B0102051413terasakanipāto（十三品）
-
Terasakanipāto
-
Ambajātakaṃ (1)
1.
Ahāsi [āhāsi (?)] me ambaphalāni pubbe, aṇūni thūlāni ca brahmacāri;
Teheva mantehi na dāni tuyhaṃ, dumapphalā pātubhavanti brahme.
2.
Nakkhattayogaṃ paṭimānayāmi, khaṇaṃ muhuttañca mante na passaṃ [khaṇaṃ muhuttaṃ na maṃ tosayanti (sī. pī.)];
Nakkhattayogañca khaṇañca laddhā, addhāharissambaphalaṃ [athāharissambaphalaṃ (sī. pī.)] pahūtaṃ.
3.
Nakkhattayogaṃ na pure abhāṇi, khaṇaṃ muhuttaṃ na pure asaṃsi;
Sayaṃ harī [athāharī (sī. syā. pī.)] ambaphalaṃ pahūtaṃ, vaṇṇena gandhena rasenupetaṃ.
4.
Mantābhijappena pure hi [pura』ssa (sī. pī.), purepi (syā.)] tuyhaṃ, dumapphalā pātubhavanti brahme;
Svājja na pāresi jappampi mantaṃ [japampi mante (sī. pī.)], ayaṃ so ko nāma tavajja dhammo.
5.
Caṇḍālaputto mama sampadāsi, dhammena mante pakatiñca saṃsi;
Mā cassu me pucchito nāmagottaṃ, guyhittho atthaṃ [mā taṃ (sī. syā. pī.)] vijaheyya manto [vijaheyyumantā (syā.)].
6.
Sohaṃ janindena janamhi puṭṭho, makkhābhibhūto alikaṃ abhāṇiṃ;
『『Mantā ime brāhmaṇassā』』ti micchā, pahīnamanto kapaṇo rudāmi.
7.
Eraṇḍā pucimandā vā, atha vā pālibhaddakā;
Madhuṃ madhutthiko vinde, so hi tassa dumuttamo.
8.
Khattiyā brāhmaṇā vessā, suddā caṇḍālapukkusā;
Yamhā dhammaṃ vijāneyya, so hi tassa naruttamo.
9.
Imassa daṇḍañca vadhañca datvā, gale gahetvā khalayātha [balayātha (syā.), galayātha (ka.)] jammaṃ;
Yo uttamatthaṃ kasirena laddhaṃ, mānātimānena vināsayittha.
10.
Yathā samaṃ maññamāno pateyya, sobbhaṃ guhaṃ narakaṃ pūtipādaṃ;
Rajjūti vā akkame kaṇhasappaṃ, andho yathā jotimadhiṭṭhaheyya;
Evampi maṃ tvaṃ khalitaṃ sapañña [sapaññā (pī.)], pahīnamantassa punappadāhi [puna sampadāhi (syā.), punappasīda (sī. pī.)].
11.
Dhammena mantaṃ [mante (sī. syā. pī.)] tava sampadāsiṃ, tuvampi dhammena [tvampi dhammeneva (ka.)] pariggahesi;
Pakatimpi te attamano asaṃsiṃ, dhamme ṭhitaṃ taṃ [patiṭṭhaṃ (ka.)] na jaheyya manto.
12.
Yo bāla mantaṃ [balamantaṃ (ka.)] kasirena laddhaṃ, yaṃ dullabhaṃ ajja manussaloke;
Kiñcāpi laddhā jīvituṃ appapañño [kicchā laddhaṃ jīvikaṃ appapañño (sī. syā.), kacchāpi laddhā jīvikaṃ appañña (pī.)], vināsayī alikaṃ bhāsamāno.
13.
Bālassa mūḷhassa akataññuno ca, musā bhaṇantassa asaññatassa;
Mante mayaṃ tādisake na dema, kuto mantā gaccha na mayha ruccasīti.
Ambajātakaṃ paṭhamaṃ.
- Phandanajātakaṃ (2)
14.
Kuṭhārihattho [kudhārihattho (ka.)] puriso, vanamogayha tiṭṭhasi;
Puṭṭho me samma akkhāhi, kiṃ dāruṃ chetumicchasi.
15.
Isso [iso (sī.), īso (syā. pī.)] vanāni carasi, samāni visamāni ca;
Puṭṭho me samma akkhāhi, kiṃ dāruṃ nemiyā daḷhaṃ.
16.
Neva sālo na khadiro, nāssakaṇṇo kuto dhavo;
Rukkho ca [rukkhova (sī. pī.)] phandano nāma, taṃ dāruṃ nemiyā daḷhaṃ.
17.
Kīdisānissa pattāni, khandho vā pana kīdiso;
Puṭṭho me samma akkhāhi, yathā jānemu phandanaṃ.
18.
Yassa sākhā palambanti, namanti na ca bhañjare;
So rukkho phandano nāma, yassa mūle ahaṃ ṭhito.
19.
Arānaṃ cakkanābhīnaṃ, īsānemirathassa ca;
Sabbassa te kammaniyo, ayaṃ hessati phandano.
我將按要求將這段巴利文完整直譯成簡體中文： 13. 十三集 474. 芒果本生經（1） 1. 從前你給我芒果果實，修行者啊，大的小的都有； 如今用那些咒語，聖者啊，樹上果實卻不再顯現。 2. 我在等待星象吉時，找不到良辰吉刻的咒語； 待得星象和時機俱備，定會取來豐盛的果實。 3. 從前未說過星象時機，也未提及良辰吉刻； 自己就採來豐盛果實，色香味俱全的芒果。 4. 聖者啊，從前憑你念咒，樹上果實便會顯現； 今日你連咒語都念不出，這到底是什麼道理？ 5. 賤民之子傳授給我，如法地教我咒語和規矩； 莫要詢問我的姓名氏族，恐怕咒語會失去效力。 6. 我被國王問及此事，為傲慢所困說了謊言； 謊稱"這是婆羅門的咒語"，失去咒語的我悲泣。 7. 無論是蓖麻樹、龍眼樹，或是刺樹； 求蜜者能得到蜜，對他來說那就是最好的樹。 8. 剎帝利、婆羅門、吠舍，首陀羅、賤民和清道夫； 從誰那裡能學到法，誰對他來說就是最尊貴的人。 9. 給這惡人以杖責和懲罰，抓住他的脖子把他逐出； 他把難得的至高利益，因傲慢自大而毀掉。 10. 如同自以為平地卻跌入，深坑洞穴或腐爛的地獄； 誤把繩子當作黑蛇，如盲人妄想見到光明； 智者啊，我如此失足，請重新傳授我失去的咒語。 11. 我如法傳授你咒語，你也如法接受； 我也歡喜告訴你本質，安住正法者咒語不會捨棄。 12. 愚人得到難得的咒語，在人世間如此稀有； 雖然獲得維生之道卻智慧淺薄，說謊而致其毀滅。 13. 對於愚笨、不知感恩、說謊、不自製的人； 我們不授予這樣的咒語，去吧，哪有咒語，我不喜歡你。 第一芒果本生經竟。 475. 顫動樹本生經（2） 14. 手持斧頭的人啊，你站在森林中； 請告訴我朋友，你想砍什麼木材？ 15. 你在森林中尋找車軛，走過平地和險地； 請告訴我朋友，什麼木材適合做車輪？ 16. 不是柚木也不是鐵木，不是馬耳樹更不是檀木； 有種樹叫顫動樹，那木材最適合做車輪。 17. 它的葉子是什麼樣子，樹幹又是怎樣的？ 請告訴我朋友，讓我們知道顫動樹。 18. 枝條下垂卻不折斷，那就是顫動樹， 我此刻就站在它的樹下。 19. 用來做車輻、輪轂、車軛和車輪， 這顫動樹木材，樣樣都能派上用場。
20.
Iti phandanarukkhopi, tāvade ajjhabhāsatha;
Mayhampi vacanaṃ atthi, bhāradvāja suṇohi me.
21.
Issassa [imassa (ka. sī. ka.)] upakkhandhamhā [upakhandhamhā (ka. sī. pī. ka.)], ukkacca caturaṅgulaṃ;
Tena nemiṃ pasāresi [pariharesi (sī. pī.)], evaṃ daḷhataraṃ siyā.
22.
Iti phandanarukkhopi, veraṃ appesi tāvade;
Jātānañca ajātānaṃ, issānaṃ dukkhamāvahi.
23.
Iccevaṃ [icceva (sī. pī.)] phandano issaṃ, isso ca pana phandanaṃ;
Aññamaññaṃ vivādena, aññamaññamaghātayuṃ.
24.
Evameva manussānaṃ, vivādo yattha jāyati;
Mayūranaccaṃ naccanti, yathā te issaphandanā.
25.
Taṃ vo vadāmi bhaddaṃ vo [bhaddante (ka.)], yāvantettha samāgatā;
Sammodatha mā vivadatha [māvivadittha (sī. syā. pī.)], mā hotha issaphandanā.
26.
Sāmaggimeva [sāmagyameva (syā. ka.)] sikkhetha, buddhehetaṃ pasaṃsitaṃ;
Sāmaggirato dhammaṭṭho, yogakkhemā na dhaṃsatīti.
Phandanajātakaṃ dutiyaṃ.
- Javanahaṃsajātakaṃ (3)
27.
Idheva haṃsa nipata, piyaṃ me tava dassanaṃ;
Issarosi anuppatto, yamidhatthi pavedaya.
28.
Savanena ekassa piyā bhavanti, disvā panekassa viyeti [vineti (syā.), viheti (pī.), vigeti (ka. aṭṭha.)] chando;
Disvā ca sutvā ca piyā bhavanti, kaccinnu me pīyasi [piyyasi (sī. pī.)] dassanena.
29.
Savanena piyo mesi, bhiyyo cāgamma dassanaṃ;
Evaṃ piyadassano me [evaṃ piyadassano samāno (sī. syā. pī.)], vasa haṃsa mamantike [mama santike (sī. syā. pī.)].
30.
Vaseyyāma tavāgāre, niccaṃ sakkatapūjitā;
Matto ca ekadā vajje [vajjā (sī. pī.)], 『『haṃsarājaṃ pacantu me』』.
31.
Dhiratthu taṃ majjapānaṃ, yaṃ me piyataraṃ tayā;
Na cāpi majjaṃ pissāmi [pivissāmi (syā.), pāyāmi (sī. pī.)], yāva me vacchasī ghare.
32.
Suvijānaṃ siṅgālānaṃ, sakuṇānañca [sakuntānañca (sī. syā. pī.)] vassitaṃ;
Manussavassitaṃ rāja, dubbijānataraṃ tato.
33.
Api ce maññatī poso, ñāti mitto sakhāti vā;
Yo pubbe sumano hutvā, pacchā sampajjate diso.
34.
Yasmiṃ mano nivisati, avidūre sahāpi so;
Santikepi hi so dūre, yasmiṃ nāvisate [yasmā vivasate (sī. syā. pī.)] mano.
35.
Antopi so hoti pasannacitto, pāraṃ samuddassa pasannacitto;
Antopi so hoti paduṭṭhacitto, pāraṃ samuddassa paduṭṭhacitto.
36.
Saṃvasantā vivasanti, ye disā te rathesabha;
Ārā santo saṃvasanti, manasā raṭṭhavaḍḍhana.
37.
Aticiraṃ nivāsena, piyo bhavati appiyo;
Āmanta kho taṃ gacchāma [gacchāmi (syā.)], purā te homa appiyā [homi appiyo (syā.)].
38.
Evaṃ ce yācamānānaṃ, añjaliṃ nāvabujjhasi;
Paricārakānaṃ sataṃ [santānaṃ (sī. syā.), sattānaṃ (pī.)], vacanaṃ na karosi no;
Evaṃ taṃ abhiyācāma, puna kayirāsi pariyāyaṃ.
39.
Evaṃ ce no viharataṃ, antarāyo na hessati;
Tuyhañcāpi [vāpi (syā. pī. ka.)] mahārāja, mayhañca [vā (bahūsu)] raṭṭhavaḍḍhana;
Appeva nāma passemu [passema (sī. syā. pī.)], ahoratānamaccayeti.
Javanahaṃsajātakaṃ tatiyaṃ.
- Cūḷanāradajātakaṃ (4)
40.
Na te kaṭṭhāni bhinnāni, na te udakamābhataṃ;
Aggīpi te na hāpito [hāsito (sī. syā.)], kiṃ nu mandova jhāyasi.
41.
Na ussahe vane vatthuṃ, kassapāmantayāmi taṃ;
Dukkho vāso araññasmiṃ, raṭṭhaṃ icchāmi gantave.
20. 於是顫動樹也，立刻開口說道： 我也有話要說，婆羅豆婆阇啊請聽我說。 21. 從車軛的樹幹上，切下四指寬的木材； 用它來製作車輪，這樣會更加堅固。 22. 這樣顫動樹立即，播下了仇恨的種子； 給已生和未生的車軛，帶來了痛苦。 23. 就這樣顫動樹恨車軛，車軛又恨顫動樹； 彼此相互爭執，導致互相殘殺。 24. 正如這樣人與人，一旦產生爭執； 就如那車軛和顫動樹，跳起孔雀般的斗舞。 25. 我對你們說吉祥語，所有在此聚集的人； 要和睦莫要爭執，不要像車軛和顫動樹。 26. 應當學習和合，這是佛陀所讚歎； 安住法中喜和合，不失瑜伽安穩道。 第二顫動樹本生經竟。 476. 迅疾天鵝本生經（3） 27. 天鵝啊請降落此處，見到你我很歡喜； 你來此為最尊貴，請告訴我此處情況。 28. 有人因聽聞而生愛，有人見面反生厭； 有人聞見皆生愛，你見我可會生愛？ 29. 聽聞你我已生愛，見面更增我愛慕； 如此令人喜見者，天鵝啊請住我身邊。 30. 我們住你家中時，常受恭敬供養； 你若一日醉酒說，"把天鵝之王煮了給我"。 31. 詛咒那醉人之酒，使我失去親愛者； 只要你住在我家，我決不飲酒一滴。 32. 野狐的叫聲容易懂，鳥兒的鳴啼也易懂； 國王啊人類的言語，比這些更難理解。 33. 即使一個人認為，這是親戚朋友同伴； 先前和善相處者，後來卻變成敵人。 34. 心所繫念之人，即使遠在天邊也似近； 心所不繫之人，即使近在咫尺也似遠。 35. 內心清凈之人，即使隔海也如近在咫尺； 內心污濁之人，即使隔海也如近在咫尺。 36. 戰車勇士啊，共處者也會分離，若成陌路； 國土增長者啊，遠方者因心近也能共處。 37. 住得太久了，愛會變成不愛； 向你告別我將離去，以免我們相厭。 38. 如果你對我們如此請求，不理解我們的合掌； 不聽從我們百位侍者，的話語； 我們如此懇求你，請再給一次機會。 39. 如果我們這樣生活，沒有障礙的話； 大王啊以及您，還有國土增長者； 但願我們能再相見，度過晝夜。 第三迅疾天鵝本生經竟。 477. 小那羅陀本生經（4） 40. 你沒有劈柴，也沒有取水； 火也沒有添，為何愁眉苦臉而坐？ 41. 我不能住在林中，迦葉啊我告訴你； 森林生活太苦了，我想要回到國土。
42.
Yathā ahaṃ ito gantvā, yasmiṃ janapade vasaṃ;
Ācāraṃ brahme [brahmaṃ (ka.)] sikkheyyaṃ, taṃ dhammaṃ anusāsa maṃ.
43.
Sace araññaṃ hitvāna, vanamūlaphalāni ca;
Raṭṭhe rocayase vāsaṃ, taṃ dhammaṃ nisāmehi me.
44.
Visaṃ mā paṭisevittho [paṭisevittha (syā. ka.)], papātaṃ parivajjaya;
Paṅke ca mā visīdittho [paṅko ca mā visiyittho (ka.)], yatto cāsīvise care.
45.
Kiṃ nu visaṃ papāto vā, paṅko vā brahmacārinaṃ;
Kaṃ tvaṃ āsīvisaṃ brūsi, taṃ me akkhāhi pucchito;
46.
Āsavo tāta lokasmiṃ, surā nāma pavuccati;
Manuñño [manuññā (sī. syā. pī.)] surabhī vaggu, sādu [madhu (sī. syā.)] khuddarasūpamo [rasūpamā (sī. syā. pī.)];
Visaṃ tadāhu ariyā se, brahmacariyassa nārada.
47.
Itthiyo tāta lokasmiṃ, pamattaṃ pamathenti tā;
Haranti yuvino cittaṃ, tūlaṃ bhaṭṭhaṃva māluto;
Papāto eso akkhāto, brahmacariyassa nārada.
48.
Lābho siloko sakkāro, pūjā parakulesu ca;
Paṅko eso ca [esova (sī. syā. pī.)] akkhāto, brahmacariyassa nārada.
49.
Sasatthā [mahantā (syā. ka.)] tāta rājāno, āvasanti mahiṃ imaṃ;
Te tādise manussinde, mahante tāta nārada.
50.
Issarānaṃ adhipatīnaṃ, na tesaṃ pādato care;
Āsīvisoti [āsīviso so (sī. pī.)] akkhāto, brahmacariyassa nārada.
51.
Bhattattho bhattakāle ca [yaṃ (sī. pī.)], yaṃ gehamupasaṅkame;
Yadettha kusalaṃ jaññā, tattha ghāsesanaṃ care.
52.
Pavisitvā parakulaṃ, pānatthaṃ [pānattho (syā. pī.)] bhojanāya vā;
Mitaṃ khāde mitaṃ bhuñje, na ca rūpe manaṃ kare.
53.
Goṭṭhaṃ majjaṃ kirāṭañca [kirāsañca (sī. syā.), kirāsaṃ vā (pī.)], sabhā nikiraṇāni ca;
Ārakā parivajjehi, yānīva visamaṃ pathanti.
Cūḷanāradajātakaṃ catutthaṃ.
- Dūtajātakaṃ (5)
54.
Dūte te brahme [dūte brāhmaṇa (ka.)] pāhesiṃ, gaṅgātīrasmi jhāyato;
Tesaṃ puṭṭho na byākāsi, dukkhaṃ guyhamataṃ [guyhaṃ mataṃ (sī.), tuyhaṃ mataṃ (syā. ka.)] nu te.
55.
Sace te dukkhamuppajje, kāsīnaṃ raṭṭhavaḍḍhana;
Mā kho naṃ tassa akkhāhi, yo taṃ dukkhā na mocaye.
56.
Yo tassa [yo ca tathā (pī.)] dukkhajātassa, ekaṅgamapi bhāgaso [ekantamapi bhāsato (sī. pī.)];
Vippamoceyya dhammena, kāmaṃ tassa pavedaya [pavedaye (sī.)].
57.
Suvijānaṃ siṅgālānaṃ, sakuṇānañca vassitaṃ;
Manussavassitaṃ rāja, dubbijānataraṃ tato.
58.
Api ce maññatī poso, ñāti mitto sakhāti vā;
Yo pubbe sumano hutvā, pacchā sampajjate diso.
59.
Yo attano dukkhamanānupuṭṭho, pavedaye jantu akālarūpe;
Ānandino tassa bhavantimittā [bhavanta』mittā (sī. pī.)], hitesino tassa dukhī bhavanti.
60.
Kālañca ñatvāna tathāvidhassa, medhāvīnaṃ ekamanaṃ viditvā;
Akkheyya tibbāni [tippāni (sī. syā. pī.)] parassa dhīro, saṇhaṃ giraṃ atthavatiṃ pamuñce.
61.
Sace ca jaññā avisayhamattano, na te hi mayhaṃ [nāyaṃ nīti mayha (sī. pī.)] sukhāgamāya;
Ekova tibbāni saheyya dhīro, saccaṃ hirottappamapekkhamāno.
62.
Ahaṃ raṭṭhāni vicaranto, nigame rājadhāniyo;
Bhikkhamāno mahārāja, ācariyassa dhanatthiko.
63.
Gahapatī rājapurise, mahāsāle ca brāhmaṇe;
Alatthaṃ satta nikkhāni, suvaṇṇassa janādhipa;
Te me naṭṭhā mahārāja, tasmā socāmahaṃ bhusaṃ.
42. 我從這裡離去後，將住在某個地方； 請教導我聖潔的行為，請為我講說那法。 43. 如果你捨棄森林，和林中的根果； 想要住在國土中，那就聽我說此法。 44. 不要服用毒藥，要遠離懸崖； 不要陷入泥沼中，要當心毒蛇遊行。 45. 修行者何謂毒藥，何謂懸崖深淵； 何謂泥沼何謂毒蛇，請為我解說。 46. 孩子啊世間有漏，即是所謂的酒； 美味又香甜可口，如蜜般甘美； 聖者說這就是毒，對於修行生活。 47. 孩子啊世間女人，令放逸者迷醉； 奪走年輕人之心，如風吹棉絮； 這就是所說懸崖，對於修行生活。 48. 利養名聲和供養，以及他家敬重； 這些被說為泥沼，對於修行生活。 49. 孩子啊那羅陀，統治這大地者； 是那些有權勢的，偉大的國王們。 50. 對於那些統治者，掌權者勿親近； 這就是所說毒蛇，對於修行生活。 51. 為求食物時到家，應在用餐時間去； 若知其中有善事，可在那裡求食。 52. 進入他人家中時，為飲水或求食； 應當適量飲與食，不要貪戀美色。 53. 牛欄酒館賭博處，集會和垃圾場； 應當遠遠避開它，如避開險路。 第四小那羅陀本生經竟。 478. 使者本生經（5） 54. 婆羅門啊我派使者，去見你在恒河岸打坐； 他們問你你卻不答，是否有難言之隱？ 55. 迦尸國的繁榮者啊，如果你遭遇困難； 不要告訴那些人，他們無法解除你的苦難。 56. 若是困苦之人，即使只有一分； 能如法解脫者，可以向他傾訴。 57. 野狐的叫聲容易懂，鳥兒的鳴啼也易懂； 國王啊人類的言語，比這些更難理解。 58. 即使一個人認為，這是親戚朋友同伴； 先前和善相處者，後來卻變成敵人。 59. 若人未被詢問自己的苦難，就在不適時向人傾訴； 歡喜者會變成他的敵人，善意者會因他而憂愁。 60. 智者應知適當時機，瞭解智者同心； 才向他人說嚴重之事，以溫和有益的話語。 61. 若知道自己無力承擔，這對我來說不會帶來安樂； 智者應獨自承受苦難，念及真實與慚愧。 62. 我周遊各個國土，走遍村鎮和王城； 大王啊我為師求財，四處行乞。 63. 從居士和王家官員，以及富有的婆羅門； 民眾之主啊我得到，七個金幣； 大王啊我失去了它們，因此我極為憂愁。
64.
Purisā te mahārāja, manasānuvicintitā;
Nālaṃ dukkhā pamocetuṃ, tasmā tesaṃ na byāhariṃ.
65.
Tvañca kho me mahārāja, manasānuvicintito;
Alaṃ dukkhā pamocetuṃ, tasmā tuyhaṃ pavedayiṃ.
66.
Tassādāsi pasannatto, kāsīnaṃ raṭṭhavaḍḍhano;
Jātarūpamaye nikkhe, suvaṇṇassa catuddasāti.
Dūtajātakaṃ pañcamaṃ.
- Kāliṅgabodhijātakaṃ (6)
67.
Rājā kāliṅgo cakkavatti, dhammena pathavimanusāsaṃ [manusāsi (syā. ka.)];
Agamā [agamāsi (syā. ka.)] bodhisamīpaṃ, nāgena mahānubhāvena.
68.
Kāliṅgo bhāradvājo ca, rājānaṃ kāliṅgaṃ samaṇakolaññaṃ;
Cakkaṃ vattayato pariggahetvā [pariṇetvā (pī.)], pañjalī idamavoca.
69.
Paccoroha mahārāja, bhūmibhāgo yathā samaṇuggato [samanugīto (sī. syā. pī.)];
Idha anadhivarā buddhā, abhisambuddhā virocanti.
70.
Padakkhiṇato āvaṭṭā, tiṇalatā asmiṃ bhūmibhāgasmiṃ;
Pathaviyā nābhiyaṃ [puthuviyā ayaṃ (sī.), paṭhaviyā ayaṃ (syā.), puthaviyā』yaṃ (pī.)] maṇḍo, iti no sutaṃ mante mahārāja [sutaṃ mahārāja (sī. syā. pī.)].
71.
Sāgarapariyantāya, mediniyā sabbabhūtadharaṇiyā;
Pathaviyā ayaṃ maṇḍo, orohitvā namo karohi.
72.
Ye te bhavanti nāgā ca, abhijātā ca kuñjarā;
Ettāvatā padesaṃ te, nāgā neva mupayanti.
73.
Abhijāto nāgo [abhijāto te nāgo (sī. pī. aṭṭha.)] kāmaṃ, pesehi kuñjaraṃ dantiṃ;
Ettāvatā padeso [padeso ca (syā. ka.)], sakkā [na sakkā (syā.)] nāgena mupagantuṃ.
74.
Taṃ sutvā rājā kāliṅgo, veyyañjanikavaco nisāmetvā;
Sampesesi nāgaṃ ñassāma, mayaṃ yathimassidaṃ [yathā idaṃ (sī. syā. pī.)] vacanaṃ.
75.
Sampesito ca raññā, nāgo koñcova abhinaditvāna;
Paṭisakkitvā [paṭiosakkitvā (ka.)] nisīdi, garuṃva bhāraṃ asahamāno.
76.
Kāliṅgabhāradvājo, nāgaṃ khīṇāyukaṃ viditvāna;
Rājānaṃ kāliṅgaṃ, taramāno ajjhabhāsittha;
Aññaṃ saṅkama nāgaṃ, nāgo khīṇāyuko mahārāja.
77.
Taṃ sutvā kāliṅgo, taramāno saṅkamī nāgaṃ;
Saṅkanteva raññe, nāgo tattheva pati [patito (ka.)] bhumyā;
Veyyañjanikavaco, yathā tathā ahu nāgo.
78.
Kāliṅgo rājā kāliṅgaṃ, brāhmaṇaṃ etadavoca;
Tvameva asi sambuddho, sabbaññū sabbadassāvī.
79.
Taṃ anadhivāsento kāliṅgaṃ [kāliṅgo (sī. syā. pī.)], brāhmaṇo idamavoca;
Veyyañjanikā hi mayaṃ, buddhā sabbaññuno mahārāja.
80.
Sabbaññū sabbavidū ca, buddhā na lakkhaṇena jānanti;
Āgamabalasā [āgamapurisā (pī.)] hi mayaṃ, buddhā sabbaṃ pajānanti.
81.
Mahayitvā sambodhiṃ [mahāyitvāna sambodhiṃ (sī. pī.), pahaṃsitvāna sambodhiṃ (syā.), mamāyitvāna taṃ bodhiṃ (ka.)], nānāturiyehi vajjamānehi;
Mālāvilepanaṃ abhiharitvā [mālāgandhavilepanaṃ āharitvā (sī. pī.); pākāraparikkhepaṃ kāresi; atha rājā pāyāsi (sī. syā. pī.)] atha rājā manupāyāsi [pākāraparikkhepaṃ kāresi; atha rājā pāyāsi (sī. syā. pī.)].
82.
Saṭṭhi vāhasahassāni, pupphānaṃ sannipātayi;
Pūjesi rājā kāliṅgo, bodhimaṇḍamanuttaranti [varuttameti (sī.)].
Kāliṅgabodhijātakaṃ chaṭṭhaṃ.
- Akittijātakaṃ (7)
83.
Akittiṃ [akattiṃ (ka.)] disvā sammantaṃ, sakko bhūtapatī bravi;
Kiṃ patthayaṃ mahābrahme, eko sammasi ghammani.
84.
Dukkho punabbhavo sakka, sarīrassa ca bhedanaṃ;
Sammohamaraṇaṃ dukkhaṃ, tasmā sammāmi vāsava.
我來完整翻譯這段文字： 64 大王啊，那些人， 我心中已思量； 無力解脫苦， 是故我未言。 65 而您啊大王， 我心中思量； 能解脫諸苦， 是故我告知。 66 因此他歡喜贈予， 迦尸國的增益者； 純金製成的項鍊， 十四條黃金飾物。 使者本生故事第五 479.迦陵伽菩提本生故事（六） 67 迦陵伽王為轉輪王，以正法統治大地； 乘坐威力巨大的象，前往菩提樹附近。 68 迦陵伽的婆羅豆婆遮，對著轉法輪的迦陵伽沙門種姓之王； 恭敬合掌說道。 69 大王請下象，此地如沙門所說； 此處諸無上佛，證悟後放光明。 70 草木向右旋轉，在此地域之中； 此為大地的中心，大王我們從經典中如是聽聞。 71 直至海洋邊際，大地承載萬物； 此為大地中心，請下象禮敬。 72 那些高貴的大象，以及優秀的象王； 都不能靠近，這片區域。 73 即便是高貴的象王，請指揮這有牙的大象； 這片區域，像是無法靠近的。 74 迦陵伽王聽聞，相師之言后思考； 派象前進說道，我們試試這話是否屬實。 75 國王一經驅使，大象像鶴一樣鳴叫； 往後退縮坐下，似不堪重負一般。 76 迦陵伽婆羅豆婆遮，知曉此象命將盡； 急忙對迦陵伽王說道； 請換另一頭象，大王此象壽命將盡。 77 迦陵伽王聞言，急忙更換大象； 國王剛一換象，原先那象即倒地而亡； 相師所言，與象之實況完全相符。 78 迦陵伽王對迦陵伽，婆羅門如是說道： 你必定是正覺者，一切智者全知見者。 79 婆羅門不接受迦陵伽王的說法，回答道： 我們只是相師，大王佛才是一切智者。 80 一切智者遍知者，諸佛不靠相術了知； 我們是依傳統之力，佛才能知曉一切。 81 禮讚菩提樹，各種樂器奏響； 獻上花香涂香后，國王啟程前往。 82 六萬車之多，鮮花聚集一處； 迦陵伽王供養，無上菩提道場。 迦陵伽菩提本生故事第六 480.阿吉帝本生故事（七） 83 帝釋天主見阿吉帝，獨自在炎熱中修行； 問道：大梵天啊，你為何追求，獨自在此熱中修行。 84 帝釋天主啊，再生是苦，身體破壞是苦； 迷惑而死亡是苦，因此我勤修行。
85.
Etasmiṃ te sulapite, patirūpe subhāsite;
Varaṃ kassapa te dammi, yaṃ kiñci manasicchasi.
86.
Varaṃ ce me ado sakka, sabbabhūtānamissara;
Yena putte ca dāre ca, dhanadhaññaṃ piyāni ca;
Laddhā narā na [laddhā naññāni (ka.)] tappanti, so lobho na mayī vase.
87.
Etasmiṃ te sulapite, patirūpe subhāsite;
Varaṃ kassapa te dammi, yaṃ kiñci manasicchasi.
88.
Varaṃ ce me ado sakka, sabbabhūtānamissara;
Khettaṃ vatthuṃ hiraññañca, gavassaṃ dāsaporisaṃ;
Yena jātena jīyanti, so doso na mayī vase.
89.
Etasmiṃ te sulapite, patirūpe subhāsite;
Varaṃ kassapa te dammi, yaṃ kiñci manasicchasi.
90.
Varaṃ ce me ado sakka, sabbabhūtānamissara;
Bālaṃ na passe na suṇe, na ca bālena saṃvase;
Bālenallāpa [bālenā』lāpa (?)] sallāpaṃ, na kare na ca rocaye.
91.
Kiṃ nu te akaraṃ bālo, vada kassapa kāraṇaṃ;
Kena kassapa bālassa, dassanaṃ nābhikaṅkhasi.
92.
Anayaṃ nayati dummedho, adhurāyaṃ niyuñjati;
Dunnayo seyyaso hoti, sammā vutto pakuppati;
Vinayaṃ so na jānāti, sādhu tassa adassanaṃ.
93.
Etasmiṃ te sulapite, patirūpe subhāsite;
Varaṃ kassapa te dammi, yaṃ kiñci manasicchasi.
94.
Varaṃ ce me ado sakka, sabbabhūtānamissara;
Dhīraṃ passe suṇe dhīraṃ, dhīrena saha saṃvase;
Dhīrenallāpasallāpaṃ, taṃ kare tañca rocaye.
95.
Kiṃ nu te akaraṃ dhīro, vada kassapa kāraṇaṃ;
Kena kassapa dhīrassa, dassanaṃ abhikaṅkhasi.
96.
Nayaṃ nayati medhāvī, adhurāyaṃ na yuñjati;
Sunayo seyyaso hoti, sammā vutto na kuppati;
Vinayaṃ so pajānāti, sādhu tena samāgamo.
97.
Etasmiṃ te sulapite, patirūpe subhāsite;
Varaṃ kassapa te dammi, yaṃ kiñci manasicchasi.
98.
Varaṃ ce me ado sakka, sabbabhūtānamissara;
Tato ratyā vivasāne [vivasane (sī. syā. pī.)], sūriyuggamanaṃ [suriyassuggamanaṃ (sī. syā. pī.)] pati;
Dibbā bhakkhā pātubhaveyyuṃ, sīlavanto ca yācakā.
99.
Dadato me [dadato ca me (pī.)] na khīyetha, datvā nānutapeyyahaṃ;
Dadaṃ cittaṃ pasādeyyaṃ, etaṃ sakka varaṃ vare.
100.
Etasmiṃ te sulapite, patirūpe subhāsite;
Varaṃ kassapa te dammi, yaṃ kiñci manasicchasi.
101.
Varaṃ ce me ado sakka, sabbabhūtānamissara;
Na maṃ puna upeyyāsi, etaṃ sakka varaṃ vare.
102.
Bahūhi vatacariyāhi [vattacariyāhi (sī. syā. ka.)], narā ca atha nāriyo;
Dassanaṃ abhikaṅkhanti, kiṃ nu me dassane bhayaṃ.
103.
Taṃ tādisaṃ devavaṇṇaṃ [devavaṇṇiṃ (pī.)], sabbakāmasamiddhinaṃ;
Disvā tapo pamajjeyya [disvā tapo pamajjeyyaṃ (sī. syā. pī.), disvānahaṃ pamajjeyyaṃ (cariyāpiṭakaṭṭhakathā)], etaṃ te dassane bhayanti.
Akittijātakaṃ sattamaṃ.
- Takkāriyajātakaṃ (8)
104.
Ahameva dubbhāsitaṃ bhāsi bālo, bhekovaraññe ahimavhāyamāno [mavhayāno (sī. pī.)];
Takkāriye sobbhamimaṃ [sobbhamhi ahaṃ (ka.)] patāmi, na kireva sādhu ativelabhāṇī [sādhūtyativelabhāṇī (ka.)].
105.
Pappoti macco ativelabhāṇī, bandhaṃ vadhaṃ sokapariddavañca;
Attānameva garahāsi ettha, ācera yaṃ taṃ nikhaṇanti sobbhe.
85 你說得如此恰當，言辭優美得體； 迦葉我賜你恩惠，隨你內心所愿。 86 若您賜我恩惠，一切眾生之主帝釋啊； 使人們對子女妻兒，財富穀物等可愛之物； 得到后不知滿足的，那貪慾不要住在我心中。 87 你說得如此恰當，言辭優美得體； 迦葉我賜你恩惠，隨你內心所愿。 88 若您賜我恩惠，一切眾生之主帝釋啊； 田地房產黃金，牛馬奴僕等； 使人生來衰老的，那嗔恨不要住在我心中。 89 你說得如此恰當，言辭優美得體； 迦葉我賜你恩惠，隨你內心所愿。 90 若您賜我恩惠，一切眾生之主帝釋啊； 愿不見不聞愚者，也不與愚者相處； 不與愚者交談，不做也不喜歡。 91 愚者對你做了什麼，迦葉請說其原因； 為何迦葉你，不願見到愚者。 92 愚鈍者引向非道，從事無益之事； 難以教導反成惡，善言相勸反生嗔； 不懂規矩禮儀，不見他是最好的。 93 你說得如此恰當，言辭優美得體； 迦葉我賜你恩惠，隨你內心所愿。 94 若您賜我恩惠，一切眾生之主帝釋啊； 愿見智者聞智者，與智者共相處； 與智者互相交談，愿做此事並喜歡。 95 智者對你做了什麼，迦葉請說其原因； 為何迦葉你，渴望見到智者。 96 智者引導正道，不從事無益之事； 善於引導更勝進，善言相勸不生嗔； 明瞭規矩禮儀，與他相會最殊勝。 97 你說得如此恰當，言辭優美得體； 迦葉我賜你恩惠，隨你內心所愿。 98 若您賜我恩惠，一切眾生之主帝釋啊； 每當夜晚結束時，太陽升起之際； 愿天界食物顯現，持戒的乞求者出現。 99 我佈施不會匱乏，佈施后不會後悔； 佈施使心生歡喜，帝釋這是我所愿。 100 你說得如此恰當，言辭優美得體； 迦葉我賜你恩惠，隨你內心所愿。 101 若您賜我恩惠，一切眾生之主帝釋啊； 愿您不再來見我，帝釋這是我所愿。 102 許多修行之人，無論男子或女子； 都渴望見到我，為何你畏懼見我。 103 見到您這般天人相貌，具足一切所欲； 恐怕會放逸修行，這就是畏懼見您的原因。 阿吉帝本生故事第七 481.塔卡利耶本生故事（八） 104 我這愚者說了惡語，如林中青蛙呼喚毒蛇； 塔卡利耶啊我掉進這深坑，確實不該說過多的話。 105 說話過多的人會遭遇，束縛殺戮憂愁悲傷； 你只能在此自責，老師啊他們把你埋入深坑。
106.
Kimevahaṃ tuṇḍilamanupucchiṃ, kareyya saṃ [kareyyāsaṃ (syā.), kareyya sa (ka.), bhareyya saṃ (?)] bhātaraṃ kāḷikāyaṃ [kāḷikāya (syā. ka.)];
Naggovahaṃ [naggoca』haṃ (?)] vatthayugañca jīno, ayampi attho bahutādisova.
107.
Yo yujjhamānānamayujjhamāno [yujjhamānena ayujjhamāno (ka.)], meṇḍantaraṃ accupatī kuliṅgo;
So piṃsito meṇḍasirehi tattha, ayampi attho bahutādisova.
108.
Caturo janā potthakamaggahesuṃ, ekañca posaṃ anurakkhamānā;
Sabbeva te bhinnasirā sayiṃsu, ayampi attho bahutādisova.
109.
Ajā yathā veḷugumbasmiṃ baddhā [bandhaṃ (syā. ka.)], avakkhipantī asimajjhagacchi;
Teneva tassā galakāvakantaṃ [galayā vikantuṃ (ka.), galakaṃ vikantā (syā.)], ayampi attho bahutādisova.
110.
Ime na devā na gandhabbaputtā, migā ime atthavasaṃ gatā me [atthavasābhatā ime (sī. syā. pī.)];
Ekañca naṃ sāyamāse pacantu, ekaṃ punappātarāse [ekañca naṃ pātarāse (ka. sī. pī.)] pacantu.
111.
Sataṃ sahassāni dubhāsitāni, kalampi nāgghanti subhāsitassa;
Dubbhāsitaṃ saṅkamāno kileso [kilissati (?)], tasmā tuṇhī kimpurisā [kiṃpuriso (sī. syā.)] na bālyā.
112.
Yā mesā byāhāsi [byākāsi (sī. syā. pī.)] pamuñcathetaṃ, giriñca naṃ [giriṃ varaṃ (ka.)] himavantaṃ nayantu;
Imañca kho dentu mahānasāya, pātova naṃ pātarāse pacantu.
113.
Pajjunnanāthā pasavo, pasunāthā ayaṃ pajā;
Tvaṃ nāthosi [tvaṃ-nātho』smi (sī. syā. pī.)] mahārāja, nāthohaṃ bhariyāya me [amha-nāthā mama bhariyā (ka. sī. syā.)];
Dvinnamaññataraṃ ñatvā, mutto gaccheyya pabbataṃ.
114.
Na ve nindā suparivajjayetha [suparivajjayātha (syā.)], nānā janā sevitabbā janinda;
Yeneva eko labhate pasaṃsaṃ, teneva añño labhate ninditāraṃ.
115.
Sabbo loko paricitto aticitto [paracittena aticitto (sī. syā.), paracittena acitto (sī. aṭṭha.)], sabbo loko cittavā samhi citte;
Paccekacittā puthu sabbasattā, kassīdha cittassa vase na vatte.
116.
Tuṇhī ahū kimpuriso sabhariyo [abhāṇī (ka.)], yo dāni byāhāsi bhayassa bhīto;
So dāni mutto sukhito arogo, vācākirevattavatī narānanti.
Takkāriyajātakaṃ aṭṭhamaṃ.
- Rurumigarājajātakaṃ (9)
117.
Tassa [kassa (sī. pī.)] gāmavaraṃ dammi, nāriyo ca alaṅkatā;
Yo [ko (sī. syā. pī.)] metaṃ migamakkhāti [makkhāsi (syā. ka.)], migānaṃ migamuttamaṃ.
118.
Mayhaṃ gāmavaraṃ dehi, nāriyo ca alaṅkatā;
Ahaṃ te migamakkhissaṃ, migānaṃ migamuttamaṃ.
119.
Etasmiṃ vanasaṇḍasmiṃ, ambā sālā ca pupphitā;
Indagopakasañchannā , ettheso tiṭṭhate migo.
120.
Dhanuṃ advejjhaṃ [adejjhaṃ (sī. pī.), sarajjaṃ (ka.)] katvāna, usuṃ sannayhupāgami [sandhāyupāgami (sī. pī.)];
Migo ca disvā rājānaṃ, dūrato ajjhabhāsatha.
121.
Āgamehi mahārāja, mā maṃ vijjhi rathesabha;
Ko nu te idamakkhāsi, ettheso tiṭṭhate migo.
122.
Esa pāpacaro poso, samma tiṭṭhati ārakā;
Soyaṃ [so hi (sī. syā. pī.)] me idamakkhāsi, ettheso tiṭṭhate migo.
123.
Saccaṃ kireva māhaṃsu, narā ekacciyā idha;
Kaṭṭhaṃ niplavitaṃ seyyo, na tvevekacci yo naro.
124.
Kiṃ nu ruru garahasi migānaṃ, kiṃ pakkhīnaṃ kiṃ pana mānusānaṃ;
Bhayañhi maṃ vindatinapparūpaṃ, sutvāna taṃ mānusiṃ bhāsamānaṃ.
106 我為何詢問屠夫，能否與迦利迦兄弟共事； 我赤身失去一對衣服，這也是類似的事。 107 在斗羊之間，不參與戰鬥的小鳥； 被羊角碾碎在那裡，這也是類似的事。 108 四人抓住一塊布，想要保護一個人； 他們全都頭破血流，這也是類似的事。 109 如山羊被綁在竹叢中，低頭時遇到刀子； 因此它的脖子被割斷，這也是類似的事。 110 這些既非天神，也非乾闥婆之子； 這些野獸落入我手，讓他們傍晚烹一隻， 清晨再烹一隻。 111 十萬句惡語，不及一句善語的十六分之一； 說惡語會招致煩惱，所以金浦利沙保持沉默非因愚笨。 112 她對我說放了這個，把它送到雪山； 把這個交給廚房，明早做早餐。 113 牲畜以雨神為依怙，眾生以牲畜為依怙； 大王您是我的依怙，我是妻子的依怙； 知道這兩者之一，獲釋后就往山上去。 114 人王啊誹謗確實難以避免，不同的人該以不同方式相處； 一個人因某事受讚譽，另一個人卻因同樣的事受誹謗。 115 世人都被他人心擾亂迷惑，世人都執著于自己的心； 所有眾生各有其心，誰能不受心的支配。 116 金浦利沙與妻子保持沉默，現在因畏懼而開口； 如今獲釋快樂無病，言語確實對人有大能力。 塔卡利耶本生故事第八 482.鹿王本生故事（九） 117 我將賜予上等村莊，以及裝扮美麗的女子； 誰能告訴我那隻鹿，那鹿中最殊勝的鹿。 118 請賜我上等村莊，以及裝扮美麗的女子； 我將告訴您那隻鹿，那鹿中最殊勝的鹿。 119 在這片森林中，芒果樹和沙羅樹開花； 被紅色昆蟲覆蓋，那隻鹿就在那裡。 120 備好不會失誤的弓，上好箭矢前進； 鹿王見到國王，從遠處說道。 121 請稍等大王，車隊之首勿射我； 是誰告訴你，說我在這裡。 122 那個惡人，朋友就站在遠處； 是他告訴我，說你在這裡。 123 人們說得確實不錯，有些人是這樣； 漂浮的木頭都比某些人好。 124 鹿王啊你為何責備鹿群，為何責備鳥類和人類； 聽到你說人語，讓我感到極大恐懼。
125.
Yamuddhariṃ vāhane vuyhamānaṃ, mahodake salile sīghasote;
Tatonidānaṃ bhayamāgataṃ mama, dukkho have rāja asabbhi saṅgamo.
126.
Sohaṃ catuppattamimaṃ vihaṅgamaṃ, tanucchidaṃ hadaye ossajāmi;
Hanāmi taṃ mittadubbhiṃ akiccakāriṃ [hanāmi mittaddu』makiccakāriṃ (sī. pī.)], yo tādisaṃ kammakataṃ na jāne.
127.
Dhīrassa bālassa have janinda, santo vadhaṃ nappasaṃsanti jātu;
Kāmaṃ gharaṃ gacchatu pāpadhammo, yañcassa bhaṭṭhaṃ tadetassa dehi;
Ahañca te kāmakaro bhavāmi.
128.
Addhā ruru aññataro sataṃ so [sataṃ』se (sī.)], yo dubbhato [dubbhino (syā.), dūbhato (pī.)] mānusassa na dubbhi;
Kāmaṃ gharaṃ gacchatu pāpadhammo, yañcassa bhaṭṭhaṃ tadetassa dammi;
Ahañca te kāmacāraṃ dadāmi.
129.
Suvijānaṃ siṅgālānaṃ, sakuṇānañcavassitaṃ;
Manussavassitaṃ rāja, dubbijānataraṃ tato.
130.
Api ce maññatī poso, ñāti mitto sakhāti vā;
Yo pubbe sumano hutvā, pacchā sampajjate diso.
131.
Samāgatā jānapadā, negamā ca samāgatā;
Migā sassāni khādanti, taṃ devo paṭisedhatu.
132.
Kāmaṃ janapado māsi, raṭṭhañcāpi vinassatu;
Na tvevāhaṃ ruruṃ dubbhe, datvā abhayadakkhiṇaṃ.
133.
Mā me janapado āsi [mā maṃ janapado ahu (syā.)], raṭṭhañcāpi vinassatu;
Na tvevāhaṃ [na tveva (ka. sī. ka.)] migarājassa, varaṃ datvā musā bhaṇeti.
Rurumigarājajātakaṃ navamaṃ.
- Sarabhamigajātakaṃ (10)
134.
Āsīsetheva [āsiṃsetheva (sī. syā. pī.)] puriso, na nibbindeyya paṇḍito;
Passāmi vohaṃ attānaṃ, yathā icchiṃ tathā ahu.
135.
Āsīsetheva puriso, na nibbindeyya paṇḍito;
Passāmi vohaṃ attānaṃ, udakā thalamubbhataṃ.
136.
Vāyametheva puriso, na nibbindeyya paṇḍito;
Passāmi vohaṃ attānaṃ, yathā icchiṃ tathā ahu.
137.
Vāyametheva puriso, na nibbindeyya paṇḍito;
Passāmi vohaṃ attānaṃ, udakā thalamubbhataṃ.
138.
Dukkhūpanītopi naro sapañño, āsaṃ na chindeyya sukhāgamāya;
Bahū hi phassā ahitā hitā ca, avitakkitā maccamupabbajanti [maccumupabbajanti (ka. sī. pī.), maccumupapajjanti (syā. ka.) ettha 『『avitakkitāpi phasso maccaṃ janaṃ upagacchantī』』ti attho].
139.
Acintitampi bhavati, cintitampi vinassati;
Na hi cintāmayā bhogā, itthiyā purisassa vā.
140.
Sarabhaṃ giriduggasmiṃ, yaṃ tvaṃ anusarī pure;
Alīnacittassa tuvaṃ, vikkantamanujīvasi [tava, vikkantaṃ jīvitaṃ labhi (ka.)].
141.
Yo taṃ viduggā narakā samuddhari, silāya yoggaṃ sarabho karitvā;
Dukkhūpanītaṃ maccumukhā pamocayi, alīnacittaṃ taṃ migaṃ [tameva (syā. ka.)] vadesi.
142.
Kiṃ tvaṃ nu [tuvannu (sī. pī.)] tattheva tadā ahosi, udāhu te koci naṃ [taṃ (ka.)] etadakkhā;
Vivaṭṭacchaddo nusi sabbadassī, ñāṇaṃ nu te brāhmaṇa bhiṃsarūpaṃ.
143.
Na cevahaṃ tattha tadā ahosiṃ, na cāpi me koci naṃ [taṃ (ka.)] etadakkhā;
Gāthāpadānañca subhāsitānaṃ, atthaṃ tadānenti janinda dhīrā.
144.
Ādāya pattiṃ [pattaṃ (syā.), paṭṭiṃ (ka.)] paraviriyaghātiṃ, cāpe saraṃ kiṃ vicikicchase tuvaṃ;
Nunno [nuṇṇo (ka. sī. syā.), tuṇṇo (ka.)] saro sarabhaṃ hantu khippaṃ, annañhi etaṃ varapañña rañño.
125 我救起了在洪水中漂流的人，在湍急的大水中； 因此而招致危險，大王啊與惡人相交確實痛苦。 126 我要把這四翼飛鳥，放進背叛者的心中； 殺死這個背信棄義做不該做的人，不知感恩圖報的人。 127 智者與愚者啊人王，善人從不贊同殺戮； 就讓這惡人回家去吧，把他失去的還給他； 我願為您效勞。 128 鹿王確實是眾善人之一，被背叛時也不去背叛； 就讓這惡人回家去吧，我把他失去的還給他； 我允許你自由行動。 129 豺狼的聲音容易辨識，鳥類的叫聲也容易分辨； 而人類的話語大王啊，比這些更難辨識。 130 即便有人認為是親戚朋友或同伴， 之前和善相處，之後卻變成敵人。 131 鄉民都聚集在此，城裡人也都來了； 鹿群在吃莊稼，請國王制止這事。 132 就算國土會消失，王國也會毀滅； 我也不會背叛鹿王，因我已給予無畏承諾。 133 就算失去國土，王國也會毀滅； 我也不會對鹿王，給予承諾后說謊。 鹿王本生故事第九 483.薩拉巴鹿本生故事（十） 134 人應當心懷希望，智者不應氣餒； 我看到我自己，如願以償。 135 人應當心懷希望，智者不應氣餒； 我看到我自己，從水中上岸。 136 人應當努力精進，智者不應氣餒； 我看到我自己，如願以償。 137 人應當努力精進，智者不應氣餒； 我看到我自己，從水中上岸。 138 即使遭遇痛苦智者也不應，斷絕對幸福的希望； 許多順逆觸境，在人未及思索時就降臨。 139 未曾想到的會發生，想到的卻會消失； 財富不是靠思慮而來，無論對男人或女人。 140 薩拉巴鹿在山險處，你曾經追逐它； 因為它勇敢無畏，你得以活命。 141 它從險峻深淵中救你，薩拉巴鹿用頭托起繩索； 從死亡邊緣救你脫離，你說的就是那勇敢的鹿。 142 你當時是否在場，還是有人告訴你； 你是否無所不知，婆羅門啊你的智慧令人驚異。 143 我當時並不在場，也沒人告訴我這事； 人王啊智者能理解，偈頌中善說的含義。 144 拿起能殺敵的弓箭，你為何猶豫不決； 快射箭殺死薩拉巴鹿，智者啊這是國王的命令。
145.
Addhā pajānāmi ahampi etaṃ, annaṃ migo brāhmaṇa khattiyassa;
Pubbe katañca [pubbe ca kataṃ (ka.)] apacāyamāno, tasmā migaṃ sarabhaṃ no hanāmi.
146.
Neso migo mahārāja, asureso disampati;
Etaṃ hantvā manussinda, bhavassu amarādhipo.
147.
Sace ca rājā [rāja (sī. syā. pī.)] vicikicchase tuvaṃ, hantuṃ migaṃ sarabhaṃ sahāyakaṃ [sahāyakaṃ me (sī. pī.)];
Saputtadāro naravīraseṭṭha [naraviriyaseṭṭha (sī. pī.)], gantvā [gantā (sī. pī. aṭṭha.)] tuvaṃ vetaraṇiṃ yamassa.
148.
Kāmaṃ ahaṃ jānapadā ca sabbe, puttā ca dārā ca sahāyasaṅghā;
Gacchemu taṃ vetaraṇiṃ yamassa, na tveva hañño mama pāṇado yo [pāṇada』ssa (sī. syā. pī.)].
149.
Ayaṃ migo kicchagatassa mayhaṃ, ekassa kattā vivanasmi ghore;
Taṃ tādisaṃ pubbakiccaṃ saranto, jānaṃ mahābrahme kathaṃ haneyyaṃ.
150.
Mittābhirādhī cirameva jīva, rajjaṃ imaṃ dhammaguṇe [rajjampimaṃ cassa gaṇe (ka.)] pasāsa;
Nārīgaṇehi paricāriyanto, modassu raṭṭhe tidiveva vāsavo.
145 我確實知道這事，婆羅門啊這鹿是國王的獵物； 但因思及往日恩情，所以我不殺薩拉巴鹿。 146 大王這不是普通的鹿，而是阿修羅四方之主； 人王啊殺了它，你就能成為不死天王。 147 如果國王你猶豫，殺死薩拉巴我的朋友； 人中英雄最勝者，你和妻兒將去到閻魔的維陀羅尼河。 148 就算我和所有國民，兒女妻子與朋友群， 都要去到閻魔的維陀羅尼河，我也不會殺害給予我生命的恩人。 149 這鹿在我遭遇困境時，獨自在可怕的荒野中救助我； 我記得這樣的往日恩情，大梵天啊我怎能知恩圖報卻去殺它。 150 善待朋友者愿你長壽，以正法功德統治這王國； 被眾多女子圍繞服侍，在國土中歡樂如帝釋天。
151.
Akkodhano niccapasannacitto, sabbātithī yācayogo bhavitvā [pāhunake karitvā (syā.), yācayogo viditvā (ka.)];
Datvā ca bhutvā ca yathānubhāvaṃ, anindito saggamupehi ṭhānanti.
Sarabhamigajātakaṃ dasamaṃ.
Terasakanipātaṃ niṭṭhitaṃ.
Tassuddānaṃ –
Varaamba kuṭhāri sahaṃsavaro, atharaññasmiṃ dūtakapañcamako;
Atha bodhi akitti sutakkarinā, atha rurumigenaparo sarabhoti.
151 愿你無嗔恒時心清凈，善待所有客人樂佈施； 隨己所能施與受用，無人誹謗得生天界。 薩拉巴鹿本生故事第十 十三集終 其摘要： 殊勝芒果、斧頭、與天鵝、 在森林中、使者為第五、 接著菩提、阿吉帝、塔卡利耶、 然後鹿王、最後薩拉巴。