B0102050202appamādavaggo（不放逸品）
- Appamādavaggo
21.
Appamādo amatapadaṃ [amataṃ padaṃ (ka.)], pamādo maccuno padaṃ;
Appamattā na mīyanti, ye pamattā yathā matā.
22.
Evaṃ [etaṃ (sī. syā. kaṃ. pī.)] visesato ñatvā, appamādamhi paṇḍitā;
Appamāde pamodanti, ariyānaṃ gocare ratā.
23.
Te jhāyino sātatikā, niccaṃ daḷhaparakkamā;
Phusanti dhīrā nibbānaṃ, yogakkhemaṃ anuttaraṃ.
24.
Uṭṭhānavato satīmato [satimato (sī. syā. ka.)], sucikammassa nisammakārino;
Saññatassa dhammajīvino, appamattassa [apamattassa (?)] yasobhivaḍḍhati.
25.
Uṭṭhānenappamādena , saṃyamena damena ca;
Dīpaṃ kayirātha medhāvī, yaṃ ogho nābhikīrati.
26.
Pamādamanuyuñjanti, bālā dummedhino janā;
Appamādañca medhāvī, dhanaṃ seṭṭhaṃva rakkhati.
27.
Mā pamādamanuyuñjetha, mā kāmaratisanthavaṃ [sandhavaṃ (ka)];
Appamatto hi jhāyanto, pappoti vipulaṃ sukhaṃ.
28.
Pamādaṃ appamādena, yadā nudati paṇḍito;
Paññāpāsādamāruyha, asoko sokiniṃ pajaṃ;
Pabbataṭṭhova bhūmaṭṭhe [bhummaṭṭhe (sī. syā.)], dhīro bāle avekkhati.
29.
Appamatto pamattesu, suttesu bahujāgaro;
Abalassaṃva sīghasso, hitvā yāti sumedhaso.
30.
Appamādena maghavā, devānaṃ seṭṭhataṃ gato;
Appamādaṃ pasaṃsanti, pamādo garahito sadā.
31.
Appamādarato bhikkhu, pamāde bhayadassi vā;
Saṃyojanaṃ aṇuṃ thūlaṃ, ḍahaṃ aggīva gacchati.
- 不放逸品 21. 不放逸是不死之道，放逸是死亡之道； 不放逸者得不死，放逸者如同已死。 22. 智者如是特別了知，安住不放逸； 喜于不放逸中，樂住聖者行處。 23. 彼等常修禪定，恒常勇猛精進； 智者證得涅槃，無上解脫安穩。 24. 具精進、具正念，凈業及思而後行， 制御自身依法生活，不放逸者名聲日增。 25. 以精進不放逸，以節制自調御； 智者應造明燈，不為暴流所沒。 26. 愚人無智之輩，沉溺於放逸； 智者護不放逸，如守最上財富。 27. 莫從事於放逸，莫親近愛慾； 不放逸修禪定，得證廣大安樂。 28. 當智者以不放逸，驅除放逸時； 登上智慧宮殿，無憂者俯視憂愁眾生； 如立山頂智者，俯視地上愚人。 29. 放逸者中不放逸，沉睡時多覺醒； 如快馬超越劣馬，具慧者捨棄前行。 30. 因不放逸帝釋，得登諸天之首； 讚歎不放逸行，放逸常受呵責。 31. 樂於不放逸比丘，見放逸為畏懼； 如火焚盡一切，細微粗重結縛。
32.
Appamādarato bhikkhu, pamāde bhayadassi vā;
Abhabbo parihānāya, nibbānasseva santike.
Appamādavaggo dutiyo niṭṭhito.
32. 樂於不放逸比丘，見放逸為畏懼； 必不退失於道業，已近涅槃境界。 不放逸品第二終