā. Asaññasattesu devesu atthi brahmacariyavāsoti? Na hevaṃ vattabbe…pe….

Atthi manussesu brahmacariyavāsoti? Āmantā. Paccantimesu janapadesu atthi brahmacariyavāso milakkhesu [milakkhūsu (syā. ka.)] aviññātāresu yattha natthi gati bhikkhūnaṃ bhikkhunīnaṃ upāsakānaṃ upāsikānanti? Na hevaṃ vattabbe.

Atthi devesu brahmacariyavāsoti? Atthi yattha atthi, atthi yattha natthīti. Asaññasattesu devesu atthi yattha atthi, atthi yattha natthi brahmacariyavāso, saññasattesu [asaññasattesu (ka.)] devesu atthi yattha atthi, atthi yattha natthi brahmacariyavāsoti? Na hevaṃ vattabbe.

Devesu atthi yattha atthi, atthi yattha natthi brahmacariyavāsoti? Āmantā. Kattha atthi, kattha natthīti? Asaññasattesu devesu natthi brahmacariyavāso, saññasattesu [asaññasattesu (ka.)] devesu atthi brahmacariyavāsoti. Asaññasattesu devesu natthi brahmacariyavāsoti? Āmantā. Saññasattesu [asaññasattesu (ka.)] devesu natthi brahmacariyavāsoti? Na hevaṃ vattabbe.

Saññasattesu devesu atthi brahmacariyavāsoti? Āmantā. Asaññasattesu devesu atthi brahmacariyavāsoti? Na hevaṃ vattabbe.

Atthi manussesu brahmacariyavāsoti? Atthi yattha atthi, atthi yattha natthīti. Paccantimesu janapadesu atthi yattha atthi, atthi yattha natthi brahmacariyavāso milakkhesu aviññātāresu yattha natthi gati bhikkhūnaṃ bhikkhunīnaṃ upāsakānaṃ upāsikānaṃ, majjhimesu janapadesu atthi yattha atthi, atthi yattha natthi brahmacariyavāsoti? Na hevaṃ vattabbe.

Manussesu atthi yattha atthi, atthi yattha natthi brahmacariyavāsoti? Āmantā. Kattha atthi, kattha natthīti? Paccantimesu janapadesu natthi brahmacariyavāso milakkhesu aviññātāresu yattha natthi gati bhikkhūnaṃ bhikkhunīnaṃ upāsakānaṃ upāsikānaṃ, majjhimesu janapadesu atthi brahmacariyavāsoti. Paccantimesu janapadesu natthi brahmacariyavāso milakkhesu aviññātāresu yattha natthi gati bhikkhūnaṃ bhikkhunīnaṃ upāsakānaṃ upāsikānanti? Āmantā. Majjhimesu janapadesu natthi brahmacariyavāsoti? Na hevaṃ vattabbe.

Majjhimesu janapadesu atthi brahmacariyavāsoti? Āmantā. Paccantimesu janapadesu atthi brahmacariyavāso milakkhesu aviññātāresu yattha natthi gati bhikkhūnaṃ bhikkhunīnaṃ upāsakānaṃ upāsikānanti? Na hevaṃ vattabbe.

Atthi devesu brahmacariyavāsoti? Āmantā. Nanu vuttaṃ bhagavatā – 『『tīhi, bhikkhave, ṭhānehi jambudīpakā manussā uttarakuruke ca manusse adhiggaṇhanti deve ca tāvatiṃse! Katamehi tīhi? Sūrā, satimanto, idha brahmacariyavāso』』ti [a. ni. 9.21]. Attheva suttantoti? Āmantā. Tena hi natthi devesu brahmacariyavāsoti.

Sāvatthiyaṃ vuttaṃ bhagavatā – 『『idha brahmacariyavāso』』ti? Āmantā. Sāvatthiyaṃyeva brahmacariyavāso, natthi aññatra brahmacariyavāsoti? Na hevaṃ vattabbe.

  1. 天界有梵行生活嗎？是的。所有天界都有梵行生活嗎？不應這樣說... 人間有梵行生活嗎？是的。所有人間都有梵行生活嗎？不應這樣說... 天界有梵行生活嗎？是的。無想天有梵行生活嗎？不應這樣說... 人間有梵行生活嗎？是的。邊地有梵行生活嗎？在那些未開化的地方，比丘、比丘尼、優婆塞、優婆夷無法前往的地方有梵行生活嗎？不應這樣說。 天界有梵行生活嗎？有些地方有，有些地方沒有。無想天有些地方有梵行生活，有些地方沒有梵行生活，有想天有些地方有梵行生活，有些地方沒有梵行生活嗎？不應這樣說。 天界有些地方有梵行生活，有些地方沒有梵行生活嗎？是的。哪裡有，哪裡沒有？無想天沒有梵行生活，有想天有梵行生活。無想天沒有梵行生活嗎？是的。有想天沒有梵行生活嗎？不應這樣說。 有想天有梵行生活嗎？是的。無想天有梵行生活嗎？不應這樣說。 人間有梵行生活嗎？有些地方有，有些地方沒有。邊地有些地方有梵行生活，有些地方沒有梵行生活，在那些未開化的地方，比丘、比丘尼、優婆塞、優婆夷無法前往的地方，中國（中印度地區）有些地方有梵行生活，有些地方沒有梵行生活嗎？不應這樣說。 人間有些地方有梵行生活，有些地方沒有梵行生活嗎？是的。哪裡有，哪裡沒有？邊地沒有梵行生活，在那些未開化的地方，比丘、比丘尼、優婆塞、優婆夷無法前往的地方，中國（中印度地區）有梵行生活。邊地沒有梵行生活，在那些未開化的地方，比丘、比丘尼、優婆塞、優婆夷無法前往的地方嗎？是的。中國（中印度地區）沒有梵行生活嗎？不應這樣說。 中國（中印度地區）有梵行生活嗎？是的。邊地有梵行生活嗎？在那些未開化的地方，比丘、比丘尼、優婆塞、優婆夷無法前往的地方嗎？不應這樣說。 天界有梵行生活嗎？是的。世尊不是說過："比丘們，閻浮提洲的人類在三方面勝過北俱盧洲的人類和三十三天：哪三方面？勇敢、正念、此處有梵行生活。"這段經文存在嗎？是的。那麼天界就沒有梵行生活。 世尊在舍衛城說："此處有梵行生活。"是的。只有舍衛城有梵行生活，其他地方沒有梵行生活嗎？不應這樣說。

  2. Anāgāmissa puggalassa pañcorambhāgiyāni saṃyojanāni pahīnāni, pañcuddhambhāgiyāni saṃyojanāni appahīnāni, ito cutassa tattha upapannassa kuhiṃ phaluppattīti? Tattheva. Hañci anāgāmissa puggalassa pañcorambhāgiyāni saṃyojanāni pahīnāni , pañcuddhambhāgiyāni saṃyojanāni appahīnāni, ito cutassa tattha upapannassa tahiṃ phaluppatti; no ca vata re vattabbe – 『『natthi devesu brahmacariyavāso』』ti.

Anāgāmissa puggalassa pañcorambhāgiyāni saṃyojanāni pahīnāni, pañcuddhambhāgiyāni saṃyojanāni appahīnāni , ito cutassa tattha upapannassa kuhiṃ bhāroharaṇaṃ, kuhiṃ dukkhapariññātaṃ, kuhiṃ kilesappahānaṃ, kuhiṃ nirodhasacchikiriyā, kuhiṃ akuppapaṭivedhoti? Tattheva. Hañci anāgāmissa puggalassa pañcorambhāgiyāni saṃyojanāni pahīnāni, pañcuddhambhāgiyāni saṃyojanāni appahīnāni, ito cutassa tattha upapannassa tahiṃ akuppapaṭivedho; no ca vata re vattabbe – 『『natthi devesu brahmacariyavāso』』ti.

Anāgāmissa puggalassa pañcorambhāgiyāni saṃyojanāni pahīnāni, pañcuddhambhāgiyāni saṃyojanāni appahīnāni, ito cutassa tattha upapannassa tahiṃ phaluppatti, tahiṃ bhāroharaṇaṃ, tahiṃ dukkhapariññātaṃ, tahiṃ kilesappahānaṃ, tahiṃ nirodhasacchikiriyā, tahiṃ akuppapaṭivedho; kenaṭṭhena vadesi – 『『natthi devesu brahmacariyavāso』』ti? Handa hi anāgāmī puggalo idha bhāvitena maggena tattha phalaṃ sacchikarotīti [sacchikaroti (bahūsu)].

  1. Saṃsandanabrahmacariyakathā

  2. 對於不還者個人來說，五下分結已斷，五上分結未斷，從此處死後生於彼處，在何處證得果位？就在彼處。如果對於不還者個人來說，五下分結已斷，五上分結未斷，從此處死後生於彼處，在那裡證得果位；那麼就不應該說"天界中沒有梵行生活"。 對於不還者個人來說，五下分結已斷，五上分結未斷，從此處死後生於彼處，在何處放下重擔，在何處遍知苦，在何處斷除煩惱，在何處證悟滅諦，在何處證得不動解脫？就在彼處。如果對於不還者個人來說，五下分結已斷，五上分結未斷，從此處死後生於彼處，在那裡證得不動解脫；那麼就不應該說"天界中沒有梵行生活"。 對於不還者個人來說，五下分結已斷，五上分結未斷，從此處死後生於彼處，在那裡證得果位，在那裡放下重擔，在那裡遍知苦，在那裡斷除煩惱，在那裡證悟滅諦，在那裡證得不動解脫；你基於什麼理由說"天界中沒有梵行生活"？那麼，不還者個人在此處修習的道，在彼處證得果位。

  3. 比較梵行生活的討論

  4. Anāgāmī puggalo idha bhāvitena maggena tattha phalaṃ sacchikarotīti? Āmantā. Sotāpanno puggalo tattha bhāvitena maggena idha phalaṃ sacchikarotīti? Na hevaṃ vattabbe.

Anāgāmī puggalo idha bhāvitena maggena tattha phalaṃ sacchikarotīti? Āmantā. Sakadāgāmī puggalo idha parinibbāyipuggalo [idhaparinibbāyī (?)] tattha bhāvitena maggena idha phalaṃ sacchikarotīti? Na hevaṃ vattabbe.

Sotāpanno puggalo idha bhāvitena maggena idha phalaṃ sacchikarotīti? Āmantā. Anāgāmī puggalo tattha bhāvitena maggena tattha phalaṃ sacchikarotīti? Na hevaṃ vattabbe.

Sakadāgāmī puggalo idha parinibbāyipuggalo idha bhāvitena maggena idha phalaṃ sacchikarotīti? Āmantā. Anāgāmī puggalo tattha bhāvitena maggena tattha phalaṃ sacchikarotīti? Na hevaṃ vattabbe…pe….

Idha vihāya niṭṭhassa puggalassa maggo ca bhāvīyati, na ca kilesā pahīyantīti? Āmantā. Sotāpattiphalasacchikiriyāya paṭipannassa puggalassa maggo ca bhāvīyati, na ca kilesā pahīyantīti? Na hevaṃ vattabbe…pe….

Idha vihāya niṭṭhassa puggalassa maggo ca bhāvīyati, na ca kilesā pahīyantīti? Āmantā. Sakadāgāmiphalasacchikiriyāya paṭipannassa puggalassa…pe… arahattasacchikiriyāya paṭipannassa puggalassa maggo ca bhāvīyati, na ca kilesā pahīyantīti? Na hevaṃ vattabbe…pe….

Sotāpattiphalasacchikiriyāya paṭipannassa puggalassa apubbaṃ acarimaṃ maggo ca bhāvīyati, kilesā ca pahīyantīti? Āmantā. Idha vihāya niṭṭhassa puggalassa apubbaṃ acarimaṃ maggo ca bhāvīyati, kilesā ca pahīyantīti? Na hevaṃ vattabbe.

Sakadāgāmiphalasacchikiriyāya paṭipannassa puggalassa…pe… arahattasacchikiriyāya paṭipannassa puggalassa apubbaṃ acarimaṃ maggo ca bhāvīyati, kilesā ca pahīyantīti? Āmantā. Idha vihāya niṭṭhassa puggalassa apubbaṃ acarimaṃ maggo ca bhāvīyati, kilesā ca pahīyantīti? Na hevaṃ vattabbe .

Anāgāmī puggalo katakaraṇīyo bhāvitabhāvano tattha upapajjatīti? Āmantā. Arahā upapajjatīti? Na hevaṃ vattabbe.

Arahā upapajjatīti? Āmantā. Atthi arahato punabbhavoti? Na hevaṃ vattabbe.

Atthi arahato punabbhavoti? Āmantā. Arahā bhavena bhavaṃ gacchati, gatiyā gatiṃ gacchati, saṃsārena saṃsāraṃ gacchati, upapattiyā upapattiṃ gacchatīti? Na hevaṃ vattabbe.

Anāgāmī puggalo katakaraṇīyo bhāvitabhāvano anohaṭabhāro tattha upapajjatīti? Āmantā. Bhāroharaṇāya puna maggaṃ bhāvetīti? Na hevaṃ vattabbe.

Anāgāmī puggalo katakaraṇīyo bhāvitabhāvano apariññātadukkho appahīnakileso asacchikatanirodho appaṭividdhākuppo tattha upapajjatīti? Āmantā. Akuppapaṭivedhāya puna maggaṃ bhāvetīti? Na hevaṃ vattabbe.

Anāgāmī puggalo katakaraṇīyo bhāvitabhāvano anohaṭabhāro tattha upapajjati, na ca bhāroharaṇāya puna maggaṃ bhāvetīti? Āmantā. Anohaṭabhāro ca tattha parinibbāyatīti? Na hevaṃ vattabbe.

  1. 不還者個人在此處修習的道，在彼處證得果位嗎？回答。入流者個人在彼處修習的道，在此處證得果位嗎？不應如此說。 不還者個人在此處修習的道，在彼處證得果位嗎？回答。再來者個人在此處涅槃的個人在彼處修習的道，在此處證得果位嗎？不應如此說。 入流者個人在此處修習的道，在此處證得果位嗎？回答。不還者個人在彼處修習的道，在彼處證得果位嗎？不應如此說。 再來者個人在此處涅槃的個人在此處修習的道，在此處證得果位嗎？回答。不還者個人在彼處修習的道，在彼處證得果位嗎？不應如此說……等等。 在此處離開已成就的個人的道是否能修習，而煩惱並未斷除嗎？回答。入流果證得者的個人的道是否能修習，而煩惱並未斷除嗎？不應如此說……等等。 在此處離開已成就的個人的道是否能修習，而煩惱並未斷除嗎？回答。再來果證得者的個人……等等……阿羅漢果證得者的個人的道是否能修習，而煩惱並未斷除嗎？不應如此說……等等。 入流果證得者的個人的未曾有過的最後的道是否能修習，而煩惱已斷除嗎？回答。在此處離開已成就的個人的未曾有過的最後的道是否能修習，而煩惱已斷除嗎？不應如此說。 再來果證得者的個人……等等……阿羅漢果證得者的個人的未曾有過的最後的道是否能修習，而煩惱已斷除嗎？回答。在此處離開已成就的個人的未曾有過的最後的道是否能修習，而煩惱已斷除嗎？不應如此說。 不還者個人是否能因已成就的修習而再生於彼處？回答。阿羅漢是否能再生於彼處？不應如此說。 阿羅漢是否能再生於彼處？回答。阿羅漢是否存在再生？不應如此說。 阿羅漢是否存在再生？回答。阿羅漢因生而生，因去而去，因輪迴而輪迴，因再生而再生嗎？不應如此說。 不還者個人是否能因已成就的修習而無負擔地再生於彼處？回答。為放下重擔而再次修習道嗎？不應如此說。 不還者個人是否能因已成就的修習而無負擔地再生於彼處，且不再因放下重擔而再次修習道？回答。無負擔的個人是否能在彼處涅槃？不應如此說。

Anāgāmī puggalo katakaraṇīyo bhāvitabhāvano apariññātadukkho appahīnakileso asacchikatanirodho appaṭividdhākuppo tattha upapajjati, na ca akuppapaṭivedhāya puna maggaṃ bhāvetīti ? Āmantā. Appaṭividdhākuppo ca tattha parinibbāyatīti? Na hevaṃ vattabbe. Yathā migo sallena viddho dūrampi gantvā kālaṃ karoti, evamevaṃ anāgāmī puggalo idha bhāvitena maggena tattha phalaṃ sacchikarotīti.

Yathā migo sallena viddho dūrampi gantvā sasallova kālaṃ karoti, evamevaṃ anāgāmī puggalo idha bhāvitena maggena tattha sasallova parinibbāyatīti? Na hevaṃ vattabbe…pe….

Brahmacariyakathā niṭṭhitā.

  1. Odhisokathā

  2. Odhisodhiso kilese jahatīti? Āmantā. Sotāpattiphalasacchikiriyāya paṭipanno puggalo dukkhadassanena kiṃ jahatīti? Sakkāyadiṭṭhiṃ vicikicchaṃ sīlabbataparāmāsaṃ tadekaṭṭhe ca kilese ekadese jahatīti. Ekadesaṃ sotāpanno, ekadesaṃ na sotāpanno, ekadesaṃ sotāpattiphalappatto [sotāpattiphalaṃ patto (?)] paṭiladdho adhigato sacchikato upasampajja viharati, kāyena phusitvā viharati, ekadesaṃ na kāyena phusitvā viharati, ekadesaṃ sattakkhattuparamo, kolaṅkolo, ekabījī, buddhe aveccappasādena samannāgato, dhamme…pe… saṅghe…pe… ariyakantehi sīlehi samannāgato ekadesaṃ ariyakantehi sīlehi na samannāgatoti? Na hevaṃ vattabbe…pe….

Samudayadassanena kiṃ jahatīti? Sakkāyadiṭṭhiṃ jahati, vicikicchaṃ sīlabbataparāmāsaṃ tadekaṭṭhe ca kilese ekadese jahatīti. Ekadesaṃ sotāpanno, ekadesaṃ na sotāpanno…pe… ekadesaṃ ariyakantehi sīlehi samannāgato, ekadesaṃ ariyakantehi sīlehi na samannāgatoti? Na hevaṃ vattabbe…pe….

Nirodhadassanena kiṃ jahatīti? Vicikicchaṃ sīlabbataparāmāsaṃ tadekaṭṭhe ca kilese ekadese jahatīti. Ekadesaṃ sotāpanno, ekadesaṃ na sotāpanno…pe… ekadesaṃ ariyakantehi sīlehi samannāgato, ekadesaṃ ariyakantehi sīlehi na samannāgatoti? Na hevaṃ vattabbe…pe….

Maggadassanena kiṃ jahatīti? Sīlabbataparāmāsaṃ tadekaṭṭhe ca kilese jahatīti. Ekadesaṃ sotāpanno, ekadesaṃ na sotāpanno, ekadesaṃ sotāpattiphalappatto paṭiladdho adhigato sacchikato upasampajja viharati, kāyena phusitvā viharati, ekadesaṃ na kāyena phusitvā viharati, ekadesaṃ sattakkhattuparamo, kolaṅkolo, ekabījī, buddhe aveccappasādena samannāgato, dhamme…pe… saṅghe…pe… ariyakantehi sīlehi samannāgato, ekadesaṃ ariyakantehi sīlehi na samannāgatoti? Na hevaṃ vattabbe…pe….

不還者個人是否能因已成就的修習而未曾覺知的苦，未斷除的煩惱，未證得的滅，能再生於彼處，而不因不動解脫而再次修習道嗎？回答。未證得的解脫是否能在彼處涅槃？不應如此說。就如同被箭刺中的鹿，遠走高飛，度過生命；同樣地，不還者個人在此處修習的道，在彼處證得果位。 就如同被箭刺中的鹿，遠走高飛，仍然帶著箭活著；同樣地，不還者個人在此處修習的道，在彼處是否仍帶著箭而涅槃？不應如此說……等等。 梵行的討論已結束。 3. 斷除煩惱的討論 274. 斷除煩惱的煩惱是什麼？回答。入流果證得者的個人通過苦的觀察，能斷除什麼？能斷除我見、疑惑、戒律的執著，這些在一個地方的煩惱。入流者在一個地方，未入流者在一個地方，入流果證得者在一個地方，已獲得、已證得、已體驗、已住於此，身體上觸及而住於此，在一個地方未身體上觸及而住於此，在一個地方是七次以上的，孤獨的，單一的，具備對佛的無上信心，具備對法……等等……具備對僧……等等……具備對高尚的戒律，具備對高尚的戒律的地方，未具備對高尚的戒律的地方？不應如此說……等等。 通過生起的觀察，能斷除什麼？能斷除我見，疑惑，戒律的執著，這些在一個地方的煩惱。入流者在一個地方，未入流者在一個地方……等等……具備對高尚的戒律的地方，未具備對高尚的戒律的地方？不應如此說……等等。 通過滅的觀察，能斷除什麼？能斷除疑惑，戒律的執著，這些在一個地方的煩惱。入流者在一個地方，未入流者在一個地方……等等……具備對高尚的戒律的地方，未具備對高尚的戒律的地方？不應如此說……等等。 通過道的觀察，能斷除什麼？能斷除戒律的執著，這些在一個地方的煩惱。入流者在一個地方，未入流者在一個地方，入流果證得者在一個地方，已獲得、已證得、已體驗、已住於此，身體上觸及而住於此，在一個地方未身體上觸及而住於此，在一個地方是七次以上的，孤獨的，單一的，具備對佛的無上信心，具備對法……等等……具備對僧……等等……具備對高尚的戒律，具備對高尚的戒律的地方，未具備對高尚的戒律的地方？不應如此說……等等。

  1. Sakadāgāmiphalasacchikiriyāya paṭipanno puggalo dukkhadassanena kiṃ jahatīti? Oḷārikaṃ kāmarāgaṃ jahati, oḷārikaṃ byāpādaṃ tadekaṭṭhe ca kilese ekadese jahatīti. Ekadesaṃ sakadāgāmī, ekadesaṃ na sakadāgāmī, ekadesaṃ sakadāgāmiphalappatto [sakadāgāmiphalaṃ patto (?)] paṭiladdho adhigato sacchikato upasampajja viharati, kāyena phusitvā viharati, ekadesaṃ na kāyena phusitvā viharatīti? Na hevaṃ vattabbe…pe….

Samudayadassanena kiṃ jahatīti? Oḷārikaṃ kāmarāgaṃ jahati, oḷārikaṃ byāpādaṃ tadekaṭṭhe ca kilese ekadese jahatīti. Ekadesaṃ sakadāgāmī, ekadesaṃ na sakadāgāmī, ekadesaṃ sakadāgāmiphalappatto paṭiladdho adhigato sacchikato upasampajja viharati, kāyena phusitvā viharati, ekadesaṃ na kāyena phusitvā viharatīti? Na hevaṃ vattabbe…pe….

Nirodhadassanena kiṃ jahatīti? Oḷārikaṃ byāpādaṃ jahati, tadekaṭṭhe ca kilese ekadese jahatīti. Ekadesaṃ sakadāgāmī, ekadesaṃ na sakadāgāmī, ekadesaṃ sakadāgāmiphalappatto paṭiladdho adhigato sacchikato upasampajja viharati, kāyena phusitvā viharati, ekadesaṃ na kāyena phusitvā viharatīti? Na hevaṃ vattabbe…pe….

Maggadassanena kiṃ jahatīti? Oḷārikaṃ byāpādaṃ jahati, tadekaṭṭhe ca kilese jahatīti. Ekadesaṃ sakadāgāmī, ekadesaṃ na sakadāgāmī, ekadesaṃ sakadāgāmiphalappatto paṭiladdho adhigato sacchikato upasampajja viharati, kāyena phusitvā viharati, ekadesaṃ na kāyena phusitvā viharatīti? Na hevaṃ vattabbe…pe….

  1. Anāgāmiphalasacchikiriyāya paṭipanno puggalo dukkhadassanena kiṃ jahatīti? Aṇusahagataṃ kāmarāgaṃ jahati, aṇusahagataṃ byāpādaṃ tadekaṭṭhe ca kilese ekadese jahatīti. Ekadesaṃ anāgāmī, ekadesaṃ na anāgāmī , ekadesaṃ anāgāmiphalappatto [anāgāmiphalaṃ patto (?)] paṭiladdho adhigato sacchikato upasampajja viharati, kāyena phusitvā viharati, ekadesaṃ na kāyena phusitvā viharati, ekadesaṃ antarāparinibbāyī, upahaccaparinibbāyī, asaṅkhāraparinibbāyī, sasaṅkhāraparinibbāyī, uddhaṃsoto akaniṭṭhagāmī, ekadesaṃ na uddhaṃsoto akaniṭṭhagāmīti? Na hevaṃ vattabbe…pe….

Samudayadassanena kiṃ jahatīti? Aṇusahagataṃ kāmarāgaṃ jahati, aṇusahagataṃ byāpādaṃ tadekaṭṭhe ca kilese ekadese jahatīti. Ekadesaṃ anāgāmī, ekadesaṃ na anāgāmī…pe… ekadesaṃ uddhaṃsoto akaniṭṭhagāmī, ekadesaṃ na uddhaṃsoto akaniṭṭhagāmīti? Na hevaṃ vattabbe…pe….

Nirodhadassanena kiṃ jahatīti? Aṇusahagataṃ byāpādaṃ jahati, tadekaṭṭhe ca kilese ekadese jahatīti. Ekadesaṃ anāgāmī, ekadesaṃ na anāgāmī…pe… ekadesaṃ uddhaṃsoto akaniṭṭhagāmī, ekadesaṃ na uddhaṃsoto akaniṭṭhagāmīti? Na hevaṃ vattabbe…pe….

Maggadassanena kiṃ jahatīti? Tadekaṭṭhe ca kilese jahatīti. Ekadesaṃ anāgāmī, ekadesaṃ na anāgāmī, ekadesaṃ anāgāmiphalappatto paṭiladdho adhigato sacchikato upasampajja viharati, kāyena phusitvā viharati, ekadesaṃ na kāyena phusitvā viharati, ekadesaṃ antarāparinibbāyī, upahaccaparinibbāyī, asaṅkhāraparinibbāyī, sasaṅkhāraparinibbāyī, uddhaṃsoto akaniṭṭhagāmī, ekadesaṃ na uddhaṃsoto akaniṭṭhagāmīti? Na hevaṃ vattabbe…pe….

  1. 再來果證得者的個人通過苦的觀察，能斷除什麼？能斷除粗重的慾望，能斷除粗重的嗔恨，這些在一個地方的煩惱。再來者在一個地方，未再來者在一個地方，獲得再來果的個人已獲得、已證得、已體驗、已住於此，身體上觸及而住於此，在一個地方未身體上觸及而住於此？不應如此說……等等。 通過生起的觀察，能斷除什麼？能斷除粗重的慾望，能斷除粗重的嗔恨，這些在一個地方的煩惱。再來者在一個地方，未再來者在一個地方，獲得再來果的個人已獲得、已證得、已體驗、已住於此，身體上觸及而住於此，在一個地方未身體上觸及而住於此？不應如此說……等等。 通過滅的觀察，能斷除什麼？能斷除粗重的嗔恨，這些在一個地方的煩惱。再來者在一個地方，未再來者在一個地方，獲得再來果的個人已獲得、已證得、已體驗、已住於此，身體上觸及而住於此，在一個地方未身體上觸及而住於此？不應如此說……等等。 通過道的觀察，能斷除什麼？能斷除粗重的嗔恨，這些在一個地方的煩惱。再來者在一個地方，未再來者在一個地方，獲得再來果的個人已獲得、已證得、已體驗、已住於此，身體上觸及而住於此，在一個地方未身體上觸及而住於此？不應如此說……等等。

  2. 不還果證得者的個人通過苦的觀察，能斷除什麼？能斷除細微的慾望，能斷除細微的嗔恨，這些在一個地方的煩惱。不還者在一個地方，未不還者在一個地方，獲得不還果的個人已獲得、已證得、已體驗、已住於此，身體上觸及而住於此，在一個地方未身體上觸及而住於此，在一個地方是中間涅槃的，因壓迫而涅槃的，無作涅槃的，有作涅槃的，向上流動的，不向上流動的，在一個地方未向上流動的？不應如此說……等等。 通過生起的觀察，能斷除什麼？能斷除細微的慾望，能斷除細微的嗔恨，這些在一個地方的煩惱。不還者在一個地方，未不還者在一個地方……等等……在一個地方向上流動的，在一個地方未向上流動的？不應如此說……等等。 通過滅的觀察，能斷除什麼？能斷除細微的嗔恨，這些在一個地方的煩惱。不還者在一個地方，未不還者在一個地方……等等……在一個地方向上流動的，在一個地方未向上流動的？不應如此說……等等。 通過道的觀察，能斷除什麼？這些在一個地方的煩惱。不還者在一個地方，未不還者在一個地方，獲得不還果的個人已獲得、已證得、已體驗、已住於此，身體上觸及而住於此，在一個地方未身體上觸及而住於此，在一個地方是中間涅槃的，因壓迫而涅槃的，無作涅槃的，有作涅槃的，向上流動的，在一個地方未向上流動的？不應如此說……等等。

  3. Arahattasacchikiriyāya paṭipanno puggalo dukkhadassanena kiṃ jahatīti? Rūparāgaṃ arūparāgaṃ mānaṃ uddhaccaṃ avijjaṃ tadekaṭṭhe ca kilese ekadese jahatīti. Ekadesaṃ arahā, ekadesaṃ na arahā, ekadesaṃ arahattappatto [arahattaṃ patto (?)] paṭiladdho adhigato sacchikato upasampajja viharati, kāyena phusitvā viharati, ekadesaṃ na kāyena phusitvā viharati, ekadesaṃ vītarāgo vītadoso vītamoho katakaraṇīyo ohitabhāro anuppattasadattho parikkhīṇabhavasaṃyojano sammadaññāvimutto ukkhittapaligho saṅkiṇṇaparikho abbūḷhesiko niraggaḷo ariyo pannaddhajo pannabhāro visaññutto suvijitavijayo, dukkhaṃ tassa pariññātaṃ, samudayo pahīno, nirodho sacchikato, maggo bhāvito, abhiññeyyaṃ abhiññātaṃ, pariññeyyaṃ pariññātaṃ, pahātabbaṃ pahīnaṃ, bhāvetabbaṃ bhāvitaṃ, sacchikātabbaṃ sacchikataṃ, (ekadesaṃ sacchikātabbaṃ sacchikataṃ,) [( ) (?)] ekadesaṃ sacchikātabbaṃ na sacchikatanti? Na hevaṃ vattabbe…pe….

Samudayadassanena kiṃ jahatīti? Rūparāgaṃ arūparāgaṃ jahati, mānaṃ uddhaccaṃ avijjaṃ tadekaṭṭhe ca kilese ekadese jahatīti. Ekadesaṃ arahā, ekadesaṃ na arahā…pe… ekadesaṃ sacchikātabbaṃ sacchikataṃ, ekadesaṃ sacchikātabbaṃ na sacchikatanti? Na hevaṃ vattabbe…pe….

Nirodhadassanena kiṃ jahatīti? Mānaṃ jahati, uddhaccaṃ avijjaṃ tadekaṭṭhe ca kilese ekadese jahatīti. Ekadesaṃ arahā, ekadesaṃ na arahā …pe… ekadesaṃ sacchikātabbaṃ sacchikataṃ, ekadesaṃ sacchikātabbaṃ na sacchikatanti? Na hevaṃ vattabbe…pe….

Maggadassanena kiṃ jahatīti? Uddhaccaṃ avijjaṃ tadekaṭṭhe ca kilese jahatīti. Ekadesaṃ arahā, ekadesaṃ na arahā, ekadesaṃ arahattappatto paṭiladdho adhigato sacchikato upasampajja viharati, kāyena phusitvā viharati, ekadesaṃ na kāyena phusitvā viharati, ekadesaṃ vītarāgo vītadoso vītamoho katakaraṇīyo ohitabhāro anuppattasadattho parikkhīṇabhavasaṃyojano sammadaññāvimutto ukkhittapaligho saṅkiṇṇaparikho abbūḷhesiko niraggaḷo ariyo pannaddhajo pannabhāro visaññutto suvijitavijayo, dukkhaṃ tassa pariññātaṃ, samudayo pahīno, nirodho sacchikato, maggo bhāvito, abhiññeyyaṃ abhiññātaṃ, pariññeyyaṃ pariññātaṃ, pahātabbaṃ pahīnaṃ, bhāvetabbaṃ bhāvitaṃ , sacchikātabbaṃ sacchikataṃ, ekadesaṃ sacchikātabbaṃ sacchikataṃ, ekadesaṃ sacchikātabbaṃ na sacchikatanti? Na hevaṃ vattabbe…pe….

  1. Na vattabbaṃ – 『『odhisodhiso kilese jahatī』』ti? Āmantā. Nanu vuttaṃ bhagavatā –

『『Anupubbena medhāvī, thokaṃ thokaṃ khaṇe khaṇe;

Kammāro rajatasseva, niddhame malamattano』』ti [dha. pa. 239 dhammapade].

Attheva suttantoti? Āmantā. Tena hi na vattabbaṃ – 『『odhisodhiso kilese jahatī』』ti.

Odhisodhiso kilese jahatīti? Āmantā. Nanu vuttaṃ bhagavatā –

『『Sahāvassa dassanasampadāya,

Tayassu dhammā jahitā bhavanti;

Sakkāyadiṭṭhī vicikicchitañca,

Sīlabbataṃ vāpi yadatthi kiñci;

Catūhapāyehi ca vippamutto,

Chaccābhiṭhānāni abhabba [abhabbo (sī. syā.)] kātu』』nti [khu. pā.

  1. 阿羅漢果證得者的個人通過苦的觀察，能斷除什麼？能斷除色慾、無色慾、我慢、煩惱、無明，這些在一個地方的煩惱。阿羅漢在一個地方，未阿羅漢在一個地方，獲得阿羅漢果的個人已獲得、已證得、已體驗、已住於此，身體上觸及而住於此，在一個地方未身體上觸及而住於此，在一個地方是無慾、無嗔、無癡，已完成的、已放下的、未達到的真實目標，已消除生死的束縛，完全解脫，拋棄了障礙，解脫了心靈，完全明瞭，苦已被徹底瞭解，生起已被斷除，滅已被證得，道已被修習，已能知曉，已被知曉，已被瞭解，已被斷除，已被斷除，已被修習，已被證得，（在一個地方已被證得，已被證得，）[( ) (?)] 在一個地方已被證得，未被證得嗎？不應如此說……等等。 通過生起的觀察，能斷除什麼？能斷除色慾、無色慾、我慢、煩惱、無明，這些在一個地方的煩惱。阿羅漢在一個地方，未阿羅漢在一個地方……等等……在一個地方已被證得，未被證得嗎？不應如此說……等等。 通過滅的觀察，能斷除什麼？能斷除我慢、煩惱、無明，這些在一個地方的煩惱。阿羅漢在一個地方，未阿羅漢在一個地方……等等……在一個地方已被證得，未被證得嗎？不應如此說……等等。 通過道的觀察，能斷除什麼？能斷除煩惱、無明，這些在一個地方的煩惱。阿羅漢在一個地方，未阿羅漢在一個地方，獲得阿羅漢果的個人已獲得、已證得、已體驗、已住於此，身體上觸及而住於此，在一個地方未身體上觸及而住於此，在一個地方是無慾、無嗔、無癡，已完成的、已放下的、未達到的真實目標，已消除生死的束縛，完全解脫，拋棄了障礙，解脫了心靈，完全明瞭，苦已被徹底瞭解，生起已被斷除，滅已被證得，道已被修習，已能知曉，已被知曉，已被瞭解，已被斷除，已被斷除，已被修習，已被證得，在一個地方已被證得，未被證得嗎？不應如此說……等等。
  2. 不應說——「斷除煩惱的煩惱嗎？」回答。難道不是佛陀所說—— 「逐漸地聰慧者，逐漸地每一瞬間； 如同工匠清理銀子，清除自身的污垢。」 [法句經 239] 這就是經文的意思嗎？回答。因此不應說——「斷除煩惱的煩惱嗎？」 斷除煩惱的煩惱嗎？回答。難道不是佛陀所說—— 「對於有緣者的見解，三法被斷除； 我見、疑惑，或是其他任何戒律的執著； 從四種危險中解脫，六種障礙無法成就。」 [《大智度論》]

6.10; su. ni. 233].

Attheva suttantoti? Āmantā. Tena hi na vattabbaṃ – 『『odhisodhiso kilese jahatī』』ti.

Odhisodhiso kilese jahatīti? Āmantā. Nanu vuttaṃ bhagavatā – 『『yasmiṃ, bhikkhave, samaye ariyasāvakassa virajaṃ vītamalaṃ dhammacakkhuṃ udapādi – 『yaṃ kiñci samudayadhammaṃ, sabbaṃ taṃ nirodhadhamma』nti, saha dassanuppādā, bhikkhave, ariyasāvakassa tīṇi saṃyojanāni pahīyanti – sakkāyadiṭṭhi vicikicchā sīlabbataparāmāso』』ti [aṅguttaranikāye]. Attheva suttantoti? Āmantā. Tena hi na vattabbaṃ – 『『odhisodhiso kilese jahatī』』ti.

6.10; su. ni. 233]. 這就是的意思嗎？回答。因此不應說——「斷除煩惱的煩惱嗎？」 斷除煩惱的煩惱嗎？回答。難道不是佛陀所說——「在某個時候，尊者的弟子產生了清凈、無垢的法眼——『一切有生起的法，皆是無生起的法』，隨著見的生起，尊者的弟子三種束縛被斷除——我見、疑惑、戒律的執著。」 [《增支部》]這就是的意思嗎？回答。因此不應說——「斷除煩惱的煩惱嗎？」

Odhisokathā niṭṭhitā.

斷除煩惱的討論已結束。