B0102050210daṇḍavaggo（懲罰品）

Daṇḍavaggo

129.

Sabbe tasanti daṇḍassa, sabbe bhāyanti maccuno;

Attānaṃ upamaṃ katvā, na haneyya na ghātaye.

130.

Sabbe tasanti daṇḍassa, sabbesaṃ jīvitaṃ piyaṃ;

Attānaṃ upamaṃ katvā, na haneyya na ghātaye.

131.

Sukhakāmāni bhūtāni, yo daṇḍena vihiṃsati;

Attano sukhamesāno, pecca so na labhate sukhaṃ.

132.

Sukhakāmāni bhūtāni, yo daṇḍena na hiṃsati;

Attano sukhamesāno, pecca so labhate sukhaṃ.

133.

Māvoca pharusaṃ kañci, vuttā paṭivadeyyu taṃ [paṭivadeyyuṃ taṃ (ka.)];

Dukkhā hi sārambhakathā, paṭidaṇḍā phuseyyu taṃ [phuseyyuṃ taṃ (ka.)].

134.

Sace neresi attānaṃ, kaṃso upahato yathā;

Esa pattosi nibbānaṃ, sārambho te na vijjati.

135.

Yathā daṇḍena gopālo, gāvo pājeti gocaraṃ;

Evaṃ jarā ca maccu ca, āyuṃ pājenti pāṇinaṃ.

136.

Atha pāpāni kammāni, karaṃ bālo na bujjhati;

Sehi kammehi dummedho, aggidaḍḍhova tappati.

137.

Yo daṇḍena adaṇḍesu, appaduṭṭhesu dussati;

Dasannamaññataraṃ ṭhānaṃ, khippameva nigacchati.

138.

Vedanaṃ pharusaṃ jāniṃ, sarīrassa ca bhedanaṃ [sarīrassa pabhedanaṃ (syā.)];

Garukaṃ vāpi ābādhaṃ, cittakkhepañca [cittakkhepaṃ va (sī. syā. pī.)] pāpuṇe.

139.

Rājato vā upasaggaṃ [upassaggaṃ (sī. pī.)], abbhakkhānañca [abbhakkhānaṃ va (sī. pī.)] dāruṇaṃ;

Parikkhayañca [parikkhayaṃ va (sī. syā. pī.)] ñātīnaṃ, bhogānañca [bhogānaṃ va (sī. syā. pī.)] pabhaṅguraṃ [pabhaṅgunaṃ (ka.)].

140.

Atha vāssa agārāni, aggi ḍahati [ḍayhati (ka.)] pāvako;

Kāyassa bhedā duppañño, nirayaṃ sopapajjati [so upapajjati (sī. syā.)].

141.

Na naggacariyā na jaṭā na paṅkā, nānāsakā thaṇḍilasāyikā vā;

Rajojallaṃ ukkuṭikappadhānaṃ, sodhenti maccaṃ avitiṇṇakaṅkhaṃ.

142.

Alaṅkato cepi samaṃ careyya, santo danto niyato brahmacārī;

Sabbesu bhūtesu nidhāya daṇḍaṃ, so brāhmaṇo so samaṇo sa bhikkhu.

143.

Hirīnisedho puriso, koci lokasmi vijjati;

Yo niddaṃ [nindaṃ (sī. pī.) saṃ. ni. 1.18] apabodheti [apabodhati (sī. syā. pī.)], asso bhadro kasāmiva.

144.

Asso yathā bhadro kasāniviṭṭho, ātāpino saṃvegino bhavātha;

Saddhāya sīlena ca vīriyena ca, samādhinā dhammavinicchayena ca;

Sampannavijjācaraṇā patissatā, jahissatha [pahassatha (sī. syā. pī.)] dukkhamidaṃ anappakaṃ.

刑罰品 129. 一切眾生懼刑罰，一切眾生畏死亡；以己度他情相同，不應殺戮或教唆。 130. 一切眾生懼刑罰，一切生命皆可貴；以己度他情相同，不應殺戮或教唆。 131. 眾生皆欲求安樂，若以刑罰加傷害；自身雖欲求安樂，死後不得享安寧。 132. 眾生皆欲求安樂，若不以罰加傷害；自身所求得安樂，死後必得享安寧。 133. 莫向他人出惡言，彼必還以惡語對；忿怒言語實可悲，報復傷害終及己。 134. 若能剋制如鐘鳴，敲擊之後聲漸息；汝已達到涅槃境，忿怒之心不復存。 135. 如同牧者持木杖，驅趕牛群往牧場；如是衰老與死亡，驅策眾生往前行。 136. 愚人造作諸惡業，不知惡果終必至；因其愚昧所為業，如火灼身受煎熬。 137. 以刑加諸無辜者，對無過者起惡意；下列十種災禍中，速必遭受其一種。 138. 或遭劇痛失財物，或遇身體受損傷；或遭重病纏身軀，或致精神失常態。 139. 或遭王難生災厄，或受誣告甚嚴酷；或致親族皆喪亡，或遇財產盡銷燬。 140. 或見房舍被焚燬，烈火熊熊成灰燼；愚癡之人身壞時，必墮地獄受苦報。 141. 不以裸行與蓬髮，不以涂泥臥地上；不食粗糲修苦行，不能清凈疑惑人。 142. 雖著瓔珞行正道，內心寂靜善調伏；于諸眾生舍刑罰，是名婆羅門沙門比丘眾。 143. 以慚自製之人士，世間罕見此輩人；如良駒避鞭責備，遠離誹謗保清凈。 144. 如良馬畏鞭策勵，汝應精進生警惕；以信戒勤定智慧，明行具足常正念；斷除無量諸苦惱，得證圓滿解脫道。

145.

Udakañhi nayanti nettikā, usukārā namayanti tejanaṃ;

Dāruṃ namayanti tacchakā, attānaṃ damayanti subbatā.

Daṇḍavaggo dasamo niṭṭhito.

145. 灌溉者引導水流，箭匠調直箭桿身；木匠彎曲木料形，善人調伏自身心。第十刑罰品終