B040701Lokanīti（世間格言）c3.5s

Namo tassa bhagavato arahato sammāsambuddhassa

Lokanīti

Paṇḍitakaṇḍo

1.

Lokanītiṃ pavakkhāmi,

Nānāsatthasamuddhaṭaṃ;

Māgadheneva saṅkhepaṃ,

Vanditvā ratanatthayaṃ.

2.

Nītiloke purisassa sāro,

Mātā pitā ācariyoca mitto;

Tasmā hi nītiṃ puriso vijaññā,

Ñāṇī mahā hoti bahussutoca.

3.

Alasassa kuto sippaṃ,

Asippassa kuto dhanaṃ;

Adhanassa kuto mittaṃ,

Amittassa kuto sukhaṃ;

Asukhassa kuto puññaṃ,

Apuññassa kuto varaṃ.

4.

Sippā samaṃ dhanaṃ natthi,

Sippaṃ corā nagaṇhare;

Idha loke sippaṃ mittaṃ,

Paraloke sukhāvahaṃ.

5.

Appakaṃ nātimaññeyya,

Citte sutaṃ nidhāpaye;

Vammikodakabindūva,

Cirena paripūrati.

6.

Khuddoti nātimaññeyya,

Vijjaṃ vā sippameva vā;

Ekampi pariyodātaṃ,

Jīvitakappakāraṇaṃ.

7.

Sele sele na māṇikaṃ,

Gaje gaje na muttikaṃ;

Vane vane na candanaṃ,

Ṭhāne ṭhāne na paṇḍitaṃ.

8.

Paṇḍito sutasampanno,

Yattha atthīti ce suto;

Mahussāhena taṃ ṭhānaṃ,

Gantabbaṃva sutesinā.

9.

Sine sippaṃ sine dhanaṃ,

Sine pabbatamāruhaṃ;

Sine kāmassa kodhassa,

Ime pañca sine sine.

10.

Suti sammuti saṅkhyāca,

Yogā nīti visesakā;

Gandhabbā gaṇikā ceva,

Dhanu bedā ca pūraṇā.

11.

Tikicchā itihāsā ca,

Joti māyā ca chandati;

Ketu mantā ca saddā ca,

Sippāṭṭhārasakā ime.

12.

Apuṭṭho paṇḍito bherī,

Pajjunno me hoti pucchito;

Bālo puṭṭho apuṭṭhopi,

Bahumpi bhaṇate sadā.

13.

Potthakesu ca yaṃ sippaṃ,

Parahatthesu yaṃ dhanaṃ;

Yathākicce samuppanne,

Na taṃ sippaṃ na taṃ dhanaṃ.

14.

Jalappamāṇaṃ kumuddanālaṃ,

Kulappamāṇaṃ vinayo pamāṇaṃ;

Byattippamāṇaṃ kathītavākyaṃ,

Pathaviyā pamāṇaṃ tiṇa milātaṃ.

15.

Appassuto sutaṃ appaṃ,

Bahuṃ maññati mānavā;

Sindhūdakaṃ apassanto,

Kūpe toyaṃva maṇḍuko.

16.

Pathamaṃ parājaye sippaṃ,

Dutiyaṃ parājaye dhanaṃ;

Tatiyaṃ parājaye dhammaṃ,

Catutthaṃ kiṃ karissati.

17.

Byatta putra kimalaso,

Abyatto bhārahārako;

Byattako pūjito loke,

Byatta putra dine dine.

18.

Mātā verī pitā satru,

Kena bāle na sikkhitā;

Sabhāmajjhe na sobhanti,

Haṃsamajjhe bakoyathā.

19.

Kaṇṭakaṃ giri ko tikkhati,

Ko añjanaṃ migakkhikaṃ;

Uppathaṃ pallale ko sugandhaṃ,

Kula-putta-rūpo ko pavattati;

Sāmaṃ-bhāvo.

20.

Na rasaṃ akotambulaṃ,

Adhanassa, laṅkatampi;

Alonakantu byañjanaṃ,

Byākaraṇaṃ asippassa.

21.

Sussusā sutasampanno,

Sutāpaññāya pavaḍḍhati;

Paññāya atthaṃ jānāti,

Ñāto attho sukhāvaho.

22.

Bhojanaṃ methunaṃ niddā,

Goṇe posepi vijjati;

Vijjā viseso posassa,

Taṃ hīno gosamo bhave.

23.

Natthi vijjāsamaṃmittaṃ,

Naca byādhisamo ripu;

Naca attasamaṃ pemaṃ,

Naca kammasamaṃ balaṃ.

24.

Haṃso majjhe na kākānaṃ,

Sīho gunnaṃ na sobhate;

Gadrabhamajjhe turaṅgo,

Bālamajjhe ca paṇḍito.

25.

Yāvajīvampi ce bālo,

Paṇḍitaṃ payirupāsati;

Na so dhammaṃ vijānāti,

Dabbi sūparasaṃ yathā.

26.

Muhuttamapi ce viññū,

Paṇḍitaṃ payirupāsati;

Khippaṃ dhammaṃ vijānāti,

Jivhā sūparasaṃ yathā.

27.

Vinā satthaṃ na gaccheyya,

Sūro saṅgāmabhūmiyaṃ;

Paṇḍitvāddhagū vāṇijo,

Videsagamano tathā.

禮敬世尊、阿羅漢、正等正覺者世間法 1. 智者品 1. 我將宣說世間法，摘錄自諸多經典；以摩揭陀語簡要，先禮敬三寶而說。 2. 世間法則為人之精髓，父母師長友人皆重要；是故智者當知此法則，成就智慧多聞得圓滿。 3. 懶惰者何來技藝，無技藝者何來財富；無財富者何來朋友，無朋友者何來快樂；無快樂者何來福德，無福德者何來殊勝。 4. 無財富能勝過技藝，技藝盜賊也難偷取；此世技藝為良友，來世帶來諸安樂。 5. 不可輕視小學問，當將所聞藏於心；如蟻冢滴水漸積，日久必將得盈滿。 6. 不可輕視微小事，無論學問與技藝；縱使只得其一項，足可維繫生活計。 7. 並非每座山有寶石，並非每頭象產珍珠；並非每片林有檀香，並非處處皆有智者。 8. 若聞智者多聞者，現居何方何處所；求學之人應努力，不辭勞苦往前往。 9. 當學技藝當聚財，當攀高山習登臨；當制慾望及怒火，此五事當勤修習。 10. 天文歷算及數學，瑜伽法政與論理；音樂舞蹈與妓藝，射藝醫術皆當學。 11. 醫藥歷史及占星，幻術詩歌與韻律；星象咒術與語法，此十八藝皆當修。 12. 智者未問如戰鼓，問之如同雨降臨；愚者不問或受問，總是喋喋說不休。 13. 書本所載的技藝，他人手中的財富；當真正需要之時，既非技藝亦非財。 14. 蓮莖長短隨水深，品行高下依教養；言語典雅顯智慧，草木枯榮驗土壤。 15. 少聞之人學識淺，卻自以為知甚多；如井中蛙未見過，浩瀚無邊恒河水。 16. 首先失去了技藝，其次失去了財富；第三失去了正法，第四還能做什麼。 17. 聰明子何需懶惰，愚鈍者徒負重擔；世間尊重有智者，聰慧子日日增上。 18. 母親成仇父為敵，因未教導愚昧子；集會之中不光彩，如鷺混入天鵝群。 19. 誰磨山上之荊棘，誰涂鹿眼之眼影；誰在沼澤尋芳香，誰讓貴子墮邪道；皆因自性使然也。 20. 無調味品難成味，貧者難得錫蘭物；菜餚無鹽失滋味，無學問者語無味。 21. 渴求學習多聞者，因聞智慧得增長；依智慧知諸義理，知曉義理得安樂。 22. 飲食淫慾與睡眠，牛群之中亦具足；學問智慧別眾生，無之則與牛無異。 23. 無友堪比智慧好，無敵堪比疾病強；無愛勝過自愛深，無力勝過業力大。 24. 天鵝不棲烏鴉群，獅子不居牛群中；驢群豈容良馬混，愚者之中智難容。 25. 縱使終身親近智，愚者仍然無所悟；如同湯匙盛美湯，卻不知曉其滋味。 26. 智者哪怕片刻間，親近智者得教誨；迅速領悟諸法義，如舌嘗味知甘苦。 27. 勇士不該無兵器，貿然投入戰場中；智者商旅亦如是，不可無備游他鄉。

28.

Dhananāsaṃ manotāpaṃ,

Ghare duccaritāni ca;

Vañcanañca avamānaṃ,

Paṇḍito na pakāsaye.

29.

Pattānurūpakaṃ vākyaṃ,

Sabhāvarūpakaṃ piyaṃ;

Attānurūpakaṃ kodhaṃ,

Yo jānāti sa paṇḍito.

30.

A-dhanassa rasaṃ khādā,

A-balassa hathā narā;

A-paññassa vākya-kathā,

Ummattaka-samā ime.

31.

Anavhāyaṃ gamayanto,

A-pucchā bahu-bhāsako;

Atta-guṇaṃ pakāsento,

Ti-vidhaṃ hīna-lakkhaṇaṃ.

32.

Appa-rūpo bahuṃ bhāso,

Appa-pañño pakāsito;

Appa-pūro ghaṭo khobhe,

Appa-khīrā gāvī cathe.

33.

Maṇḍūkepi ukre sīhe,

Kākaggahe piye piye;

A-paṇḍīpi paṇḍī hutvā,

Dhīrā pucche vaye vaye.

34.

Maṇḍūkepi ukre sīhe,

Sūkarepi uhe dīpe;

Biḷāre sadise byagghe,

Sabba dhīre sippa-same.

35.

Na titti rājā dhanamhi,

Paṇḍitopi su-bhāsite;

Cakkhuṃpi piya-dassane,

Jale sāgaro na titti.

36.

Rūpa-yobbana-sampannā,

Visātha-kutha-sambhavā;

Vijjā-hīnā na sobhanti,

Nigandhā iva kiṃsukā.

37.

Hīne putto rājāmacco,

Bāla-putto ca paṇḍito;

A-dhanassa dhanaṃ bahu,

Purisānaṃ na maññatha.

38.

Yo sippa-lobhena,

Bahuṃ gaṇhāti taṃ sippaṃ;

Mūgova supinaṃ passaṃ,

Kathetumpi na ussahe.

39.

Bhijjetuṃ kumbhakāro,

Sobhetuṃ kumbha ghaṭṭati;

Na khipituṃ apāyesu,

Sissānaṃ vuḍḍhi-kāraṇā.

40.

Taggarañca palāsena,

Yo naro upanayhati;

Pattāpi surabhi vāyanti,

Evaṃ dhīrūpasevanā.

Paṇḍitakaṇḍo niṭṭhito.

Sujanakaṇḍo

41.

Sabbhireva samāsetha,

Sabbhi kubbetha santhavaṃ;

Sataṃ saddhammamaññāya,

Seyyo hoti na pāpiyo.

42.

Caja dujjana saṃsaggaṃ,

Bhaja sādhu samāgamaṃ;

Kara puññamahorattiṃ,

Sara niccamaniccataṃ.

43.

Yathā udumbarapakkā,

Bahirattakamevaca;

Anto kimīhi sampuṇṇā,

Evaṃ dujjanahaddayā.

44.

Yathāpi panasāpakkā,

Bahi kaṇḍakameva ca;

Anto amatasampannā,

Evaṃ sujanahadayā.

45.

Sukkhopi candanataru na jahāti gandhaṃ,

Nāgo gato naramukhe na jahāti līḷaṃ;

Yantāgato madhurasaṃ na jahāti ucchu,

Dukkhopi paṇḍitajano na jahāti dhammaṃ.

46.

Sīho nāma jighacchāpi,

Paṇṇādīni na khādati;

Sīho nāma kisocāpi,

Nāgamaṃsaṃ na khādati.

47.

Kula-jāto kula-putto,

Kula-vaṃsa-surakkhato;

Attanā dukkha-pattopi,

Hīna-kammaṃ na kāraye.

48.

Candanaṃ sītalaṃ loke,

Tato candaṃva sītalaṃ;

Canda-candanasītamhā,

Sādhu vākyaṃ subhāsitaṃ.

49.

Udeyya bhāṇu pacchime,

Merurājā nameyyapi;

Sītalā narakaggipi,

Pabbatagge ca uppalaṃ.

Vikase na viparītaṃ,

Sādhuvāyyaṃ kudācanaṃ.

50.

Sukhā rukkhassa chāyāva,

Tato ñāti mātā pitu;

Tato ācariyo rañño,

Tato buddhassanekadhā.

51.

Bhamarā pupphamicchanti,

Guṇamicchanti sujanā;

Makkhikā pūtimicchanti,

Dosamicchanti dujjanā.

52.

Mātāhīnassa dubbhāsā,

Pitāhīnassa dukriyā;

Ubho mātā pitā hīnā,

Dubbhasāca dukīriyā.

53.

Mātā seṭṭhassa subhāsā,

Pitā seṭṭhassa sukriyā;

Ubho mātā pitā seṭṭhā,

Subhāsāca sukīriyā.

54.

Saṅgāme sūra-micchanti,

Mantīsu akūtūhalaṃ;

Piyañca annapānesu,

Atthe jāte ca paṇḍitaṃ.

55.

Sunakho sunakhaṃ disvā,

Dantaṃ dasseti hiṃsituṃ;

Dujjano sujanaṃ disvā,

Rosayaṃ hiṃsamicchati.

28. 智者不應當顯露，財產損失心煩惱；家中不善與欺詐，以及受人輕蔑事。 29. 言語適合其身份，愛語相稱其本性；憤怒符合其自身，知此之人即智者。 30. 貧者享用美味食，弱者用人施暴力；無智者說多言語，此等行為如瘋人。 31. 未經邀請擅自去，未經詢問多言語；炫耀自己諸功德，此三特徵為卑劣。 32. 形貌微小語卻多，智慧淺薄愛炫耀；水少之瓶聲響大，奶少之牛叫聲高。 33. 青蛙自比猛獅吼，烏鴉自稱可愛聲；無智自詡為智者，年年請教有智人。 34. 青蛙自比猛獅吼，野豬自比如猛虎；貓咪自比如猛虎，皆言技藝同智者。 35. 國王不厭求財富，智者不厭善言語；眼睛不厭美景色，大海不厭納百川。 36. 雖具容貌與青春，出身高貴大家族；若無學問不光彩，如同無香的花朵。 37. 卑賤之子為王臣，愚者之子成智者；貧窮之人多財富，此事世人難相信。 38. 因貪技藝而廣學，卻學得太多技藝；如同啞者見美夢，想說卻又說不出。 39. 陶師打碎陶土器，為使新器更完美；並非要將徒弟摧，而是為使其成長。 40. 以苦楝葉包裹物，此人善加其利用；連葉子也散芳香，親近智者亦如是。智者品終善人品 41. 當與善人相交往，當與善人結情誼；了知善人正法后，定能向上不墮落。 42. 遠離惡人之交往，親近善人之集會；日夜勤修諸福德，常念無常之真理。 43. 恰如無花果成熟，外表鮮紅且美麗；內里卻滿是蛆蟲，惡人內心亦如是。 44. 恰如麵包果成熟，外表雖有粗糙皮；內里卻甚是甘美，善人內心亦如是。 45. 乾枯檀香木不失其香氣，馴象入人群不失其優雅；甘蔗入榨機不失其甘甜，智者遭困厄不失其正法。 46. 獅子雖然受飢餓，卻不食用草葉等；獅子雖然身消瘦，也不食用腐肉食。 47. 生於良善家族者，善護家族傳統者；縱使自身遭困苦，也不從事卑賤業。 48. 檀香世間最清涼，月光較之更清涼；月光檀香雖清涼，善語更勝諸清涼。 49. 縱使太陽西邊升，須彌山王也會傾；地獄火焰變清涼，山頂盛開蓮花生；善語永遠不顛倒，此理千古皆不變。 50. 樹蔭帶來諸安樂，親友父母更安樂；老師國王更勝彼，佛陀庇護最安樂。 51. 蜜蜂追尋諸花朵，善人追求諸功德；蒼蠅追尋腐爛物，惡人追求諸過失。 52. 無母者語言粗鄙，無父者行為不端；若是父母雙亡者，言行皆成不正當。 53. 有母者語言優雅，有父者行為端正；若有父母雙全者，言行皆成善正當。 54. 戰場需要勇猛士，議事需要謹慎人；飲食需要知味者，困境需要智慧人。 55. 犬見犬時露牙齒，欲行傷害顯兇相；惡人見善心生怒，欲行傷害生嗔恨。

56.

Mā ca vegena kiccāni,

Karosi kārāpesi vā;

Sahasā kāritaṃ kammaṃ,

Mando pacchānutappati.

57.

Kodhaṃ vihitvā na kadācinasoce,

Makkhappahānaṃ isayo avaṇṇayuṃ;

Sabbesa phārusa-vacaṃ khametha,

Etaṃ khantiṃ uttamamāhu santo.

58.

Dukkho nivāso sambādhe,

Ṭhāne asucisaṅkate;

Tato arimhi appiye,

Tatopi akataññunā.

59.

Ovādeyyānusāseyya,

Gāpakā ca nivāraye;

Satañhi so piyo hoti,

Asataṃ hoti appiyo.

60.

Uttamattanivātena,

Sūraṃ bhedena nijjaye;

Nīcaṃ appaka dānena,

Vīriyena samaṃ jaye.

61.

Na visaṃ visamiccāhu,

Dhanaṃ saṅghassa uccate;

Visaṃ ekaṃva hanati,

Sabbaṃ saṅghassa santakaṃ.

62.

Javane bhadraṃ jānanti,

Baliddañca vāhenā;

Duhena dhenuṃ jānanti,

Bhāsamānena paṇḍitaṃ.

63.

Dhanamappampi sādhūnaṃ,

Kūpe vāriva nissayo;

Bahuṃ api asādhūnaṃ,

Naca vārīva aṇṇave.

64.

Najjo pivanti no āpaṃ,

Rukkhā khādanti no phalaṃ;

Vassanti kvaci no meghā,

Paratthāya sataṃ dhanaṃ.

65.

Apattheyyaṃ na pattheyya,

A cinteyyaṃ na cintaye;

Dhammameva sucinteyya,

Kālaṃ moghaṃ na accaye.

66.

Acintitampi bhavati,

Cintitampi vinassati;

Na hi cintāmayā bhogā,

Itthiyā purisassavā.

67.

Asantassa piyo hoti,

Sante na kurute piyaṃ;

Asataṃ dhammaṃ roceti,

Taṃ parābhavato mukhaṃ.

Sujanakaṇḍo niṭṭhito.

Bāladujjanakaṇḍo

68.

Atippiyo na kātabbo,

Khalo kotūhalaṃ karo;

Sirasā vahyamānopi,

Aḍḍhapūro ghaṭo yathā.

69.

Sappo duṭṭho khalo duṭṭho,

Sappo duṭṭhataro khalo;

Mantosadhehi so sappo,

Khalo kenupasammati.

70.

Yo bālo maññati bālyaṃ,

Paṇḍito vāpi tena so;

Bālova paṇḍitamānī,

So ve bāloti vuccati.

71.

Madhuṃva maññatī bālo,

Yāva pāpaṃ na paccati;

Yadāca paccatī pāpaṃ,

Atha dukkhaṃ nigacchati.

72.

Na sādhu balavā bālo,

Sahasā vindate dhanaṃ;

Kāyassa bhedā duppañño,

Nirayaṃ sopapajjati.

73.

Ghare duṭṭho ca mūsīko ca,

Vane duṭṭho ca vānaro;

Sakuṇe ca duṭṭho kāko,

Nare duṭṭhoca brāhmaṇo.

74.

Dīghā jāgarato ratti,

Dīghaṃ santassa yojanaṃ;

Dīgho bālāna saṃsāro,

Saddhammaṃ a-vijānataṃ.

75.

Tila mattaṃ paresaṃva,

Appa dosañca passati;

Nāḷikerampi sadosaṃ,

Khala-jāto na passati.

76.

Nattadosaṃ pare jaññā,

Jaññā dosaṃ parassatu;

Guyhe kummo aṅgāni,

Para dosañca lakkhaye.

77.

Paṇḍitassa pasaṃsāya,

Daṇḍo bālena dīyate;

Paṇḍito paṇḍiteneva,

Vaṇṇitova suvaṇṇito.

78.

Luddhaṃ atthena gaṇheyya,

Thaddhaṃ añjali kammunā;

Chandānuvattiyā mūḷhaṃ,

Yathābhūtena paṇḍitaṃ.

Bāladujjanakaṇḍo niṭṭhito.

Mittakaṇḍo

79.

Hitakāro paro bandhu,

Bandhūpi ahito paro;

A hito dehajo byādhi,

Hitaṃ araññamosadhaṃ.

80.

Parokkhe guṇa-hantāraṃ,

Paccakkhe piyavādinaṃ;

Vajjeyya tādisaṃ mittaṃ,

Visakumbhe yathā madhuṃ.

81.

Dhanahīne caje mitto,

Puttadārā sahodarā;

Dhanavantaṃva sevanti,

Dhanaṃ loke mahā sakhā.

82.

Jāneyya pesena bhaccaṃ,

Bandhuṃ vāpi bhayāgate;

Appakāsu tathā mittaṃ,

Dārañca vibhavakkhaye.

83.

So bandhu yo hite yutto,

Pitaro honti posako;

Taṃ mittaṃ yattha vissāso,

Sā bhariyā ca yassa nibbūti.

56. 莫要倉促行事業，自作或令他人為；匆忙所作諸事業，愚者事後必後悔。 57. 捨棄憤怒永不憂，聖者稱讚斷傲慢；應當寬恕一切語，諸聖贊此最高忍。 58. 居於擁擠之處苦，尤其不凈之地難；與敵相處更為苦，與忘恩者最為難。 59. 當行教導與訓誡，防護他人諸過失；如此善人皆喜愛，惡人則生不喜心。 60. 以謙遜勝傲慢者，以離間計勝勇者；以小惠勝卑劣者，以精進勝平等者。 61. 不說毒藥最劇毒，僧團財物最可畏；毒藥只害一人命，僧物能毀眾人德。 62. 奔跑知馬之賢劣，駕馭知牛之優劣；擠奶知牛之產量，言談知人之賢愚。 63. 善人雖有小財富，如井之水可賴恃；惡人縱有大財富，如海之水不堪飲。 64. 河流不自飲其水，樹木不自食其果；雲彩不為己降雨，善人財富為他用。 65. 不該希求莫希求，不該思慮莫思慮；當善思維正法義，莫虛度時空度日。 66. 未想之事亦會生，已想之事又會滅；非由思慮得財富，無論男人或女人。 67. 親近不善生歡喜，不喜親近善知識；喜好不善之正法，此乃趨向衰敗道。善人品終 4. 愚人惡人品 68. 莫要過分親近人，惡人常生諸事端；即便頂戴似尊重，如半滿瓶聲響大。 69. 毒蛇兇惡人更惡，毒蛇之毒不及人；毒蛇尚可用咒藥，惡人何法能調伏。 70. 若愚知道自己愚，因此他也算智者；愚者自詡為智者，此人確實是愚人。 71. 愚人視惡如蜜糖，惡業未熟時歡喜；一旦惡業成熟時，痛苦隨之而來臨。 72. 強暴愚人非善事，以力奪取他財富；身壞命終無智慧，必定墮入地獄中。 73. 家中兇惡是老鼠，林中兇惡是猴子；鳥中兇惡是烏鴉，人中兇惡是婆羅門。 74. 不寐之人夜漫長，疲倦之人路漫長；愚人不知正法者，輪迴之路更漫長。 75. 他人過失如芝麻，即使微小也能見；自身過失如椰子，惡人卻視而不見。 76. 不見自己諸過失，唯見他人諸過錯；如龜藏匿其肢體，專尋他人諸缺點。 77. 愚者讚歎智者時，如同鞭打加懲罰；智者讚歎智者時，如同金飾更生輝。 78. 以利誘導貪婪者，合掌禮敬傲慢人；隨順願望導愚者，以實相度智慧人。愚人惡人品終 4. 友人品 79. 行善之人是親友，親人作惡成外人；身生疾病成仇敵，林中藥草是良友。 80. 背後誹謗善功德，當面說盡好言語；應當遠離此友人，如避毒罐中蜜糖。 81. 貧窮之時友棄離，妻兒兄弟皆遠去；唯親近於富貴者，財富世間大親友。 82. 差遣知仆之賢愚，危難識別真親友；困苦辨明真朋友，貧窮認識真妻子。 83. 真親乃是為利益，父母乃是養育者；真友乃是可信賴，賢妻乃是得安寧。

84.

Na vissase a-vissattaṃ,

Mittañcāpi na vissase;

Kadāci kupito mito,

Sabbaṃ dosaṃ pakāsaye.

85.

Sakiṃ duṭṭhañca yo mittaṃ,

Puna sandhitumicchati;

So maccuṃ upagaṇhāti,

Gabbhamassatarī yathā.

86.

Vahe a-mittaṃ khandhena,

Yāva kālo anāgato;

Tameva āgate kāle,

Sele bhinde ghaṭaṃ iva.

87.

Iṇaseso aggiseso,

Satruseso tatheva ca;

Punappunaṃ vivaḍḍhanti,

Tasmā sesaṃ na kāraye.

88.

Padumaṃva mukhaṃ yassa,

Vācā candana sītalā;

Tādisaṃ nopaseveyya,

Hadayetu halāhalaṃ.

89.

Na seve pharusaṃ sāmiṃ,

Naca seveyya macchariṃ;

Tato apaggaṇhaṃ sāmiṃ,

Neva niggahitaṃ tato.

90.

Siṅgī paññāsa hatthena,

Vajje satena vājinaṃ;

Hatthiṃ dantiṃ sahassena,

Desa cāgena dujjanaṃ.

91.

Kudesañca kumittañca,

Kukulañca kubandhavaṃ;

Kudārañca kudāsañca,

Dūrato parivajjaye.

92.

Rogāture ca dubbhikkhe,

Byasane sattu viggahe;

Rājadvāre susāne ca,

Ye tiṭṭhanti sumittakā.

93.

Sītavāco bahumitto,

Pharuso appamittako;

Upamaṃ ettha ñātabbā,

Canda-sūriya-rājūnaṃ.

Mittakaṇḍo niṭṭhito.

Itthikaṇḍo

94.

Kokilānaṃ saddaṃ rūpaṃ,

Nārīrūpaṃ patibbatā;

Vijjā rūpaṃ a-rūpānaṃ,

Khamā rūpaṃ tapassinaṃ.

95.

Itthīnañca dhanaṃ rūpaṃ,

Purisānaṃ vijjā dhanaṃ;

Bhikkhūnañca dhanaṃ sīlaṃ,

Rājānañca dhanaṃ balaṃ.

96.

Tapassino kisā sobhā,

Thūlā sobhā catuppadā;

Purisā vijjavā sobhā,

Itthī sobhāsa sāmikā.

97.

Pañca ratyā sugandhabbā,

Satta ratyā dhanuggahā;

Eka māsā subhariyā,

Aḍḍha māsā sissā malā.

98.

Hiṃ ramati paṅa,

Haṅa ramati poka.

Thī ramati pu,

Khu ramati dhaṃ.

99.

Jiṇṇamannaṃ pasaṃseyya,

Dārañca gatayobbanaṃ;

Raṇā punāgatā sūraṃ,

Sassañca gehamāgataṃ.

100.

Dvatti-patikā nārī ca,

Bhikkhu dvatti-vihāriko;

Dvatti-pāsa-mutto pakkhī,

Kata-māyā bahūtharaṃ.

101.

Dujjanaṃ pahārādame,

Mittaṃ dame a-bhāṇikā;

Itthiñca byasanā dame,

Rāginaṃ appa bhojanā.

102.

Na ratti vinā candimā,

Vīciṃ vinā ca aṇṇavo;

Haṃsaṃ vinā pokkharaṇī,

Patiṃ kaññāca sobhate.

103.

Patinā janito bhogo,

Itthiyāva saṃgoppito;

Purisova hi padhāno,

Itthī suttaṃva sūciyā.

104.

Sabbānadī vaṅkanadī,

Sabbe kaṭṭhamayā vanā;

Sabbitthiyo kare pāpaṃ,

Labhamāne nivātake.

105.

Vivādasīliṃ usūyabhāṇiniṃ,

Sampassataṇhiṃ bahupākabhuttiniṃ;

Aggantabhuttiṃ paragehavāsiniṃ,

Nāriṃ caje puttasatampi pūmā.

106.

Bhuttesu maṇḍesu janīva kantinī,

Guyheca ṭhāne bhaginīva hiriṇī;

Kammesu pattesu karoti dāsīva,

Bhayesu mantī sayanesu rāmaye;

Rūpīsu sikkhī kupanesu khantinī,

Sā nārī seṭṭhāti vadanti paṇḍitā;

Kāyassa bhedāca divebhaveyya sā.

107.

Sāmā migakkhī tanumajjhagattā,

Sūrū sukesī samadantapantī;

Gambhīranābhī yuvatī susīlī,

Hīne kule jātāpi vivāhyā.

108.

Saradaṃratu-kālānaṃ,

Bhariyānaṃ rūpavatī;

Jeṭṭho padhānaṃ puttānaṃ,

Disānaṃ uttarādisā.

109.

Yā icche puriso hotuṃ,

Jāti jāti punappunaṃ;

Sāmikaṃ apacāyeyya,

Indaṃva pāricārikā.

110.

Yo icche puriso hotuṃ,

Jāti jāti punappunaṃ;

Paradānaṃ vivajjeyya,

Dhotapādova kaddamaṃ.

我來將這段巴利文直譯成簡體中文： 84 不要信任不應信任的人，即使是朋友也不要輕信；有時憤怒的朋友，會暴露出所有的過錯。 85 若有人想要與，曾經背叛的朋友重修舊好；他就是在擁抱死亡，如同母騾懷胎一般。 86 在時機未到之時，要像揹負重擔般承擔敵人；當時機來臨之際，要像在巖石上摔碎陶罐般對付他。 87 殘餘的債務，殘餘的火種，以及殘餘的敵人，都會一再增長，因此不該留下殘餘。 88 面容雖如蓮花般，言語雖如檀香般清涼；這樣的人不該親近，因為他心中藏著劇毒。 89 不要侍奉粗暴的主人，也不要侍奉吝嗇的人；不要侍奉輕慢的主人，也不要侍奉壓迫人的主人。 90 用五十步遠離有角的野獸，用百步遠離奔馬，用千步遠離大象，用整個國度遠離惡人。 91 惡地與惡友，惡族與惡親，惡妻與惡仆，都應遠遠避開。 92 在疾病流行時，在饑荒之際，在災難中，在敵人侵犯時，在王宮門前，在墳場之中，仍然守候在旁的才是真正的朋友。 93 言語溫和者朋友眾多，言語粗暴者朋友稀少，這可以比作，月亮、太陽和國王。友誼品終 5.女人品 94 杜鵑以聲為美，貞淑婦人以容為美，無形之物以智慧為美，苦行者以忍辱為美。 95 對女人而言財富是美，對男人而言智慧是財，對比丘而言戒律是財，對國王而言力量是財。 96 苦行者以瘦削為美，四足獸以肥壯為美，男人以智慧為美，女人以丈夫為美。 97 歌者練習五夜，弓箭手練習七夜，賢妻修養一個月，學生修學半月。 98 水鳥喜歡泥沼，天鵝喜歡蓮池，女人喜歡男人，比丘喜歡佛法。 99 應當讚美陳年美食，讚美年長的妻子，讚美從戰場歸來的勇士，讚美已入倉的稻穀。 100 有兩三個丈夫的婦人，住兩三個寺院的比丘，從兩三個陷阱逃脫的鳥，都善於耍弄詭計。 101 惡人以責打調伏，朋友以沉默調伏，女人以災難調伏，貪慾者以少食調伏。 102 夜晚離了月亮不美，海洋沒有波浪不美，蓮池缺少天鵝不美，少女沒有丈夫不美。 103 財富由丈夫創造，由妻子來守護；男人確是主導，女人如針上的線。 104 所有河流都是彎曲的，所有森林都是木頭做的；所有女人只要有機會，就會做出邪惡之事。 105 好爭吵、愛嫉妒、多言語，貪慾重、飲食無節制，總是最後吃飯、喜歡到別家串門的女人，即便有百子，男人也應當捨棄。 106 吃飯時如母親般照料，在私密處如姐妹般羞怯；做事時如婢女般勤勉，危難時如謀臣般，床上如妃子般；容貌上如學者般，困苦時如忍者般，智者說這樣的女人最為高貴；身壞命終后必生天界。 107 深褐膚色，鹿眼，纖腰，勇敢，秀髮，齒列整齊；臍深，年輕，品行端正，即使出身卑微也適合成婚。 108 在諸季節中秋季為最，在諸妻子中美貌者為最，在諸子女中長子為首，在諸方位中北方為尊。 109 若女人愿生生世世，都投生為男人；應當恭敬丈夫，如侍女恭敬帝釋天。 110 若男人愿生生世世，都投生為男人；應當遠離他人妻子，如洗凈的腳避開泥污。

111.

Atikkanta vayo poso,

Āneti timbaruttaniṃ;

Tassā issā asaddhāti,

Taṃ parābhavato mukhaṃ.

Itthikaṇḍo niṭṭhito.

Rājakaṇḍo

112.

Ekayāmaṃ saye rājā,

Dviyāmaññeva paṇḍito;

Gharāvāso tiyāmaṃva,

Catuyāmaṃ tu yācako.

113.

Dhanavā sutavā rājā,

Nadī vejjo cimepañca;

Yattha dese na vijjanti,

Na tattha divasaṃ vase.

114.

Yasmiṃ padese na māno,

Na pemaṃ naca bandhavā;

Naca vijjāgamo koci,

Na tattha divasaṃ vase.

115.

Aputtakaṃ gharaṃ suññaṃ,

Raṭṭhaṃ suññaṃ arājakaṃ;

A sippassa mukhaṃ suññaṃ,

Sabba suññaṃ daliddakā.

116.

Dhanamiccheyya vāṇijjo,

Vijjamicche bhajesutaṃ;

Puttamicche taruṇitthiṃ,

Rājāmaccaṃ vasaṃ game.

117.

Naṭṭhoyati asantuṭṭho,

Santuṭṭho ca mahīpati;

Lajjā ca gaṇikā naṭṭhā,

Nillajjā kuladhītikā.

118.

Pakkhīnaṃ balamākāso,

Macchānamudakaṃ balaṃ;

Dubbalassa balaṃ rājā,

Kumārānaṃ rudaṃ balaṃ.

119.

Khamā jāgariyuṭṭhānaṃ,

Saṃvibhāgo dayikkhaṇā;

Nāyakassa guṇā ete,

Icchitabbā sataṃ guṇā.

120.

Sakiṃ vadanti rājāno,

Sakiṃ samaṇabrāhmaṇā;

Sakiṃ sappurisā loke,

Esa dhammo sanantano.

121.

Alaso gihī kāmabhogī na sādhu,

Asaññato pabbajito na sādhu;

Rājā anisammakārī na sādhu,

Paṇḍito kodhano taṃpi na sādhu.

122.

Bahavo yattha nettāro,

Sabbe paṇḍitamānino;

Sabbe mahattamicchanti,

Tesaṃ kammaṃ vinassati.

123.

Āyaṃ khayaṃ sayaṃ jaññā,

Rājā sayaṃ katākataṃ;

Niggahe niggahetabbaṃ,

Paggahe paggahārahaṃ.

124.

Piṭṭhitokkaṃ niseveyya,

Kucchināva hutāsanaṃ;

Sāmikaṃ sabbabhāgena,

Paralokaṃ amohavā.

125.

Aggi āpo itthimūḷho,

Sappo rāja-kulānica;

Apayantena gantabbā,

Acceka-pāṇahārakā.

126.

Paduṭṭha-bhariya-saṃvāso,

Paduṭṭha citta dāsako;

Sa-sappe ca ghare vāso,

Maccu eva na saṃsayo.

127.

Mūḷha sisso padesena,

Kunārī bharaṇena ca;

Asatā sampayogena,

Paṇḍitoppavasīdati.

128.

Mātā puttakaraṃ pāpaṃ,

Sissapāpaṃ gurukatā;

Rājā raṭṭhakaraṃ pāpaṃ,

Rājapāpaṃ purohito.

129.

Akodhena jine kodhaṃ,

Asādhuṃ sādhunā jine;

Jine macchariṃ dānena,

Saccenālīkavādinaṃ;

130.

Adantaṃ damanaṃ dānaṃ,

Dānaṃ sabbattha sādhakaṃ;

Dānena piya vācāya,

Unnamanti namanti ca;

131.

Dānaṃ sinehabhesajjaṃ,

Maccheraṃ dosanosadhaṃ;

Dānaṃ yasassī bhesajjaṃ,

Maccheraṃ kapaṇosadhaṃ.

132.

Bahūnamappasārānaṃ,

Sāmaggiyā jayaṃ jaye;

Tiṇehi vattate yottaṃ,

Tena nāgopi bajjhate.

133.

Sahāyo asamatthopi,

Tejasā kiṃkarissati;

Nivāte jalito aggi,

Sayame vūpasampati.

134.

Na raññā samakaṃ bhuñje,

Kāmabhogaṃ kudācanaṃ;

Ākappaṃ rasa bhuttiṃvā,

Mālā gandha vilepanaṃ;

Vatthaṃ sabbaalaṅkāraṃ,

Na raññā sadisaṃ kare.

135.

Na me rājā sakhā hoti,

Na rājā hoti methuno;

Eso sāmiko mayhanti,

Citte niṭṭhaṃ suthāpaye.

136.

Nātidūre bhaje rañño,

Nāccāsannopavātake;

Ujuke nātininne ca,

Na bhaje uccamāsane.

Chadose vajje sevako,

Tiṭṭhe aggiṃva saṃyato.

137.

Guṇī sabbaññu tulyopi,

Nasobhati anissayo;

Anagghamopi maṇiseṭṭho,

Hemaṃ nissāya sobhati.

Rājakaṇḍo niṭṭhito.

Pakiṇṇakakaṇḍo

111 年老之人，娶了年輕女子；她既不貞潔又無信仰，這就是走向衰敗之路。女人品終 6.國王品 112 國王睡眠一更，智者睡眠兩更，居家者睡眠三更，乞討者睡眠四更。 113 富人、學者、國王、河流、醫生這五者；若在某地缺少這些，就不該在那裡住一日。 114 在某個地方若無尊嚴，無愛心也無親屬；也無任何知識傳授，就不該在那裡住一日。 115 無子之家是空虛的，無王之國是空虛的，無技藝之人面目空虛，貧窮者一切皆空虛。 116 商人追求財富，求學者親近知識，想要子嗣就娶年輕妻子，國王則使大臣順從。 117 不知足者必定毀滅，知足的君主得以長存；有羞恥心的妓女已滅，無恥的貴女仍在。 118 鳥以空中為力，魚以水中為力，弱者以國王為力，小兒以哭泣為力。 119 忍耐、警覺、精進，分享、慈悲、機智；這些都是領袖的美德，是眾人所求的百善。 120 國王說一不二，沙門婆羅門說一不二，善人說一不二，這是千古不變的法則。 121 懶惰貪慾的在家人不好，不能自制的出家人不好，不經深思就行動的國王不好，容易發怒的智者也不好。 122 若一處領導者眾多，人人自認是智者，人人想當大人物，他們的事業必定失敗。 123 國王應自知收支，應自知作為與不作為；該懲罰時要懲罰，該提拔時要提拔。 124 應從背後侍奉，如同腹中的火；應全心全意地侍奉主人，不要執迷不悟以致來世受苦。 125 火、水、愚昧的女人、毒蛇和王室，都應小心謹慎對待，因為它們都能奪人性命。 126 與邪惡的妻子同住，與心術不正的僕人共處，與毒蛇同處一屋，無疑就是死亡。 127 愚昧的弟子求學，惡妻求供養，與惡人結交，即使智者也會沉淪。 128 母親造成兒子的過錯，老師造成學生的過錯，國王造成國家的過錯，祭司造成國王的過錯。 129 以不瞋勝瞋恚，以善勝不善，以佈施勝慳吝，以真實勝虛妄。 130 佈施能調服未調服者，佈施能成就一切事，以佈施和愛語，使人屈服也使人提升。 131 佈施是愛的良藥，吝嗇是過失的病根，佈施是名譽的良藥，吝嗇是貧窮的病根。 132 許多微不足道的事物，團結起來就能得勝，用草繩編成繩索，連大象也能被捆綁。 133 無能的朋友，靠威勢又能做什麼？無風時燃燒的火，自然就會熄滅。 134 任何時候都不該與國王平等，無論是享用欲樂，或是舉止、飲食，或是花鬘、香料、涂香，衣服和所有裝飾，都不該與國王相同。 135 國王不是我的朋友，國王不是我的伴侶；應堅定地認定： "這是我的主人"。 136 不該離國王太遠，也不該太過靠近；不要過分恭敬，也不要居於高位。僕從應避免六種過失，應像約束火一樣自制。 137 即使有德如一切智者，無依無靠也不光彩；即使是無價的寶石，也要依託黃金才顯耀。國王品終 7.雜品

138.

Itthimisse kutosīlaṃ,

Maṃsa bhakkhe kutodayā;

Surā pāne kutosaccaṃ,

Mahālobhe kutohirī;

Mahātande kutosippaṃ,

Mahā kodhe kutodhanaṃ.

139.

Surā yogo vikālo ca,

Samajja caraṇālasaṃ;

Khiḍḍādhutto pāpamitto,

Bhoganāsamukhā ime.

140.

Divā nādikkhā vattabbaṃ,

Ratto nāvacanena ca;

Sañcareyya bhayā bhīto,

Vane vanacarī yathā.

141.

Jīvantāpi matāpañca,

Byāsena parikittitā;

Dukkhito byādhitomūḷho,

Iṇavā nityasevako.

142.

Anāgataṃ bhayaṃ disvā,

Dūrato parivajjaye;

Āgatañca bhayaṃ disvā,

A bhīto hoti paṇḍito.

143.

Niddāluko pamattoca,

Sukhatto rogavālaso;

Mahiccho kammārāmoca,

Satte te satthavajjitā.

144.

Duggataṃ gaccha he lābha,

Lābhī lābhena pūrati;

Thale pavassa pajjunna,

Sindhu āpena pūrati;

Natthidaṃ kammappadhānakaṃ.

145.

Na hi koci kate kicce,

Kattāraṃ samupekkhate;

Tasmā sabbāni kiccāni,

Sāva sesena kāraye.

146.

Tūlaṃ sallahukaṃ loke,

Tato cāpalla-jātiko;

Tato vuḍḍha manovādo,

Pamatto buddhasāsane.

147.

Pāsāṇachattaṃ garukaṃ,

Tato devānacikkhaṇaṃ;

Tato vuḍḍhānamovādo,

Tato buddhassa sāsanaṃ.

148.

Kāyassa dakkhiṇa hattho,

Doso ettha kaniṭṭhako;

Kaṇṇa ghānāna-makkhīnaṃ,

Vāmo tu pāda-pāsako.

149.

Tambūlassa majjha patte,

Kuvero rakkhatī sadā;

Mūlamhi rakkhati yakkho,

Aggamhi kālakaṇṇikā;

Tāni bhuñjeyya chinditvā,

Sirī evaṃ pavaḍḍhati.

150.

Sampuṇṇarakkho brahmāva,

Accurakkho ca bissaṇo;

Tasmā hi te pūjayantu,

Sadā mānenti taṃ naraṃ.

151.

Goṇā hi sabbagihīnaṃ,

Posakā bhogadāyakā;

Tasmā hi mātā pitūva,

Mānaye sakkareyya ca.

152.

Yeca khādanti gomaṃsaṃ,

Mātu maṃsaṃva khādare;

Matesu tesu gijjhānaṃ,

Dade sote ca vāhaye.

153.

Gurusiddho sippārambho,

Ravi sokrā ca majjhimo;

Na sippo buddhacandaro,

Sorī aṅgāca maraṇaṃ.

154.

Aṭṭhamiyaṃ guruṃ hanti,

Sissaṃ hanti catuddasiṃ;

Sippaṃ hanti dasa sippaṃ,

Mātāpitā ca puṇṇamiṃ.

155.

Nāḷikaṃ satta nabhuñje,

Na lābuṃ navamaṃ tathā;

Dvādasa prinnaṃtriminaṃ,

Bhuñje sippaṃ vinassati.

156.

Ekaṃ caje kulaatthaṃ,

Gāmassatthaṃ kuvaṃ caje;

Gāma caje janapadatthaṃ,

Attatthaṃ pathaviṃ caje.

157.

Desaṃ ossajja gacchanti,

Sīho sappuriso gajo;

Tattheva nidhanaṃ yanti,

Kāko kāpuriso migo.

158.

Yamhi padese na māno,

Na pemaṃ na ca bandhavā;

Na ca vijjāgāho koci,

Na tattha vasanaṃ kare.

159.

Caratyekena pādena,

Tiṭṭhatyekena paṇḍito;

A nisamma paraṃ ṭhānaṃ,

Na pubbamālayaṃ jahe.

160.

Dhana dhañña payogesu,

Tathā vijjāgamesu ca;

Dūtesu apacāresu,

Cajjā lajjā tadā bhave.

161.

Dvi guṇo thīnamāhāro,

Buddhicāpi catugguṇo;

Chagguṇo hoti vāyāmo,

Kāmotvaṭṭha-guṇo bhave.

162.

Pabbe pabbe kamenucchu,

Visesarasavāggato;

Tathā sumettiko sādhu,

Viparītova dujjano.

163.

Kassako vāṇijo macco,

Samaṇo suta sīlavā;

Tesu vipula jātesu,

Raṭṭhampi vipulaṃ siyā.

164.

Asajjhāya malā mantā,

Anuṭṭhāna malā gharā;

Malaṃ vaṇṇassa kosajjaṃ,

Pamādo rakkhato malaṃ.

165.

Hīnānaṃ gacchate vittaṃ,

Vīrānaṃ santakattanaṃ;

Vadanti ca hīnā janā,

Pubba-kammappadhānakā.

138 女人哪有品行，食肉者哪有慈悲，飲酒者哪有真實，貪婪者哪有羞恥，懶惰者哪有技藝，暴怒者哪有財富。 139 飲酒、遊蕩、不守時、觀看錶演、懶散、沉迷遊戲、結交惡友，這些都是損財之道。 140 白天不該多說話，夜晚也不該多言；應當像林中野獸，因恐懼而小心行走。 141 雖然活著卻如死亡，這五種人被稱為困苦：受苦者、病人、愚者、負債者和永遠的奴僕。 142 看到未來的危險，智者應遠遠避開；看到眼前的危險，智者應無所畏懼。 143 貪睡者、放逸者、貪樂者、病患懶惰者、貪慾重者、工作狂，這七種人失去利益。 144 貧困者說："去吧，利益"，得利者以利益充滿；天空降雨于旱地，河流以水充滿；這一切非因功用而成。 145 確實無人在事已成時，會關心行事的人；因此所有的事情，都應當留有餘地來做。 146 棉花在世間最輕，比之更輕的是輕浮之人；更輕的是長者的教誡，最輕的是對佛法的放逸。 147 石頭做的傘最重，比之更重的是天神的訓誡；更重的是長者的教導，最重的是佛陀的教法。 148 身體的右手，左手是其弟；耳朵、鼻子和眼睛，左腳是其僕從。 149 檳榔葉的中部，常為財神所守護；根部為夜叉守護，頂部為不祥神守護；應剪去這些部分后食用，如此吉祥才會增長。 150 完全守護如梵天，最高守護如毗濕奴；因此他們受人供養，人們常常尊敬他們。 151 牛對所有在家人來說，是養育者也是財富的給予者；因此應當像對待父母一樣，尊重和供養它們。 152 那些吃牛肉的人，就如同吃母親的肉；他們死後應讓禿鷲啄食，屍體應被水流沖走。 153 師長指導技藝的開始，太陽星期土星居中；佛陀和月亮不適合學藝，火星與星宿主管死亡。 154 每月初八傷害老師，十四日傷害學生；第十日損害技藝，滿月日傷害父母。 155 不該在第七日進食竹筍，第九日不該吃葫蘆；十二日吃三種肉，會使技藝消失。 156 爲了家族可舍一人，爲了村落可舍一家；爲了國土可舍一村，爲了自身可舍大地。 157 離開故土而遠去的，是獅子、善人和大象；留在原地等死的，是烏鴉、惡人和鹿。 158 在某處若無尊嚴，無愛心也無親屬；也無任何知識傳授，就不該在那裡居住。 159 智者單腳而行，單腳而立；未思考清楚新居所，不該放棄舊住處。 160 在運用錢財穀物時，以及在求學問時，在使用信使和行為舉止上，應當捨棄羞恥。 161 女人的食量是男人的兩倍，智慧是男人的四倍，精進是男人的六倍，慾望是男人的八倍。 162 甘蔗逐節甜度不同，味道層次分明；善人也是如此美好，惡人則恰恰相反。 163 農夫、商人、凡夫、有學問和持戒的沙門；若這些人興盛，國家也會興盛。 164 咒語因不誦習而污穢，房屋因不整理而污穢；懶惰使容貌污穢，放逸使守護污穢。 165 財富流向卑劣者，勇者得到安寧；卑劣的人常說： "這都是前世業力所致。"

166.

Na vadanti cevaṃdhīrā,

Vāyamiṃsu sabbakamme;

Na ce sijjhati taṃ kammaṃ,

A-phalaṃ eva ko doso.

166 智者不會這樣說，他們在一切事業中努力；即使事業不成功，無果又有什麼過錯。

167.

Nīcaṃ kulaṃ nipaññaṃ vā,

Nirūpaṃ nibalaṃ samaṃ;

Imaṃ kālaṃ chuttakālaṃ,

Dhanameva visesakaṃ.

Pakiṇṇakakaṇḍo niṭṭhito.

Paṇḍito sujano kaṇḍo,

Dujjano mitta-itthi ca;

Rājā pakiṇṇako cāti,

Satta-kaṇḍa-vibhūsitaṃ.

Visuddhā cāra-therena,

Visuddhārāma-vāsinā;

Sabba-kulānamatthāya,

Visodhitaṃ pathakkhaye.

167 卑賤的家族、缺乏智慧、醜陋容貌、體力羸弱，在這個貧困的時代，唯有財富能帶來殊勝。雜品終智者品、善人品、惡人品、朋友品、女人品、國王品和雜品，以此七品所莊嚴。由住凈光寺的清凈行長老，為利益一切族姓，在路盡處作此清凈。