B0102050205bālavaggo（愚者品）

Bālavaggo

60.

Dīghā jāgarato ratti, dīghaṃ santassa yojanaṃ;

Dīgho bālānaṃ saṃsāro, saddhammaṃ avijānataṃ.

61.

Carañce nādhigaccheyya, seyyaṃ sadisamattano;

Ekacariyaṃ [ekacariyaṃ (ka.)] daḷhaṃ kayirā, natthi bāle sahāyatā.

62.

Puttā matthi dhanammatthi [puttamatthi dhanamatthi (ka.)], iti bālo vihaññati;

Attā hi [attāpi (?)] attano natthi, kuto puttā kuto dhanaṃ.

63.

Yo bālo maññati bālyaṃ, paṇḍito vāpi tena so;

Bālo ca paṇḍitamānī, sa ve 『『bālo』』ti vuccati.

64.

Yāvajīvampi ce bālo, paṇḍitaṃ payirupāsati;

Na so dhammaṃ vijānāti, dabbī sūparasaṃ yathā.

65.

Muhuttamapi ce viññū, paṇḍitaṃ payirupāsati;

Khippaṃ dhammaṃ vijānāti, jivhā sūparasaṃ yathā.

66.

Caranti bālā dummedhā, amitteneva attanā;

Karontā pāpakaṃ kammaṃ, yaṃ hoti kaṭukapphalaṃ.

67.

Na taṃ kammaṃ kataṃ sādhu, yaṃ katvā anutappati;

Yassa assumukho rodaṃ, vipākaṃ paṭisevati.

68.

Tañca kammaṃ kataṃ sādhu, yaṃ katvā nānutappati;

Yassa patīto sumano, vipākaṃ paṭisevati.

69.

Madhuvā [madhuṃ vā (dī. ni. ṭīkā 1)] maññati bālo, yāva pāpaṃ na paccati;

Yadā ca paccati pāpaṃ, bālo [atha bālo (sī. syā.) atha (?)] dukkhaṃ nigacchati.

70.

Māse māse kusaggena, bālo bhuñjeyya bhojanaṃ;

Na so saṅkhātadhammānaṃ [saṅkhatadhammānaṃ (sī. pī. ka.)], kalaṃ agghati soḷasiṃ.

71.

Na hi pāpaṃ kataṃ kammaṃ, sajju khīraṃva muccati;

Ḍahantaṃ bālamanveti, bhasmacchannova [bhasmāchannova (sī. pī. ka.)] pāvako.

72.

Yāvadeva anatthāya, ñattaṃ [ñātaṃ (?)] bālassa jāyati;

Hanti bālassa sukkaṃsaṃ, muddhamassa vipātayaṃ.

73.

Asantaṃ bhāvanamiccheyya [asantaṃ bhāvamiccheyya (syā.), asantabhāvanamiccheyya (ka.)], purekkhārañca bhikkhusu;

Āvāsesu ca issariyaṃ, pūjā parakulesu ca.

74.

Mameva kata maññantu, gihīpabbajitā ubho;

Mamevātivasā assu, kiccākiccesu kismici;

Iti bālassa saṅkappo, icchā māno ca vaḍḍhati.

我來為您翻譯這段巴利語法句經文。這是第5章"愚人品"的內容： 5. 愚人品 60. 對清醒者而言夜晚漫長，對疲憊者而言路途漫長；對不明正法的愚人而言，輪迴之路更是漫長。 61. 若行走時找不到比自己更好或相等的夥伴；就應堅定獨行，與愚者無益為伴。 62. "我有子女，我有財富"，愚人為此煩惱；連自我都非己有，何況子女，何況財富？ 63. 愚人若知自己愚昧，因此還稱得上智者；愚人自以為智者，那才真正是愚人。 64. 即便愚人終身追隨智者，也不能領悟真理，如湯勺嘗不出湯味。 65. 智者即便短暫親近智者，也能迅速領悟真理，如舌頭立知湯味。 66. 愚昧無知者行事，如同與自己為敵；造作惡業，必得苦果。 67. 做了令人後悔的事，就不是善業；淚流滿面痛哭著，承受其果報。 68. 做了不會後悔的事，才是善業；歡喜快樂地，承受其果報。 69. 愚人以為如蜜甘甜，直到惡業未成熟；待到惡業成熟時，愚人才遭遇痛苦。 70. 愚人縱使月月以茅草尖取食，也不及已悟正法者十六分之一。 71. 已造的惡業，不似鮮奶即刻凝結；它追隨愚人如火燒身，如灰覆蓋的火焰。 72. 愚人所得知識，只會帶來禍害；摧毀其福德，擊碎其頭顱。 73. 他渴求不該得的名聲，在僧眾中求居首位；在精舍中求權威，在俗家中求供養。 74. "愿在家出家二眾，都以為是我所為；一切大小事務，都歸我管轄"；愚人如此妄想，貪慾我慢與日俱增。

75.

Aññā hi lābhūpanisā, aññā nibbānagāminī;

Evametaṃ abhiññāya, bhikkhu buddhassa sāvako;

Sakkāraṃ nābhinandeyya, vivekamanubrūhaye.

Bālavaggo pañcamo niṭṭhito.

75. 獲取世利一條路，趣向涅槃又一途；如是了知此真理，佛陀弟子比丘眾；不應貪求諸供養，應當培養遠離心。第五愚人品終