B0102051405pañcakanipāto（五品）

1. Pañcakanipāto

2. Maṇikuṇḍalavaggo

3. Maṇikuṇḍalajātakaṃ (5-1-1)

1.

Jīno rathassaṃ maṇikuṇḍale ca, putte ca dāre ca tatheva jīno;

Sabbesu bhogesu asesakesu [asesitesu (sī. pī.), asesikesu (ka.)], kasmā na santappasi sokakāle.

2.

Pubbeva maccaṃ vijahanti bhogā, macco vā te [ca ne (pī.), dhane (ka.)] pubbataraṃ jahāti;

Asassatā bhogino kāmakāmi, tasmā na socāmahaṃ sokakāle.

3.

Udeti āpūrati veti [pūreti khīyati (syā.)] cando, atthaṃ tapetvāna [andhaṃ tapetvāna (ka.), atthaṅgametvāna (syā.), ettha 『『tapetvāna atthaṃ paletī』』ti sambandho] paleti sūriyo;

Viditā [vijitā (syā.)] mayā sattuka lokadhammā, tasmā na socāmahaṃ sokakāle.

4.

Alaso gihī kāmabhogī na sādhu, asaññato pabbajito na sādhu;

Rājā na sādhu anisammakārī, yo paṇḍito kodhano taṃ na sādhu.

5.

Nisamma khattiyo kayirā, nānisamma disampati;

Nisammakārino rāja [rañño (sī. syā.)], yaso kitti ca vaḍḍhatīti.

Maṇikuṇḍalajātakaṃ paṭhamaṃ.

1. Sujātajātakaṃ (5-1-2)

6.

Kiṃ nu santaramānova, lāyitvā haritaṃ tiṇaṃ;

Khāda khādāti lapasi, gatasattaṃ jaraggavaṃ.

7.

Na hi annena pānena, mato goṇo samuṭṭhahe;

Tvañca tucchaṃ vilapasi, yathā taṃ dummatī tathā.

8.

Tatheva tiṭṭhati sīsaṃ, hatthapādā ca vāladhi;

Sotā tatheva tiṭṭhanti [so tāta tatheva tiṭṭhati (ka.)], maññe goṇo samuṭṭhahe.

9.

Nevayyakassa sīsañca [sīsaṃ vā (sī. syā. pī.)], hatthapādā ca dissare;

Rudaṃ mattikathūpasmiṃ, nanu tvaññeva dummati.

10.

Ādittaṃ vata maṃ santaṃ, ghatasittaṃva pāvakaṃ;

Vārinā viya osiñcaṃ [osiñci (ka.)], sabbaṃ nibbāpaye daraṃ.

11.

Abbahī [abbūḷhaṃ (sī. syā.), abbhūḷhaṃ (ka.)] vata me sallaṃ, yamāsi hadayassitaṃ [sokaṃ hadayanissitaṃ (sī. syā.)];

Yo me sokaparetassa, pitu sokaṃ apānudi.

12.

Sohaṃ abbūḷhasallosmi, vītasoko anāvilo;

Na socāmi na rodāmi, tava sutvāna māṇava.

13.

Evaṃ karonti sappaññā, ye honti anukampakā;

Vinivattenti sokamhā, sujāto pitaraṃ yathāti.

Sujātajātakaṃ dutiyaṃ.

1. Venasākhajātakaṃ (5-1-3)

14.

Nayidaṃ niccaṃ bhavitabbaṃ brahmadatta, khemaṃ subhikkhaṃ sukhatā ca kāye;

Atthaccaye mā ahu sampamūḷho, bhinnaplavo sāgarasseva majjhe.

15.

Yāni karoti puriso, tāni attani passati;

Kalyāṇakārī kalyāṇaṃ, pāpakārī ca pāpakaṃ;

Yādisaṃ vapate bījaṃ, tādisaṃ harate phalaṃ.

16.

Idaṃ tadācariyavaco, pārāsariyo yadabravi;

Mā su [mā ssu (sī. syā. pī.)] tvaṃ akari pāpaṃ, yaṃ tvaṃ pacchā kataṃ tape.

17.

Ayameva so piṅgiya [so piṅgiyo (syā.), sopi bhiyyo (ka.)] venasākho, [dhonasākho (ka. sī. pī.)] yamhi ghātayiṃ khattiyānaṃ sahassaṃ;

Alaṅkate candanasārānulitte, tameva dukkhaṃ paccāgataṃ mamaṃ.

18.

Sāmā ca [sāmāpi (sī. syā.)] kho candanalittagattā [gattī (ka. sī. syā. pī.)], laṭṭhīva sobhañjanakassa uggatā;

Adisvā [adisvāva (sī.)] kālaṃ karissāmi ubbariṃ, taṃ me ito dukkhataraṃ bhavissatīti.

Venasākhajātakaṃ [dhonasākhajātakaṃ (ka. sī. pī.)] tatiyaṃ.

1. Uragajātakaṃ (5-1-4)

19.

Uragova tacaṃ jiṇṇaṃ, hitvā gacchati saṃ tanuṃ;

Evaṃ sarīre nibbhoge, pete kālaṅkate sati.

我會將這段巴利文直譯成簡體中文。 5. 五集 1. 寶珠耳環品 351. 寶珠耳環本生故事 (5-1-1) 1. 失去戰車和寶珠耳環，同樣失去兒子和妻子； 在一切財物都無餘時，為何你不在憂愁時悲傷？ 2. 財物早已離人而去，或是人先於財物離去； 享樂者無常，愛慾者啊，是故我不在憂愁時悲傷。 3. 月亮升起盈滿又衰退，太陽照耀后便西沉； 我已明瞭世間諸法，是故我不在憂愁時悲傷。 4. 懶惰的在家人貪慾享樂非善，不自製的出家人非善； 國王不經思考而行事非善，智者若有嗔怒亦非善。 5. 剎帝利應當經思考而行，統治者不應不經思考； 國王若經思考而行事，名聲與聲譽皆增長。 寶珠耳環本生故事第一 352. 善生本生故事 (5-1-2) 6. 你為何如此匆忙，割取鮮綠的草； 對已失去生命的老牛，不斷說著"吃啊吃啊"。 7. 已死的牛不會因食物飲水，而重新站起； 你空虛地悲嘆，如同愚人一般。 8. 頭還是那樣豎立，四肢和尾巴也在； 耳朵也仍然豎立，我想這牛會站起。 9. 你祖父的頭和四肢都看不見了； 對著土堆哭泣，你豈不是個愚人。 10. 我確實如被點燃，如被酥油澆注的火焰； 你如以水澆灌，熄滅了我所有的憂愁。 11. 你確實拔除了我心中，深深紮根的利箭； 為我這憂愁纏身者，消除了對父親的悲傷。 12. 我現在箭已拔除，遠離憂愁無混濁； 聽了你的話，少年啊，我不再憂愁不再哭泣。 13. 智者們就是這樣做，他們都富有同情心； 他們幫人擺脫憂愁，如善生對待父親。 善生本生故事第二 353. 竹枝本生故事 (5-1-3) 14. 梵授啊，這世間不會永遠如此，安穩豐足身體安樂； 當福運已盡時不要迷惘，如同在海中船隻破損。 15. 人所做的一切，都會在自身見到； 行善者得善果，作惡者得惡果； 種下什麼種子，就收穫什麼果實。 16. 這就是老師所說，帕拉薩里亞所言； 你不要作惡事，以免後悔莫及。 17. 賓吉耶啊，這就是那竹枝，我在此處殺害了上千剎帝利； 他們裝飾著塗抹旃檀，如今這苦難反倒臨到我身。 18. 她身涂旃檀木香，如同高聳的辛巴樹枝； 若不見王后便將死去，這對我來說更為痛苦。 竹枝本生故事第三 354. 蛇本生故事 (5-1-4) 19. 如蛇蛻去舊皮，離開自己的身體； 如是當身無用，死亡到來之時。 [文章仍在繼續，請讓我知道您是否需要我繼續翻譯後續內容]

20.

Ḍayhamāno na jānāti, ñātīnaṃ paridevitaṃ;

Tasmā etaṃ na socāmi, gato so tassa yā gati.

21.

Anavhito tato āgā, ananuññāto [nānuññāto (ka.)] ito gato;

Yathāgato tathā gato, tattha kā paridevanā.

22.

Ḍayhamāno na jānāti, ñātīnaṃ paridevitaṃ;

Tasmā etaṃ na socāmi, gato so tassa yā gati.

23.

Sace rode kisā [kisī (pī.)] assaṃ, tassā me kiṃ phalaṃ siyā;

Ñātimittasuhajjānaṃ , bhiyyo no aratī siyā.

24.

Ḍayhamāno na jānāti, ñātīnaṃ paridevitaṃ;

Tasmā etaṃ na socāmi, gato so tassa yā gati.

25.

Yathāpi dārako candaṃ, gacchantamanurodati;

Evaṃ sampadamevetaṃ, yo petamanusocati.

26.

Ḍayhamāno na jānāti, ñātīnaṃ paridevitaṃ;

Tasmā etaṃ na socāmi, gato so tassa yā gati.

27.

Yathāpi udakakumbho, bhinno appaṭisandhiyo;

Evaṃ sampadamevetaṃ, yo petamanusocati.

28.

Ḍayhamāno na jānāti, ñātīnaṃ paridevitaṃ;

Tasmā etaṃ na socāmi, gato so tassa yā gatīti.

Uragajātakaṃ catutthaṃ.

1. Ghaṭajātakaṃ (5-1-5)

29.

Aññe socanti rodanti, aññe assumukhā janā;

Pasannamukhavaṇṇosi, kasmā ghaṭa [ghata (sī. pī.)] na socasi.

30.

Nābbhatītaharo soko, nānāgatasukhāvaho;

Tasmā dhaṅka [vaṃka (pī.)] na socāmi, natthi soke dutīyatā [soko dutīyakā (ka.)].

31.

Socaṃ paṇḍu kiso hoti, bhattañcassa na ruccati;

Amittā sumanā honti, sallaviddhassa ruppato.

32.

Gāme vā yadi vāraññe, ninne vā yadi vā thale;

Ṭhitaṃ maṃ nāgamissati, evaṃ diṭṭhapado ahaṃ.

33.

Yassattā nālamekova, sabbakāmarasāharo;

Sabbāpi pathavī tassa, na sukhaṃ āvahissatīti.

Ghaṭajātakaṃ pañcamaṃ.

1. Koraṇḍiyajātakaṃ (5-1-6)

34.

Eko araññe girikandarāyaṃ, paggayha paggayha silaṃ pavecchasi [pavejjhasi (syā. sī. aṭṭha.)];

Punappunaṃ santaramānarūpo, koraṇḍiya [kāraṇḍiya (sī. syā. pī.)] ko nu tava yidhattho.

35.

Ahañhimaṃ sāgara sevitantaṃ, samaṃ karissāmi yathāpi pāṇi;

Vikiriya sānūni ca pabbatāni ca, tasmā silaṃ dariyā pakkhipāmi.

36.

Nayimaṃ mahiṃ arahati pāṇikappaṃ, samaṃ manusso karaṇāya meko;

Maññāmimaññeva dariṃ jigīsaṃ [jigiṃsaṃ (sī. syā. pī.)], koraṇḍiya hāhasi [hāyasi (syā. ka.)] jīvalokaṃ.

37.

Sace ahaṃ [ayaṃ (sī. syā. pī.)] bhūtadharaṃ na sakkā [sakko (syā. ka.)], samaṃ manusso karaṇāya meko;

Evameva tvaṃ brahme ime manusse, nānādiṭṭhike nānayissasi te [ne (ka.)].

38.

Saṅkhittarūpena bhavaṃ mamatthaṃ, akkhāsi koraṇḍiya evametaṃ;

Yathā na sakkā pathavī samāyaṃ, kattuṃ manussena tathā manussāti.

Koraṇḍiyajātakaṃ chaṭṭhaṃ.

1. Laṭukikajātakaṃ (5-1-7)

39.

Vandāmi taṃ kuñjara saṭṭhihāyanaṃ, āraññakaṃ yūthapatiṃ yasassiṃ;

Pakkhehi taṃ pañjalikaṃ karomi, mā me vadhī puttake dubbalāya.

40.

Vandāmi taṃ kuñjara ekacāriṃ, āraññakaṃ pabbatasānugocaraṃ;

Pakkhehi taṃ pañjalikaṃ karomi, mā me vadhī puttake dubbalāya;

41.

Vamissāmi te laṭukike puttakāni, kiṃ me tuvaṃ kāhasi dubbalāsi;

Sataṃ sahassānipi tādisīnaṃ, vāmena pādena papothayeyyaṃ.

42.

Na heva sabbattha balena kiccaṃ, balañhi bālassa vadhāya hoti;

Karissāmi te nāgarājā anatthaṃ, yo me vadhī puttake dubbalāya.

20. 被焚燒時不知曉，親眷們的哀傷； 是故我不為此憂愁，他已去往該去之處。 21. 未受邀請而來此，未經同意而離去； 如其所來如其去，有何可悲嘆之處。 22. 被焚燒時不知曉，親眷們的哀傷； 是故我不為此憂愁，他已去往該去之處。 23. 若因哭泣而消瘦，於我有何益處； 親友善知識等人，只會更加不悅。 24. 被焚燒時不知曉，親眷們的哀傷； 是故我不為此憂愁，他已去往該去之處。 25. 如同小孩對著月，追逐哭泣不已； 如是這般情形，為死者而悲傷。 26. 被焚燒時不知曉，親眷們的哀傷； 是故我不為此憂愁，他已去往該去之處。 27. 如同破碎的水罐，無法再度修補； 如是這般情形，為死者而悲傷。 28. 被焚燒時不知曉，親眷們的哀傷； 是故我不為此憂愁，他已去往該去之處。 蛇本生故事第四 355. 伽塔本生故事 (5-1-5) 29. 有人憂愁有人哭，有人淚流滿面； 你面色卻甚安詳，伽塔為何不憂愁？ 30. 憂愁不能挽回過去，也不能帶來未來樂； 是故鴉啊我不憂，憂愁無助第二人。 31. 憂愁令人面色蒼白消瘦，食物也不可口； 敵人見之心歡喜，如箭所傷而痛苦。 32. 無論村落或森林，不論低地或高原； 命運註定不會改，我已明瞭此道理。 33. 若一人獨自無法，獲得一切欲樂味； 縱使擁有整個大地，也無法帶來快樂。 伽塔本生故事第五 356. 柯蘭迪耶本生故事 (5-1-6) 34. 獨自在山谷森林中，一次又一次投擲石頭； 你匆忙的樣子是為何，柯蘭迪耶此處何意？ 35. 我要使這海洋環繞的大地，變得平坦如手掌； 散佈山丘與群山，故我往谷中投石。 36. 一個人不能使大地，變得平坦如手掌； 我想你只會失去谷地，柯蘭迪耶將失生命。 37. 若我一人不能使，大地平坦如手掌； 如是婆羅門你亦不能，統一眾人之見解。 38. 以簡短方式說明我，柯蘭迪耶此理甚是； 如人不能使大地平坦，人亦不能使見解一致。 柯蘭迪耶本生故事第六 357. 鵪鶉本生故事 (5-1-7) 39. 我禮敬你六十歲象王，林中群像之首有威德； 我以翅膀合十致敬，請勿殺我弱小的幼子。 40. 我禮敬你獨行象王，林中山坡遊蕩者； 我以翅膀合十致敬，請勿殺我弱小的幼子。 41. 鵪鶉啊我要吐出你的幼子，你這弱者能奈我何； 即使有十萬只像你這樣的鳥，我用左腳就能踩死。 42. 並非處處靠力量，力量常為愚者致死因； 大象王啊我必使你遭殃，因你殺我弱小的幼子。

43.

Kākañca passa laṭukikaṃ, maṇḍūkaṃ nīlamakkhikaṃ;

Ete nāgaṃ aghātesuṃ, passa verassa verinaṃ;

Tasmā hi veraṃ na kayirātha, appiyenapi kenacīti.

Laṭukikajātakaṃ sattamaṃ.

1. Cūḷadhammapālajātakaṃ (5-1-8)

44.

Ahameva dūsiyā bhūnahatā, rañño mahāpatāpassa;

Etaṃ muñcatu dhammapālaṃ, hatthe me deva chedehi.

45.

Ahameva dūsiyā bhūnahatā, rañño mahāpatāpassa;

Etaṃ muñcatu dhammapālaṃ, pāde me deva chedehi.

46.

Ahameva dūsiyā bhūnahatā, rañño mahāpatāpassa;

Etaṃ muñcatu dhammapālaṃ, sīsaṃ me deva chedehi.

47.

Na hi [naha (sī. syā. pī.) ettha ha-kāro khede] nūnimassa rañño, mittāmaccā ca vijjare suhadā;

Ye na vadanti rājānaṃ, mā ghātayi orasaṃ puttaṃ.

48.

Na hi [naha (sī. syā. pī.) ettha ha-kāro khede] nūnimassa rañño, ñātī mittā ca vijjare suhadā;

Ye na vadanti rājānaṃ, mā ghātayi atrajaṃ puttaṃ.

49.

Candanasārānulittā , bāhā chijjanti dhammapālassa;

Dāyādassa pathabyā, pāṇā me deva rujjhantīti.

Cūḷadhammapālajātakaṃ aṭṭhamaṃ.

1. Suvaṇṇamigajātakaṃ (5-1-9)

50.

Vikkama re haripāda [mahāmiga (sī. syā. pī.)], vikkama re mahāmiga [harīpada (sī. syā. pī.)];

Chinda vārattikaṃ pāsaṃ, nāhaṃ ekā vane rame.

51.

Vikkamāmi na pāremi, bhūmiṃ sumbhāmi vegasā;

Daḷho vārattiko pāso, pādaṃ me parikantati.

52.

Attharassu palāsāni, asiṃ nibbāha luddaka;

Paṭhamaṃ maṃ vadhitvāna, hana pacchā mahāmigaṃ.

53.

Na me sutaṃ vā diṭṭhaṃ vā, bhāsantiṃ mānusiṃ migiṃ [na me sutā vā diṭṭhā vā, bhāsantī mānusiṃ migī (ṭīkā)];

Tvañca bhadde sukhī hohi, eso cāpi mahāmigo.

54.

Evaṃ luddaka nandassu, saha sabbehi ñātibhi;

Yathāhamajja nandāmi, muttaṃ disvā mahāmiganti.

Suvaṇṇamigajātakaṃ navamaṃ.

1. Suyonandījātakaṃ (5-1-10)

55.

Vāti gandho timirānaṃ, kusamuddo ca [va (syā. pī.)] ghosavā;

Dūre ito suyonandī [ito hi susandī (sī. syā.), itopi sussondī (pī.)], tambakāmā tudanti maṃ.

56.

Kathaṃ samuddamatari, kathaṃ addakkhi sedumaṃ [serumaṃ (sī. syā. pī.)];

Kathaṃ tassā ca tuyhañca, ahu sagga [agga (sī. syā.)] samāgamo.

57.

Kurukacchā [bharukacchā (sī. syā. pī.)] payātānaṃ, vāṇijānaṃ dhanesinaṃ;

Makarehi abhidā [makarehibbhidā (sī.), makarehi』bhidā (syā.), makarehi bhinnā (pī.)] nāvā, phalakenāhamaplaviṃ.

58.

Sā maṃ saṇhena mudunā, niccaṃ candanagandhinī;

Aṅgena [aṅkena (pī. ka.)] uddharī bhaddā, mātā puttaṃva orasaṃ.

59.

Sā maṃ annena pānena, vatthena sayanena ca;

Attanāpi ca mandakkhī, evaṃ tamba vijānāhīti.

Suyonandījātakaṃ dasamaṃ.

Maṇikuṇḍalavaggo paṭhamo.

Tassuddānaṃ –

Atha jinavaro haritaṃ tiṇako, atha bhinnaplavo uragova ghaṭo;

Dariyā puna kuñjara bhūnahatā, migamuttamasaggavarena dasāti.

1. Vaṇṇārohavaggo

2. Vaṇṇārohajātakaṃ (5-2-1)

60.

Vaṇṇārohena jātiyā, balanikkamanena ca;

Subāhu na mayā seyyo, sudāṭha iti bhāsasi.

61.

Vaṇṇārohena jātiyā, balanikkamanena ca;

Sudāṭho na mayā seyyo, subāhu iti bhāsasi.

62.

Evaṃ ce maṃ viharantaṃ, subāhu samma dubbhasi;

Na dānāhaṃ tayā saddhiṃ, saṃvāsamabhirocaye.

43. 看那烏鴉和鵪鶉，青蛙和藍蠅； 它們致象王于死，看仇恨之果報； 是故不應結仇怨，即便對不喜者。 鵪鶉本生故事第七 358. 小法護本生故事 (5-1-8) 44. 我是罪惡墮落者，對大威德之王； 請釋放這法護子，國王請斬我雙手。 45. 我是罪惡墮落者，對大威德之王； 請釋放這法護子，國王請斬我雙腳。 46. 我是罪惡墮落者，對大威德之王； 請釋放這法護子，國王請斬我頭顱。 47. 這位國王想必沒有，忠臣良友在身邊； 否則應勸告國王，莫殺害親生兒子。 48. 這位國王想必沒有，親友善知識在旁； 否則應勸告國王，莫殺害親生兒子。 49. 塗抹旃檀香木的，法護雙臂被砍斷； 大地的繼承者啊，我命已到盡頭時。 小法護本生故事第八 359. 金鹿本生故事 (5-1-9) 50. 快逃啊金足的鹿，快逃啊大鹿啊； 掙斷皮製的羅網，我不願獨處林中。 51. 我用力卻無法脫身，用力蹬地奔跑時； 堅固的皮製羅網，割傷了我的腳掌。 52. 請鋪散樹葉在地，獵人請拔出你劍； 請先將我殺死後，再殺這隻大鹿。 53. 我從未聽說或見過，有鹿說人類語言； 賢妻啊愿你安樂，這大鹿也得安全。 54. 獵人啊愿你歡喜，與所有親眷同樂； 如我今日歡喜時，見到大鹿獲釋放。 金鹿本生故事第九 360. 須耶難提本生故事 (5-1-10) 55. 提米羅花香飄來，如海潮聲響不絕； 須耶難提遠在此，紅銅女使我心動。 56. 如何渡過大海洋，如何見到雪露摩； 她與你是如何有，殊勝相會之機緣。 57. 從俱盧國（今印度德里附近）出發的，商人們為求財富； 船被摩羯魚撞破時，我抓木板得漂浮。 58. 她以溫柔輕柔的，常帶旃檀香氣身； 賢善女子將我救，如母親救親生子。 59. 她以食物與飲料，衣服臥具照顧我； 她以自己柔美姿，紅銅啊你應知曉。 須耶難提本生故事第十 寶珠耳環品第一 其攝頌： 勝者與青草，破船與蛇鬼， 山谷與象王，墮落與鹿王， 最勝天道等，共為十故事。 2. 美色品 361. 美色本生故事 (5-2-1) 60. 以美麗的外表，以出身與力量； 善臂啊我不如你，善牙你如是說。 61. 以美麗的外表，以出身與力量； 善牙啊我不如你，善臂你如是說。 62. 如是我與你共住，善臂朋友背叛我； 從今往後我不願，與你一起共同住。

63.

Yo paresaṃ vacanāni, saddaheyya [saddahetha (sī. syā. pī.)] yathātathaṃ;

Khippaṃ bhijjetha mittasmiṃ, verañca pasave bahuṃ.

64.

Na so mitto yo sadā appamatto, bhedāsaṅkī randhamevānupassī;

Yasmiñca setī urasīva putto, sa ve mitto yo abhejjo parehīti.

Vaṇṇārohajātakaṃ paṭhamaṃ.

1. Sīlavīmaṃsajātakaṃ (5-2-2)

65.

Sīlaṃ seyyo sutaṃ seyyo, iti me saṃsayo ahu;

Sīlameva sutā seyyo, iti me natthi saṃsayo.

66.

Moghā jāti ca vaṇṇo ca, sīlameva kiruttamaṃ;

Sīlena anupetassa, sutenattho na vijjati.

67.

Khattiyo ca adhammaṭṭho, vesso cādhammanissito;

Te pariccajjubho loke, upapajjanti duggatiṃ.

68.

Khattiyā brāhmaṇā vessā, suddā caṇḍālapukkusā;

Idha dhammaṃ caritvāna, bhavanti tidive samā.

69.

Na vedā samparāyāya, na jāti nāpi [nopi (pī.)] bandhavā;

Sakañca sīlaṃ saṃsuddhaṃ, samparāyāya sukhāya cāti [sukhāvahanti (sī. syā.)].

Sīlavīmaṃsajātakaṃ dutiyaṃ.

1. Hirijātakaṃ (5-2-3)

70.

Hiriṃ tarantaṃ vijigucchamānaṃ, tavāhamasmī iti bhāsamānaṃ;

Seyyāni kammāni anādiyantaṃ, neso mamanti iti naṃ vijaññā.

71.

Yañhi kayirā tañhi vade, yaṃ na kayirā na taṃ vade;

Akarontaṃ bhāsamānaṃ, parijānanti paṇḍitā.

72.

Na so mitto yo sadā appamatto, bhedāsaṅkī randhamevānupassī;

Yasmiñca setī urasīva putto, sa ve mitto yo abhejjo parehi.

73.

Pāmojjakaraṇaṃ ṭhānaṃ, pasaṃsāvahanaṃ sukhaṃ;

Phalānisaṃso bhāveti, vahanto porisaṃ dhuraṃ.

74.

Pavivekarasaṃ pitvā, rasaṃ upasamassa ca;

Niddaro hoti nippāpo, dhammappītirasaṃ pivanti.

Hirijātakaṃ tatiyaṃ.

1. Khajjopanakajātakaṃ (5-2-4)

75.

Ko nu santamhi pajjote, aggipariyesanaṃ caraṃ;

Addakkhi ratti [rattiṃ (syā.)] khajjotaṃ, jātavedaṃ amaññatha.

76.

Svassa gomayacuṇṇāni, abhimatthaṃ tiṇāni ca;

Viparītāya saññāya, nāsakkhi pajjaletave.

77.

Evampi anupāyena, atthaṃ na labhate migo [mūgo (syā.)];

Visāṇato gavaṃ dohaṃ, yattha khīraṃ na vindati.

78.

Vividhehi upāyehi, atthaṃ papponti māṇavā;

Niggahena amittānaṃ, mittānaṃ paggahena ca.

79.

Senāmokkhapalābhena [senī mokkhūpalābhena (syā.)], vallabhānaṃ nayena ca;

Jagatiṃ jagatipālā, āvasanti vasundharanti.

Khajjopanakajātakaṃ catutthaṃ.

1. Ahituṇḍikajātakaṃ (5-2-5)

80.

Dhuttomhi samma sumukha, jūte akkhaparājito;

Harehi [sevehi (pī.)] ambapakkāni, vīriyaṃ te bhakkhayāmase.

81.

Alikaṃ vata maṃ samma, abhūtena pasaṃsasi;

Ko te suto vā diṭṭho vā, sumukho nāma makkaṭo.

82.

Ajjāpi me taṃ manasi [te maṃ sarasi (ka.)], yaṃ maṃ tvaṃ ahituṇḍika;

Dhaññāpaṇaṃ pavisitvā, matto [mutto (ka.)] chātaṃ hanāsi maṃ.

83.

Tāhaṃ saraṃ dukkhaseyyaṃ, api rajjampi kāraye;

Nevāhaṃ yācito dajjaṃ, tathā hi bhayatajjito.

84.

Yañca jaññā kule jātaṃ, gabbhe tittaṃ amacchariṃ;

Tena sakhiñca mittañca, dhīro sandhātumarahatīti.

Ahituṇḍikajātakaṃ pañcamaṃ.

1. Gumbiyajātakaṃ (5-2-6)

85.

Madhuvaṇṇaṃ madhurasaṃ, madhugandhaṃ visaṃ ahu;

Gumbiyo ghāsamesāno, araññe odahī visaṃ.

86.

Madhu iti maññamānā [madhūti maññamānāya (ka.)], ye taṃ visamakhādisuṃ [visamasāyisuṃ (sī. syā.)];

Tesaṃ taṃ kaṭukaṃ āsi, maraṇaṃ tenupāgamuṃ.

63. 若輕信他人言語，視為真實無虛假； 友誼必將迅速破，招致眾多的怨仇。 64. 不是朋友總是警惕，疑慮分裂尋找過失； 如嬰兒依偎胸前者，才是他人難分離友。 美色本生故事第一 362. 持戒觀察本生故事 (5-2-2) 65. 戒德殊勝學問殊勝，我曾對此有疑惑； 如今知道戒勝學，於此不再有疑慮。 66. 出身容貌皆虛妄，唯有戒德最殊勝； 若人不具足戒行，學問於他無意義。 67. 剎帝利若不守法，吠舍若依非正法； 兩者都將被摒棄，轉生惡道受苦報。 68. 剎帝利婆羅門吠舍，首陀羅旃陀羅賤民； 若能在此修正法，天界同得平等待。 69. 非吠陀非親眷，非出身能助來世； 唯有清凈的戒行，能帶來世安樂果。 持戒觀察本生故事第二 363. 慚愧本生故事 (5-2-3) 70. 越過慚愧生厭惡，口說"我是屬於你"； 不行善事好行為，應知此非我朋友。 71. 應做之事才可說，不應做事莫妄言； 說而不做之行為，智者能夠辨識清。 72. 不是朋友總是警惕，疑慮分裂尋找過失； 如嬰兒依偎胸前者，才是他人難分離友。 73. 能生歡喜之處所，帶來稱讚與安樂； 承擔人生的重擔，終得善果之回報。 74. 飲獨處寂靜之味，及涅槃寂靜之味； 無憂無罪無惡事，飲法喜之甘露味。 慚愧本生故事第三 364. 螢火蟲本生故事 (5-2-4) 75. 當明燈尚在之時，為何到處尋找火； 夜見螢火蟲光芒，誤以為是火焰現。 76. 為此塗抹牛糞末，又堆積諸多草木； 因為錯誤的認知，無法點燃成火焰。 77. 如是無方便智慧，愚者不得所求事； 如從牛角擠牛乳，永遠得不到乳汁。 78. 人們用種種方便，才能獲得所求事； 懲治敵人扶助友，各種方法求目標。 79. 獲得軍隊的效忠，善用親信謀略時； 大地守護者國王，才能統治這大地。 螢火蟲本生故事第四 365. 捕蛇人本生故事 (5-2-5) 80. 善面啊我是賭徒，骰子賭博已輸盡； 請取來熟芒果果，讓我們共享勇力。 81. 朋友你用虛假話，讚美不實在的事； 你何時見過聽過，名叫善面的猴子。 82. 至今我仍然記得，你這捕蛇人對我； 當你進入穀物店，醉酒傷害飢餓我。 83. 憶及當時痛苦事，即使得到王位時； 我也不會應求給，因為深受恐嚇苦。 84. 若知某人生善族，內心寬厚無吝嗇； 智者應與這樣人，建立朋友夥伴情。 捕蛇人本生故事第五 366. 灌木本生故事 (5-2-6) 85. 如蜜色如蜜味，如蜜香卻是毒； 灌木尋找食物，在林中放毒物。 86. 以為是蜂蜜者，食用那毒藥時； 嚐到極其苦味，因此而致死亡。

87.

Ye ca kho paṭisaṅkhāya, visaṃ taṃ parivajjayuṃ;

Te āturesu sukhitā, ḍayhamānesu nibbutā.

88.

Evameva manussesu, visaṃ kāmā samohitā;

Āmisaṃ bandhanañcetaṃ, maccuveso [paccuvaso (sī. syā.)] guhāsayo.

89.

Evameva ime kāme, āturā paricārike [paricārake (ka.)];

Ye sadā parivajjenti, saṅgaṃ loke upaccagunti.

Gumbiyajātakaṃ chaṭṭhaṃ.

1. Sāḷiyajātakaṃ (5-2-7)

90.

Yvāyaṃ sāḷiya [sāliya (sī. syā. pī.), sāḷika (?)] chāpoti, kaṇhasappaṃ agāhayi;

Tena sappenayaṃ daṭṭho, hato pāpānusāsako.

91.

Ahantāra [ahananta (pī.), aharanta (?)] mahantāraṃ, yo naro hantumicchati;

Evaṃ so nihato seti, yathāyaṃ puriso hato.

92.

Ahantāra [ahananta (sī. syā. pī.), aharanta (?)] maghātentaṃ, yo naro hantumicchati;

Evaṃ so nihato seti, yathāyaṃ puriso hato.

93.

Yathā paṃsumuṭṭhiṃ puriso, paṭivātaṃ paṭikkhipe;

Tameva so rajo hanti, tathāyaṃ puriso hato.

94.

Yo appaduṭṭhassa narassa dussati, suddhassa posassa anaṅgaṇassa;

Tameva bālaṃ pacceti pāpaṃ, sukhumo rajo paṭivātaṃva khittoti.

Sāḷiyajātakaṃ sattamaṃ.

1. Tacasārajātakaṃ (5-2-8)

95.

Amittahatthatthagatā [hatthattagatā (katthaci, sī. niyya)], tacasārasamappitā;

Pasannamukhavaṇṇāttha, kasmā tumhe na socatha.

96.

Na socanāya paridevanāya, atthova labbho [attho ca labbhā (sī. syā.), atthodha labbhā (a. ni. 5.48)] api appakopi;

Socantamenaṃ dukhitaṃ viditvā, paccatthikā attamanā bhavanti.

97.

Yato ca kho paṇḍito āpadāsu, na vedhatī atthavinicchayaññū;

Paccatthikāssa [paccatthikā te (ka.)] dukhitā bhavanti, disvā mukhaṃ avikāraṃ purāṇaṃ.

98.

Jappena mantena subhāsitena, anuppadānena paveṇiyā vā;

Yathā yathā yattha labhetha atthaṃ, tathā tathā tattha parakkameyya.

99.

Yato ca jāneyya alabbhaneyyo, mayā va [mayā vā (syā. ka.)] aññena vā esa attho;

Asocamāno adhivāsayeyya, kammaṃ daḷhaṃ kinti karomi dānīti.

Tacasārajātakaṃ aṭṭhamaṃ.

1. Mittavindakajātakaṃ (5-2-9)

100.

Kyāhaṃ devānamakaraṃ, kiṃ pāpaṃ pakataṃ mayā;

Yaṃ me sirasmiṃ ohacca [uhacca (ka.), uhacca (pī.)], cakkaṃ bhamati matthake.

101.

Atikkamma ramaṇakaṃ, sadāmattañca dūbhakaṃ;

Brahmattarañca pāsādaṃ, kenatthena idhāgato.

102.

Ito bahutarā bhogā, atra maññe bhavissare;

Iti etāya saññāya, passa maṃ byasanaṃ gataṃ.

103.

Catubbhi aṭṭhajjhagamā, aṭṭhāhipi ca [aṭṭhāhi cāpi (sī. syā.), aṭṭhābhi cāpi (ka.)] soḷasa;

Soḷasāhi ca bāttiṃsa, atricchaṃ cakkamāsado;

Icchāhatassa posassa, cakkaṃ bhamati matthake.

104.

Uparivisālā duppūrā, icchā visaṭagāminī [upari visālaṃ duppūraṃ, icchāvisadagāminī (sī.)];

Ye ca taṃ anugijjhanti, te honti cakkadhārinoti.

Mittavindakajātakaṃ navamaṃ.

1. Palāsajātakaṃ (5-2-10)

105.

Haṃso palāsamavaca, nigrodho samma jāyati;

Aṅkasmiṃ [aṅgasmiṃ (ka.)] te nisinnova, so te mammāni checchati [chijjati (ka.)].

106.

Vaḍḍhatāmeva [vaddhitameva (ka.)] nigrodho, patiṭṭhassa bhavāmahaṃ;

Yathā pitā ca mātā ca [pitā vā mātā vā (pī.), mātā vā pitā vā (ka.)], evaṃ me so bhavissati.

87. 但那些經過思慮，避開那毒物的人； 當他人受苦之時，他們安樂得解脫。 88. 如是在人世間中，慾望如同毒一般； 是誘餌也是束縛，死神潛伏暗處藏。 89. 如是這些慾望中，照料病者之人們； 常常避開此執著，超越世間諸繫縛。 灌木本生故事第六 367. 八哥鳥本生故事 (5-2-7) 90. 這隻八哥鳥幼雛，抓住了黑色毒蛇； 被那條蛇所咬傷，惡教導者遭殺害。 91. 不殺生者要殺害，若人想要加害他； 他必如此被殺死，如同此人被殺般。 92. 不殺者殺不殺者，若人想要加害他； 他必如此被殺死，如同此人被殺般。 93. 如人向逆風方向，投擲一把塵土時； 塵土反而傷害他，如此此人被殺死。 94. 若對無害清凈者，無垢之人起惡意； 罪惡必歸愚者身，如細塵逆風吹回。 八哥鳥本生故事第七 368. 樹皮本生故事 (5-2-8) 95. 落入敵人掌控中，如樹皮般任處置； 你們面色仍安詳，為何不生憂愁心？ 96. 不因憂愁與悲嘆，能得利益縱極少； 敵人見他憂苦時，必定心生大歡喜。 97. 智者遭遇困境時，明辨是非不動搖； 敵人反生憂苦心，見其面色如常態。 98. 以咒語善言語，佈施或傳統法； 隨處尋求利益，隨處努力不懈。 99. 若知所求之事，不論我或他人； 皆不能得到時，應忍耐莫憂傷， 堅定思維今後，應如何來行事。 樹皮本生故事第八 369. 密多賓德迦本生故事 (5-2-9) 100. 我對天神作何事，我造作何等惡業； 為何在我頭頂上，車輪不停地旋轉？ 101. 越過了歡樂城，常喜城與惡友城； 及梵天般宮殿，為何目的來此處？ 102. 此處定有更多財，我如是想而來此； 就因這樣的想法，看我遭此大災難。 103. 由四得到了八個，由八得十六個， 十六得三十二，貪求遭遇車輪苦； 因人遭貪慾害，頭上車輪常轉動。 104. 向上無限貪求，慾望如毒蔓延； 若人隨之貪著，必成車輪擔荷者。 密多賓德迦本生故事第九 370. 曇花樹本生故事 (5-2-10) 105. 天鵝對曇花樹說，朋友啊榕樹正生長； 它就生長在你身旁，將會斬斷你筋骨。 106. 讓榕樹儘管生長吧，我要做它的依靠； 它將如同父母般，這樣對待於我人。

107.

Yaṃ tvaṃ aṅkasmiṃ vaḍḍhesi, khīrarukkhaṃ bhayānakaṃ;

Āmanta kho taṃ gacchāma, vuḍḍhi massa na ruccati.

108.

Idāni kho maṃ bhāyeti, mahānerunidassanaṃ;

Haṃsassa anabhiññāya, mahā me bhayamāgataṃ.

109.

Na tassa vuḍḍhi kusalappasatthā, yo vaḍḍhamāno ghasate patiṭṭhaṃ;

Tassūparodhaṃ parisaṅkamāno, patārayī mūlavadhāya dhīroti.

Palāsajātakaṃ dasamaṃ.

Vaṇṇārohavaggo dutiyo [imassuddānaṃ tatiyavaggapariyosāne bhavissati].

1. Aḍḍhavaggo

2. Dīghītikosalajātakaṃ (5-3-1)

110.

Evaṃbhūtassa te rāja, āgatassa vase [vaso (pī. ka.)] mama;

Atthi nu koci pariyāyo, yo taṃ dukkhā pamocaye.

111.

Evaṃbhūtassa me tāta, āgatassa vase tava;

Natthi no koci pariyāyo, yo maṃ dukkhā pamocaye.

112.

Nāññaṃ sucaritaṃ rāja, nāññaṃ rāja subhāsitaṃ;

Tāyate maraṇakāle, evamevitaraṃ dhanaṃ.

113.

Akkocchi maṃ avadhi maṃ, ajini maṃ ahāsi me;

Ye ca taṃ upanayhanti, veraṃ tesaṃ na sammati.

114.

Akkocchi maṃ avadhi maṃ, ajini maṃ ahāsi me;

Ye ca taṃ nupanayhanti, veraṃ tesūpasammati.

115.

Na hi verena verāni, sammantīdha kudācanaṃ;

Averena ca sammanti, esa dhammo sanantanoti.

Dīghītikosalajātakaṃ paṭhamaṃ.

1. Migapotakajātakaṃ (5-3-2)

116.

Agārā paccupetassa, anagārassa te sato;

Samaṇassa na taṃ sādhu, yaṃ petamanusocasi.

117.

Saṃvāsena have sakka, manussassa migassa vā;

Hadaye jāyate pemaṃ, na taṃ sakkā asocituṃ.

118.

Mataṃ marissaṃ rodanti, ye rudanti lapanti ca;

Tasmā tvaṃ isi mā rodi, roditaṃ moghamāhu santo.

119.

Roditena have brahme, mato peto samuṭṭhahe;

Sabbe saṅgamma rodāma, aññamaññassa ñātake.

120.

Ādittaṃ vata maṃ santaṃ, ghatasittaṃva pāvakaṃ;

Vārinā viya osiñcaṃ, sabbaṃ nibbāpaye daraṃ.

121.

Abbahi vata me sallaṃ, yamāsi hadayassitaṃ;

Yo me sokaparetassa, puttasokaṃ apānudi.

122.

Sohaṃ abbūḷhasallosmi, vītasoko anāvilo;

Na socāmi na rodāmi, tava sutvāna vāsavāti.

Migapotakajātakaṃ dutiyaṃ.

1. Mūsikajātakaṃ (5-3-3)

123.

Kuhiṃ gatā kattha gatā, iti lālappatī jano;

Ahameveko jānāmi, udapāne mūsikā hatā.

124.

Yañcetaṃ [yathetaṃ (pī.), yavetaṃ (ka.), yametaṃ (katthaci)] iti cīti ca, gadrabhova nivattasi;

Udapāne mūsikaṃ hantvā, yavaṃ bhakkhetumicchasi.

125.

Daharo cāsi dummedha, paṭhamuppattiko [paṭhamuppattito (sī. pī.)] susu;

Dīghañcetaṃ [dīghametaṃ (pī.)] samāsajja [samāpajja (syā. ka.)], na te dassāmi jīvitaṃ.

126.

Nāntalikkhabhavanena, nāṅgaputtapinena [nāṅgaputtasirena (sī. syā. pī.)] vā;

Puttena hi patthayito, silokehi pamocito.

127.

Sabbaṃ sutamadhīyetha, hīnamukkaṭṭhamajjhimaṃ;

Sabbassa atthaṃ jāneyya, na ca sabbaṃ payojaye;

Hoti tādisako kālo, yattha atthāvahaṃ sutanti.

Mūsikajātakaṃ tatiyaṃ.

1. Cūḷadhanuggahajātakaṃ (5-3-4)

128.

Sabbaṃ bhaṇḍaṃ samādāya, pāraṃ tiṇṇosi brāhmaṇa;

Paccāgaccha lahuṃ khippaṃ, mampi tārehi dānito [dānibho (syā.)].

129.

Asanthutaṃ maṃ cirasanthutena, nimīni bhotī addhuvaṃ dhuvena;

Mayāpi bhotī nimineyya aññaṃ, ito ahaṃ dūrataraṃ gamissaṃ.

107. 你在身邊養育著，可怕的乳樹生長； 我告訴你快離去，它的生長不可喜。 108. 如今它令我恐懼，如須彌山般高大； 因不聽天鵝忠告，巨大恐懼降臨我。 109. 智者不讚其生長，長大反噬其依處； 預見這樣的傷害，智者早已遠離去。 曇花樹本生故事第十 美色品第二[其攝頌在第三品末] 3. 富裕品 371. 長壽憍薩羅本生故事 (5-3-1) 110. 國王啊你如今已，落入我的掌控中； 可有什麼方法能，使你擺脫此苦難？ 111. 孩子啊我如今已，落入你的掌控中； 沒有任何方法能，使我擺脫此苦難。 112. 非其他善行為，非其他善言語； 能在臨終時救護，如是其他財富也。 113. "他辱罵我打我，他勝我奪我財"； 若人心存此怨恨，怨恨永不能平息。 114. "他辱罵我打我，他勝我奪我財"； 若人不存此怨恨，怨恨自會得平息。 115. 以怨報怨於此世，永遠不能平息怨； 唯有無怨能息怨，此乃亙古不變法。 長壽憍薩羅本生故事第一 372. 小鹿本生故事 (5-3-2) 116. 你已從家出離去，成為無家修行者； 身為沙門不應該，為死者生憂傷心。 117. 帝釋天啊因共處，不論是人或是鹿； 心中必生愛念情，不能不為之憂傷。 118. 為死者或將死者，悲傷哭泣空無益； 因此仙人莫哭泣，智者說哭無意義。 119. 婆羅門啊若哭泣，死者能從墳中起； 我們就該聚在一起，為彼此親人哭泣。 120. 我確如被點燃，如被酥油澆注火； 如以水澆灌般，熄滅了所有憂慮。 121. 你確實拔除了，深扎我心中利箭； 為我這憂愁者，除去對子的悲傷。 122. 我如今箭已拔，無憂無有混濁； 聽了你的話后，帝釋我不哭不憂。 小鹿本生故事第二 373. 老鼠本生故事 (5-3-3) 123. "去了哪裡往何方"，人們如此悲嘆說； 唯我一人知道實，井中老鼠已死亡。 124. 你像驢子般轉動，不斷發出咿咿聲； 在井中殺死老鼠，就想去吃大麥糧。 125. 你年幼又愚癡，初生小兒般無知； 你既遭遇此大事，我不會讓你活命。 126. 不因住空中天界，不因肢體莊嚴美； 而是因求得兒子，才從詩偈得解脫。 127. 應當學習一切聞，下中上各種教法； 瞭解一切之意義，但不全部加運用； 時機來臨之時候，知識才能帶利益。 老鼠本生故事第三 374. 小弓師本生故事 (5-3-4) 128. 婆羅門你已攜帶，所有財物渡彼岸； 請快速返回此處，也渡我到彼方去。 129. 不相識者以長相識換，貴婦以無常換常住； 貴婦也可他人相換我，我要去往更遠的地方。

130.

Kāyaṃ eḷagalāgumbe [eḷagaṇagumbe (ka.)], karoti ahuhāsiyaṃ;

Nayīdha naccagītaṃ vā [nayidha naccaṃ vā gītaṃ vā (sī. syā. pī.)], tāḷaṃ vā susamāhitaṃ;

Anamhikāle [anamhakāle (pī.)] susoṇi [sussoṇi (sī. syā. pī.)], kiṃ nu jagghasi sobhane [sobhaṇe (pī. ka.)].

131.

Siṅgāla bāla dummedha, appapaññosi jambuka;

Jīno macchañca pesiñca, kapaṇo viya jhāyasi.

132.

Sudassaṃ vajjamaññesaṃ, attano pana duddasaṃ;

Jīnā patiñca jārañca, maññe tvaññeva [mampi tvaññeva (sī. syā.), tvampi maññeva (pī.)] jhāyasi.

133.

Evametaṃ migarāja, yathā bhāsasi jambuka;

Sā nūnāhaṃ ito gantvā, bhattu hessaṃ vasānugā.

134.

Yo hare mattikaṃ thālaṃ, kaṃsathālampi so hare;

Katañceva [kataṃyeva (sī. syā. pī.)] tayā pāpaṃ, punapevaṃ karissasīti.

Cūḷadhanuggahajātakaṃ catutthaṃ.

1. Kapotajātakaṃ (5-3-5)

135.

Idāni khomhi sukhito arogo, nikkaṇṭako nippatito kapoto;

Kāhāmi dānī hadayassa tuṭṭhiṃ, tathāhimaṃ maṃsasākaṃ baleti.

136.

Kāyaṃ balākā sikhino, corī laṅghipitāmahā;

Oraṃ balāke āgaccha, caṇḍo me vāyaso sakhā.

137.

Alañhi te jagghitāye, mamaṃ disvāna edisaṃ;

Vilūnaṃ sūdaputtena, piṭṭhamaṇḍena [piṭṭhamaddena (sī. syā. pī.)] makkhitaṃ.

138.

Sunhāto suvilittosi, annapānena tappito;

Kaṇṭhe ca te veḷuriyo, agamā nu kajaṅgalaṃ.

139.

Mā te mitto amitto vā, agamāsi kajaṅgalaṃ;

Piñchāni tattha lāyitvā, kaṇṭhe bandhanti vaṭṭanaṃ.

130. 在海棗叢林中，發出極可笑聲； 此處無歌舞樂，也無和諧鼓聲； 美臀者時不宜，美人為何發笑？ 131. 愚蠢無智豺狗啊，你智慧甚淺薄； 失去魚肉之食，如貧者般發呆。 132. 容易見他人過，難見自己過失； 失去丈夫情人，我想你也發呆。 133. 獸王啊確實如此，如你所說豺狗； 我現在要離去，迴歸夫主統御。 134. 能偷泥制之碗，也會偷銅製碗； 你已作下惡事，必定會再重犯。 小弓師本生故事第四 375. 鴿子本生故事 (5-3-5) 135. 如今我已得安樂無病，無刺已除脫身的鴿子； 現在我要滿足我心願，因為肉菜使我力氣增。 136. 這白鷺像孔雀般美麗，盜賊跳躍祖父般老者； 白鷺啊請來到我身邊，兇猛烏鴉是我好朋友。 137. 你大可盡情地發笑，見我如此模樣之時； 被廚師兒子所剝削，塗抹麵粉成這樣子。 138. 你已沐浴塗抹香油，飲食充足得滿足； 頸上戴著美琉璃，你曾去過卡章迦羅（地名）？ 139. 愿你的友或敵人，都別去卡章迦羅； 在那裡剝取羽毛，繫在頸上做裝飾。

140.

Punapāpajjasī samma, sīlañhi tava tādisaṃ;

Na hi mānusakā bhogā, subhuñjā honti pakkhināti.

Kapotajātakaṃ pañcamaṃ.

Aḍḍhavaggo tatiyo.

Tassuddānaṃ –

Atha vaṇṇa sasīla hiri labhate, sumukhā visa sāḷiyamittavaro;

Atha cakka palāsa sarāja sato, yava bāla kapotaka pannarasāti.

Atha vagguddānaṃ –

Jīnañca vaṇṇaṃ asamaṃvaguppari, sudesitā jātakanti santi vīsati [jātaka pañcavīsati (?)];

Mahesino brahmacarittamutta-mavoca gāthā atthavatī subyañjanāti.

Pañcakanipātaṃ niṭṭhitaṃ.

140. 朋友你必再墮落，因為你本性如此； 人間的享受美食，不適合鳥類享用。 鴿子本生故事第五 富裕品第三 其攝頌： 美色與持戒慚愧得，善面毒蛇八哥最勝友； 復有車輪曇花與王覺，大麥愚者鴿子共十五。 品集攝頌： 失敗美色及品上，善說本生共二十； 大仙清凈行為中，所說偈頌義明顯。 五法品終