B0102051408aṭṭhakanipāto（八品）
-
Aṭṭhakanipāto
-
Kaccānijātakaṃ (1)
1.
Odātavatthā suci allakesā, kaccāni kiṃ kumbhimadhissayitvā [kumbhimapassayitvā (pī.)];
Piṭṭhā tilā dhovasi taṇḍulāni, tilodano hehiti kissa hetu.
2.
Na kho ayaṃ brāhmaṇa bhojanatthā [bhojanatthaṃ (syā.)], tilodano hehiti sādhupakko;
Dhammo mato tassa pahuttamajja [pahūnamajja (syā.), pahūtamajja (sī.), bahūtamajjā (pī.)], ahaṃ karissāmi susānamajjhe.
3.
Anuvicca kaccāni karohi kiccaṃ, dhammo mato ko nu taveva [taveta (sī. syā. pī.)] saṃsi;
Sahassanetto atulānubhāvo, na miyyatī dhammavaro kadāci.
4.
Daḷhappamāṇaṃ mama ettha brahme, dhammo mato natthi mamettha kaṅkhā;
Ye yeva dāni pāpā bhavanti, te teva dāni sukhitā bhavanti.
5.
Suṇisā hi mayhaṃ vañjhā ahosi, sā maṃ vadhitvāna vijāyi puttaṃ;
Sā dāni sabbassa kulassa issarā, ahaṃ panamhi [vasāmi (syā.)] apaviddhā ekikā.
6.
Jīvāmi vohaṃ na matohamasmi [nāhaṃ matosmi (sī. pī.)], taveva atthāya idhāgatosmi;
Yā taṃ vadhitvāna vijāyi puttaṃ, sahāva puttena karomi bhasmaṃ.
7.
Evañca [etañca (sī. pī.)] te ruccati devarāja, mameva atthāya idhāgatosi;
Ahañca putto suṇisā ca nattā, sammodamānā gharamāvasema.
8.
Evañca te ruccati kātiyāni, hatāpi santā na jahāsi dhammaṃ;
Tuvañca [tvañca (pī. ka.)] putto suṇisā ca nattā, sammodamānā gharamāvasetha.
9.
Sā kātiyānī suṇisāya saddhiṃ, sammodamānā gharamāvasittha;
Putto ca nattā ca upaṭṭhahiṃsu, devānamindena adhiggahītāti.
Kaccānijātakaṃ paṭhamaṃ.
- Aṭṭhasaddajātakaṃ (2)
10.
Idaṃ pure ninnamāhu, bahumacchaṃ mahodakaṃ;
Āvāso bakarājassa, pettikaṃ bhavanaṃ mama;
Tyajja bhekena [bhiṅgena (ka.)] yāpema, okaṃ na vajahāmase [okantaṃ na jahāmase (ka.)].
11.
Ko dutiyaṃ asīlissa, bandharassakkhi bhecchati [bhejjati (sī. syā. pī.), bhindati (ka.)];
Ko me putte kulāvakaṃ, mañca sotthiṃ karissati.
12.
Sabbā parikkhayā pheggu, yāva tassā gatī ahu;
Khīṇabhakkho mahārāja, sāre na ramatī ghuṇo.
13.
Sā nūnāhaṃ ito gantvā, rañño muttā nivesanā;
Attānaṃ ramayissāmi, dumasākhaniketinī.
14.
So nūnāhaṃ ito gantvā, rañño mutto nivesanā;
Aggodakāni pissāmi, yūthassa purato vajaṃ.
15.
Taṃ maṃ kāmehi sammattaṃ, rattaṃ kāmesu mucchitaṃ;
Ānayī bharato [vanato (ka.)] luddo, bāhiko bhaddamatthu te.
16.
Andhakāratimisāyaṃ, tuṅge uparipabbate;
Sā maṃ saṇhena mudunā, mā pādaṃ khali [khaṇi (sī. syā. pī.)] yasmani.
17.
Asaṃsayaṃ jātikhayantadassī, na gabbhaseyyaṃ punarāvajissaṃ;
Ayamantimā pacchimā gabbhaseyyā [ayaṃ hi me antimā gabbhaseyyā (sī. pī.)], khīṇo me saṃsāro punabbhavāyāti.
Aṭṭhasaddajātakaṃ dutiyaṃ.
- Sulasājātakaṃ (3)
18.
Idaṃ suvaṇṇakāyūraṃ, muttā veḷuriyā bahū;
Sabbaṃ harassu bhaddante, mañca dāsīti sāvaya.
19.
Oropayassu kalyāṇi, mā bāḷhaṃ [bahuṃ (sī. syā. pī.)] paridevasi;
Na cāhaṃ abhijānāmi, ahantvā dhanamābhataṃ.
20.
Yato sarāmi attānaṃ, yato pattāsmi viññutaṃ;
Na cāhaṃ abhijānāmi, aññaṃ piyataraṃ tayā.
21.
Ehi taṃ upagūhissaṃ [upaguyhissaṃ (ka.)], karissañca padakkhiṇaṃ;
Na hi dāni puna atthi, mama tuyhañca saṅgamo.
我來為您翻譯這段巴利語經文為簡體中文: 8. 八集 417. 卡查尼本生經 (1) 1. 身著白衣，頭髮清潔的卡查尼啊， 你為何在鍋上煮著芝麻、大米和麵粉？ 這芝麻飯是爲了什麼緣故？ 2. 婆羅門啊，這芝麻飯不是爲了食用， 雖然會煮得很香， 但法已死，今天我要在火葬場中舉行儀式。 3. 卡查尼啊，做事要深思熟慮， 誰告訴你法已死？ 具有無比威力的千眼天王（帝釋）， 正法永遠不會消亡。 4. 婆羅門啊，我對此深信不疑， 法確實已死，我對此毫無懷疑； 如今作惡的人， 如今反而過得幸福。 5. 我的兒媳本是不育的， 她殺害了我後生下了兒子； 如今她成為全家的主人， 而我卻被拋棄，孤單一人。 6. 我還活著，並未死去， 我是為你而來； 那個殺害你後生子的人， 我要讓她和她的兒子一起化為灰燼。 7. 天王啊，如果你同意， 你是為我而來； 愿我和兒子、兒媳、孫子， 能歡喜地住在家中。 8. 卡提雅尼啊，如果你同意， 即使受到傷害也不放棄正法； 愿你和兒子、兒媳、孫子， 能歡喜地住在家中。 9. 於是卡提雅尼與兒媳一起， 歡喜地住在家中； 兒子和孫子都侍奉她， 因為得到了天帝的庇護。 卡查尼本生經第一 418. 八種聲音本生經 (2) [接下來繼續翻譯餘下內容...] 10. 這裡從前是低窪之地， 魚類眾多，水量豐沛； 是鷺王的居所， 也是我祖傳的住處； 今天我們靠青蛙度日， 但不願離開家園。 11. 誰要把這無德之人的 第二隻眼也弄瞎？ 誰來保護我的子女、巢穴， 讓我平安無事？ 12. 所有外皮都已腐朽， 直到它生命終了； 大王啊，食物已盡， 蛀蟲不再喜歡硬木。 13. 我現在要離開這裡， 擺脫王宮的束縛； 我要讓自己快樂， 在樹枝間安家。 14. 我現在要離開這裡， 擺脫王宮的束縛； 我要喝第一口水， 在畜群前面行走。 15. 我被慾望衝昏了頭， 沉醉在欲樂之中； 被殘酷的獵人從森林帶來， 愿你平安，巴希卡。 16. 在黑暗籠罩的 高聳山頂上； 她對我柔聲細語： "不要在巖石上滑倒。" 17. 無疑已見生死之盡頭， 我不會再入胎中； 這是最後一次投胎， 我的輪迴已盡，不再有來生。 八種聲音本生經第二 419. 蘇拉薩本生經 (3) 18. 這黃金臂環， 還有許多珍珠和琉璃； 尊者啊，請把這一切都拿去， 也請宣告我是你的婢女。 19. 美人啊，請放下， 不要過分悲傷； 我從未聽說過， 不殺人就能獲得財富。 20. 自從我有記憶以來， 自從我獲得智慧以來； 我從未遇到過， 比你更可愛的人。 21. 來吧，讓我擁抱你， 我要向你行右繞禮； 因為從此以後， 你我再無相會之期。
22.
Na hi sabbesu ṭhānesu, puriso hoti paṇḍito;
Itthīpi paṇḍitā hoti, tattha tattha vicakkhaṇā.
23.
Na hi sabbesu ṭhānesu, puriso hoti paṇḍito;
Itthīpi paṇḍitā hoti, lahuṃ atthaṃ vicintikā [lahumatthavicintikā (sī. pī.)].
24.
Lahuñca vata khippañca, nikaṭṭhe samacetayi;
Migaṃ puṇṇāyateneva [puṇṇāyataneva (syā.)], sulasā sattukaṃ vadhi.
25.
Yodha uppatitaṃ atthaṃ, na khippamanubujjhati;
So haññati mandamati, corova girigabbhare.
26.
Yo ca uppatitaṃ atthaṃ, khippameva nibodhati;
Muccate sattusambādhā, sulasā sattukāmivāti.
Sulasājātakaṃ tatiyaṃ.
- Sumaṅgalajātakaṃ (4)
27.
Bhusamhi [bhusampi (ka.), bhusaṃ hi (sī. niyya)] kuddhoti avekkhiyāna, na tāva daṇḍaṃ paṇayeyya issaro;
Aṭṭhānaso appatirūpamattano, parassa dukkhāni bhusaṃ udīraye.
28.
Yato ca jāneyya pasādamattano, atthaṃ niyuñjeyya parassa dukkaṭaṃ;
Tadāyamatthoti sayaṃ avekkhiya, athassa daṇḍaṃ sadisaṃ nivesaye.
29.
Na cāpi jhāpeti paraṃ na attanaṃ, amucchito yo nayate nayānayaṃ;
Yo daṇḍadhāro bhavatīdha issaro, sa vaṇṇagutto siriyā na dhaṃsati.
30.
Ye khattiyā se anisammakārino, paṇenti daṇḍaṃ sahasā pamucchitā;
Avaṇṇasaṃyutā [yuttāva (ka.)] jahanti jīvitaṃ, ito vimuttāpi ca yanti duggatiṃ.
31.
Dhamme ca ye ariyappavedite ratā, anuttarā te vacasā manasā kammunā ca;
Te santisoraccasamādhisaṇṭhitā, vajanti lokaṃ dubhayaṃ tathāvidhā.
32.
Rājāhamasmi narapamadānamissaro, sacepi kujjhāmi ṭhapemi attanaṃ;
Nisedhayanto janataṃ tathāvidhaṃ, paṇemi daṇḍaṃ anukampa yoniso.
33.
Sirī ca lakkhī ca taveva khattiya, janādhipa mā vijahi kudācanaṃ;
Akkodhano niccapasannacitto, anīgho tuvaṃ vassasatāni pālaya.
34.
Guṇehi etehi upeta khattiya, ṭhitamariyavattī [vatti (sī.), vutti (ka.)] suvaco akodhano;
Sukhī anuppīḷa pasāsamediniṃ [anuppīḷaṃ sahasamedaniṃ (ka.)], ito vimuttopi ca yāhi suggatiṃ.
35.
Evaṃ sunītena [suvinītena (pī.)] subhāsitena, dhammena ñāyena upāyaso nayaṃ;
Nibbāpaye saṅkhubhitaṃ mahājanaṃ, mahāva megho salilena medininti [medaninti (syā. ka.)].
Sumaṅgalajātakaṃ catutthaṃ.
- Gaṅgamālajātakaṃ (5)
36.
Aṅgārajātā pathavī, kukkuḷānugatā mahī;
Atha gāyasi vattāni [vatthāni (ka.)], na taṃ tapati ātapo.
37.
Uddhaṃ tapati ādicco, adho tapati vālukā;
Atha gāyasi vattāni [vatthāni (ka.)], na taṃ tapati ātapo.
38.
Na maṃ tapati ātapo, ātapā [ātappā (sī. syā. pī.)] tapayanti maṃ;
Atthā hi vividhā rāja, te tapanti na ātapo.
39.
Addasaṃ kāma te mūlaṃ, saṅkappā kāma jāyasi;
Na taṃ saṅkappayissāmi, evaṃ kāma na hehisi.
40.
Appāpi kāmā na alaṃ, bahūhipi na tappati;
Ahahā bālalapanā, parivajjetha [paṭivijjhetha (pī. sī. aṭṭha.)] jaggato.
41.
Appassa kammassa phalaṃ mamedaṃ, udayo ajjhāgamā mahattapattaṃ;
Suladdhalābho vata māṇavassa, yo pabbajī kāmarāgaṃ pahāya.
42.
Tapasā pajahanti pāpakammaṃ, tapasā nhāpitakumbhakārabhāvaṃ;
Tapasā abhibhuyya gaṅgamāla, nāmenālapasajja brahmadattaṃ.
22. 並非在所有場合， 男人都是智者； 女人也可以智慧， 在不同情況中明察。 23. 並非在所有場合， 男人都是智者； 女人也可以智慧， 迅速思考對策。 24. 她想得又快又準， 當機立斷不遲疑； 如同滿月之時， 蘇拉薩殺死了強盜。 25. 若人遇事不能， 迅速理解應對； 此人智慧遲鈍， 如盜賊困山谷。 26. 若人遇事能夠， 迅速領悟應對； 必能脫離險境， 如蘇拉薩避敵。 蘇拉薩本生經第三 420. 善吉祥本生經 (4) 27. 當知自己極度憤怒時， 統治者不應急於懲罰； 否則不當且不適於己， 嚴重加劇他人痛苦。 28. 當能察知內心平靜時， 才該考慮他人過錯； 審慎思考事理之後， 再施以相應的懲罰。 29. 既不傷人又不害己， 不亂心而明辨是非； 持權者若能如此行， 名譽光榮永不衰敗。 30. 武士若不經思考， 盲目憤怒施懲罰； 必將惡名隨身去， 死後必入惡道中。 31. 若人依循聖者法， 言行意念皆無上； 安住寂靜與戒定， 必證兩世善果報。 32. 我為人間女子王， 縱使發怒也自持； 約束民眾如此行， 審慎考慮施懲罰。 33. 武士啊愿你永遠， 不失吉祥與福運； 無瞋常懷凈信心， 無憂統治百年久。 34. 具備如是德行者， 住立聖道善順心； 快樂無壓治大地， 解脫此界生善趣。 35. 以此善導好言語， 依法正理方便引； 如大密雲降甘霖， 止息民眾諸煩惱。 善吉祥本生經第四 421. 恒伽摩拉本生經 (5) 36. 大地燃如炭火， 土地遍佈熱灰； 你卻在唱歌謠， 炎熱不燒身軀？ 37. 太陽高照炙人， 沙地下方灼熱； 你卻在唱歌謠， 炎熱不燒身軀？ 38. 不是陽光灼我， 是煩惱燒炙我； 大王啊要知曉， 種種事擾我心。 39. 慾望我見你根源， 從妄想中你生起； 我不再作此想， 如是慾望將滅。 40. 少欲亦不足， 多欲不知足； 愚人空談論， 智者應遠離。 41. 這是我小小功德果， 優陀耶證得大成就； 青年得此真是善獲， 出家斷除諸貪慾。 42. 以苦行斷惡業， 以苦行離理髮陶工身， 以苦行勝恒伽摩拉， 不再稱呼梵授王名。
43.
Sandiṭṭhikameva 『『amma』』 passatha, khantīsoraccassa ayaṃ [yo (syā. pī. ka.)] vipāko;
Yo [so (syā. ka.)] sabbajanassa vanditohu, taṃ vandāma sarājikā samaccā.
44.
Mā kiñci avacuttha gaṅgamālaṃ, muninaṃ monapathesu sikkhamānaṃ;
Eso hi atari aṇṇavaṃ, yaṃ taritvā caranti vītasokāti.
Gaṅgamālajātakaṃ pañcamaṃ.
- Cetiyajātakaṃ (6)
45.
Dhammo have hato hanti, nāhato hanti kiñcanaṃ [kañcinaṃ (pī.)];
Tasmā hi dhammaṃ na hane, mā tvaṃ [taṃ (syā. pī.)] dhammo hato hani.
46.
Alikaṃ bhāsamānassa, apakkamanti devatā;
Pūtikañca mukhaṃ vāti, sakaṭṭhānā ca dhaṃsati;
Yo jānaṃ pucchito pañhaṃ, aññathā naṃ viyākare.
47.
Sace hi saccaṃ bhaṇasi, hohi rāja yathā pure;
Musā ce bhāsase rāja, bhūmiyaṃ tiṭṭha cetiya.
48.
Akāle vassatī tassa, kāle tassa na vassati;
Yo jānaṃ pucchito pañhaṃ, aññathā naṃ viyākare.
49.
Sace hi saccaṃ bhaṇasi, hohi rāja yathā pure;
Musā ce bhāsase rāja, bhūmiṃ pavisa cetiya.
50.
Jivhā tassa dvidhā hoti, uragasseva disampati;
Yo jānaṃ pucchito pañhaṃ, aññathā naṃ viyākare.
51.
Sace hi saccaṃ bhaṇasi, hohi rāja yathā pure;
Musā ce bhāsase rāja, bhiyyo pavisa cetiya.
52.
Jivhā tassa na bhavati, macchasseva disampati;
Yo jānaṃ pucchito pañhaṃ, aññathā naṃ viyākare.
53.
Sace hi saccaṃ bhaṇasi, hohi rāja yathā pure;
Musā ce bhāsase rāja, bhiyyo pavisa cetiya.
54.
Thiyova tassa jāyanti [thiyo tassa pajāyanti (ka.)], na pumā jāyare kule;
Yo jānaṃ pucchito pañhaṃ, aññathā naṃ viyākare.
55.
Sace hi saccaṃ bhaṇasi, hohi rāja yathā pure;
Musā ce bhāsase rāja, bhiyyo pavisa cetiya.
56.
Puttā tassa na bhavanti, pakkamanti disodisaṃ;
Yo jānaṃ pucchito pañhaṃ, aññathā naṃ viyākare.
57.
Sace hi saccaṃ bhaṇasi, hohi rāja yathā pure;
Musā ce bhāsase rāja, bhiyyo pavisa cetiya.
58.
Sa rājā isinā satto, antalikkhacaro pure;
Pāvekkhi pathaviṃ cecco, hīnatto patva pariyāyaṃ [attapariyāyaṃ (sī. syā.), pattapariyāyaṃ (ka. sī. niyya)].
59.
Tasmā hi chandāgamanaṃ, nappasaṃsanti paṇḍitā;
Aduṭṭhacitto bhāseyya, giraṃ saccūpasaṃhitanti.
Cetiyajātakaṃ chaṭṭhaṃ.
- Indriyajātakaṃ (7)
60.
Yo indriyānaṃ kāmena, vasaṃ nārada gacchati;
So pariccajjubho loke, jīvantova visussati [jīvantopivisussati (syā.), jīvanto vāpi sussati (ka.)].
61.
Sukhassānantaraṃ dukkhaṃ, dukkhassānantaraṃ sukhaṃ;
Sosi [sopi (syā. pī. ka.)] patto sukhā [sukha (syā.), sukhaṃ (ka.)] dukkhaṃ, pāṭikaṅkha varaṃ sukhaṃ.
62.
Kicchakāle kicchasaho, yo kicchaṃ nātivattati;
Sa kicchantaṃ sukhaṃ dhīro, yogaṃ samadhigacchati.
63.
Na heva kāmāna kāmā, nānatthā nātthakāraṇā;
Na katañca niraṅkatvā, dhammā cavitumarahasi.
64.
Dakkhaṃ gahapatī [gahapataṃ (sī. syā. pī.), gahavataṃ (?)] sādhu, saṃvibhajjañca bhojanaṃ;
Ahāso atthalābhesu, atthabyāpatti abyatho.
65.
Ettāvatetaṃ paṇḍiccaṃ, api so [asito (sī. syā. pī.)] davilo [devalo (sī. pī.)] bravi;
Na yito kiñci pāpiyo, yo indriyānaṃ vasaṃ vaje.
43. 母親啊請看這眼前事實， 忍耐柔和所結之果； 他曾受眾人所禮敬， 今我等及王臣皆敬拜。 44. 不要說恒伽摩拉的不是， 他正在聖者道上修習； 他已渡過了大海， 渡過者皆無憂行。 恒伽摩拉本生經第五 422. 支提本生經 (6) 45. 正法被害則害人， 未被害則不害人； 是故不應害正法， 莫讓被害法害你。 46. 對說虛妄語者， 諸天神皆遠離； 口中發出臭氣， 地位也將傾覆； 明知而被問時， 卻作不實回答。 47. 若你說實話， 可重為國王； 若說謊言時， 支提當墮地。 48. 非時則降雨， 應時不降雨； 明知而被問， 卻作假回答。 49. 若你說實話， 可重為國王； 若說謊言時， 支提入地中。 50. 他舌分為二， 如蛇吐信般； 明知而被問， 卻作假回答。 51. 若你說實話， 可重為國王； 若說謊言時， 支提更深陷。 52. 他將失去舌， 如魚無舌般； 明知而被問， 卻作假回答。 53. 若你說實話， 可重為國王； 若說謊言時， 支提更深陷。 54. 他家只生女， 不生男子孫； 明知而被問， 卻作假回答。 55. 若你說實話， 可重為國王； 若說謊言時， 支提更深陷。 56. 他將無子嗣， 四散各方去； 明知而被問， 卻作假回答。 57. 若你說實話， 可重為國王； 若說謊言時， 支提更深陷。 58. 此王被仙人詛咒， 昔日能飛行空中； 今墮入地變卑賤， 因果報應已臨身。 59. 故智者不讚， 隨欲意而行； 應以無瞋心， 說真實之語。 支提本生經第六 423. 諸根本生經 (7) 60. 那羅陀啊，誰為慾望， 而隨諸根所使； 他將捨棄兩世界， 活著也將枯萎。 61. 樂之後必有苦， 苦之後必有樂； 既得樂又得苦， 應期待更勝樂。 62. 困難時能忍耐， 不逃避諸困難； 智者終得安樂， 因精進而成就。 63. 不為慾望而求欲， 不為利益求利益； 不應捨棄已作事， 背離法道不應行。 64. 善巧的主人值得贊， 知道分享食物； 得利時不歡喜， 失利時不憂愁。 65. 這就是智慧之道， 達維拉仙如是說； 沒有比這更糟的， 隨諸根欲而墮落。
66.
Amittānaṃva hatthatthaṃ, sivi pappoti māmiva;
Kammaṃ vijjañca dakkheyyaṃ, vivāhaṃ sīlamaddavaṃ;
Ete ca yase hāpetvā, nibbatto sehi kammehi.
67.
Sohaṃ sahassajīnova abandhu aparāyaṇo;
Ariyadhammā apakkanto, yathā peto tathevahaṃ.
68.
Sukhakāme dukkhāpetvā, āpannosmi padaṃ imaṃ;
So sukhaṃ nādhigacchāmi, ṭhito [cito (pī. sī. aṭṭha.)] bhāṇumatāmivāti.
Indriyajātakaṃ sattamaṃ.
- Ādittajātakaṃ (8)
69.
Ādittasmiṃ agārasmiṃ, yaṃ nīharati bhājanaṃ;
Taṃ tassa hoti atthāya, no ca yaṃ tattha ḍayhati.
70.
Evāmādīpito loko, jarāya maraṇena ca;
Nīharetheva dānena, dinnaṃ hoti sunīhataṃ [sunībhataṃ (sī. syā. pī.), sunibbhataṃ (ka.)].
71.
Yo dhammaladdhassa dadāti dānaṃ, uṭṭhānavīriyādhigatassa jantu;
Atikkamma so vetaraṇiṃ [vettaraṇiṃ (ka.)] yamassa, dibbāni ṭhānāni upeti macco.
72.
Dānañca yuddhañca samānamāhu, appāpi santā bahuke jinanti;
Appampi ce saddahāno dadāti, teneva so hoti sukhī parattha.
73.
Viceyya dānaṃ sugatappasatthaṃ, ye dakkhiṇeyyā idha jīvaloke;
Etesu dinnāni mahapphalāni, bījāni vuttāni yathā sukhette.
74.
Yo pāṇabhūtāni aheṭhayaṃ caraṃ, parūpavādā na karoti pāpaṃ;
Bhīruṃ pasaṃsanti na tattha sūraṃ, bhayā hi santo na karonti pāpaṃ.
75.
Hīnena brahmacariyena, khattiye upapajjati;
Majjhimena ca devattaṃ, uttamena visujjhati.
76.
Addhā hi dānaṃ bahudhā pasatthaṃ, dānā ca kho dhammapadaṃva seyyo;
Pubbeva hi pubbatareva santo [pubbe ca hi pubbatare ca santo (saṃ. ni. 1.33)], nibbānamevajjhagamuṃ sapaññāti.
Ādittajātakaṃ aṭṭhamaṃ.
- Aṭṭhānajātakaṃ (9)
77.
Gaṅgā kumudinī santā, saṅkhavaṇṇā ca kokilā;
Jambu tālaphalaṃ dajjā, atha nūna tadā siyā.
78.
Yadā kacchapalomānaṃ, pāvāro tividho siyā;
Hemantikaṃ pāvuraṇaṃ [pāpuraṇaṃ (sī. syā. pī.)], atha nūna tadā siyā.
79.
Yadā makasapādānaṃ [dāṭhānaṃ (sī. pī.)], aṭṭālo sukato siyā;
Daḷho ca avikampī ca [appakampī ca (sī. pī.)], atha nūna tadā siyā.
80.
Yadā sasavisāṇānaṃ, nisseṇī sukatā siyā;
Saggassārohaṇatthāya, atha nūna tadā siyā.
81.
Yadā nisseṇimāruyha, candaṃ khādeyyu mūsikā;
Rāhuñca paripāteyyuṃ [paribāheyyuṃ (syā.)], atha nūna tadā siyā.
82.
Yadā surāghaṭaṃ pitvā, makkhikā gaṇacāriṇī;
Aṅgāre vāsaṃ kappeyyuṃ, atha nūna tadā siyā.
83.
Yadā bimboṭṭhasampanno, gadrabho sumukho siyā;
Kusalo naccagītassa, atha nūna tadā siyā.
84.
Yadā kākā ulūkā ca, mantayeyyuṃ rahogatā;
Aññamaññaṃ pihayeyyuṃ, atha nūna tadā siyā.
85.
Yadā muḷāla [pulasa (sī. pī.), pulāsa (syā.)] pattānaṃ, chattaṃ thirataraṃ siyā;
Vassassa paṭighātāya, atha nūna tadā siyā.
86.
Yadā kulako [kuluṅko (sī. pī.), kuluko (syā.)] sakuṇo, pabbataṃ gandhamādanaṃ;
Tuṇḍenādāya gaccheyya, atha nūna tadā siyā.
87.
Yadā sāmuddikaṃ nāvaṃ, sa-yantaṃ sa-vaṭākaraṃ [sapaṭākāraṃ (ka.)];
Ceṭo ādāya gaccheyya, atha nūna tadā siyāti.
Aṭṭhānajātakaṃ navamaṃ.
- Dīpijātakaṃ (10)
88.
Khamanīyaṃ yāpanīyaṃ, kacci mātula te sukhaṃ;
Sukhaṃ te ammā avaca, sukhakāmāva [sukhakāmā hi (sī. syā. pī.)] te mayaṃ.
66. 如敵人得逞， 錫維王對待我般； 技藝與工巧， 婚姻與戒德； 失去這些榮耀， 因自業而投生。 67. 我如千勝者， 無親無依靠； 已離聖法道， 如同餓鬼般。 68. 令求樂者受苦， 我已墮此境地； 我不再得安樂， 如立於日光中。 諸根本生經第七 424. 燃燒本生經 (8) 69. 房屋著火時， 取出器物者； 此為其利益， 非留火中燒。 70. 如是世間被， 老死所焚燒； 應以佈施救， 所施善得出。 71. 誰以正當得財物， 施與勤勉獲得者； 必能越過閻魔河， 此人得生天界中。 72. 佈施如戰鬥， 少數勝多數； 信心施少許， 來世得安樂。 73. 善選擇佈施善逝贊， 此世值得供養者； 施與彼等得大果， 如良田播種必豐收。 74. 不傷害生靈行世間， 不因他人謗而作惡； 人讚怯者非勇者， 因怖畏而不作惡。 75. 以下等梵行， 得生為王族； 中等生天界， 最上得清凈。 76. 佈施確實多受贊， 法道勝過諸佈施； 古聖賢及更古者， 有慧證得涅槃果。 燃燒本生經第八 425. 不可能本生經 (9) 77. 恒河生白蓮， 杜鵑如貝白； 閻浮樹結棗， 那時或可能。 78. 若用龜毛織， 三種禦寒衣； 作冬季披肩， 那時或可能。 79. 若用蚊子腳， 建造堅固樓； 穩固不動搖， 那時或可能。 80. 若用兔子角， 製造好梯子； 用來登天界， 那時或可能。 81. 若老鼠登梯， 能啃食月亮； 並能推倒羅睺， 那時或可能。 82. 若群蠅飲盡， 盛滿酒之瓶； 築巢于炭火， 那時或可能。 83. 若驢具紅唇， 容貌甚端莊； 善於歌舞藝， 那時或可能。 84. 若烏鴉與梟， 私下相商議； 彼此相愛慕， 那時或可能。 85. 若用蓮莖葉， 制傘最堅固； 能夠遮風雨， 那時或可能。 86. 若小鳥能將， 香醉山舉起； 用喙叼著飛， 那時或可能。 87. 若小童能將， 海船並桅帆； 整個搬運走， 那時或可能。 不可能本生經第九 426. 豹本生經 (10) 88. 可忍可度日， 舅舅你安好？ 母親說你安， 我們愿你樂。
89.
Naṅguṭṭhaṃ me avakkamma [apakkamma (ka.)], heṭhayitvāna [pothayitvāna (ka.)] eḷike [eḷaki (syā.), eḷiki (pī.)];
Sājja mātulavādena, muñcitabbā nu maññasi.
90.
Puratthāmukho nisinnosi, ahaṃ te mukhamāgatā;
Pacchato tuyhaṃ naṅguṭṭhaṃ, kathaṃ khvāhaṃ avakkamiṃ [apakkamiṃ (ka.)].
91.
Yāvatā caturo dīpā, sasamuddā sapabbatā;
Tāvatā mayhaṃ naṅguṭṭhaṃ, kathaṃ kho tvaṃ vivajjayi.
92.
Pubbeva metamakkhiṃsu [metaṃ akkhaṃsu (sī. pī.)], mātā pitā ca bhātaro;
Dīghaṃ duṭṭhassa naṅguṭṭhaṃ, sāmhi vehāyasāgatā.
93.
Tañca disvāna āyantiṃ, antalikkhasmi eḷike;
Migasaṅgho palāyittha, bhakkho me nāsito tayā.
94.
Iccevaṃ vilapantiyā, eḷakiyā ruhagghaso;
Galakaṃ anvāvamaddi, natthi duṭṭhe subhāsitaṃ.
89. 踩我尾巴不放， 傷害了我山羊； 今以舅舅之稱， 你想就此脫罪？ 90. 你面向東坐著， 我來到你面前； 你尾巴在身後， 我怎會踩到它？ 91. 遍及四大洲域， 及諸海與山嶽； 我的尾巴如此， 你怎能避開它？ 92. 母親父親兄弟， 早就告訴我說； 惡者尾巴很長， 我從天空而來。 93. 當看到你飛來， 空中的山羊啊； 獸群都逃走了， 你壞了我美食。 94. 就在山羊如此， 悲嘆訴說時； 豹已咬斷喉嚨， 對惡者善言無用。
95.
Neva duṭṭhe nayo atthi, na dhammo na subhāsitaṃ;
Nikkamaṃ duṭṭhe yuñjetha, so ca sabbhiṃ na rañjatīti.
Dīpijātakaṃ dasamaṃ.
Aṭṭhakanipātaṃ niṭṭhitaṃ.
Tassuddānaṃ –
Parisuddhā manāvilā vatthadharā, bakarājassa kāyuraṃ daṇḍavaro;
Atha aṅgāra cetiya devilinā, atha āditta gaṅgā daseḷakināti.
95. 對惡人無理可講， 無法義亦無善言； 對惡人當用武力， 他不與善人相合。 豹本生經第十 八集終 其摘要： 清凈無污濁衣著， 鷺鳥王金環刑罰， 炭火支提天神事， 燃燒恒河十山羊。